Грузија (Serbian Wikipedia)

Analysis of information sources in references of the Wikipedia article "Грузија" in Serbian language version.

refsWebsite

Global rank Serbian rank

100web.archive.org

1^st place

12civil.ge

4,397^th place

3,289^th place

11mfa.gov.ge

low place

5,973^rd place

9bbc.co.uk

8^th place

16^th place

6geostat.ge

3,356^th place

1,943^rd place

6worldbank.org

231^st place

254^th place

5worldcat.org

5^th place

12^th place

5doi.org

2^nd place

4^th place

4eurasianet.org

3,649^th place

2,947^th place

4reuters.com

49^th place

103^rd place

3books.google.com

3^rd place

2^nd place

3hrw.org

729^th place

445^th place

3rferl.org

737^th place

557^th place

3loc.gov

70^th place

161^st place

2census.ge

low place

2rbedrosian.com

low place

2britannica.com

40^th place

15^th place

2oxfordreference.com

938^th place

595^th place

2worldatlas.com

1,573^rd place

924^th place

2cybertruffle.org.uk

low place

6,883^rd place

2nih.gov

4^th place

8^th place

2independent.co.uk

36^th place

115^th place

2theguardian.com

12^th place

43^rd place

2unifr.ch

8,497^th place

low place

2jamestown.org

2,677^th place

2,231^st place

2washingtonpost.com

34^th place

144^th place

2parliament.ge

low place

2patriarchate.ge

low place

2undp.org

369^th place

295^th place

2weforum.org

1,771^st place

1,238^th place

2wipo.int

1,462^nd place

1,758^th place

2bbc.com

20^th place

51^st place

2europa.eu

68^th place

107^th place

2ft.com

210^th place

630^th place

2nytimes.com

7^th place

25^th place

1springer.com

274^th place

510^th place

1enciklopedija.hr

1,369^th place

52^nd place

1un.org

97^th place

49^th place

1cia.gov

89^th place

85^th place

1nationalgeographic.com

344^th place

186^th place

1nationsencyclopedia.com

5,011^th place

1,461^st place

1biodiversity-georgia.net

low place

1caucasus-spiders.info

low place

1panda.org

3,515^th place

1,969^th place

1iucn.org

3,100^th place

1,759^th place

1euronews.com

612^th place

1,276^th place

1saunje.ge

low place

1vinologue.com

low place

1unesco.org

104^th place

131^st place

1iranicaonline.org

358^th place

1,085^th place

1sss-tmas.org

low place

1georgiatoday.ge

low place

1agenda.ge

9,818^th place

9,713^th place

1tabula.ge

low place

1archive-it.org

910^th place

933^rd place

1viitorul.org

low place

1wsj.com

79^th place

282^nd place

1parl.gc.ca

4,212^th place

6,041^st place

1chicagotribune.com

95^th place

666^th place

1newsru.com

937^th place

1,668^th place

1ap.google.com

7,926^th place

low place

1ceiig.ch

low place

1refworld.org

2,915^th place

1,687^th place

1kommersant.ru

176^th place

1,352^nd place

1kremlin.ru

306^th place

229^th place

1voxeurop.eu

low place

7,821^st place

1netgazeti.ge

low place

1ethz.ch

2,224^th place

3,949^th place

1reestri.gov.ge

low place

1government.gov.ge

low place

1osce.org

2,588^th place

623^rd place

1smr.gov.ge

low place

1doe.gov

2,463^rd place

2,152^nd place

1doingbusiness.org

9,304^th place

4,992^nd place

1bp.com

3,931^st place

low place

1lzmk.hr

3,118^th place

252^nd place

1investingeorgia.org

low place

1iri.org

low place

1insead.edu

low place

1ebrd.com

low place

2,434^th place

1adb.org

5,683^rd place

6,791^st place

1ndi.org

low place

1crisisgroup.org

6,150^th place

3,007^th place

1transparency.org

3,209^th place

3,370^th place

1carnegieeurope.eu

low place

9,918^th place

1101languages.net

low place

9,673^rd place

1rugbyworldcup.com

3,050^th place

8,473^rd place

1sportspromedia.com

1,565^th place

836^th place

1rustavi2.com

low place

11tv.ge

low place

101languages.net

„Georgian Alphabet”. 101languages.net. Архивирано из оригинала 28. 10. 2012. г. Приступљено 30. 10. 2012.

1tv.ge

„Georgian National Broadcaster”. 1tv.ge. 30. 4. 2012. ^{[мртва веза]}

adb.org

„Georgia Resident Mission”. Asian Development Bank. Архивирано из оригинала 28. 2. 2017. г. Приступљено 23. 2. 2017.

agenda.ge

„Georgian World War II hero's remains return home”. Agenda.ge. 30. 9. 2015.

ap.google.com

„Russia opens new front, drives deeper into Georgia”. Associated Press. 11. 8. 2008. Архивирано из оригинала 14. 8. 2008. г.

archive-it.org

wayback.archive-it.org

„Russia, Georgia strike deal on bases”. Civil Georgia, Tbilisi. 30. 5. 2005. Архивирано из оригинала 13. 8. 2008. г. Приступљено 29. 12. 2021.

bbc.co.uk

news.bbc.co.uk

Грузија се може сматрати и европском и азијском државом. Према подацима УН classification of world regions Грузија је део Западне Азије; CIA у свом статистичком годишњаку World Factbook [1] Архивирано на сајту Wayback Machine (16. октобар 2015) је такође сврстава у Азију. Слично је и на Националној географији и Encyclopædia Britannica. У политичко-културном погледу Грузија је део Европе: Би-Би-Си, Оксфордски онлајн речник, и www.worldatlas.com.
У политичко-културном погледу Грузија је део Европе: Би-Би-Си, Оксфордски онлајн речник, и www.worldatlas.com.
„Georgia moves to rein in Ajaria”. BBC News. 5. 5. 2004.
Gorshkov, Nikolai (19. 9. 2002). „Duma prepares for Georgia strike”. BBC News. Архивирано из оригинала 29. 9. 2009. г. Приступљено 24. 7. 2009.
„Russia criticised over Abkhazia”. BBC News. 24. 4. 2008. Архивирано из оригинала 15. 8. 2008. г. Приступљено 19. 11. 2015.
„Georgia Marks Anniversary of War”. BBC News. 7. 8. 2009. Архивирано из оригинала 8. 8. 2014. г. Приступљено 3. 9. 2014.
„Georgia breaks ties with Russia”. BBC News. 29. 8. 2008. Архивирано из оригинала 6. 10. 2014. г. Приступљено 3. 9. 2014.
„Regions and territories: Abkhazia”. BBC News. 8. 2. 2011. Архивирано из оригинала 20. 4. 2010. г. Приступљено 30. 1. 2011.
„Regions and territories: South Ossetia”. BBC News. 8. 2. 2011. Архивирано из оригинала 17. 2. 2011. г. Приступљено 30. 1. 2011.

bbc.com

„Georgia elects Salome Zurabishvili as first woman president”. BBC News. 29. 11. 2018.
„Mikheil Saakashvili: Georgian ex-president arrested returning from exile”. BBC News. 1. 10. 2021.

biodiversity-georgia.net

„Eucariota, Animalia, Chordata”. Georgian Biodiversity Database. Institute of Ecology. 2015. Архивирано из оригинала 25. 6. 2016. г. Приступљено 7. 6. 2016.

books.google.com

Rapp 2003, стр. 419–423. Rapp, Stephen H. (2003). Studies in medieval Georgian historiography: early texts and Eurasian contexts. Peeters. ISBN 978-2-87723-723-9.
Mela 1998, стр. 72. Mela, Pomponius (1998). Romer, Frank E., ур. Pomponius Mela's Description of the World. University of Michigan Press. стр. 72. ISBN 978-0-472-08452-4.
Rapp, Stephen H., Jr (2007). „7 – Georgian Christianity”. The Blackwell Companion to Eastern Christianity. John Wiley & Sons. стр. 138. ISBN 978-1-4443-3361-9. Приступљено 11. 5. 2012.

bp.com

„South Caucasus Pipleline”. Архивирано из оригинала 28. 9. 2017. г. Приступљено 21. 9. 2017.

britannica.com

Грузија се може сматрати и европском и азијском државом. Према подацима УН classification of world regions Грузија је део Западне Азије; CIA у свом статистичком годишњаку World Factbook [1] Архивирано на сајту Wayback Machine (16. октобар 2015) је такође сврстава у Азију. Слично је и на Националној географији и Encyclopædia Britannica. У политичко-културном погледу Грузија је део Европе: Би-Би-Си, Оксфордски онлајн речник, и www.worldatlas.com.
Howe, G. Melvyn; Lang, David Marshall. „Georgia”. Encyclopedia Britannica. Приступљено 17. 12. 2020.

carnegieeurope.eu

„Georgia's Unfinished Search for Its Place in Europe”. Carnegie Europe. 2021-04-06. Приступљено 2022-08-06.

caucasus-spiders.info

„Caucasian Spiders " Checklists & Maps”. Caucasus-spiders.info. Архивирано из оригинала 28. 3. 2009. г. Приступљено 5. 5. 2009.

ceiig.ch

„Report. Volume I” (PDF). Independent International Fact-Finding Mission on the Conflict in Georgia. септембар 2009. стр. 27. Архивирано из оригинала (PDF) 7. 10. 2009. г.

census.ge

„Национална агенција за статистику — 2014 General Population Census Main Results General Information” (PDF). Архивирано из оригинала (PDF) 08. 08. 2016. г. Приступљено 11. 12. 2016.
„Immigrants by previous country of residence and usual place of residence”. Архивирано из оригинала 9. 8. 2016. г. Приступљено 2. 5. 2016.

chicagotribune.com

articles.chicagotribune.com

„Georgian conflict puts U.S. in middle”. Chicago Tribune. 9. 8. 2008. Архивирано из оригинала 16. 10. 2014. г. Приступљено 3. 9. 2014.

cia.gov

Грузија се може сматрати и европском и азијском државом. Према подацима УН classification of world regions Грузија је део Западне Азије; CIA у свом статистичком годишњаку World Factbook [1] Архивирано на сајту Wayback Machine (16. октобар 2015) је такође сврстава у Азију. Слично је и на Националној географији и Encyclopædia Britannica. У политичко-културном погледу Грузија је део Европе: Би-Би-Си, Оксфордски онлајн речник, и www.worldatlas.com.

civil.ge

old.civil.ge

„Russia, Georgia strike deal on bases”. Civil Georgia, Tbilisi. 30. 5. 2005. Архивирано из оригинала 13. 8. 2008. г. Приступљено 29. 12. 2021.
„Russia Hands Over Batumi Military Base to Georgia”. Civil Georgia, Tbilisi. 13. 11. 2007. Архивирано из оригинала 14. 5. 2011. г. Приступљено 29. 12. 2021.
„Saakashvili Appeals for Peace in Televised Address”. Civil.Ge. 7. 8. 2008. Архивирано из оригинала 19. 10. 2014. г. Приступљено 29. 12. 2021.
„Russia Endorses Six-Point Plan”. Civil.Ge. 12. 8. 2008. Приступљено 29. 12. 2021.
„Abkhazia, S.Ossetia Formally Declared Occupied Territory”. Civil.Ge. 28. 8. 2008. Архивирано из оригинала 3. 9. 2008. г. Приступљено 29. 12. 2021.
„Abkhazia, S. Ossetia Formally Declared Occupied Territory”. Civil Georgia. 28. 8. 2008. Архивирано из оригинала 3. 9. 2008. г. Приступљено 29. 12. 2021.
„Saakashvili Concedes Defeat in Parliamentary Election”, Civil.ge, 2. 10. 2012, Приступљено 29. 12. 2021
„Constitutional Amendments Initiated”. Civil.ge. 3. 5. 2017. Приступљено 29. 12. 2021.

civil.ge

„Russia Completes 'Most of Withdrawal' – EU Monitors”. Civil Georgia. 2008-10-08. Приступљено 2023-02-22.
„Moscow Says EU Monitors Fully Control 'Buffer Zones'”. Civil Georgia. 2008-10-09. Приступљено 2023-02-22.
Civil.ge (3. 3. 2022). „Georgia's PM Signs Application to Join the EU”. Civil.ge. Приступљено 3. 3. 2022.
„Georgian Dream, Opposition Reach Consensus over Electoral Reform”. Civil.ge. 8. 3. 2020. Приступљено 29. 12. 2021.

crisisgroup.org

„Georgia's Constitutional Changes”. International Crisis Group. 1. 3. 2012. Приступљено 29. 12. 2021.

cybertruffle.org.uk

„Cybertruffle's Robigalia – Observations of fungi and their associated organisms”. cybertruffle.org.uk. Архивирано из оригинала 20. 9. 2011. г. Приступљено 27. 7. 2011.
„Fungi of Georgia – potential endemics”. cybertruffle.org.uk. Архивирано из оригинала 27. 9. 2011. г. Приступљено 27. 7. 2011.

doe.gov

eia.doe.gov

„U.S. Energy Informationa Administration "World Hydroelectricity Installed Capacity"”. Eia.doe.gov. Архивирано из оригинала 23. 11. 2010. г. Приступљено 30. 10. 2012.

doi.org

Nakashidze, Malkhaz (2016). „Semi-presidentialism in Georgia” (PDF). Ур.: Elgie, Robert; Moestrup, Sophia. Semi-Presidentialism in the Caucasus and Central Asia. London: Palgrave Macmillan (објављено 15. 5. 2016). стр. 119—142. ISBN 978-1-137-38780-6. LCCN 2016939393. OCLC 6039793171. doi:10.1057/978-1-137-38781-3_5. Приступљено 13. 10. 2017.
Dinerstein, Eric; Olson, David; Joshi, Anup; Vynne, Carly; Burgess, Neil D.; Wikramanayake, Eric; Hahn, Nathan; Palminteri, Suzanne; Hedao, Prashant (2017). „An Ecoregion-Based Approach to Protecting Half the Terrestrial Realm”. BioScience. 67 (6): 534—545. ISSN 0006-3568. PMC 5451287 . PMID 28608869. doi:10.1093/biosci/bix014 .
Grantham, H. S.; Duncan, A.; Evans, T. D.; Jones, K. R.; Beyer, H. L.; Schuster, R.; Walston, J.; Ray, J. C.; Robinson, J. G. (2020). „Anthropogenic modification of forests means only 40% of remaining forests have high ecosystem integrity - Supplementary Material”. Nature Communications. 11 (1): 5978. ISSN 2041-1723. PMC 7723057 . PMID 33293507. doi:10.1038/s41467-020-19493-3 .
Roy Allison (2008). „Russia resurgent? Moscow's campaign to 'coerce Georgia to peace'” (PDF). International Affairs. 84 (6): 1145—1171. ISSN 0020-5850. doi:10.1111/j.1468-2346.2008.00762.x. Архивирано из оригинала (PDF) 23. 4. 2016. г. Приступљено 19. 11. 2015.
Roy Allison (2008). „Russia resurgent? Moscow's campaign to 'coerce Georgia to peace'” (PDF). International Affairs. 84 (6): 1145—1171. ISSN 0020-5850. doi:10.1111/j.1468-2346.2008.00762.x. Архивирано из оригинала (PDF) 23. 4. 2016. г. Приступљено 19. 11. 2015.

doingbusiness.org

„World Bank Economy Rankings”. Архивирано из оригинала 15. 09. 2008. г. .

ebrd.com

„Shareholders and Board of Governors”. European Bank for Reconstruction and Development. Архивирано из оригинала 28. 2. 2017. г. Приступљено 23. 2. 2017.

enciklopedija.hr

„Gruzija - Hrvatska enciklopedija”. www.enciklopedija.hr. Приступљено 2024-01-31.

ethz.ch

css.ethz.ch

„Caucasus Analytical Digest No.20” (PDF). Архивирано из оригинала (PDF) 25. 03. 2015. г. , Heinrich Böll Stiftung, 11 October 2010

eurasianet.org

„EurasiaNet Eurasia Insight – Georgia's Rose Revolution: Momentum and Consolidation”. Eurasianet.org. Архивирано из оригинала 5. 8. 2009. г. Приступљено 5. 5. 2009.
„With loss of parliament, Georgia's second city prepares for a downgrade”, Eurasianet, 21. 6. 2018, Приступљено 29. 12. 2021
„Georgia: Conflict Rather than Cohabitation”. Eurasianet. 8. 2. 2013. Приступљено 29. 12. 2021.
„Georgian government offers concessions to end crisis”. Eurasianet. 24. 6. 2019. Приступљено 29. 12. 2021.

euronews.com

„Evidence of ancient wine found in Georgia a vintage quaffed some 6,000 years BC”. Euronews. 21. 5. 2015. Архивирано из оригинала 24. 5. 2015. г. Приступљено 24. 5. 2015.

europa.eu

europarl.europa.eu

Европски парламент, European Parliament Resolution 2014/2717(RSP), 17 July 2014: "...pursuant to Article 49 of the Treaty on European Union, Georgia, Moldova and Ukraine – like any other European state – have a European perspective and may apply to become members of the Union..."

ec.europa.eu

„RTD - Item”. ec.europa.eu. Приступљено 2021-09-02.

ft.com

„Countdown in the Caucasus: Seven days that brought Russia and Georgia to war”. Financial Times. 26. 8. 2008. Архивирано из оригинала 20. 9. 2008. г.

search.ft.com

The Financial Times – Flat taxes could be a flash in the pan, IMF research says^{[мртва веза]}

georgiatoday.ge

„Georgia Celebrates Independence Day”. Georgia Today on the Web. Архивирано из оригинала 5. 7. 2020. г. Приступљено 2021-01-05.

geostat.ge

„Национални статистички завод Грузије” (PDF). Архивирано из оригинала (PDF) 07. 04. 2014. г. — попис 2002. г.
„External Merchandise Trade”. National Statistics Office of Georgia Geostat. Приступљено 2022-10-07.
„Living conditions”. GeoStat. Архивирано из оригинала 3. 2. 2017. г. Приступљено 26. 1. 2017.
„Households Income”. GeoStat. Архивирано из оригинала 25. 12. 2016. г. Приступљено 26. 1. 2017.
„Gross Domestic Product (GDP)”. GeoStat. Архивирано из оригинала 3. 2. 2017. г. Приступљено 26. 1. 2017.
„Employment and Unemployment”. Приступљено 8. 8. 2021.

government.gov.ge

„Government of Georgia – Abkhazia”. Government.gov.ge. Архивирано из оригинала 17. 7. 2011. г. Приступљено 3. 7. 2011.

hrw.org

„Georgia/Abchasia: Violations of the laws of war and Russia's role in the conflict”. Hrw.org. март 1995. Архивирано из оригинала 20. 2. 2001. г. Приступљено 4. 12. 2016.
„Russia – The Ingush–Ossetian conflict in the Prigorodnyi region”. Human Rights Watch/Helsinki. мај 1996. Архивирано из оригинала 13. 5. 2007. г. Приступљено 18. 7. 2007.
„Memorandum to the U.S. Government on Religious Violence in the Republic of Georgia (Human Rights Watch August 2001)”. Hrw.org. Архивирано из оригинала 2. 11. 2008. г. Приступљено 5. 5. 2009.

independent.co.uk

Keys, David (28. 12. 2003). „Now that's what you call a real vintage: professor unearths 8,000-year-old wine”. The Independent. Архивирано из оригинала 25. 9. 2015. г. Приступљено 28. 8. 2017.
"„Ethnic tensions: War in the Caucasus is Stalin's legacy”. Архивирано из оригинала 20. 06. 2018. г. ".

insead.edu

knowledge.insead.edu

„Global Innovation Index”. INSEAD Knowledge (на језику: енглески). 2013-10-28. Архивирано из оригинала 2. 9. 2021. г. Приступљено 2021-09-02.

investingeorgia.org

„Frequently Asked Questions: I. Macroeconomic Environment”. investingeorgia.org. Архивирано из оригинала 28. 6. 2010. г.

iranicaonline.org

„Georgia iii. Iranian elements in Georgian art and archeology”. Архивирано из оригинала 17. 5. 2015. г. Приступљено 22. 4. 2015.

iri.org

„Georgia Poll Reflects Widespread Concern over Economic Issues”. International Republican Institute. 18. 7. 2019. Приступљено 9. 9. 2021.

iucn.org

„Georgia – a haven for biodiversity”. IUCN, International Union for Conservation of Nature. 7. 12. 2012. Архивирано из оригинала 30. 06. 2019. г. Приступљено 29. 6. 2019.

jamestown.org

„The Goals Behind Moscow's Proxy Offensive in South Ossetia”. The Jamestown Foundation. 8. 8. 2008. Архивирано из оригинала 26. 10. 2014. г. Приступљено 3. 9. 2014.
Pavel Felgenhauer (14. 8. 2008). „The Russian-Georgian War was Preplanned in Moscow”. Архивирано из оригинала 20. 8. 2014. г. Приступљено 3. 9. 2014.

kommersant.ru

Эдуард Кокойты: мы там практически выровняли все (на језику: руски). Kommersant. 15. 8. 2008. Архивирано из оригинала 16. 9. 2014. г. Приступљено 3. 9. 2014.

kremlin.ru

„Statement by President of Russia Dmitry Medvedev”. The Kremlin. 26. 8. 2008. Архивирано из оригинала 2. 9. 2008. г.

loc.gov

lccn.loc.gov

Nakashidze, Malkhaz (2016). „Semi-presidentialism in Georgia” (PDF). Ур.: Elgie, Robert; Moestrup, Sophia. Semi-Presidentialism in the Caucasus and Central Asia. London: Palgrave Macmillan (објављено 15. 5. 2016). стр. 119—142. ISBN 978-1-137-38780-6. LCCN 2016939393. OCLC 6039793171. doi:10.1057/978-1-137-38781-3_5. Приступљено 13. 10. 2017.

lcweb2.loc.gov

"Christianity and the Georgian Empire" (early history) Library of Congress, March 1994, webpage:„LCweb2-ge0015”. Архивирано из оригинала 05. 02. 2017. г. .

loc.gov

„Russian Federation: Legal Aspects of War in Georgia”. Library of Congress. Архивирано из оригинала 16. 7. 2014. г.

lzmk.hr

proleksis.lzmk.hr

„Gruzija | Proleksis enciklopedija”. proleksis.lzmk.hr. Приступљено 2024-01-31.

mfa.gov.ge

„Ministry of Foreign Affairs of Georgia – Relations between Georgia and the Republic of France”. mfa.gov.ge. Архивирано из оригинала 25. 12. 2016. г. Приступљено 27. 2. 2017.
„Ministry of Foreign Affairs of Georgia – Relations between Georgia and the Federal Republic of Germany”. mfa.gov.ge. Архивирано из оригинала 24. 12. 2016. г. Приступљено 27. 2. 2017.
„Ministry of Foreign Affairs of Georgia – Relations between Georgia and the State of Israel”. mfa.gov.ge. Архивирано из оригинала 5. 9. 2011. г. Приступљено 28. 3. 2010.
„Ministry of Foreign Affairs of Georgia – Relations between Georgia and Japan”. Mfa.gov.ge. Архивирано из оригинала 3. 9. 2008. г. Приступљено 5. 5. 2009.
„Ministry of Foreign Affairs of Georgia – Visa Information for Foreign Citizens”. Mfa.gov.ge. 30. 4. 2009. Архивирано из оригинала 3. 9. 2008. г. Приступљено 5. 5. 2009.
„Ministry of Foreign Affairs of Georgia – Democratic Socialist Republic of Sri Lanka”. Mfa.gov.ge. Архивирано из оригинала 3. 9. 2008. г. Приступљено 5. 5. 2009.
„Ministry of Foreign Affairs of Georgia – Relations between Georgia and the Republic of Turkey”. mfa.gov.ge. Архивирано из оригинала 24. 12. 2016. г. Приступљено 27. 2. 2017.
„Ministry of Foreign Affairs of Georgia – Relations between Georgia and Ukraine”. mfa.gov.ge. Архивирано из оригинала 24. 12. 2016. г. Приступљено 27. 2. 2017.
„Bilateral Relations”. mfa.gov.ge. Архивирано из оригинала 9. 2. 2017. г. Приступљено 27. 2. 2017.
„Georgia's way to NATO”. Mfa.gov.ge. 27. 5. 2010. Архивирано из оригинала 27. 8. 2008. г. Приступљено 2. 11. 2010.

usa.mfa.gov.ge

„Relations Between Georgia and the United States of America”. usa.mfa.gov.ge. Архивирано из оригинала 23. 7. 2017. г. Приступљено 27. 2. 2017.

nationalgeographic.com

Грузија се може сматрати и европском и азијском државом. Према подацима УН classification of world regions Грузија је део Западне Азије; CIA у свом статистичком годишњаку World Factbook [1] Архивирано на сајту Wayback Machine (16. октобар 2015) је такође сврстава у Азију. Слично је и на Националној географији и Encyclopædia Britannica. У политичко-културном погледу Грузија је део Европе: Би-Би-Си, Оксфордски онлајн речник, и www.worldatlas.com.

nationsencyclopedia.com

Group of editors. „"Georgia".”. Приступљено 2. 10. 2012. Encyclopedia of the Nations. "The country has a coastline of 315 kilometers (196 miles)."

ndi.org

„NDI Poll: Economy Still Top Concern for Georgians; Support for NATO and EU Stable” (PDF). National Democratic Institute. 16. 1. 2017. Архивирано из оригинала (PDF) 27. 2. 2017. г. Приступљено 27. 2. 2017.

netgazeti.ge

„საქართველოს მოსახლეობის საყოველთაო აღწერის საბოლოო შედეგები”. netgazeti.ge. Netgazeti. 28. 4. 2016. Архивирано из оригинала 13. 5. 2016. г. Приступљено 28. 4. 2016.

newsru.com

СМИ: российские войска вошли в Южную Осетию еще до начала боевых действий (на језику: руски). NEWSru.com. 11. 9. 2008. Архивирано из оригинала 2. 1. 2016. г. Приступљено 19. 11. 2015.

nih.gov

ncbi.nlm.nih.gov

Dinerstein, Eric; Olson, David; Joshi, Anup; Vynne, Carly; Burgess, Neil D.; Wikramanayake, Eric; Hahn, Nathan; Palminteri, Suzanne; Hedao, Prashant (2017). „An Ecoregion-Based Approach to Protecting Half the Terrestrial Realm”. BioScience. 67 (6): 534—545. ISSN 0006-3568. PMC 5451287 . PMID 28608869. doi:10.1093/biosci/bix014 .
Grantham, H. S.; Duncan, A.; Evans, T. D.; Jones, K. R.; Beyer, H. L.; Schuster, R.; Walston, J.; Ray, J. C.; Robinson, J. G. (2020). „Anthropogenic modification of forests means only 40% of remaining forests have high ecosystem integrity - Supplementary Material”. Nature Communications. 11 (1): 5978. ISSN 2041-1723. PMC 7723057 . PMID 33293507. doi:10.1038/s41467-020-19493-3 .

nytimes.com

Chivers, C.J. (15. 9. 2008). „Georgia Offers Fresh Evidence on War's Start”. The New York Times. Архивирано из оригинала 16. 6. 2017. г. Приступљено 28. 8. 2017.

topics.blogs.nytimes.com

„Russian Passportization”. The New York Times. Архивирано из оригинала 15. 11. 2012. г. Приступљено 30. 10. 2012.

osce.org

„Human Rights in the Occupied Territories of Georgia”. Osce.org. Архивирано из оригинала 16. 6. 2012. г. Приступљено 30. 10. 2012.

oxfordreference.com

Грузија се може сматрати и европском и азијском државом. Према подацима УН classification of world regions Грузија је део Западне Азије; CIA у свом статистичком годишњаку World Factbook [1] Архивирано на сајту Wayback Machine (16. октобар 2015) је такође сврстава у Азију. Слично је и на Националној географији и Encyclopædia Britannica. У политичко-културном погледу Грузија је део Европе: Би-Би-Си, Оксфордски онлајн речник, и www.worldatlas.com.
У политичко-културном погледу Грузија је део Европе: Би-Би-Си, Оксфордски онлајн речник, и www.worldatlas.com.

panda.org

wwf.panda.org

„Dramatic Double Sturgeon Discovery in Georgia”. WWF. 15. 6. 2020. Приступљено 26. 6. 2020.

parl.gc.ca

Jean-Rodrigue Paré (13. 2. 2009). „The Conflict Between Russia and Georgia”. Parliament of Canada. Архивирано из оригинала 2. 1. 2016. г. Приступљено 19. 11. 2015.

parliament.ge

„Resolution of the Parliament of Georgia on the Occupation of the Georgian Territories by the Russian Federation”. 29. 8. 2008. Архивирано из оригинала 3. 9. 2008. г.
„Resolution of the Parliament of Georgia on the Occupation of the Georgian Territories by the Russian Federation”. 29. 8. 2008. Архивирано из оригинала 3. 9. 2008. г.

patriarchate.ge

„The History of Georgian Orthodox Church”. Patriarchate of Georgia. Архивирано из оригинала 11. 1. 2015. г. Приступљено 10. 6. 2012.
„მართლმადიდებელი ავტოკეფალური ეკლესიები”. საქართველოს საპატრიარქო. Архивирано из оригинала 28. 2. 2017. г. Приступљено 27. 2. 2017.

rbedrosian.com

The Georgian Chronicle
Toumanoff, Cyril (1963). „Iberia between Chosroid and Bagratid Rule”. Studies in Christian Caucasian History. Georgetown. стр. 374—377. Архивирано из оригинала 8. 2. 2012. г. Приступљено 4. 6. 2012.

reestri.gov.ge

mreg.reestri.gov.ge

„Registry of Municipalities”. National Agency of Public Registry. Архивирано из оригинала 2. 2. 2017. г. Приступљено 2022-10-07.

refworld.org

„Civilians in the line of fire” (PDF). Amnesty International. новембар 2008. Архивирано (PDF) из оригинала 22. 2. 2014. г. Приступљено 3. 9. 2014.

reuters.com

„Abkhaz separatists strike disputed Georgia gorge”. Reuters. 9. 8. 2008. Архивирано из оригинала 24. 9. 2015. г. Приступљено 1. 7. 2017.
„Amnesty International Satellite Images Reveal Damage to South Ossetian Villages After...”. Reuters. 9. 10. 2008. Архивирано из оригинала 22. 2. 2014. г.
„Georgian tycoon Ivanishvili confirmed as prime minister”. Reuters. 25. 10. 2012. Приступљено 29. 12. 2021.
„Ruling party in Georgia decisively wins parliament vote”. Reuters (на језику: енглески). 7. 10. 2016.

rferl.org

Whitmore, Brian (12. 9. 2008). „Is The Clock Ticking For Saakashvili?'”. Radio Free Europe/Radio Liberty. Архивирано из оригинала 3. 9. 2014. г. Приступљено 3. 9. 2014.
„Rights Groups Say South Ossetian Militias Burning Georgian Villages”. RFE/RL. 30. 9. 2008. Архивирано из оригинала 3. 9. 2014. г. Приступљено 3. 9. 2014.
„Georgia's Historic Transition Faces Crucial Tests In 2013”. RFE/RL. 16. 12. 2012. Приступљено 29. 12. 2021.

rugbyworldcup.com

Claude Saurel: “Georgia's rugby revolution is only just starting” Архивирано на сајту Wayback Machine (6. октобар 2021), Rugby World Cup, 30 August 2019

rustavi2.com

„Rustavi 2 Broadcasting Company”. Rustavi2.com. 29. 4. 2012. Архивирано из оригинала 1. 5. 2013. г.

saunje.ge

Thomas Stöllner, Irina Gambaschidze (2014) „The Gold Mine of Sakdrisi and Earliest Mining and Metallurgy in the Transcausus and the Kura-Valley System”. Архивирано из оригинала 18. 11. 2015. г.

smr.gov.ge

„The Law of Georgia on Occupied Territories (431-IIs)” (PDF). State Ministry for Reintegration. 23. 10. 2008. Архивирано из оригинала (PDF) 24. 6. 2014. г. Приступљено 1. 2. 2015.

sportspromedia.com

Georgian Rugby tries to convert its potential - SportsPro Media

springer.com

link.springer.com

Nakashidze, Malkhaz (2016). „Semi-presidentialism in Georgia” (PDF). Ур.: Elgie, Robert; Moestrup, Sophia. Semi-Presidentialism in the Caucasus and Central Asia. London: Palgrave Macmillan (објављено 15. 5. 2016). стр. 119—142. ISBN 978-1-137-38780-6. LCCN 2016939393. OCLC 6039793171. doi:10.1057/978-1-137-38781-3_5. Приступљено 13. 10. 2017.

sss-tmas.org

Широков, И. В.; Тарасов, А. А. (2010). Наша маленькая Хоста – Исторический очерк (на језику: руски). Sochi. Архивирано из оригинала 20. 2. 2014. г. Приступљено 2. 2. 2014.

tabula.ge

„არჩევნების ისტორია” (на језику: грузијски). Tabula. 17. 8. 2016. Архивирано из оригинала 7. 11. 2017. г. Приступљено 2. 11. 2017.

theguardian.com

Luke Harding (19. 11. 2008). „Georgia calls on EU for independent inquiry into war”. The Guardian. Архивирано из оригинала 13. 9. 2017. г. Приступљено 4. 12. 2017.
Harding, Luke (11. 8. 2008). „I got my children out minutes before the bombs fell”. The Guardian. Архивирано из оригинала 5. 3. 2017. г. Приступљено 24. 5. 2017.

transparency.org

„Transparency International urges dialogue with civil society during political crisis in Georgia”. Transparency International. 30. 11. 2019. Приступљено 29. 12. 2021.

un.org

unstats.un.org

Грузија се може сматрати и европском и азијском државом. Према подацима УН classification of world regions Грузија је део Западне Азије; CIA у свом статистичком годишњаку World Factbook [1] Архивирано на сајту Wayback Machine (16. октобар 2015) је такође сврстава у Азију. Слично је и на Националној географији и Encyclopædia Britannica. У политичко-културном погледу Грузија је део Европе: Би-Би-Си, Оксфордски онлајн речник, и www.worldatlas.com.

undp.org

hdr.undp.org

„"Briefing note for countries on the 2020 Human Development Report"” (PDF). Архивирано из оригинала (PDF) 22. 05. 2022. г. , United Nations Development Program, 2020
„"Briefing note for countries on the 2020 Human Development Report": Figure 1: Trends in Georgia's HDI component indices 2000-2019” (PDF). Архивирано из оригинала (PDF) 22. 05. 2022. г. , United Nations Development Program, 2020

unesco.org

ich.unesco.org

„UNESCO – Ancient Georgian traditional Qvevri wine-making method”. ich.unesco.org. Приступљено 2019-09-09.

unifr.ch

commonweb.unifr.ch

Roy Allison (2008). „Russia resurgent? Moscow's campaign to 'coerce Georgia to peace'” (PDF). International Affairs. 84 (6): 1145—1171. ISSN 0020-5850. doi:10.1111/j.1468-2346.2008.00762.x. Архивирано из оригинала (PDF) 23. 4. 2016. г. Приступљено 19. 11. 2015.
Roy Allison (2008). „Russia resurgent? Moscow's campaign to 'coerce Georgia to peace'” (PDF). International Affairs. 84 (6): 1145—1171. ISSN 0020-5850. doi:10.1111/j.1468-2346.2008.00762.x. Архивирано из оригинала (PDF) 23. 4. 2016. г. Приступљено 19. 11. 2015.

viitorul.org

leader.viitorul.org

„Russia's retention of Gudauta base – An unfulfilled CFE treaty commitment”. Архивирано из оригинала 05. 02. 2017. г. Socor, Vladirmir.

vinologue.com

Miquel Hudin; Daria Kholodolina (2017), Georgia: A guide to the cradle of wine, Vinologue, стр. 300, ISBN 978-1-941598-05-4

voxeurop.eu

Shota Kincha (2022-05-22). „Russian exiles get a chilly reception in Georgia – VoxEurop”. Voxeurope (на језику: енглески). Приступљено 2022-06-26.

washingtonpost.com

Peter Finn (17. 8. 2008). „A Two-Sided Descent into Full-Scale War”. The Washington Post. Архивирано из оригинала 6. 11. 2012. г. Приступљено 28. 8. 2017.
„Georgia opens new parliament in Kutaisi, far from the capital”. Washington Post. 26. 5. 2012. Архивирано из оригинала 11. 12. 2018. г. Приступљено 26. 5. 2012.

web.archive.org

„Национална агенција за статистику — 2014 General Population Census Main Results General Information” (PDF). Архивирано из оригинала (PDF) 08. 08. 2016. г. Приступљено 11. 12. 2016.
Грузија се може сматрати и европском и азијском државом. Према подацима УН classification of world regions Грузија је део Западне Азије; CIA у свом статистичком годишњаку World Factbook [1] Архивирано на сајту Wayback Machine (16. октобар 2015) је такође сврстава у Азију. Слично је и на Националној географији и Encyclopædia Britannica. У политичко-културном погледу Грузија је део Европе: Би-Би-Си, Оксфордски онлајн речник, и www.worldatlas.com.
„Eucariota, Animalia, Chordata”. Georgian Biodiversity Database. Institute of Ecology. 2015. Архивирано из оригинала 25. 6. 2016. г. Приступљено 7. 6. 2016.
„Caucasian Spiders " Checklists & Maps”. Caucasus-spiders.info. Архивирано из оригинала 28. 3. 2009. г. Приступљено 5. 5. 2009.
„Cybertruffle's Robigalia – Observations of fungi and their associated organisms”. cybertruffle.org.uk. Архивирано из оригинала 20. 9. 2011. г. Приступљено 27. 7. 2011.
„Fungi of Georgia – potential endemics”. cybertruffle.org.uk. Архивирано из оригинала 27. 9. 2011. г. Приступљено 27. 7. 2011.
„Georgia – a haven for biodiversity”. IUCN, International Union for Conservation of Nature. 7. 12. 2012. Архивирано из оригинала 30. 06. 2019. г. Приступљено 29. 6. 2019.
Keys, David (28. 12. 2003). „Now that's what you call a real vintage: professor unearths 8,000-year-old wine”. The Independent. Архивирано из оригинала 25. 9. 2015. г. Приступљено 28. 8. 2017.
„Evidence of ancient wine found in Georgia a vintage quaffed some 6,000 years BC”. Euronews. 21. 5. 2015. Архивирано из оригинала 24. 5. 2015. г. Приступљено 24. 5. 2015.
Thomas Stöllner, Irina Gambaschidze (2014) „The Gold Mine of Sakdrisi and Earliest Mining and Metallurgy in the Transcausus and the Kura-Valley System”. Архивирано из оригинала 18. 11. 2015. г.
"Christianity and the Georgian Empire" (early history) Library of Congress, March 1994, webpage:„LCweb2-ge0015”. Архивирано из оригинала 05. 02. 2017. г. .
„Georgia iii. Iranian elements in Georgian art and archeology”. Архивирано из оригинала 17. 5. 2015. г. Приступљено 22. 4. 2015.
Широков, И. В.; Тарасов, А. А. (2010). Наша маленькая Хоста – Исторический очерк (на језику: руски). Sochi. Архивирано из оригинала 20. 2. 2014. г. Приступљено 2. 2. 2014.
„Georgia Celebrates Independence Day”. Georgia Today on the Web. Архивирано из оригинала 5. 7. 2020. г. Приступљено 2021-01-05.
"„Ethnic tensions: War in the Caucasus is Stalin's legacy”. Архивирано из оригинала 20. 06. 2018. г. ".
„Georgia/Abchasia: Violations of the laws of war and Russia's role in the conflict”. Hrw.org. март 1995. Архивирано из оригинала 20. 2. 2001. г. Приступљено 4. 12. 2016.
„Russia – The Ingush–Ossetian conflict in the Prigorodnyi region”. Human Rights Watch/Helsinki. мај 1996. Архивирано из оригинала 13. 5. 2007. г. Приступљено 18. 7. 2007.
„EurasiaNet Eurasia Insight – Georgia's Rose Revolution: Momentum and Consolidation”. Eurasianet.org. Архивирано из оригинала 5. 8. 2009. г. Приступљено 5. 5. 2009.
„არჩევნების ისტორია” (на језику: грузијски). Tabula. 17. 8. 2016. Архивирано из оригинала 7. 11. 2017. г. Приступљено 2. 11. 2017.
Gorshkov, Nikolai (19. 9. 2002). „Duma prepares for Georgia strike”. BBC News. Архивирано из оригинала 29. 9. 2009. г. Приступљено 24. 7. 2009.
„Russia Hands Over Batumi Military Base to Georgia”. Civil Georgia, Tbilisi. 13. 11. 2007. Архивирано из оригинала 14. 5. 2011. г. Приступљено 29. 12. 2021.
„Russia's retention of Gudauta base – An unfulfilled CFE treaty commitment”. Архивирано из оригинала 05. 02. 2017. г. Socor, Vladirmir.
Whitmore, Brian (12. 9. 2008). „Is The Clock Ticking For Saakashvili?'”. Radio Free Europe/Radio Liberty. Архивирано из оригинала 3. 9. 2014. г. Приступљено 3. 9. 2014.
„Russia criticised over Abkhazia”. BBC News. 24. 4. 2008. Архивирано из оригинала 15. 8. 2008. г. Приступљено 19. 11. 2015.
„Countdown in the Caucasus: Seven days that brought Russia and Georgia to war”. Financial Times. 26. 8. 2008. Архивирано из оригинала 20. 9. 2008. г.
Luke Harding (19. 11. 2008). „Georgia calls on EU for independent inquiry into war”. The Guardian. Архивирано из оригинала 13. 9. 2017. г. Приступљено 4. 12. 2017.
Roy Allison (2008). „Russia resurgent? Moscow's campaign to 'coerce Georgia to peace'” (PDF). International Affairs. 84 (6): 1145—1171. ISSN 0020-5850. doi:10.1111/j.1468-2346.2008.00762.x. Архивирано из оригинала (PDF) 23. 4. 2016. г. Приступљено 19. 11. 2015.
Jean-Rodrigue Paré (13. 2. 2009). „The Conflict Between Russia and Georgia”. Parliament of Canada. Архивирано из оригинала 2. 1. 2016. г. Приступљено 19. 11. 2015.
„Saakashvili Appeals for Peace in Televised Address”. Civil.Ge. 7. 8. 2008. Архивирано из оригинала 19. 10. 2014. г. Приступљено 29. 12. 2021.
„The Goals Behind Moscow's Proxy Offensive in South Ossetia”. The Jamestown Foundation. 8. 8. 2008. Архивирано из оригинала 26. 10. 2014. г. Приступљено 3. 9. 2014.
„Georgian conflict puts U.S. in middle”. Chicago Tribune. 9. 8. 2008. Архивирано из оригинала 16. 10. 2014. г. Приступљено 3. 9. 2014.
Peter Finn (17. 8. 2008). „A Two-Sided Descent into Full-Scale War”. The Washington Post. Архивирано из оригинала 6. 11. 2012. г. Приступљено 28. 8. 2017.
Pavel Felgenhauer (14. 8. 2008). „The Russian-Georgian War was Preplanned in Moscow”. Архивирано из оригинала 20. 8. 2014. г. Приступљено 3. 9. 2014.
Chivers, C.J. (15. 9. 2008). „Georgia Offers Fresh Evidence on War's Start”. The New York Times. Архивирано из оригинала 16. 6. 2017. г. Приступљено 28. 8. 2017.
СМИ: российские войска вошли в Южную Осетию еще до начала боевых действий (на језику: руски). NEWSru.com. 11. 9. 2008. Архивирано из оригинала 2. 1. 2016. г. Приступљено 19. 11. 2015.
„Russian Federation: Legal Aspects of War in Georgia”. Library of Congress. Архивирано из оригинала 16. 7. 2014. г.
Roy Allison (2008). „Russia resurgent? Moscow's campaign to 'coerce Georgia to peace'” (PDF). International Affairs. 84 (6): 1145—1171. ISSN 0020-5850. doi:10.1111/j.1468-2346.2008.00762.x. Архивирано из оригинала (PDF) 23. 4. 2016. г. Приступљено 19. 11. 2015.
„Abkhaz separatists strike disputed Georgia gorge”. Reuters. 9. 8. 2008. Архивирано из оригинала 24. 9. 2015. г. Приступљено 1. 7. 2017.
Harding, Luke (11. 8. 2008). „I got my children out minutes before the bombs fell”. The Guardian. Архивирано из оригинала 5. 3. 2017. г. Приступљено 24. 5. 2017.
„Russia opens new front, drives deeper into Georgia”. Associated Press. 11. 8. 2008. Архивирано из оригинала 14. 8. 2008. г.
„Report. Volume I” (PDF). Independent International Fact-Finding Mission on the Conflict in Georgia. септембар 2009. стр. 27. Архивирано из оригинала (PDF) 7. 10. 2009. г.
„Amnesty International Satellite Images Reveal Damage to South Ossetian Villages After...”. Reuters. 9. 10. 2008. Архивирано из оригинала 22. 2. 2014. г.
„Civilians in the line of fire” (PDF). Amnesty International. новембар 2008. Архивирано (PDF) из оригинала 22. 2. 2014. г. Приступљено 3. 9. 2014.
„Georgia Marks Anniversary of War”. BBC News. 7. 8. 2009. Архивирано из оригинала 8. 8. 2014. г. Приступљено 3. 9. 2014.
Эдуард Кокойты: мы там практически выровняли все (на језику: руски). Kommersant. 15. 8. 2008. Архивирано из оригинала 16. 9. 2014. г. Приступљено 3. 9. 2014.
„Rights Groups Say South Ossetian Militias Burning Georgian Villages”. RFE/RL. 30. 9. 2008. Архивирано из оригинала 3. 9. 2014. г. Приступљено 3. 9. 2014.
„Statement by President of Russia Dmitry Medvedev”. The Kremlin. 26. 8. 2008. Архивирано из оригинала 2. 9. 2008. г.
„Georgia breaks ties with Russia”. BBC News. 29. 8. 2008. Архивирано из оригинала 6. 10. 2014. г. Приступљено 3. 9. 2014.
„Resolution of the Parliament of Georgia on the Occupation of the Georgian Territories by the Russian Federation”. 29. 8. 2008. Архивирано из оригинала 3. 9. 2008. г.
„Abkhazia, S.Ossetia Formally Declared Occupied Territory”. Civil.Ge. 28. 8. 2008. Архивирано из оригинала 3. 9. 2008. г. Приступљено 29. 12. 2021.
„Национални статистички завод Грузије” (PDF). Архивирано из оригинала (PDF) 07. 04. 2014. г. — попис 2002. г.
„Immigrants by previous country of residence and usual place of residence”. Архивирано из оригинала 9. 8. 2016. г. Приступљено 2. 5. 2016.
„The History of Georgian Orthodox Church”. Patriarchate of Georgia. Архивирано из оригинала 11. 1. 2015. г. Приступљено 10. 6. 2012.
Toumanoff, Cyril (1963). „Iberia between Chosroid and Bagratid Rule”. Studies in Christian Caucasian History. Georgetown. стр. 374—377. Архивирано из оригинала 8. 2. 2012. г. Приступљено 4. 6. 2012.
„მართლმადიდებელი ავტოკეფალური ეკლესიები”. საქართველოს საპატრიარქო. Архивирано из оригинала 28. 2. 2017. г. Приступљено 27. 2. 2017.
„Memorandum to the U.S. Government on Religious Violence in the Republic of Georgia (Human Rights Watch August 2001)”. Hrw.org. Архивирано из оригинала 2. 11. 2008. г. Приступљено 5. 5. 2009.
„საქართველოს მოსახლეობის საყოველთაო აღწერის საბოლოო შედეგები”. netgazeti.ge. Netgazeti. 28. 4. 2016. Архивирано из оригинала 13. 5. 2016. г. Приступљено 28. 4. 2016.
„Caucasus Analytical Digest No.20” (PDF). Архивирано из оригинала (PDF) 25. 03. 2015. г. , Heinrich Böll Stiftung, 11 October 2010
„Registry of Municipalities”. National Agency of Public Registry. Архивирано из оригинала 2. 2. 2017. г. Приступљено 2022-10-07.
„Government of Georgia – Abkhazia”. Government.gov.ge. Архивирано из оригинала 17. 7. 2011. г. Приступљено 3. 7. 2011.
„Regions and territories: Abkhazia”. BBC News. 8. 2. 2011. Архивирано из оригинала 20. 4. 2010. г. Приступљено 30. 1. 2011.
„Regions and territories: South Ossetia”. BBC News. 8. 2. 2011. Архивирано из оригинала 17. 2. 2011. г. Приступљено 30. 1. 2011.
„Human Rights in the Occupied Territories of Georgia”. Osce.org. Архивирано из оригинала 16. 6. 2012. г. Приступљено 30. 10. 2012.
„Russian Passportization”. The New York Times. Архивирано из оригинала 15. 11. 2012. г. Приступљено 30. 10. 2012.
„Resolution of the Parliament of Georgia on the Occupation of the Georgian Territories by the Russian Federation”. 29. 8. 2008. Архивирано из оригинала 3. 9. 2008. г.
„Abkhazia, S. Ossetia Formally Declared Occupied Territory”. Civil Georgia. 28. 8. 2008. Архивирано из оригинала 3. 9. 2008. г. Приступљено 29. 12. 2021.
„The Law of Georgia on Occupied Territories (431-IIs)” (PDF). State Ministry for Reintegration. 23. 10. 2008. Архивирано из оригинала (PDF) 24. 6. 2014. г. Приступљено 1. 2. 2015.
„U.S. Energy Informationa Administration "World Hydroelectricity Installed Capacity"”. Eia.doe.gov. Архивирано из оригинала 23. 11. 2010. г. Приступљено 30. 10. 2012.
„The World Bank in Georgia 1993–2007” (PDF). World Bank. 2009. Архивирано (PDF) из оригинала 23. 7. 2013. г. Приступљено 14. 8. 2013.
„World Bank Economy Rankings”. Архивирано из оригинала 15. 09. 2008. г. .
World Bank (2018). Doing Business 2019 (PDF). World Bank Publications. стр. 5, 11, 13. ISBN 978-1464813269. Архивирано из оригинала (PDF) 6. 11. 2018. г. Приступљено 2. 11. 2018.
„"Briefing note for countries on the 2020 Human Development Report"” (PDF). Архивирано из оригинала (PDF) 22. 05. 2022. г. , United Nations Development Program, 2020
„"Briefing note for countries on the 2020 Human Development Report": Figure 1: Trends in Georgia's HDI component indices 2000-2019” (PDF). Архивирано из оригинала (PDF) 22. 05. 2022. г. , United Nations Development Program, 2020
„South Caucasus Pipleline”. Архивирано из оригинала 28. 9. 2017. г. Приступљено 21. 9. 2017.
World Bank, „World Development Indicators 2008”. Архивирано из оригинала 18. 04. 2010. г.
„Frequently Asked Questions: I. Macroeconomic Environment”. investingeorgia.org. Архивирано из оригинала 28. 6. 2010. г.
„Living conditions”. GeoStat. Архивирано из оригинала 3. 2. 2017. г. Приступљено 26. 1. 2017.
„Households Income”. GeoStat. Архивирано из оригинала 25. 12. 2016. г. Приступљено 26. 1. 2017.
„Gross Domestic Product (GDP)”. GeoStat. Архивирано из оригинала 3. 2. 2017. г. Приступљено 26. 1. 2017.
„Networked Readiness Index 2016”. World Economic Forum. Архивирано из оригинала 21. 12. 2016. г. Приступљено 21. 12. 2016.
„Networked Readiness Index 2015”. World Economic Forum. Архивирано из оригинала 25. 1. 2017. г. Приступљено 26. 1. 2017.
„Global Innovation Index”. INSEAD Knowledge (на језику: енглески). 2013-10-28. Архивирано из оригинала 2. 9. 2021. г. Приступљено 2021-09-02.
„Georgia opens new parliament in Kutaisi, far from the capital”. Washington Post. 26. 5. 2012. Архивирано из оригинала 11. 12. 2018. г. Приступљено 26. 5. 2012.
„Shareholders and Board of Governors”. European Bank for Reconstruction and Development. Архивирано из оригинала 28. 2. 2017. г. Приступљено 23. 2. 2017.
„Georgia Resident Mission”. Asian Development Bank. Архивирано из оригинала 28. 2. 2017. г. Приступљено 23. 2. 2017.
„Ministry of Foreign Affairs of Georgia – Relations between Georgia and the Republic of France”. mfa.gov.ge. Архивирано из оригинала 25. 12. 2016. г. Приступљено 27. 2. 2017.
„Ministry of Foreign Affairs of Georgia – Relations between Georgia and the Federal Republic of Germany”. mfa.gov.ge. Архивирано из оригинала 24. 12. 2016. г. Приступљено 27. 2. 2017.
„Ministry of Foreign Affairs of Georgia – Relations between Georgia and the State of Israel”. mfa.gov.ge. Архивирано из оригинала 5. 9. 2011. г. Приступљено 28. 3. 2010.
„Ministry of Foreign Affairs of Georgia – Relations between Georgia and Japan”. Mfa.gov.ge. Архивирано из оригинала 3. 9. 2008. г. Приступљено 5. 5. 2009.
„Ministry of Foreign Affairs of Georgia – Visa Information for Foreign Citizens”. Mfa.gov.ge. 30. 4. 2009. Архивирано из оригинала 3. 9. 2008. г. Приступљено 5. 5. 2009.
„Ministry of Foreign Affairs of Georgia – Democratic Socialist Republic of Sri Lanka”. Mfa.gov.ge. Архивирано из оригинала 3. 9. 2008. г. Приступљено 5. 5. 2009.
„Ministry of Foreign Affairs of Georgia – Relations between Georgia and the Republic of Turkey”. mfa.gov.ge. Архивирано из оригинала 24. 12. 2016. г. Приступљено 27. 2. 2017.
„Ministry of Foreign Affairs of Georgia – Relations between Georgia and Ukraine”. mfa.gov.ge. Архивирано из оригинала 24. 12. 2016. г. Приступљено 27. 2. 2017.
„Relations Between Georgia and the United States of America”. usa.mfa.gov.ge. Архивирано из оригинала 23. 7. 2017. г. Приступљено 27. 2. 2017.
„Bilateral Relations”. mfa.gov.ge. Архивирано из оригинала 9. 2. 2017. г. Приступљено 27. 2. 2017.
„Georgia's way to NATO”. Mfa.gov.ge. 27. 5. 2010. Архивирано из оригинала 27. 8. 2008. г. Приступљено 2. 11. 2010.
„NDI Poll: Economy Still Top Concern for Georgians; Support for NATO and EU Stable” (PDF). National Democratic Institute. 16. 1. 2017. Архивирано из оригинала (PDF) 27. 2. 2017. г. Приступљено 27. 2. 2017.
„Georgian Alphabet”. 101languages.net. Архивирано из оригинала 28. 10. 2012. г. Приступљено 30. 10. 2012.
Claude Saurel: “Georgia's rugby revolution is only just starting” Архивирано на сајту Wayback Machine (6. октобар 2021), Rugby World Cup, 30 August 2019
„Rustavi 2 Broadcasting Company”. Rustavi2.com. 29. 4. 2012. Архивирано из оригинала 1. 5. 2013. г.

weforum.org

reports.weforum.org

„Networked Readiness Index 2016”. World Economic Forum. Архивирано из оригинала 21. 12. 2016. г. Приступљено 21. 12. 2016.
„Networked Readiness Index 2015”. World Economic Forum. Архивирано из оригинала 25. 1. 2017. г. Приступљено 26. 1. 2017.

wipo.int

„Global Innovation Index 2021”. World Intellectual Property Organization (на језику: енглески). United Nations. Приступљено 2022-03-05.
„Global Innovation Index 2019”. www.wipo.int (на језику: енглески). Приступљено 2021-09-02.

worldatlas.com

Грузија се може сматрати и европском и азијском државом. Према подацима УН classification of world regions Грузија је део Западне Азије; CIA у свом статистичком годишњаку World Factbook [1] Архивирано на сајту Wayback Machine (16. октобар 2015) је такође сврстава у Азију. Слично је и на Националној географији и Encyclopædia Britannica. У политичко-културном погледу Грузија је део Европе: Би-Би-Си, Оксфордски онлајн речник, и www.worldatlas.com.
У политичко-културном погледу Грузија је део Европе: Би-Би-Си, Оксфордски онлајн речник, и www.worldatlas.com.

worldbank.org

wits.worldbank.org

„World Integrates Trade Solution - Country Snapshot Georgia”. World Bank. 2015. Приступљено 2022-10-07.
„Georgia Imports”. World Bank. Приступљено 2022-10-07.

siteresources.worldbank.org

„The World Bank in Georgia 1993–2007” (PDF). World Bank. 2009. Архивирано (PDF) из оригинала 23. 7. 2013. г. Приступљено 14. 8. 2013.

worldbank.org

World Bank (2018). Doing Business 2019 (PDF). World Bank Publications. стр. 5, 11, 13. ISBN 978-1464813269. Архивирано из оригинала (PDF) 6. 11. 2018. г. Приступљено 2. 11. 2018.

web.worldbank.org

World Bank, „World Development Indicators 2008”. Архивирано из оригинала 18. 04. 2010. г.

data.worldbank.org

„Services, value added (% of GDP) - Georgia”. World Bank. 2015. Приступљено 2022-10-07.

worldcat.org

Nakashidze, Malkhaz (2016). „Semi-presidentialism in Georgia” (PDF). Ур.: Elgie, Robert; Moestrup, Sophia. Semi-Presidentialism in the Caucasus and Central Asia. London: Palgrave Macmillan (објављено 15. 5. 2016). стр. 119—142. ISBN 978-1-137-38780-6. LCCN 2016939393. OCLC 6039793171. doi:10.1057/978-1-137-38781-3_5. Приступљено 13. 10. 2017.
Dinerstein, Eric; Olson, David; Joshi, Anup; Vynne, Carly; Burgess, Neil D.; Wikramanayake, Eric; Hahn, Nathan; Palminteri, Suzanne; Hedao, Prashant (2017). „An Ecoregion-Based Approach to Protecting Half the Terrestrial Realm”. BioScience. 67 (6): 534—545. ISSN 0006-3568. PMC 5451287 . PMID 28608869. doi:10.1093/biosci/bix014 .
Grantham, H. S.; Duncan, A.; Evans, T. D.; Jones, K. R.; Beyer, H. L.; Schuster, R.; Walston, J.; Ray, J. C.; Robinson, J. G. (2020). „Anthropogenic modification of forests means only 40% of remaining forests have high ecosystem integrity - Supplementary Material”. Nature Communications. 11 (1): 5978. ISSN 2041-1723. PMC 7723057 . PMID 33293507. doi:10.1038/s41467-020-19493-3 .
Roy Allison (2008). „Russia resurgent? Moscow's campaign to 'coerce Georgia to peace'” (PDF). International Affairs. 84 (6): 1145—1171. ISSN 0020-5850. doi:10.1111/j.1468-2346.2008.00762.x. Архивирано из оригинала (PDF) 23. 4. 2016. г. Приступљено 19. 11. 2015.
Roy Allison (2008). „Russia resurgent? Moscow's campaign to 'coerce Georgia to peace'” (PDF). International Affairs. 84 (6): 1145—1171. ISSN 0020-5850. doi:10.1111/j.1468-2346.2008.00762.x. Архивирано из оригинала (PDF) 23. 4. 2016. г. Приступљено 19. 11. 2015.

wsj.com

online.wsj.com

Marc Champion; Andrew Osborn (16. 8. 2008). „Smoldering Feud, Then War”. The Wall Street Journal.