Израел (Serbian Wikipedia)

Л. А. Беляев, С. Б. Григорян, П. А. Рассадин (с 1939), М. Ю. Рощин (2004—2017). „Палестина”. Ур.: гл. ред. Ю. С. Осипов. Большая российская энциклопедия : [в 35 т.]. М.: Большая российская энциклопедия. стр. /. Проверите вредност парамет(а)ра за датум: |date= (помоћ)
„Израиль”. Излучение плазмы — Исламский фронт спасения. Большая российская энциклопедия : [в 35 т.]. 2008. стр. 37/. ISBN 978-5-85270-342-2.

bmj.com

bmjopen.bmj.com

Mor, Zohar; Weinstein, Ruth; Grotto, Itamar; Levin, Yana; Chemtob, Daniel (1. 7. 2013). „Thirty years of HIV in Israel: current epidemiology and future challenges”. BMJ Open (на језику: енглески). 3 (7): e003078. ISSN 2044-6055. doi:10.1136/bmjopen-2013-003078. Приступљено 27. 7. 2023.

boi.org.il

„נציגויות של בנקים זרים בישראל*” (PDF) (на језику: хебрејски). 5. 12. 2022. Приступљено 22. 5. 2023.
„The Currency Department’s Annual Report for 2019 | בנק ישראל - הבנק המרכזי של מדינת ישראל”. www.boi.org.il (на језику: енглески). 11. 3. 2021. Приступљено 22. 5. 2023.

books.google.com

Hobbs 2016. Hobbs, Joseph J. (2016). „The Middle East and North Africa”. Fundamentals of World Regional Geography (на језику: енглески). Cengage Learning. ISBN 978-1-305-57826-5. Приступљено 11. 4. 2023.
Wenham 1994, стр. 296–297. Wenham, Gordon J. (1994). Genesis 16-50 (на језику: енглески). 2. Word Books. ISBN 978-0-8499-0201-7. Приступљено 12. 10. 2023.
Barton & Bowden 2004, стр. 126. Barton, John; Bowden, Julia (2004). The Original Story: God, Israel and the World (на језику: енглески). Darton, Longman, and Todd. ISBN 978-0-232-52485-7. Приступљено 16. 4. 2023.
Herzl 1946, стр. 11; Kornberg 1993. Herzl, Theodor (1946). Alkow, Jacob M., ур. The Jewish State: An Attempt at a Modern Solution of the Jewish Question (на језику: енглески). American Zionist Emergency Council. ISBN 978-0-486-25849-2. Приступљено 12. 10. 2023. Kornberg, Jacques (22. 11. 1993). Theodor Herzl: From Assimilation to Zionism (на језику: енглески). Indiana University Press. ISBN 978-0-253-33203-5. Приступљено 12. 10. 2023.
Stein 2003, стр. 88. Stein, Leslie (30. 3. 2003). The Hope Fulfilled: The Rise of Modern Israel (на језику: енглески). Bloomsbury Academic. ISBN 978-0-275-97141-0. Приступљено 12. 10. 2023.
Romano 2003, стр. 30. Romano, Amy (15. 12. 2003). A Historical Atlas of Israel (на језику: енглески). The Rosen Publishing Group, Inc. ISBN 978-0-8239-3978-7. Приступљено 12. 10. 2023.
Scharfstein 1996, стр. 269. Scharfstein, Sol (1996). Understanding Jewish History: From the patriarchs to the expulsion from Spain (на језику: енглески). KTAV Publishing House. ISBN 978-0-88125-545-4. Приступљено 12. 10. 2023.
Liebreich 2005, стр. 34. Liebreich, Fritz (2005). Britain's Naval and Political Reaction to the Illegal Immigration of Jews to Palestine, 1945-1948 (на језику: енглески). Routledge. ISBN 978-0-7146-5637-3. Приступљено 16. 4. 2023.
Shaw 1946. Shaw, J. V. W., ур. (1946). A Survey of Palestine: Prepared in December 1945 and January 1946 for the Information of the Anglo-American Committee of Inquiry (на језику: енглески). I. Government Printer, Palestine. Приступљено 14. 4. 2023.
Fraser 2004, стр. 27. Fraser, T. G. (2004). The Arab-Israeli Conflict (на језику: енглески). Palgrave Macmillan. ISBN 978-0-333-71706-6. Приступљено 18. 10. 2023.
Morris 2008"The immediate trigger of the 1948 War was the November 1947 UN partition resolution. The Zionist movement, except for its fringes, accepted the proposal." Morris, Benny (2008). 1948: A History of the First Arab-Israeli War (на језику: енглески). Yale University Press. стр. 396. ISBN 978-0-300-12696-9. Приступљено 14. 4. 2023.
Bregman 2002, стр. 40–41. Bregman, Ahron (20. 11. 2002). A History of Israel (на језику: енглески). Macmillan Education UK. ISBN 978-0-333-67631-8. Приступљено 18. 10. 2023.
Newman 1995, стр. 4–9, 38–40. Newman, David (1995). Boundaries in Flux: The 'Green Line' Boundary Between Israel and the West Bank - Past, Present and Future (на језику: енглески). IBRU. ISBN 978-1-897643-25-9. Приступљено 18. 10. 2023.
Reveron & Murer 2006, стр. 15. Reveron, Derek S.; Murer, Jeffrey Stevenson (2006). Flashpoints in the War on Terrorism (на језику: енглески). Routledge. ISBN 978-0-415-95491-4. Приступљено 16. 4. 2023.
Shindler 2001, стр. 49–50. Shindler, Colin (22. 11. 2001). The Land Beyond Promise: Power, Politics and Ideology from Begin to Netanyahu (на језику: енглески). Bloomsbury Academic. ISBN 978-1-86064-774-1. Приступљено 18. 10. 2023.
Smith 2006, стр. 126, «Nasser, the Egyptian president, decided to mass troops in the Sinai… casus belli by Israel.». Smith, Derek D. (25. 5. 2006). Deterring America: Rogue States and the Proliferation of Weapons of Mass Destruction (на језику: енглески). Cambridge University Press. ISBN 978-0-521-86465-7. Приступљено 18. 10. 2023.
Bregman 2002, стр. 171–174. Bregman, Ahron (20. 11. 2002). A History of Israel (на језику: енглески). Macmillan Education UK. ISBN 978-0-333-67631-8. Приступљено 18. 10. 2023.
Harkavy & Neuman 2001, стр. 270. Harkavy, R.; Neuman, S. (17. 10. 2001). Warfare and the Third World (на језику: енглески). Palgrave Macmillan US. ISBN 978-0-312-24009-7. Приступљено 18. 10. 2023.
Gilbert 2005, стр. 58. Gilbert, Martin (2005). The Routledge Atlas of the Arab-Israeli Conflict (на језику: енглески). Psychology Press. ISBN 978-0-415-35900-9. Приступљено 18. 10. 2023.
Mowlana & Gerbner 1992, стр. 111. Mowlana, Hamid; Gerbner, George (5. 10. 1992). Triumph Of The Image: The Media's War In The Persian Gulf, A Global Perspective (на језику: енглески). Avalon Publishing. ISBN 978-0-8133-1610-9. Приступљено 18. 10. 2023.
Bregman 2002, стр. 236. Bregman, Ahron (20. 11. 2002). A History of Israel (на језику: енглески). Macmillan Education UK. ISBN 978-0-333-67631-8. Приступљено 18. 10. 2023.
Bregman 2002, стр. 257. Bregman, Ahron (20. 11. 2002). A History of Israel (на језику: енглески). Macmillan Education UK. ISBN 978-0-333-67631-8. Приступљено 18. 10. 2023.
Gelvin 2005, стр. 240. Gelvin, James L. (август 2005). The Israel-Palestine Conflict: One Hundred Years of War (на језику: енглески). Cambridge University Press. ISBN 978-0-521-85289-0. Приступљено 18. 10. 2023.
Ханин 2014, стр. 22. Ханин, Владимир Эммануилович (2014). „Этапы израильского парламентаризма и эволюция партийных систем”. Партийно-политические структуры и электоральный процесс в Израиле в начале XXI века (на језику: руски). Институт Ближнего Востока. ISBN 978-5-89394-254-5. Приступљено 18. 10. 2023.
Городилов & Куликов 2018, стр. 433. Городилов, А. А.; Куликов, А. В. (12. 7. 2018). Конституционное право зарубежных стран (на језику: руски). Directmedia. ISBN 978-5-4475-9137-3. Приступљено 18. 10. 2023.
Goldreich 2003, стр. 85. Goldreich, Y. (31. 3. 2003). The Climate of Israel: Observation, Research and Application (на језику: енглески). Springer US. ISBN 978-0-306-47445-3. Приступљено 18. 10. 2023.
Ханин 2014, стр. 26—29. Ханин, Владимир Эммануилович (2014). „Этапы израильского парламентаризма и эволюция партийных систем”. Партийно-политические структуры и электоральный процесс в Израиле в начале XXI века (на језику: руски). Институт Ближнего Востока. ISBN 978-5-89394-254-5. Приступљено 18. 10. 2023.
Нойбергер 1997, стр. 84—86. Нойбергер, Бениамин (1997). Власть и политика в государстве Израиль: исторические корни и конституционное устройство (на језику: руски). Open University of Israel. ISBN 978-965-06-0344-1. Приступљено 18. 10. 2023.
Ханин 2014, стр. 16—18. Ханин, Владимир Эммануилович (2014). „Этапы израильского парламентаризма и эволюция партийных систем”. Партийно-политические структуры и электоральный процесс в Израиле в начале XXI века (на језику: руски). Институт Ближнего Востока. ISBN 978-5-89394-254-5. Приступљено 18. 10. 2023.
Ханин 2014, стр. 20—24. Ханин, Владимир Эммануилович (2014). „Этапы израильского парламентаризма и эволюция партийных систем”. Партийно-политические структуры и электоральный процесс в Израиле в начале XXI века (на језику: руски). Институт Ближнего Востока. ISBN 978-5-89394-254-5. Приступљено 18. 10. 2023.
Ханин 2014, стр. 33—34. Ханин, Владимир Эммануилович (2014). „Этапы израильского парламентаризма и эволюция партийных систем”. Партийно-политические структуры и электоральный процесс в Израиле в начале XXI века (на језику: руски). Институт Ближнего Востока. ISBN 978-5-89394-254-5. Приступљено 18. 10. 2023.
Bregman 2002, стр. 186–187. Bregman, Ahron (20. 11. 2002). A History of Israel (на језику: енглески). Macmillan Education UK. ISBN 978-0-333-67631-8. Приступљено 18. 10. 2023.
Rivlin, Paul (15. 11. 2010). The Israeli Economy from the Foundation of the State through the 21st Century (на језику: енглески). Cambridge University Press. стр. 143. ISBN 978-1-139-49396-3. Приступљено 17. 11. 2023. „In the June 1967 Six Day War, Israel occupied the Golan Heights, the West Bank, the Gaza Strip, and the Sinai Peninsula. Soon after, it began to build the first settlements for Jews in those areas.”
Примјери:
* Hajjar, Lisa (2005). Courting Conflict: The Israeli Military Court System in the West Bank and Gaza. University of California Press. стр. 96. ISBN 978-0-520-24194-7. „The Israeli occupation of the West Bank and Gaza is the longest military occupation in modern times.”
* Anderson, Perry (July—August 2001). „Editorial: Scurrying Towards Bethlehem”. New Left Review. 10. Архивирано из оригинала 1 October 2018. г. Приступљено 9 January 2015. „longest official military occupation of modern history—currently entering its thirty-fifth year” Проверите вредност парамет(а)ра за датум: |date= (помоћ)
* Makdisi, Saree (2010). Palestine Inside Out: An Everyday Occupation. W.W. Norton & Company. ISBN 978-0-393-33844-7. „longest-lasting military occupation of the modern age”
* Kretzmer, David (пролеће 2012). „The law of belligerent occupation in the Supreme Court of Israel” (PDF). International Review of the Red Cross. 94 (885): 207—236. S2CID 32105258. doi:10.1017/S1816383112000446. „This is probably the longest occupation in modern international relations, and it holds a central place in all literature on the law of belligerent occupation since the early 1970s”
* Alexandrowicz, Ra'anan (24. 1. 2012). „The Justice of Occupation”. The New York Times (opinion). „Israel is the only modern state that has held territories under military occupation for over four decades”
* Weill, Sharon (2014). The Role of National Courts in Applying International Humanitarian Law. Oxford University Press. стр. 22. ISBN 978-0-19-968542-4. „Although the basic philosophy behind the law of military occupation is that it is a temporary situation modem occupations have well demonstrated that rien ne dure comme le provisoire A significant number of post-1945 occupations have lasted more than two decades such as the occupations of Namibia by South Africa and of East Timor by Indonesia as well as the ongoing occupations of Northern Cyprus by Turkey and of Western Sahara by Morocco. The Israeli occupation of the Palestinian territories, which is the longest in all occupation's history has already entered its fifth decade.”
* Azarova, Valentina. 2017, Israel's Unlawfully Prolonged Occupation: Consequences under an Integrated Legal Framework, European Council on Foreign Affairs Policy Brief: "June 2017 marks 50 years of Israel's belligerent occupation of Palestinian territory, making it the longest occupation in modern history."
Slater, Jerome (1. 10. 2020). Mythologies Without End: The US, Israel, and the Arab-Israeli Conflict, 1917-2020 (на језику: енглески). Oxford University Press. стр. 15. ISBN 978-0-19-045909-3. Приступљено 17. 11. 2023. „It is now clear that Israel is a true democracy in its broadest sense only for its Jewish citizens. The Arab-Israeli (or, as some prefer, the Palestinian-Israeli) peoples, roughly 20 percent of the total population of Israel its pre-1967 boundaries, are citizens and have voting rights, but they face political, economic, and social discrimination. And, of course, Israeli democracy is inapplicable to the nearly 4 million Palestinian Arabs in the West Bank and Gaza, conquered by Israel in June 1967, who are occupied, repressed, and in many ways, directly and indirectly, effectively ruled by Israel.”
White, Ben (15. 1. 2012). Palestinians in Israel: Segregation, Discrimination and Democracy (на језику: енглески). Pluto Press. ISBN 978-0-7453-3228-4. Приступљено 17. 11. 2023.
Бард 2007, стр. 1—3, 17. Права человека в Израиле и на территориях. Бард, Митчелл (2007). Мифы и факты: путеводитель по арабо-израильскому конфликту (на језику: руски). Еврейское слово. ISBN 978-90-03-09436-0. Приступљено 18. 10. 2023.
Abadi 2004, стр. 37–9, 47. Abadi, Jacob (2004). Israel's Quest for Recognition and Acceptance in Asia: Garrison State Diplomacy (на језику: енглески). Frank Cass. ISBN 978-0-7146-5576-5. Приступљено 18. 10. 2023.
Abadi 2004, стр. 47–9. Abadi, Jacob (2004). Israel's Quest for Recognition and Acceptance in Asia: Garrison State Diplomacy (на језику: енглески). Frank Cass. ISBN 978-0-7146-5576-5. Приступљено 18. 10. 2023.
Abadi 2004, стр. 3. Abadi, Jacob (2004). Israel's Quest for Recognition and Acceptance in Asia: Garrison State Diplomacy (на језику: енглески). Frank Cass. ISBN 978-0-7146-5576-5. Приступљено 18. 10. 2023.
Henderson 2003, стр. 97. Henderson, Robert D'A (2003). Brassey's International Intelligence Yearbook 2003 (на језику: енглески). Potomac Books, Incorporated. ISBN 978-1-57488-550-7. Приступљено 18. 10. 2023.
Stendel 1996, стр. 191–192. Stendel, Ori (1996). The Arabs in Israel (на језику: енглески). Sussex Academic. ISBN 978-1-898723-23-3. Приступљено 18. 10. 2023.
Broughton, Ellingham & Trillo 1999, стр. 365–369. Broughton, Simon; Ellingham, Mark; Trillo, Richard (1999). World Music: Africa, Europe and the Middle East (на језику: енглески). Rough Guides. ISBN 978-1-85828-635-8. Приступљено 18. 10. 2023.
Torstrick 2004, стр. 141. Torstrick, Rebecca L. (30. 6. 2004). Culture and Customs of Israel (на језику: енглески). Bloomsbury Academic. ISBN 978-0-313-32091-0. Приступљено 18. 10. 2023.

britannica.com

Palestine на сајту Енциклопедија Британика
Economy of Israel на сајту Енциклопедија Британика
Israel. Armed Forces на сајту Енциклопедија Британика
Israel. Industry — Transportation на сајту Енциклопедија Британика
Израел на сајту Енциклопедија Британика

btl.gov.il

„Взносы по страхованию здоровья - Cтрахование и страховые взносы | ביטוח לאומי”. www.btl.gov.il (на језику: руски).

btselem.org

„Fatalities before Operation "Cast Lead"”. B'Tselem. Приступљено 15. 4. 2023.
„Fatalities during Operation Cast Lead”. B'Tselem. Приступљено 15. 4. 2023.
„Under the Guise of Security: Routing the Separation Barrier to Enable Israeli Settlement Expansion in the West Bank”. Publications. B'Tselem. децембар 2005. Приступљено 17. 11. 2023.
„The Gaza Strip”. B'Tselem. 11. 11. 2017. Приступљено 17. 11. 2023.
„Land Grab: Israel's Settlement Policy in the West Bank”. B’Tselem. 2002. Приступљено 22. 4. 2023.
„Absolute Prohibition: The Torture and Ill-Treatment of Palestinian Detainees”. B'Tselem and Hamoked. 2007. Приступљено 22. 4. 2023.
„Testimony: Soldiers watch while settlers tie a Palestinian to a pole and beat him, 5 July '08”. B'Tselem. 13. 7. 2008. Приступљено 22. 4. 2023.

bujet.ru

„Сельское хозяйство Израиля: идеология плюс инновации”. Бюджет. 3. 2013. Приступљено 14. 5. 2023.

calcalist.co.il

גוטמן, ליאור (20. 8. 2016). „תחנות כוח פרטיות כבר מייצרות 29% מהחשמל בישראל”. כלכליסט - www.calcalist.co.il. Приступљено 15. 5. 2023.

cambridge.org

Sapir, Gideon (децембар 2009). „Constitutional revolutions: Israel as a case-study”. International Journal of Law in Context (на језику: енглески). 5 (4): 355—378. ISSN 1744-5531. doi:10.1017/S1744552309990218. Приступљено 21. 4. 2023.
Roberts, Adam (јануар 1990). „Prolonged Military Occupation: The Israeli-Occupied Territories Since 1967”. American Journal of International Law (на језику: енглески). 84 (1): 44—103. ISSN 0002-9300. doi:10.2307/2203016. Приступљено 30. 5. 2023. „Although East Jerusalem and the Golan Heights have been brought directly under Israeli law, by acts that amount to annexation, both of these areas continue to be viewed by the international community as occupied, and their status as regards the applicability of international rules is in most respects identical to that of the West Bank and Gaza.”

cawater-info.net

Safin, Amir (10. 11. 2017). „Территория чистой воды » Израиль-первопроходец опреснительных технологий” (на језику: руски).

cbd.int

chm.cbd.int

„5th National Report (2009-2014)”. chm.cbd.int (на језику: енглески). Ministry of Environmental Protection. 31. 3. 2016. Приступљено 17. 4. 2023.

cbs.gov.il

„Area of districts, sub-districts, natural regions and lakes” (PDF) (на језику: енглески). Central Bureau of Statistics of Israel. 16. 8. 2018. Архивирано из оригинала (PDF) 8. 3. 2023. г.
„Population of Israel on the Eve of 2023”. Central Bureau of Statistics of Israel (на језику: енглески). 29. 12. 2022. Архивирано из оригинала 1. 4. 2023. г. Приступљено 11. 4. 2023.
„Population - Statistical Abstract of Israel 2003 - No.54”. Central Bureau of Statistics of Israel. Архивирано из оригинала 8. 3. 2023. г. Приступљено 14. 4. 2023.
„Population, by Religion and Population Group” (PDF) (на језику: хебрејски). Israel Central Bureau of Statistics. 23. 9. 2003. Архивирано из оригинала (PDF) 8. 3. 2023. г. Приступљено 14. 4. 2023.
„Israel in Figures 2015” (PDF). Israel Central Bureau of Statistics. 2015. Архивирано из оригинала (PDF) 2. 5. 2021. г. Приступљено 17. 4. 2023.
„Introduction to the Tables: Geophysical Characteristics” (PDF). Israel Central Bureau of Statistics. Архивирано из оригинала (PDF) 8. 3. 2023. г. Приступљено 19. 4. 2023.
„Localities, population and density per sq. km., by metropolitan area and selected localities 2017” (PDF). Israel Central Bureau of Statistics. Архивирано из оригинала (PDF) 8. 3. 2023. г. Приступљено 19. 4. 2023.
„Localities and Population, by Population Group, District, Sub-District and Natural Region” (PDF). Israel Central Bureau of Statistics. 15. 9. 2022. Приступљено 21. 2. 2023.
„ערב יום העצמאות ה-69 למדינת ישראל - כ-8.7 מיליון תושבים במדינה”. cbs.gov.il. 27. 4. 2017. Архивирано из оригинала 8. 3. 2023. г. Приступљено 22. 5. 2023.
„Live Births, Deaths, Natural Increase, Infant Deaths and Stillbirths, by Population Group”. cbs.gov.il. Архивирано из оригинала 16. 3. 2023. г. Приступљено 22. 5. 2023.
„Jewish population in the world and in Israel” (PDF). cbs.gov.il. 6. 9. 2017. Архивирано из оригинала (PDF) 8. 3. 2023. г. Приступљено 22. 5. 2023.
„Jews, by continent of origin(1),sex and age” (PDF). cbs.gov.il. Архивирано из оригинала (PDF) 8. 3. 2019. г. Приступљено 22. 5. 2023.
„Jews, by country of origin(1) and age” (PDF). cbs.gov.il. Архивирано из оригинала (PDF) 8. 3. 2023. г. Приступљено 22. 5. 2023.
„Regional Statistics”. Israel Central Bureau of Statistics. Приступљено 22. 2. 2023.
„Statistical Abstract of Israel 2018 - No. 69 Subject 2 - Table No. 22”. Central Bureau of Statistics of Israel. 4. 9. 2018. Архивирано из оригинала 17. 10. 2018. г. Приступљено 30. 5. 2023.

centrasia.org

Тюрин, А. (1. 2. 2015). „Газ Восточного Средиземноморья: драма Кипра и успех Израиля, -”. centrasia.org. Приступљено 16. 4. 2023.

cia.gov

„Israel § government”. The World Factbook (2024 изд.). Central Intelligence Agency.
„Unemployment rate”. www.cia.gov. The World Factbook. Приступљено 14. 5. 2023.

cija.ca

„Analysis: Israel's Nation-State Law - CIJA - The Centre for Israel and Jewish Affairs”. Canadian Jewish Advocacy. 2. 8. 2018. Архивирано из оригинала 14. 3. 2022. г. Приступљено 1. 6. 2023.

cnbc.com

Hess, Abigail Johnson (7. 2. 2018). „The 10 most educated countries in the world”. CNBC (на језику: енглески). Приступљено 28. 9. 2023.

cnn.com

edition.cnn.com

Ahituv, Netta (12. 7. 2017). „10 of Israel's best museums”. CNN (на језику: енглески). Приступљено 10. 10. 2023.

cyberleninka.ru

В. А., Алексеев (2011). „Здравоохранение Израиля”. Медицинские новости (4): 72—76. ISSN 2076-4812. Приступљено 27. 7. 2023.

cyclingnews.com

Ryan, Barry (18. 9. 2017). „Giro d'Italia 2018 will begin with Jerusalem individual time trial”. cyclingweekly.com. Приступљено 19. 5. 2023.
Farand, Stephen (30. 11. 2017). „The 2018 Giro d'Italia by the numbers”. cyclingnews.com. Приступљено 19. 5. 2023.
Malach, Pat; Fletcher, Patrick (23. 11. 2017). „Human rights groups call on Giro d'Italia to move 2018 start from Israel”. cyclingnews.com. Приступљено 19. 5. 2023.
„Israeli officials threaten Giro d'Italia support over 'west Jerusalem' reference”. cyclingnews.com. 29. 11. 2017. Приступљено 19. 5. 2023.
„Giro d'Italia removes reference to 'West Jerusalem' following Israeli protest”. cyclingnews.com. 30. 11. 2017. Приступљено 19. 5. 2023.
„Gallery: Sagan helps launch first Israeli pro team”. cyclingnews.com. 26. 11. 2014. Приступљено 19. 5. 2023.

cyclingweekly.com

„Giro d’Italia route 2018: RCS unveils Jerusalem start”. cyclingweekly.com. 18. 9. 2017. Приступљено 19. 5. 2023.

d-nb.info

Sitton, Dov (октобар 2000). „Development of Limited Water Resources: Historical and Technological Aspects” (на језику: енглески). Applied Research Institutes, Ben-Gurion University of the Negev. Приступљено 28. 9. 2023.

delfi.lv

rus.delfi.lv

„Россияне и украинцы обогнали европейцев по темпам репатриации в Израиль”. rus.delfi.lv (на језику: руски). 13. 7. 2015. Приступљено 16. 4. 2023.

doi.org

Repenning, Charles A.; Fejfar, Oldrich (септембар 1982). „Evidence for earlier date of ′Ubeidiya, Israel, hominid site”. Nature (на језику: енглески). 299 (5881): 344—347. ISSN 1476-4687. doi:10.1038/299344a0. Приступљено 13. 4. 2023.
Norton, Augustus Richard (1. 10. 2000). „Hizballah and the Israeli Withdrawal from Southern Lebanon”. Journal of Palestine Studies (на језику: енглески). 30 (1): 22—35. ISSN 0377-919X. doi:10.2307/2676479. Приступљено 17. 11. 2023.
Примјери:
* Hajjar, Lisa (2005). Courting Conflict: The Israeli Military Court System in the West Bank and Gaza. University of California Press. стр. 96. ISBN 978-0-520-24194-7. „The Israeli occupation of the West Bank and Gaza is the longest military occupation in modern times.”
* Anderson, Perry (July—August 2001). „Editorial: Scurrying Towards Bethlehem”. New Left Review. 10. Архивирано из оригинала 1 October 2018. г. Приступљено 9 January 2015. „longest official military occupation of modern history—currently entering its thirty-fifth year” Проверите вредност парамет(а)ра за датум: |date= (помоћ)
* Makdisi, Saree (2010). Palestine Inside Out: An Everyday Occupation. W.W. Norton & Company. ISBN 978-0-393-33844-7. „longest-lasting military occupation of the modern age”
* Kretzmer, David (пролеће 2012). „The law of belligerent occupation in the Supreme Court of Israel” (PDF). International Review of the Red Cross. 94 (885): 207—236. S2CID 32105258. doi:10.1017/S1816383112000446. „This is probably the longest occupation in modern international relations, and it holds a central place in all literature on the law of belligerent occupation since the early 1970s”
* Alexandrowicz, Ra'anan (24. 1. 2012). „The Justice of Occupation”. The New York Times (opinion). „Israel is the only modern state that has held territories under military occupation for over four decades”
* Weill, Sharon (2014). The Role of National Courts in Applying International Humanitarian Law. Oxford University Press. стр. 22. ISBN 978-0-19-968542-4. „Although the basic philosophy behind the law of military occupation is that it is a temporary situation modem occupations have well demonstrated that rien ne dure comme le provisoire A significant number of post-1945 occupations have lasted more than two decades such as the occupations of Namibia by South Africa and of East Timor by Indonesia as well as the ongoing occupations of Northern Cyprus by Turkey and of Western Sahara by Morocco. The Israeli occupation of the Palestinian territories, which is the longest in all occupation's history has already entered its fifth decade.”
* Azarova, Valentina. 2017, Israel's Unlawfully Prolonged Occupation: Consequences under an Integrated Legal Framework, European Council on Foreign Affairs Policy Brief: "June 2017 marks 50 years of Israel's belligerent occupation of Palestinian territory, making it the longest occupation in modern history."
Yiftachel, Oren (септембар 1999). „‘Ethnocracy’: The Politics of Judaizing Israel/Palestine”. Constellations (на језику: енглески). 6 (3): 364—390. ISSN 1351-0487. doi:10.1111/1467-8675.00151. Приступљено 17. 11. 2023. „Israel's political structure and settlement activity have [...] in effect undermined the existence of universal suffrage (as Jewish settlers in the Occupied Territories can vote to the parliament that governs them, but their Palestinian neighbours cannot).”
Sapir, Gideon (децембар 2009). „Constitutional revolutions: Israel as a case-study”. International Journal of Law in Context (на језику: енглески). 5 (4): 355—378. ISSN 1744-5531. doi:10.1017/S1744552309990218. Приступљено 21. 4. 2023.
Bar-Tura, Maggie; Fleischer, Nicole (децембар 2004). „Civic Service in Israel”. Nonprofit and Voluntary Sector Quarterly (на језику: енглески). 33 (4): 51—63. ISSN 0899-7640. doi:10.1177/0899764004269742. Приступљено 24. 4. 2023.
Kahana, Ephraim (1. 7. 2002). „Reorganizing Israel's Intelligence Community”. International Journal of Intelligence and CounterIntelligence. 15 (3): 415—428. ISSN 0885-0607. doi:10.1080/08850600290101686. Приступљено 24. 4. 2023.
Дегтерев, Д. А.; Степкин, Е. А. (2013). „Американская помощь Израилю: истоки, структура, динамика”. Вестник МГИМО-Университета (на језику: руски). 3 (30): 92—99. ISSN 2541-9099. doi:10.24833/2071-8160-2013-3-30-92-99. Приступљено 15. 5. 2023.
Roberts, Adam (јануар 1990). „Prolonged Military Occupation: The Israeli-Occupied Territories Since 1967”. American Journal of International Law (на језику: енглески). 84 (1): 44—103. ISSN 0002-9300. doi:10.2307/2203016. Приступљено 30. 5. 2023. „Although East Jerusalem and the Golan Heights have been brought directly under Israeli law, by acts that amount to annexation, both of these areas continue to be viewed by the international community as occupied, and their status as regards the applicability of international rules is in most respects identical to that of the West Bank and Gaza.”
Mor, Zohar; Weinstein, Ruth; Grotto, Itamar; Levin, Yana; Chemtob, Daniel (1. 7. 2013). „Thirty years of HIV in Israel: current epidemiology and future challenges”. BMJ Open (на језику: енглески). 3 (7): e003078. ISSN 2044-6055. doi:10.1136/bmjopen-2013-003078. Приступљено 27. 7. 2023.
Regev, Motti (1. 5. 1995). „Present Absentee: Arab Music in Israeli Culture”. Public Culture. 7 (2): 433—445. doi:10.1215/08992363-7-2-433. Приступљено 30. 9. 2023.

doingbusiness.org

„Ranking of economies - Doing Business - World Bank Group”. web.archive.org. јун 2017. Архивирано из оригинала 12. 2. 2018. г. Приступљено 15. 5. 2023.

domrz.ru

elibrary.domrz.ru

Эпштейн, Александр (Алек) Давидович (09. 2006). Вяткин, А. Р., ур. „Государство еврейских диаспор: этнолингвистическое многообразие израильских СМИ”. Диаспоры : Независимый научный журнал (на језику: руски). 3: 223—260. Приступљено 12. 10. 2023.

dover.idf.il

„History: 1948”. dover.idf.il. Israel Defense Forces - צבא ההגנה לישראל. Архивирано из оригинала 27. 10. 2014. г. Приступљено 24. 4. 2023.

dp.ru

„В Израиле собираются построить первую АЭС”. dp.ru (на језику: руски). 1. 9. 2011. Приступљено 29. 9. 2023.

dtic.mil

apps.dtic.mil

Kerch, Anthony A. (2010). „An Analysis of the Second Lebanon War and its Impact on United States Military Strategy” (PDF) (на језику: енглески). Quantico, VA: U.S. Marine Corps Command and Staff College, Marine Corps University: 10—12. Приступљено 15. 4. 2023.
Zorn, E. L. (2001). „Israel's Quest for Satellite Intelligence”. Expanding The Horizon (на језику: енглески). Приступљено 24. 4. 2023.

dukeupress.edu

read.dukeupress.edu

Regev, Motti (1. 5. 1995). „Present Absentee: Arab Music in Israeli Culture”. Public Culture. 7 (2): 433—445. doi:10.1215/08992363-7-2-433. Приступљено 30. 9. 2023.

dw.com

„Египет впервые за три года направил посла в Израиль – DW – 03.01.2016”. dw.com (на језику: руски). 3. 1. 2016. Приступљено 22. 4. 2023.
„Historic Visit”. dw.com (на језику: енглески). DW. 16. 3. 2008. Приступљено 22. 4. 2023.

eanw.org

Забутый 2012, стр. 3. Забутый, Александр (2012). Сельское хозяйство Израиля (на језику: руски). Hannover: Europäische Akademie der Naturwissenschaften. Приступљено 18. 10. 2023.
Забутый 2012, стр. 9. Забутый, Александр (2012). Сельское хозяйство Израиля (на језику: руски). Hannover: Europäische Akademie der Naturwissenschaften. Приступљено 18. 10. 2023.

earthnewspapers.com

m.earthnewspapers.com

„כל העיתונים בישראל”. m.earthnewspapers.com (на језику: хебрејски). Приступљено 12. 10. 2023.

ecf.org.il

„League of Nations Mandate for Palestine (1922)”. ecf.org.il (на језику: енглески). E. C. F. Database. 24. 7. 2022. Приступљено 14. 4. 2023.
„Agreement on Movement and Access (AMA, 2005)”. ecf.org.il (на језику: енглески). 15. 11. 2005. Приступљено 17. 11. 2023.

ecfr.eu

Примјери:
* Hajjar, Lisa (2005). Courting Conflict: The Israeli Military Court System in the West Bank and Gaza. University of California Press. стр. 96. ISBN 978-0-520-24194-7. „The Israeli occupation of the West Bank and Gaza is the longest military occupation in modern times.”
* Anderson, Perry (July—August 2001). „Editorial: Scurrying Towards Bethlehem”. New Left Review. 10. Архивирано из оригинала 1 October 2018. г. Приступљено 9 January 2015. „longest official military occupation of modern history—currently entering its thirty-fifth year” Проверите вредност парамет(а)ра за датум: |date= (помоћ)
* Makdisi, Saree (2010). Palestine Inside Out: An Everyday Occupation. W.W. Norton & Company. ISBN 978-0-393-33844-7. „longest-lasting military occupation of the modern age”
* Kretzmer, David (пролеће 2012). „The law of belligerent occupation in the Supreme Court of Israel” (PDF). International Review of the Red Cross. 94 (885): 207—236. S2CID 32105258. doi:10.1017/S1816383112000446. „This is probably the longest occupation in modern international relations, and it holds a central place in all literature on the law of belligerent occupation since the early 1970s”
* Alexandrowicz, Ra'anan (24. 1. 2012). „The Justice of Occupation”. The New York Times (opinion). „Israel is the only modern state that has held territories under military occupation for over four decades”
* Weill, Sharon (2014). The Role of National Courts in Applying International Humanitarian Law. Oxford University Press. стр. 22. ISBN 978-0-19-968542-4. „Although the basic philosophy behind the law of military occupation is that it is a temporary situation modem occupations have well demonstrated that rien ne dure comme le provisoire A significant number of post-1945 occupations have lasted more than two decades such as the occupations of Namibia by South Africa and of East Timor by Indonesia as well as the ongoing occupations of Northern Cyprus by Turkey and of Western Sahara by Morocco. The Israeli occupation of the Palestinian territories, which is the longest in all occupation's history has already entered its fifth decade.”
* Azarova, Valentina. 2017, Israel's Unlawfully Prolonged Occupation: Consequences under an Integrated Legal Framework, European Council on Foreign Affairs Policy Brief: "June 2017 marks 50 years of Israel's belligerent occupation of Palestinian territory, making it the longest occupation in modern history."

economist.com

„Punching above its weight”. The Economist. 10. 11. 2005. Приступљено 15. 5. 2023.

ed.gov

files.eric.ed.gov

Parker, Franklin (10. 10. 1984). „Religious Compromise in Israeli Schools since 1953.” (PDF) (на језику: енглески). Education Resources Information Center, National Institute of Education. Приступљено 28. 9. 2023.

eleven.co.il

embassies.gov.il

„Terrorism deaths in Israel-1920-1999”. embassies.gov.il (на језику: енглески). Israeli Missions Around The World. 1. 1. 2000. Приступљено 15. 4. 2023.
„The Judiciary: The Court System”. embassies.gov.il. Приступљено 18. 4. 2023.
Guberman, Shlomo (19. 6. 2000). „Development of the Law in Israel- The First 50 Years”. embassies.gov.il. Приступљено 21. 4. 2023.
„Diplomatic Missions”. embassies.gov.il. Приступљено 22. 4. 2023.
„ISRAEL AMONG THE NATIONS: Middle East & North Africa”. embassies.gov.il. Приступљено 22. 4. 2023.
Lorch, Netanel (31. 5. 1997). „The Israel Defense Forces”. embassies.gov.il. Приступљено 24. 4. 2023.
„Behind the Headlines: Facts and Figures - Islam in Israel”. embassies.gov.il. 9. 6. 2016. Приступљено 24. 4. 2023.
„Сельское хозяйство // ВКРАТЦЕ ОБ ИЗРАИЛЕ”. embassies.gov.il. Приступљено 14. 5. 2023.
„Израильский туризм 2017 - итоги года”. embassies.gov.il. 1. 2. 2018. Приступљено 14. 5. 2023.
Ashkenazy, Daniella (5. 7. 1999). „Festivals and Fairs in Israel”. embassies.gov.il (на језику: енглески). Приступљено 30. 9. 2023.
„Средства массовой информации”. embassies.gov.il (на језику: руски). 26. 4. 2022. Приступљено 12. 10. 2023.

enago.com

„Israel Edges Out South Korea to Become Global Leader in Research and Development”. Enago Academy. 1. 5. 2017. Приступљено 28. 9. 2023.

epizodyspace.ru

Ортенберг 2009. Ортенберг, Фред (2009). Израиль в космосе: двадцатилетний опыт (1988-2008) (PDF) (на језику: руски). Ф. Ортенберг. Приступљено 29. 9. 2023.
Ортенберг 2009, стр. 457-61. Ортенберг, Фред (2009). Израиль в космосе: двадцатилетний опыт (1988-2008) (PDF) (на језику: руски). Ф. Ортенберг. Приступљено 29. 9. 2023.

eretz.com

„Israel’s Yiddish Romance”. www.eretz.com (на језику: енглески). ERETZ Magazine. Приступљено 12. 10. 2023.

euroleague.net

„Maccabi Electra Tel Aviv – Welcome to Euroleague Basketball”. Архивирано из оригинала 25. 6. 2014. г. Приступљено 30. 10. 2014.

fas.org

sgp.fas.org

Sharp, Jeremy M. (1. 3. 2023). „U.S. Foreign Aid to Israel” (PDF). Congressional Research Service. Приступљено 15. 5. 2023.

finance.ua

news.finance.ua

„Израиль занимает второе место в мире по компьютерной оснащенности — Finance.ua”. news.finance.ua. 7. 3. 2008. Приступљено 22. 5. 2023.

forbes.com

„Best Countries for Business”. Forbes (на језику: енглески). Приступљено 15. 5. 2023.

foreignpolicyjournal.com

Isfahan, Ali (11. 8. 2014). „Why Israel's Impunity Goes Unpunished by International Authorities”. Foreign Policy Journal. Приступљено 23. 4. 2017.
Hammond, Jeremy R. „The Rejection of Palestinian Self Determination” (PDF). Архивирано из оригинала (PDF) 3. 2. 2017. г. Приступљено 1. 2. 2017.

freedomhouse.org

„Israel: Freedom in the World 2023 Country Report”. Freedom House (на језику: енглески). Приступљено 21. 4. 2023.
„West Bank: Freedom in the World 2023 Country Report”. Freedom House (на језику: енглески). Приступљено 21. 4. 2023.

gazeta.ru

Гелаев, Владимир; Мухаматулин, Тимур (28. 5. 2014). „Куфия и флаг”. Газета.Ru (на језику: руски). Приступљено 15. 4. 2023.
Ветров., Игорь (27. 7. 2017). „Израиль принял закон о 9 мая”. Газета.Ru. Приступљено 1. 6. 2023.

geography.su

„Израиль (Государство Израиль)”. geography.su. Приступљено 16. 4. 2023.

giroditalia.it

„Big start 2018”. giroditalia.it. Приступљено 19. 5. 2023.

globes.co.il

en.globes.co.il

„Israel's tax revenues down NIS 4.5b in 2018”. Globes (на језику: енглески). 2. 7. 2019. Приступљено 14. 5. 2023.
Weinreb, Gali (28. 8. 2018). „Israel down to 5th worldwide in patents per capita”. Globes (на језику: енглески). Приступљено 28. 9. 2023.

goldameir.institute

„SIPRI: Израиль – пятый в мире экспортер оружия”. Goldameir Institute (на језику: руски). 15. 3. 2018. Приступљено 15. 5. 2023.

golosameriki.com

„ФАТХ и ХАМАС договорились о формировании правительства национального единства”. ГОЛОС АМЕРИКИ (на језику: руски). 6. 2. 2012. Приступљено 15. 4. 2023.

google.com

Reshef 2008. Reshef, Y. (2008). „English in Israel: Sociolinguistic and Linguistic Aspects” (PDF). Ур.: Aspesi, Francesco. לבי במזךח: studi di linguistica storica, filologia e cultura ebraica dedicati a Maria Luisa Mayer Modena (на језику: италијански). Cisalpino. стр. 734—736. ISBN 978-88-323-6091-2. Приступљено 26. 5. 2023.

gov.il

„33: The Palestinian National Covenant”. GOV.IL (на језику: енглески). Ministry of Foreign Affairs. 17. 7. 1968. Приступљено 15. 4. 2023.
„Victims of Palestinian Violence and Terrorism since September 2000”. GOV.IL (на језику: енглески). 27. 9. 2000. Приступљено 15. 4. 2023.
„Ashkelon Desalination Plant”. GOV.IL (на језику: енглески). Приступљено 16. 4. 2023.
„מתקני התפלה בישראל”. GOV.IL (на језику: хебрејски). Приступљено 16. 4. 2023.
„Israel's Forests”. GOV.IL (на језику: енглески). 27. 10. 2021. Приступљено 17. 4. 2023.
„Nature Reserves and National Parks”. GOV.IL (на језику: енглески). 21. 10. 2021. Приступљено 17. 4. 2023.
„The Electoral System in Israel”. www.gov.il. 1999. Приступљено 18. 4. 2023.
Misgav, Tal (1. 11. 2014). „Israel’s Border Police: A Versatile Force Since 1948”. GOV.IL (на језику: енглески).
„About Ministry of Communications”. GOV.IL (на језику: енглески). 23. 10. 2018. Приступљено 22. 5. 2023.
„Numbering plan for telephony services, accompanying services and and value added services in Israel”. GOV.IL (на језику: енглески). 15. 2. 2023.
Образование (PDF) (на језику: руски) (9 изд.). Иерусалим: Департаментом информации и публикаций Министерства алии и интеграции. 2019. Приступљено 28. 9. 2023.
„The Printed Media: Israel's Newspapers”. gov.il (на језику: енглески). 24. 8. 2021. Приступљено 12. 10. 2023.

guide-israel.ru

„Теудат-зеут. Страна — Путеводитель по Средиземноморью”. web.archive.org. Архивирано из оригинала 19. 2. 2022. г. Приступљено 1. 6. 2023.

haaretz.co.il

„"היא מאוד מתרגשת", אמרה הרפתנית הגאה כשהפרה "שקופית" התעטפה בסרט הניצחון”. הארץ (на језику: хебрејски). 14. 2. 2005. Приступљено 14. 5. 2023.

haaretz.com

Harel, Amos (7. 9. 2018). „Why the Oslo Peace Process Went Into Deep Freeze”. Haaretz (на језику: енглески). Приступљено 15. 4. 2023.
„Israel Reaches 49th Place in Global Environmental Index”. Haaretz (на језику: енглески). 27. 1. 2016. Приступљено 17. 4. 2023.
„Allegations of Israeli Human Rights Violations Closely Scrutinized, Says U.S. State Department”. Haaretz (на језику: енглески). 6. 5. 2017. Приступљено 12. 2. 2017.
„U.S. Embassy Move to Jerusalem: Everything You Need to Know”. Haaretz (на језику: енглески). 14. 5. 2018. Приступљено 22. 4. 2023.
Rolnik, Guy (2. 5. 2013). „Warren Buffett Buys Out Israeli Tool Firm Iscar for $2 Billion”. Haaretz (на језику: енглески). Приступљено 15. 5. 2023.
Cohen, Gili (15. 7. 2013). „6,800 Arms Exporters Working in Israel, State Documents Reveal”. Haaretz (на језику: енглески). Приступљено 15. 5. 2023.
Skop, Yarden (2. 9. 2013). „Israel's Scientific Fall From Grace: Study Shows Drastic Decline in Publications per Capita”. Haaretz (на језику: енглески). Приступљено 28. 9. 2023.
„Knesset Raises School Dropout Age to 18”. Haaretz (на језику: енглески). 18. 7. 2007. Приступљено 28. 9. 2023.
Ben-David, Dan (2. 9. 2018). „The Education System That’s Endangering Israel’s Future”. Haaretz (на језику: енглески). Приступљено 28. 9. 2023.

hamoked.org

„Law and Administration Ordinance (Amendment No. 11) Law, 5727-1967”. hamoked.org. 27. 6. 1967. Приступљено 17. 11. 2023.
„Municipalities Ordinance (Amendment No. 6) Law, 5727-1967”. 27. 6. 1967. Приступљено 17. 11. 2023.

health.gov.il

„משרד הבריאות מפרסם דו"ח תמותת תינוקות בישראל לשנים 2008- 2011” (PDF). 25. 11. 2014. Приступљено 27. 7. 2023.

hrw.org

„World Report 2013: Israel/Palestine”. Israel/Palestine. Human Rights Watch. 2013. Приступљено 13. 6. 2013.
„Israel Orders Human Rights Watch Official Deported”. Human Rights Watch (на језику: енглески). 8. 5. 2018. Приступљено 22. 4. 2023.

huji.ac.il

pluto.huji.ac.il

Reshef 2008. Reshef, Y. (2008). „English in Israel: Sociolinguistic and Linguistic Aspects” (PDF). Ур.: Aspesi, Francesco. לבי במזךח: studi di linguistica storica, filologia e cultura ebraica dedicati a Maria Luisa Mayer Modena (на језику: италијански). Cisalpino. стр. 734—736. ISBN 978-88-323-6091-2. Приступљено 26. 5. 2023.

ice.co.il

„TGI: 'ישראל היום' מבסס שליטה ומגרד את ה-40%, 'הארץ' ו'מעריב' נחלשים”. Ice (на језику: хебрејски). 20. 7. 2011. Приступљено 12. 10. 2023.

icrc.org

Примјери:
* Hajjar, Lisa (2005). Courting Conflict: The Israeli Military Court System in the West Bank and Gaza. University of California Press. стр. 96. ISBN 978-0-520-24194-7. „The Israeli occupation of the West Bank and Gaza is the longest military occupation in modern times.”
* Anderson, Perry (July—August 2001). „Editorial: Scurrying Towards Bethlehem”. New Left Review. 10. Архивирано из оригинала 1 October 2018. г. Приступљено 9 January 2015. „longest official military occupation of modern history—currently entering its thirty-fifth year” Проверите вредност парамет(а)ра за датум: |date= (помоћ)
* Makdisi, Saree (2010). Palestine Inside Out: An Everyday Occupation. W.W. Norton & Company. ISBN 978-0-393-33844-7. „longest-lasting military occupation of the modern age”
* Kretzmer, David (пролеће 2012). „The law of belligerent occupation in the Supreme Court of Israel” (PDF). International Review of the Red Cross. 94 (885): 207—236. S2CID 32105258. doi:10.1017/S1816383112000446. „This is probably the longest occupation in modern international relations, and it holds a central place in all literature on the law of belligerent occupation since the early 1970s”
* Alexandrowicz, Ra'anan (24. 1. 2012). „The Justice of Occupation”. The New York Times (opinion). „Israel is the only modern state that has held territories under military occupation for over four decades”
* Weill, Sharon (2014). The Role of National Courts in Applying International Humanitarian Law. Oxford University Press. стр. 22. ISBN 978-0-19-968542-4. „Although the basic philosophy behind the law of military occupation is that it is a temporary situation modem occupations have well demonstrated that rien ne dure comme le provisoire A significant number of post-1945 occupations have lasted more than two decades such as the occupations of Namibia by South Africa and of East Timor by Indonesia as well as the ongoing occupations of Northern Cyprus by Turkey and of Western Sahara by Morocco. The Israeli occupation of the Palestinian territories, which is the longest in all occupation's history has already entered its fifth decade.”
* Azarova, Valentina. 2017, Israel's Unlawfully Prolonged Occupation: Consequences under an Integrated Legal Framework, European Council on Foreign Affairs Policy Brief: "June 2017 marks 50 years of Israel's belligerent occupation of Palestinian territory, making it the longest occupation in modern history."
„The occupied Palestinian territories: Dignity Denied”. International Committee of the Red Cross. 13. 12. 2007.

idi.org.il

en.idi.org.il

Kenig, Ofer (2. 4. 2014). „The Israeli Presidential Elections: A Political Race for a Ceremonial Position?”. en.idi.org.il (на језику: енглески). Приступљено 17. 4. 2023.

ifamericansknew.org

„Report: IDF doctor says Dirani rape claim backed by evidence”. ifamericansknew.org. 21. 12. 2005. Приступљено 22. 4. 2023.
„Israeli and Palestinian Homes Demolished since September 29, 2000”. ifamericansknew.org. Приступљено 22. 4. 2023.

iimes.ru

Сурикова, Эстер (16. 8. 2010). „Ни размежевания, ни мира: Израиль и Сектор Газа пять лет спустя” (на језику: руски). Институт Ближнего Востока. Приступљено 15. 4. 2023.
Мохова, И. М. (27. 8. 2008). „Французская инициатива Средиземноморского Союза” (на језику: руски). Институт Ближнего Востока. Приступљено 22. 4. 2023.
Марьясис, Д. А. (24. 2. 2010). „О некоторых экономических итогах 2009 г. и вступлении Израиля в Организацию экономического сотрудничества и развития (ОЭСР)” (на језику: руски). Институт Ближнего Востока. Приступљено 15. 5. 2023.
Чернин, В. (30. 3. 2017). „Данные об объеме экспорта израильской оборонной промышленности в 2016 году” (на језику: руски). Институт Ближнего Востока. Приступљено 15. 5. 2023.
„Железнодорожная сеть Израиля: планы и перспективы развития” (на језику: руски). Институт Ближнего Востока. 18. 1. 2013. Приступљено 15. 5. 2023.
Кудрявцева, А. И. (29. 7. 2015). „Функции и организация Тель-Авивской фондовой биржи” (на језику: руски). Институт Ближнего Востока. Приступљено 22. 5. 2023.

iimes.su

book.iimes.su

Котик-Фридгут 2000, стр. 192. Котик-Фридгут, Б. (2000). „Динамика языковой ситуации и языковой политики в Израиле”. Ур.: Эпштейн, А. Д.; Федорченко, А. В. Миграционные процессы и их влияние на израильское общество (PDF) (на језику: руски). Москва: Институт изучения Израиля и Ближнего Востока. стр. 182—202. Приступљено 18. 10. 2023.
Котик-Фридгут 2000, стр. 199. Котик-Фридгут, Б. (2000). „Динамика языковой ситуации и языковой политики в Израиле”. Ур.: Эпштейн, А. Д.; Федорченко, А. В. Миграционные процессы и их влияние на израильское общество (PDF) (на језику: руски). Москва: Институт изучения Израиля и Ближнего Востока. стр. 182—202. Приступљено 18. 10. 2023.
Котик-Фридгут 2000, стр. 196, 200. Котик-Фридгут, Б. (2000). „Динамика языковой ситуации и языковой политики в Израиле”. Ур.: Эпштейн, А. Д.; Федорченко, А. В. Миграционные процессы и их влияние на израильское общество (PDF) (на језику: руски). Москва: Институт изучения Израиля и Ближнего Востока. стр. 182—202. Приступљено 18. 10. 2023.

ilmuseums.com

„Мишкан ЛеОманут, Эйн Харод”. Il Museum's. Архивирано из оригинала 7. 3. 2016. г. Приступљено 10. 10. 2023.

imf.org

„Report for Selected Countries and Subjects”. IMF (на језику: енглески). Приступљено 12. 4. 2023.
„Report for Selected Countries and Subjects”. International Monetary Fund. Архивирано из оригинала 3. 4. 2019. г. Приступљено 14. 5. 2023.

imj.org.il

„Welcome to the Israel Museum”. www.imj.org.il. Israel Museum. Приступљено 10. 10. 2023.

independent.co.uk

„Eight hundred dead Palestinians. But Israel has impunity”. The Independent. 26. 7. 2014. Приступљено 23. 4. 2017.

inosmi.ru

„Может ли Израиль стать энергетическим гигантом?”. ИноСМИ (на језику: руски). 5. 4. 2011. Приступљено 16. 4. 2023.

inss.org.il

Eiland, Giora (2009). „Operation Cast Lead: Civil-Military Processes and Results of the Campaign”. Strategic Assesment. 11 (4): 7—12. Приступљено 16. 4. 2023.
Siboni, Gabi (2014). Kurz, Anat; Brom, Shlomo, ур. „Operations Cast Lead, Pillar of Defense, and Protective Edge: A Comparative Review”. The Lessons of Operation Protective Edge: 27—36. Приступљено 16. 4. 2023.
Sher, Gilead (4. 12. 2014). „The Application of Israeli Law to the West Bank: De Facto Annexation?”. INSS Insight. Приступљено 17. 11. 2023.

interfax.ru

„ОАЭ и Бахрейн подписали соглашения о нормализации отношений с Израилем”. Interfax.ru (на језику: руски). 15. 9. 2020. Приступљено 22. 4. 2023.

iol.co.za

„Outrage over Maimane's visit to Israel”. Приступљено 1. 2. 2017.

isoc.org.il

en.isoc.org.il

„About”. Israel Internet Association (на језику: енглески). Приступљено 22. 5. 2023.

israel21c.org

Blackburn, Nicky (23. 10. 2005). „Israeli, Palestinian and Jordanian DJs create bridge for peace”. ISRAEL21c (на језику: енглески). Приступљено 30. 9. 2023.

israeldefense.co.il

„The Second Lebanon War – Objectives vs. Results”. Israel Defense (на језику: енглески). 4. 8. 2016. Приступљено 15. 4. 2023.

israelinfo.co.il

news.israelinfo.co.il

„В рамках реформы «Хеврат Хашмаль» получила доступ на рынок интернета”. Новости Израиля (на језику: руски). 17. 5. 2018. Приступљено 15. 5. 2023.

iyfnet.org

„Immigration and Social and Cultural Diversity Among the Jewish Population”. International Youth Foundation. Архивирано из оригинала 10. 10. 2007. г. Приступљено 22. 6. 2011.

jerusaleminstitute.org.il

Yaniv, Omer; Haddad, Netta; Assaf-Shapira, Yair (2022). Jerusalem Facts and Trends 2022 (PDF) (Извештај). Jerusalem Institute for Policy Research. стр. 25. Приступљено 21. 2. 2023.

jewishagency.org

archive.jewishagency.org

„Chapter One: The Heralders of Zionism”. The Jewish Agency (на језику: енглески). 21. 7. 2005. Приступљено 14. 4. 2023.

jewishagency.org

„Урок 26: Современный Израиль: страна науки и высоких технологий.” (PDF) (на језику: руски). Еврейское агентство. 2011. Приступљено 28. 9. 2023. ^{[мртва веза]}

jewishvirtuallibrary.org

„Prime Minister David Ben-Gurion on Moving the Capital of Israel to Jerusalem”. www.jewishvirtuallibrary.org (на језику: енглески). 5. 12. 1949. Приступљено 11. 4. 2023.
Bard, Mitchell. „Jewish Claim To The Land Of Israel”. www.jewishvirtuallibrary.org (на језику: енглески). Jewish Virtual Library. Приступљено 14. 4. 2023.
„Aliyah Bet (1939-1948)”. www.jewishvirtuallibrary.org (на језику: енглески). Jewish Virtual Library. Приступљено 14. 4. 2023.
„Declaration of Principles On Interim Self-Government Arrangements (The Oslo Accords)”. www.jewishvirtuallibrary.org. 13. 9. 1993. Приступљено 15. 4. 2023.
„Adolf Eichmann”. www.jewishvirtuallibrary.org. Jewish Virtual Library. Приступљено 16. 4. 2023.
Gabbay, Shoshana. „Rehabilitation of Israel's Rivers”. www.jewishvirtuallibrary.org. Приступљено 16. 4. 2023.
Ben-Shaul, D’vora. „Environmental Issues in Israel”. www.jewishvirtuallibrary.org. Приступљено 17. 4. 2023.
Bard, Mitchell. „Israel and the International Criminal Court”. www.jewishvirtuallibrary.org. Jewish Virtual Library. Приступљено 18. 4. 2023.
„Israel Studies An Anthology: Religion in Israel”. www.jewishvirtuallibrary.org. 2016. Приступљено 21. 4. 2023.
„History & Overview of India-Israel Relations”. www.jewishvirtuallibrary.org. Приступљено 22. 4. 2023.
„United Kingdom Virtual Jewish History Tour”. www.jewishvirtuallibrary.org. Приступљено 22. 4. 2023.
„Israel Intelligence Agencies”. www.jewishvirtuallibrary.org. Приступљено 24. 4. 2023.
„Israeli High-Tech Sector”. www.jewishvirtuallibrary.org. Приступљено 15. 5. 2023.
„Israel's Law of Return”. www.jewishvirtuallibrary.org. Приступљено 1. 6. 2023.
„The Christian Communities of Israel”. www.jewishvirtuallibrary.org. Приступљено 1. 6. 2023.
„Health Services // General Overview of Health & Medicine in Israel”. www.jewishvirtuallibrary.org. Приступљено 27. 7. 2023.
„Jerusalem: The Old City”. www.jewishvirtuallibrary.org. Приступљено 30. 9. 2023.

jpost.com

„Syria ready to discuss land for peace”. The Jerusalem Post. 12. 6. 2007. Приступљено 20. 3. 2012.
„Egypt: Israel must accept the land-for-peace formula”. The Jerusalem Post. 15. 3. 2007. Приступљено 20. 3. 2012.
KATZ, YAAKOV (30. 3. 2007). „'Arrow can fully protect against Iran'”. The Jerusalem Post | JPost.com. Приступљено 24. 4. 2023.
KATZ, YAAKOV (11. 6. 2007). „Analysis: Eyes in the sky”. The Jerusalem Post | JPost.com. Приступљено 24. 4. 2023.
Karawitz, Avi (27. 2. 2007). „Intel to expand Jerusalem R&D;”. Business - Jerusalem Post. Архивирано из оригинала 13. 10. 2018. г. Приступљено 15. 5. 2023.
„Israeli cows outperform their foreign counterparts”. The Jerusalem Post | JPost.com. 7. 6. 2011. Приступљено 14. 5. 2023.
Rome, Henry (10. 10. 2013). „Israel’s twelve Nobel laureates”. The Jerusalem Post | JPost.com. Приступљено 28. 9. 2023.
Krieger, Matthew (5. 12. 2007). „Israel leads world in per capita scientists and engineers - Business - Jerusalem Post”. The Jerusalem Post. Архивирано из оригинала 31. 3. 2019. г. Приступљено 28. 9. 2023.
Halon, Eytan (3. 9. 2018). „Israel to subsidize new home-grown communications satellite”. The Jerusalem Post | JPost.com (на језику: руски). Приступљено 29. 9. 2023.
Lynfield, Ben (22. 10. 2017). „From their headquarters in Haifa, Baha’is seek to ‘unify humanity’”. The Jerusalem Post | JPost.com. Приступљено 1. 6. 2023.
Grave-Lazi, Lidar (12. 12. 2017). „Israel 11th among OECD in life expectancy”. The Jerusalem Post | JPost.com. Приступљено 27. 7. 2023.
Siegel-Itzkovich, Judy (3. 12. 2017). „HIV down in Israel but high-risk populations must still be on guard”. The Jerusalem Post | JPost.com (на језику: енглески). Приступљено 27. 7. 2023.
Grave-Lazi, Lidar (13. 12. 2017). „‘Israelis study for many years, but the quality of education is low’”. The Jerusalem Post | JPost.com. Приступљено 28. 9. 2023.

jspacecanada.ca

Adelman, Howard. „Part II: The Jewish Nation-State Law in Israel” (PDF). JSpace Canada. Архивирано из оригинала (PDF) 31. 3. 2019. г. Приступљено 1. 6. 2023.

jstor.org

Ghanem, As’ad; Rouhana, Nadim; Yiftachel, Oren (1998). „Questioning "Ethnic Democracy": A Response to Sammy Smooha”. Israel Studies. 3 (2): 253—267. ISSN 1084-9513. Приступљено 17. 11. 2023. „settlers remain fully enfranchised Israeli citizens while their Palestinian neighbors have no voting rights and no impact on Israeli policies”

jta.org

„Israel Barred from Asian Games”. Jewish Telegraphic Agency. 26. 7. 1976. Приступљено 11. 4. 2014.

kkl-jnf.org

ea.kkl-jnf.org

„Решение проблемы нехватки воды в Израиле: Повторное Использование, Сбор и Восстановление Водных Ресурсов” (PDF). 2012. Архивирано из оригинала (PDF) 31. 3. 2019. г. Приступљено 16. 4. 2023.

kkl-jnf.org

„Israel's Water Sources”. KKL JNF – Keren Kayemeth LeIsrael – Jewish National Fund. Архивирано из оригинала 2. 5. 2021. г. Приступљено 16. 4. 2023.

knesset.gov.il

main.knesset.gov.il

„Основной закон: Президент Государства”. main.knesset.gov.il. 31. 3. 2015. Приступљено 17. 4. 2023.
„Основной закон: Правительство”. main.knesset.gov.il. 27. 12. 2022. Приступљено 17. 4. 2023.
„Electoral Threshold”. main.knesset.gov.il. 2023. Приступљено 18. 4. 2023.
„Electoral System in Israel”. main.knesset.gov.il. 2023. Приступљено 18. 4. 2023.
„Кнессет в системе власти the knesset Кнессет как учредительно – законодательный орган. Конституция”. main.knesset.gov.il. Кнессет. Приступљено 21. 4. 2023.
„Основные законы Государства Израиль”. main.knesset.gov.il. Кнессет. Приступљено 21. 4. 2023.
„Исторический день: Кнессет принял "Основной закон: Израиль - государство еврейского народа"”. Официальный сайт кнессет. 19. 7. 2018. Приступљено 27. 5. 2023.

knesset.gov.il

„Деятельность Кнессета. Функции, полномочия и сфера ответственности”. Официальный сайт кнессета. Государство Израиль. 2017. Архивирано из оригинала 29. 3. 2020. г. Приступљено 18. 4. 2023.
„The Jewish State and the Rights of Minorities” (на језику: енглески). Приступљено 1. 6. 2023.

kommersant.ru

„Ясир Арафат совсем умер”. www.kommersant.ru (на језику: руски). 30. 12. 2004. Приступљено 15. 4. 2023.
„Репатрианты из Израиля”. www.kommersant.ru (на језику: руски). 15. 4. 2018. Приступљено 16. 4. 2023.

kontinentusa.com

Файтельсон, Яков (3. 6. 2015). „Демографические процессы в Стране Израиля”. Интернет-газета «КОНТИНЕНТ» (на језику: руски). Приступљено 22. 5. 2023.

krugosvet.ru

„ПАЛЕСТИНА”. www.krugosvet.ru (на језику: руски). Энциклопедия Кругосвет. Приступљено 13. 4. 2023.
„ИЗРАИЛЬ (страна)”. www.krugosvet.ru (на језику: руски). Энциклопедия Кругосвет. Приступљено 16. 4. 2023.
„ИЮНЬСКАЯ ВОЙНА 1967 | Энциклопедия Кругосвет”. www.krugosvet.ru (на језику: руски). Энциклопедия «Кругосвет». Приступљено 15. 4. 2023.

latimes.com

Dorfman, Zach. „George Mitchell wrote 'A Path to Peace' about Israel and Palestine. Is there one?”. Los Angeles Times. Приступљено 1. 2. 2017.
„Israeli Settlement Plan 'at Odds' With U.S.”. Los Angeles Times. 25. 3. 2005. Приступљено 21. 4. 2023.
Fisher, Dan (16. 2. 1987). „U.S. Is Granting Israel Non-NATO Ally Status : Move Should Bring Strategic and Economic Gains, Shamir Says; Egypt Gets Same Rating”. Los Angeles Times. Приступљено 22. 4. 2023.

lechaim.ru

Исакова, Анна (2009). „Литературная премия и конкурсная политика”. Лехаим. 9 (209). Приступљено 30. 9. 2023.

lenta.ru

„В Европе, Азии и Африке прошли массовые антиизраильские выступления”. Lenta.RU (на језику: руски). 1. 6. 2010. Приступљено 16. 4. 2023.
„Израиль передвигает границу с Иорданией”. Lenta.RU (на језику: руски). 24. 10. 2004. Приступљено 16. 4. 2023.

loc.gov

„Image 20 of Israel : a country study”. Library of Congress, Washington, D.C. 20540 USA. Приступљено 16. 4. 2023.

lomonosov-msu.ru

Алексеева, Мария. „Проблема языка и национальная идентичность в современном Израиле” (PDF). Приступљено 27. 5. 2023.

madan.org.il

„OECD о здравоохранении в Израиле | Madan”. madan.org.il (на језику: руски). 14. 11. 2017. Приступљено 27. 7. 2023.

mediamonitors.net

Seitz, Charmaine (31. 1. 2001). „Israel's Defense Budget: The Business Side of War”. Media Monitors Network (MMN). Приступљено 24. 4. 2023.

mepc.org

Lustick, Ian S. (јануар 1997). „Has Israel Annexed East Jerusalem?”. Middle East Policy Council (на језику: енглески). V (1): 34—45. Приступљено 17. 11. 2023.

mfa.gov.il

„Peace Treaty between Israel and Egypt March 26, 1979” (на језику: енглески). Israel Ministry of Foreign Affairs. Архивирано из оригинала 30. 5. 2016. г. Приступљено 15. 4. 2023.
„ДВУСТОРОННИЕ ПЕРЕГОВОРЫ” (на језику: руски). Министерство иностранных дел Израиля. 2013. Архивирано из оригинала 4. 3. 2016. г. Приступљено 15. 4. 2023.
„Текст обращения к участникам провокации в аэропорту им. Бен-Гуриона”. mfa.gov.il. 8. 4. 2012. Архивирано из оригинала 5. 3. 2016. г. Приступљено 22. 4. 2023.
„Посол Израиля в ООН - о ситуации на Ближнем Востоке”. mfa.gov.il. Архивирано из оригинала 5. 3. 2016. г. Приступљено 22. 4. 2023.
„Ответы премьер-министра Израиля на вопросы ведущего CNN в Давосе”. mfa.gov.il. 24. 1. 2016. Архивирано из оригинала 5. 3. 2016. г. Приступљено 22. 4. 2023.
„Facets of the Israeli Economy- Transportation”. Israel Ministry of Foreign Affairs. 1. 11. 2001. Архивирано из оригинала 18. 3. 2016. г. Приступљено 15. 5. 2023.
Ran, Ami (25. 8. 1998). „Encounters- The Vernacular Paradox of Israeli Architecture” (на језику: енглески). Архивирано из оригинала 15. 4. 2016. г. Приступљено 30. 9. 2023.

moscow.mfa.gov.il

„ИЗРАИЛЬ: Праздники” (на језику: руски). The Israeli Government's Official Website, by the Ministry of Foreign Affairs. Архивирано из оригинала 16. 8. 2011. г. Приступљено 30. 9. 2023.

mgimo.ru

vestnik.mgimo.ru

Дегтерев, Д. А.; Степкин, Е. А. (2013). „Американская помощь Израилю: истоки, структура, динамика”. Вестник МГИМО-Университета (на језику: руски). 3 (30): 92—99. ISSN 2541-9099. doi:10.24833/2071-8160-2013-3-30-92-99. Приступљено 15. 5. 2023.

microsoftrnd.co.il

„About Microsoft Israel R&D Center - Who we are”. www.microsoftrnd.co.il. Приступљено 15. 5. 2023.

middleeast.org.ua

„Кэмп дэвидский мирный процесс”. www.middleeast.org.ua. Информационный центр «Ближний Восток». Приступљено 16. 4. 2023.

middleeasteye.net

„Israel begins work on sea barrier to tighten Gaza Strip blockade”. Middle East Eye (на језику: енглески). 28. 5. 2018. Приступљено 15. 4. 2023.

mideastweb.org

„The Population of Palestine Prior to 1948”. www.mideastweb.org. MidEast Web. Приступљено 14. 4. 2023.

mignews.com

„ХАМАС и ФАТХ обменялись упреками - MigNews – новости Израиля и мира на русском языке”. MIGNEWS.COM - MigNews – новости Израиля и мира на русском языке (на језику: руски). 7. 8. 2018. Приступљено 15. 4. 2023.
„Израиль: доходы от туризма - 40 миллиардов - MigNews – новости Израиля и мира на русском языке”. MIGNEWS.COM - MigNews – новости Израиля и мира на русском языке (на језику: руски). 9. 1. 2014. Приступљено 14. 5. 2023.

militaryarticle.ru

Шульман, Александр (2008). „Военная логистика Израильской армии”. Военно-промышленный курьер. 6. Архивирано из оригинала 24. 04. 2023. г. Приступљено 24. 4. 2023.

milknews.ru

„Израильские коровы давали в 2014 году в среднем по 12 тыс. л молока”. milknews.ru. 20. 5. 2015. Приступљено 14. 5. 2023.

mkisrael.co.il

„Опубликованы рекомендации Штаба по борьбе с террором для израильтян, выезжающих за границу в период праздников”. mkisrael.co.il (на језику: руски). 20. 9. 2016. Архивирано из оригинала 22. 04. 2023. г. Приступљено 22. 4. 2023.
„Больничная касса впервые включила стоматологическую помощь в страховку”. mkisrael.co.il (на језику: руски). 21. 2. 2013. Архивирано из оригинала 06. 12. 2018. г. Приступљено 27. 7. 2023.

mod.gov.il

securityfence.mod.gov.il

„Israel Security Fence”. securityfence.mod.gov.il. Ministry of Defense. Архивирано из оригинала 15. 6. 2016. г. Приступљено 17. 11. 2023.

moia.gov.il

archive.moia.gov.il

„Национальное страхование” (PDF). Министерство алии и интеграции Израиля. 2017. стр. 3—7. Архивирано из оригинала (PDF) 15. 4. 2019. г. Приступљено 27. 7. 2023.

mossad.gov.il

„About Us”. www.mossad.gov.il. Приступљено 24. 4. 2023.

msn.com

encarta.msn.com

Cohen, Shaul (2009). „Six-Day War”. MSN Encarta (на језику: енглески). Архивирано из оригинала 6. 6. 2009. г. Приступљено 15. 4. 2023.

nasdaq.com

ir.nasdaq.com

„NASDAQ APPOINTS ASAF HOMOSSANY AS NEW DIRECTOR FOR ISRAEL”. Nasdaq. 6. 2. 2005. Приступљено 15. 5. 2023.

nasdaq.com

„Companies in Middle East - NASDAQ.com”. NASDAQ. Архивирано из оригинала 30. 10. 2018. г. Приступљено 15. 5. 2023.

nationalgeographic.com

worldmusic.nationalgeographic.com

„Israel”. worldmusic.nationalgeographic.com (на језику: енглески). National Geographic World Music. Архивирано из оригинала 10. 2. 2012. г. Приступљено 30. 9. 2023.

nationalinterest.org

Allen, T. S. (27. 2. 2018). „Here Is How Israel's Military Dominates the Battlefield”. The National Interest (на језику: енглески). Приступљено 24. 4. 2023.

nato.int

„NATO Update - Week of 8-14 March 2000”. www.nato.int. 13. 9. 2001. Приступљено 22. 4. 2023.

nature.com

Repenning, Charles A.; Fejfar, Oldrich (септембар 1982). „Evidence for earlier date of ′Ubeidiya, Israel, hominid site”. Nature (на језику: енглески). 299 (5881): 344—347. ISSN 1476-4687. doi:10.1038/299344a0. Приступљено 13. 4. 2023.
„Extended Data Figure 3: Crust sampling for dating. | Nature” (на језику: енглески). Приступљено 14. 4. 2023.

nbcnews.com

„Arabs will ask U.N. to seek razing of Israeli wall”. NBC News (на језику: енглески). 9. 7. 2004. Приступљено 17. 11. 2023.

neaman.org.il

Grossman et al. 2007. Grossman, Gershon; Ayalon, Ofira; Baron, Yifaat; Kaufman, Debby (2007). Energy Forum 4: Solar energy for the production of heat. Samuel Neaman Institute. Приступљено 16. 4. 2023.

newleftreview.org

Примјери:
* Hajjar, Lisa (2005). Courting Conflict: The Israeli Military Court System in the West Bank and Gaza. University of California Press. стр. 96. ISBN 978-0-520-24194-7. „The Israeli occupation of the West Bank and Gaza is the longest military occupation in modern times.”
* Anderson, Perry (July—August 2001). „Editorial: Scurrying Towards Bethlehem”. New Left Review. 10. Архивирано из оригинала 1 October 2018. г. Приступљено 9 January 2015. „longest official military occupation of modern history—currently entering its thirty-fifth year” Проверите вредност парамет(а)ра за датум: |date= (помоћ)
* Makdisi, Saree (2010). Palestine Inside Out: An Everyday Occupation. W.W. Norton & Company. ISBN 978-0-393-33844-7. „longest-lasting military occupation of the modern age”
* Kretzmer, David (пролеће 2012). „The law of belligerent occupation in the Supreme Court of Israel” (PDF). International Review of the Red Cross. 94 (885): 207—236. S2CID 32105258. doi:10.1017/S1816383112000446. „This is probably the longest occupation in modern international relations, and it holds a central place in all literature on the law of belligerent occupation since the early 1970s”
* Alexandrowicz, Ra'anan (24. 1. 2012). „The Justice of Occupation”. The New York Times (opinion). „Israel is the only modern state that has held territories under military occupation for over four decades”
* Weill, Sharon (2014). The Role of National Courts in Applying International Humanitarian Law. Oxford University Press. стр. 22. ISBN 978-0-19-968542-4. „Although the basic philosophy behind the law of military occupation is that it is a temporary situation modem occupations have well demonstrated that rien ne dure comme le provisoire A significant number of post-1945 occupations have lasted more than two decades such as the occupations of Namibia by South Africa and of East Timor by Indonesia as well as the ongoing occupations of Northern Cyprus by Turkey and of Western Sahara by Morocco. The Israeli occupation of the Palestinian territories, which is the longest in all occupation's history has already entered its fifth decade.”
* Azarova, Valentina. 2017, Israel's Unlawfully Prolonged Occupation: Consequences under an Integrated Legal Framework, European Council on Foreign Affairs Policy Brief: "June 2017 marks 50 years of Israel's belligerent occupation of Palestinian territory, making it the longest occupation in modern history."

news.am

„Турецкий эксперт: Потеряв Турцию, Израиль встанет перед серьезной угрозой”. news.am (на језику: руски). 1. 2. 2010. Приступљено 22. 4. 2023.

newsru.co.il

„Комиссия решила назвать Вторую Ливанскую войну Второй Ливанской войной”. NEWSru.co.il (на језику: руски). 21. 3. 2007. Приступљено 15. 4. 2023.
„Ракетные обстрелы города Сдерот: погибла женщина, пятеро раненых”. NEWSru.co.il. 15. 11. 2006. Архивирано из оригинала 1. 3. 2019. г. Приступљено 15. 4. 2023.
„Три пути для Газы: блокада, "зачистка" или прекращение обстрелов”. NEWSru.co.il (на језику: руски). 4. 9. 2007. Приступљено 15. 4. 2023.
„Иерусалим: Иран "выкупил" за 10 млн долларов посольство Израиля в Мавритании”. NEWSru.co.il (на језику: руски). 8. 3. 2009. Приступљено 22. 4. 2023.
„В первый частный порт в Израиле прибывает первое судно”. NEWSru.co.il (на језику: руски). 6. 9. 2007. Приступљено 15. 5. 2023.
„СМИ: трамвай в Иерусалиме стал местом межэтнических разборок”. NEWSru.co.il (на језику: руски). 7. 10. 2011.
„"Израиль в миниатюре": Хайфа приглашает гостей”. NEWSru.co.il (на језику: руски). 3. 8. 2012.
„Минпрос опубликовал данные о получении аттестата зрелости”. NEWSru.co.il (на језику: руски). 22. 7. 2015. Приступљено 28. 9. 2023.

txt.newsru.co.il

„Египет разместит на границе с сектором Газы 5.000 полицейских”. NEWSru.co.il (на језику: руски). 29. 10. 2006. Приступљено 15. 4. 2023.
„Репатриация из США и Франции растет, из СНГ – сокращается”. NEWSru.co.il (на језику: руски). 27. 12. 2005. Приступљено 16. 4. 2023.

newsru.com

„Россия возвращает своих эмигрантов: в Тель-Авиве открыт культурный центр, его возглавляет экс-разведчик КГБ”. NEWSru.com (на језику: руски). 10. 12. 2007. Приступљено 16. 4. 2023.
„Израильский шекель и мексиканский песо стали свободно конвертируемой валютой”. NEWSru.com (на језику: руски). 26. 5. 2008. Приступљено 22. 5. 2023.

newsru.ua

rus.newsru.ua

„Боевики "Хамас" добились господства в Секторе Газа”. NEWSru.ua. Архивирано из оригинала 16. 3. 2009. г. Приступљено 15. 4. 2023.

newsweek.com

Freilich, Chuck (14. 7. 2017). „How Long Could Israel Survive Without America?”. Newsweek (на језику: енглески). Приступљено 15. 5. 2023.

ng.ru

nvo.ng.ru

Гельман, Захар (10. 2. 2017). „Резервисты – главная мощь израильских вооруженных сил / Армии / Независимая газета”. nvo.ng.ru. Приступљено 24. 4. 2023.

nli.org.il

„Who We Are”. www.nli.org.il (на језику: енглески). National Library of Israel. Приступљено 28. 9. 2023.
„Legal Deposit”. www.nli.org.il (на језику: енглески). The National Library of Israel. Приступљено 30. 9. 2023.

npr.org

legacy.npr.org

„The Mideast : A Century of Conflict : Part 3”. legacy.npr.org. NPR. 2. 10. 2002. Приступљено 14. 4. 2023.
„Hezbollah Captures Two Israeli Soldiers”. legacy.npr.org. 12. 7. 2006. Приступљено 15. 4. 2023.

nti.org

„Soreq Nuclear Research Center”. nti.org. Nuclear Threat Initiative. Приступљено 29. 9. 2023.

nypost.com

Katz, Yaakov (29. 1. 2017). „Why Israel has the most technologically advanced military on Earth”. Приступљено 24. 4. 2023.

nytimes.com

Bennet, James (13. 3. 2005). „The Interregnum”. The New York Times. Приступљено 15. 4. 2023.
Haberman, Clyde (9. 12. 1991). „After 4 Years, Intifada Still Smolders”. The New York Times. Приступљено 15. 4. 2023.
Примјери:
* Hajjar, Lisa (2005). Courting Conflict: The Israeli Military Court System in the West Bank and Gaza. University of California Press. стр. 96. ISBN 978-0-520-24194-7. „The Israeli occupation of the West Bank and Gaza is the longest military occupation in modern times.”
* Anderson, Perry (July—August 2001). „Editorial: Scurrying Towards Bethlehem”. New Left Review. 10. Архивирано из оригинала 1 October 2018. г. Приступљено 9 January 2015. „longest official military occupation of modern history—currently entering its thirty-fifth year” Проверите вредност парамет(а)ра за датум: |date= (помоћ)
* Makdisi, Saree (2010). Palestine Inside Out: An Everyday Occupation. W.W. Norton & Company. ISBN 978-0-393-33844-7. „longest-lasting military occupation of the modern age”
* Kretzmer, David (пролеће 2012). „The law of belligerent occupation in the Supreme Court of Israel” (PDF). International Review of the Red Cross. 94 (885): 207—236. S2CID 32105258. doi:10.1017/S1816383112000446. „This is probably the longest occupation in modern international relations, and it holds a central place in all literature on the law of belligerent occupation since the early 1970s”
* Alexandrowicz, Ra'anan (24. 1. 2012). „The Justice of Occupation”. The New York Times (opinion). „Israel is the only modern state that has held territories under military occupation for over four decades”
* Weill, Sharon (2014). The Role of National Courts in Applying International Humanitarian Law. Oxford University Press. стр. 22. ISBN 978-0-19-968542-4. „Although the basic philosophy behind the law of military occupation is that it is a temporary situation modem occupations have well demonstrated that rien ne dure comme le provisoire A significant number of post-1945 occupations have lasted more than two decades such as the occupations of Namibia by South Africa and of East Timor by Indonesia as well as the ongoing occupations of Northern Cyprus by Turkey and of Western Sahara by Morocco. The Israeli occupation of the Palestinian territories, which is the longest in all occupation's history has already entered its fifth decade.”
* Azarova, Valentina. 2017, Israel's Unlawfully Prolonged Occupation: Consequences under an Integrated Legal Framework, European Council on Foreign Affairs Policy Brief: "June 2017 marks 50 years of Israel's belligerent occupation of Palestinian territory, making it the longest occupation in modern history."
Rudoren, Jodi; Sengupta, Somini (22. 6. 2015). „U.N. Report on Gaza Finds Evidence of War Crimes by Israel and by Palestinian Militants”. The New York Times. Приступљено 12. 2. 2017.
Barghouti, Marwan (16. 4. 2017). „Why We Are on Hunger Strike in Israel's Prisons”. The New York Times. Приступљено 23. 4. 2017.
Kershner, Isabel (13. 9. 2017). „Israel’s Military Exemption for Ultra-Orthodox Is Ruled Unconstitutional”. The New York Times. Приступљено 24. 4. 2023.

ochaopt.org

„Gaza Blockade”. United Nations Office for the Coordination of Humanitarian Affairs - occupied Palestinian territory. Архивирано из оригинала 31. 3. 2019. г. Приступљено 15. 4. 2023.

oecd.org

stats.oecd.org

„Surface water and surface water change”. stats.oecd.org. Organisation for Economic Co-operation and Development (OECD). Приступљено 12. 4. 2023.

ohchr.org

„Human Rights Council establishes Independent, International Commission of Inquiry for the Occupied Palestinian Territory”. Office of the United Nations High Commissioner for Human Rights. 23. 7. 2014. Приступљено 12. 2. 2017.
„Human Rights Council adopts six resolutions and closes its thirty-first regular session”. Приступљено 12. 2. 2017.

oilcapital.ru

„Под морским дном Израиля может находиться до 4,2 млрд барр. нефти — Все новости о нефти и газе в России и Мире на oilcapital.ru”. oilcapital.ru (на језику: руски). 30. 8. 2010. Приступљено 16. 4. 2023.

olympic.org

„Israel”. International Olympic Committee. Приступљено 20. 3. 2012.

palestine-studies.org

Schneider, Suzanne (2013). „Monolingualism and Education in Mandate Palestine” (PDF). Jerusalem Quarterly. Institute for Palestine Studies. 52: 68—74. Приступљено 27. 5. 2023.

pewforum.org

„Israel's Religiously Divided Society”. Pew Research Center's Religion & Public Life Project. 8. 3. 2016. Приступљено 1. 6. 2023.

pewresearch.org

Mitchell, Travis (8. 3. 2016). „11. Intergroup marriage and friendship”. Pew Research Center's Religion & Public Life Project. Приступљено 1. 6. 2023.

phys.org

„Scientists discover oldest known modern human fossil outside of Africa”. phys.org (на језику: енглески). Binghamton University. Приступљено 13. 4. 2023.

pij.org

„Palestine-Israel Journal: Settlements and the Palestinian Right to Self-Determination”. www.pij.org. Приступљено 1. 2. 2017.

police.gov.il

„О полиции”. www.police.gov.il. Полиция Израиля. 6. 7. 2014.
„Экстренные телефонные линии”. www.police.gov.il. Полиция Израиля. 6. 7. 2014.

politico.eu

„Top US senator clashes with Netanyahu over Israeli rights record”. Politico. 31. 3. 2016. Приступљено 12. 2. 2017.

postalconsumers.org

Williams 2012, стр. 50—53. Williams, David C., ур. (јул 2012). „Israel”. Consumer Postal Council Index of Postal Freedom (PDF) (на језику: енглески). Consumer Postal Council. стр. 50—53. Приступљено 22. 5. 2023.

pqarchiver.com

pqasb.pqarchiver.com

Ginsburg, Mitch (28. 5. 2007). „A Hotter Holy Land”. The Jerusalem Report. Архивирано из оригинала 31. 07. 2013. г. Приступљено 15. 5. 2023.

pravenc.ru

Небольсин Э. (2009). „Израиль”. Православная энциклопедия (на језику: руски). XXI : „Иверская икона Божией матери — Икиматарий”. Москва: Церковно-научный центр «Православная энциклопедия». стр. 611—625. ISBN 978-5-89572-038-7.

procon.org

israelipalestinian.procon.org

„IV. Palestine: Arab/Jewish Population (1914 – 1946) // Population Statistics”. ProCon.org. Israeli-Palestinian. Архивирано из оригинала 14. 04. 2023. г. Приступљено 14. 4. 2023.

refworld.org

„West Bank Barrier Route Projections, July 2008”. Refworld (на језику: енглески). United Nations High Commissioner for Refugees. Приступљено 17. 11. 2023.

reuters.com

„Court orders Israel to reroute part of West Bank barrier”. Reuters (на језику: енглески). 15. 12. 2008. Приступљено 18. 4. 2023.
Spetalnick, Matt (14. 9. 2016). „U.S., Israel sign $38 billion military aid package”. Reuters (на језику: енглески). Приступљено 24. 4. 2023.
Nasr, Joseph (29. 5. 2010). „Israel rejects call to join anti-nuclear treaty”. Reuters (на језику: енглески). Приступљено 24. 4. 2023.
Nasr, Joseph (29. 5. 2010). „Israel rejects call to join anti-nuclear treaty”. Reuters (на језику: енглески). Приступљено 24. 4. 2023.
Rabinovitch, Ari (11. 5. 2014). „Nasdaq expects increase in IPOs from Israeli firms”. Reuters (на језику: енглески). Приступљено 15. 5. 2023.
„Apple to open R&D center in Israel: report”. Reuters (на језику: енглески). 15. 12. 2011. Приступљено 15. 5. 2023.

ria.ru

„Ливано-израильское противостояние. История конфликта”. РИА Новости (на језику: руски). 13. 7. 2006. Приступљено 15. 4. 2023.
„Самые громкие теракты в мире”. РИА Новости (на језику: руски). 23. 10. 2012. Приступљено 15. 4. 2023.
„Первая и вторая палестинские интифады”. РИА Новости (на језику: руски). 12. 12. 2017. Приступљено 15. 4. 2023.
„Победа ХАМАС на выборах в Палестине. Реакция. Обобщение”. РИА Новости (на језику: руски). 27. 1. 2006. Приступљено 15. 4. 2023.
„В Израиле дефицит воды достиг 2,5 миллиарда кубометров”. РИА Новости (на језику: руски). 26. 8. 2018. Приступљено 16. 4. 2023.
„Израиль запустил крупную станцию опреснения морской воды”. РИА Новости (на језику: руски). 17. 5. 2010. Приступљено 16. 4. 2023.
„МАГАТЭ отклонило проект резолюции о присоединении Израиля к ДНЯО”. РИА Новости (на језику: руски). 20. 9. 2013. Приступљено 29. 9. 2023.

rsf.org

„Israel”. rsf.org (на језику: енглески). RSF. Приступљено 21. 4. 2023.
„Israel”. rsf.org (на језику: енглески). RSF. 26. 4. 2023. Приступљено 12. 10. 2023.

ruvsa.com

Шульман, Александр (27. 10. 2011). „Беспилотная авиация: израильский опыт”. Russian Unmanned Vehicle Systems Association. Архивирано из оригинала 24. 04. 2023. г. Приступљено 24. 4. 2023.

sagepub.com

journals.sagepub.com

Bar-Tura, Maggie; Fleischer, Nicole (децембар 2004). „Civic Service in Israel”. Nonprofit and Voluntary Sector Quarterly (на језику: енглески). 33 (4): 51—63. ISSN 0899-7640. doi:10.1177/0899764004269742. Приступљено 24. 4. 2023.

sandiego.edu

history.sandiego.edu

„The Suez Crisis” (на језику: енглески). University of San Diego. Архивирано из оригинала 6. 11. 2018. г. Приступљено 15. 4. 2023.

science.co.il

„List of Cities in Israel”.

scientificamerican.com

Ensia, Rowan Jacobsen (29. 6. 2016). „Israel Proves the Desalination Era Is Here”. Scientific American (на језику: енглески). Приступљено 16. 4. 2023.

semanticscholar.org

api.semanticscholar.org

Примјери:
* Hajjar, Lisa (2005). Courting Conflict: The Israeli Military Court System in the West Bank and Gaza. University of California Press. стр. 96. ISBN 978-0-520-24194-7. „The Israeli occupation of the West Bank and Gaza is the longest military occupation in modern times.”
* Anderson, Perry (July—August 2001). „Editorial: Scurrying Towards Bethlehem”. New Left Review. 10. Архивирано из оригинала 1 October 2018. г. Приступљено 9 January 2015. „longest official military occupation of modern history—currently entering its thirty-fifth year” Проверите вредност парамет(а)ра за датум: |date= (помоћ)
* Makdisi, Saree (2010). Palestine Inside Out: An Everyday Occupation. W.W. Norton & Company. ISBN 978-0-393-33844-7. „longest-lasting military occupation of the modern age”
* Kretzmer, David (пролеће 2012). „The law of belligerent occupation in the Supreme Court of Israel” (PDF). International Review of the Red Cross. 94 (885): 207—236. S2CID 32105258. doi:10.1017/S1816383112000446. „This is probably the longest occupation in modern international relations, and it holds a central place in all literature on the law of belligerent occupation since the early 1970s”
* Alexandrowicz, Ra'anan (24. 1. 2012). „The Justice of Occupation”. The New York Times (opinion). „Israel is the only modern state that has held territories under military occupation for over four decades”
* Weill, Sharon (2014). The Role of National Courts in Applying International Humanitarian Law. Oxford University Press. стр. 22. ISBN 978-0-19-968542-4. „Although the basic philosophy behind the law of military occupation is that it is a temporary situation modem occupations have well demonstrated that rien ne dure comme le provisoire A significant number of post-1945 occupations have lasted more than two decades such as the occupations of Namibia by South Africa and of East Timor by Indonesia as well as the ongoing occupations of Northern Cyprus by Turkey and of Western Sahara by Morocco. The Israeli occupation of the Palestinian territories, which is the longest in all occupation's history has already entered its fifth decade.”
* Azarova, Valentina. 2017, Israel's Unlawfully Prolonged Occupation: Consequences under an Integrated Legal Framework, European Council on Foreign Affairs Policy Brief: "June 2017 marks 50 years of Israel's belligerent occupation of Palestinian territory, making it the longest occupation in modern history."

ser-rrc.org

„Restoration Resource Center Israel: Alexander River Restoration Project”. www.ser-rrc.org. Приступљено 16. 4. 2023.

shabak.gov.il

„Core Values”. www.shabak.gov.il. Israeli Security Agency. 2017. Приступљено 24. 4. 2023.

shanghairanking.com

„ShanghaiRanking's Academic Ranking of World Universities”. www.shanghairanking.com. Приступљено 28. 9. 2023.

sipri.org

SIPRI Yearbook 2022. „World nuclear forces” (PDF). SIPRI Yearbook 2022. SIPRI. 2022. стр. 341—432. Приступљено 24. 4. 2023.

special-ops.org

Sof, Eric (25. 11. 2012). „YAMAM: Special Police Unit of Israel Border Police”. special-ops.org. Приступљено 24. 4. 2023.

spiegel.de

Heyer, Julia Amalia (7. 10. 2014). „Kids Behind Bars: Israel's Arbitrary Arrests of Palestinian Minors”. Der Spiegel. Приступљено 23. 4. 2017.

state.gov

„Israel // Israel, West Bank and Gaza”. United States Department of State (на језику: енглески). 2021. Приступљено 17. 11. 2023. „Significant human rights issues included credible reports of: unlawful or arbitrary killings; arbitrary detention, often extraterritorial detention of Palestinians from the occupied territories in Israel; restrictions on Palestinians residing in Jerusalem including arbitrary or unlawful interference with privacy, family, and home; substantial interference with the freedom of association; arbitrary or unlawful interference with privacy; harassment of nongovernmental organizations; significant restrictions on freedom of movement within the country; violence against asylum seekers and irregular migrants; violence or threats of violence against national, racial, or ethnic minority groups; and labor rights abuses against foreign workers and Palestinians from the West Bank.”
„West Bank and Gaza // Israel, West Bank and Gaza”. United States Department of State (на језику: енглески). 2021. Приступљено 17. 11. 2023. „With respect to Israeli security forces in the West Bank: credible reports of unlawful or arbitrary killings due to unnecessary or disproportionate use of force by Israeli officials; torture or cruel, inhuman, or degrading treatment or punishment by Israeli officials; arbitrary arrest or detention; arbitrary or unlawful interference with privacy; restrictions on free expression and media, including violence, threats of violence, unjustified arrests and prosecutions against journalists, and censorship; restrictions on internet freedom; restrictions on Palestinians residing in Jerusalem, including arbitrary or unlawful interference with privacy, family, and home; substantial interference with the rights of peaceful assembly and freedom of association, including harassment of nongovernmental organizations; and restrictions on freedom of movement and residence.”
„Israel 2022 international religious freedom report” (PDF). The Department of State. Приступљено 1. 6. 2023.

studyisrael.org.il

„Universities in Israel”. Study in Israel. Israeli Council for Higher Education Portal. Приступљено 28. 9. 2023.

svoboda.org

„Министр иностранных дел Германии Йошка Фишер снова подверг Израиль критике за возведение защитной стены на Западном берегу Иордана, назвав малопонятным такой метод обеспечения безопасности”. Радио Свобода (на језику: руски). 15. 5. 2011. Приступљено 21. 4. 2023.

tandfonline.com

Norton, Augustus Richard (1. 10. 2000). „Hizballah and the Israeli Withdrawal from Southern Lebanon”. Journal of Palestine Studies (на језику: енглески). 30 (1): 22—35. ISSN 0377-919X. doi:10.2307/2676479. Приступљено 17. 11. 2023.
Kahana, Ephraim (1. 7. 2002). „Reorganizing Israel's Intelligence Community”. International Journal of Intelligence and CounterIntelligence. 15 (3): 415—428. ISSN 0885-0607. doi:10.1080/08850600290101686. Приступљено 24. 4. 2023.

tass.ru

„Израиль и Марокко подписали меморандум о взаимопонимании в области обороны - ТАСС”. TACC. 24. 11. 2021. Приступљено 22. 4. 2023.

theguardian.com

Urquhart, Conal (26. 7. 2004). „Jewish settlers join 50-mile-long protest at plan to quit Gaza”. The Guardian. Приступљено 15. 4. 2023.

thehindubusinessline.com

Kumar, Rishi (10. 1. 2001). „Israel keen on IT tie-ups”. The Hindu Business Line. Архивирано из оригинала 3. 4. 2007. г. Приступљено 15. 5. 2023.

theisraelproject.org

„German-Israeli Relations”. theisraelproject.org. The Israel Project. 25. 1. 2012. Архивирано из оригинала 10. 7. 2019. г. Приступљено 22. 4. 2023.

themarker.com

„התחרות מתגברת - ועדיין בזק גרפה 70% מהרווחים בשוק התקשורת”. TheMarker. 1. 4. 2018. Приступљено 22. 5. 2023.

thenational.ae

„The subordination of Palestinian rights must stop”. The National. Приступљено 1. 2. 2017.

time.com

„On the Move”. TIME. 31. 5. 1948. Архивирано из оригинала 6. 4. 2008. г. Приступљено 13. 4. 2023.

timeanddate.com

„Climate & Weather Averages in Tel Aviv, Israel”. www.timeanddate.com (на језику: енглески). Приступљено 16. 4. 2023.

timeshighereducation.com

„World University Rankings”. Times Higher Education (THE) (на језику: енглески). 4. 10. 2022. Приступљено 28. 9. 2023.

timesofisrael.com

Gross, Judah Ari (15. 9. 2016). „In leaked emails, Colin Powell says Israel has 200 nukes”. www.timesofisrael.com. Приступљено 24. 4. 2023.
„NASA will consider sending another Israeli astronaut into space”. www.timesofisrael.com. 12. 7. 2018. Приступљено 29. 9. 2023.
„New town Harish harbors hopes of being more than another Pleasantville”. The Times of Israel. 25. 8. 2015. Приступљено 2. 7. 2018.
„Israel's AG: Nation-state law does not harm fundamental rights of minorities | The Times of Israel”. www.timesofisrael.com. 4. 9. 2018. Приступљено 1. 6. 2023.
Sales, Ben (5. 5. 2018). „Meet the first 2 Israeli riders to compete in Grand Tour of cycling”. timesofisrael.com. Приступљено 19. 5. 2023.
„Tour de France kicks off, with Israeli team and cyclist competing for 1st time”. timesofisrael.com. 26. 11. 2014. Приступљено 19. 5. 2023.
„In first, Israeli cycling team’s rider wins stage of Tour de France”. timesofisrael.com. 6. 7. 2022. Приступљено 19. 5. 2023.

topuniversities.com

„QS World University Rankings 2023: Top Global Universities”. Top Universities (на језику: енглески). Приступљено 28. 9. 2023.

u-szeged.hu

ww3.bibl.u-szeged.hu

„Israeli BAGRUT”. bibl.u-szeged.hu. Архивирано из оригинала 18. 2. 2022. г. Приступљено 28. 9. 2023.

umaryland.edu

digitalcommons.law.umaryland.edu

Mordechay, Nadiv; Roznai, Yaniv (1. 11. 2017). „A Jewish and (Declining) Democratic State? Constitutional Retrogression in Israel”. Maryland Law Review. 77 (1): 244. ISSN 0025-4282. Приступљено 21. 4. 2023.

umich.edu

med.umich.edu

Dolev, Yael. „Some Thoughts About Israeli Cuisine”. med.umich.edu (на језику: енглески). University of Michigan. Архивирано из оригинала 24. 9. 2008. г. Приступљено 30. 9. 2023.

un.org

undp.org

hdr.undp.org

„Human Development Report 2021/2022” (PDF) (на језику: енглески). United Nations Development Programme. 8. 9. 2022. Приступљено 12. 4. 2023.

unesco.org

whc.unesco.org

„Masada”. UNESCO World Heritage Centre (на језику: енглески). Приступљено 30. 9. 2023.
„Old City of Acre”. UNESCO World Heritage Centre (на језику: енглески). Приступљено 30. 9. 2023.
„White City of Tel-Aviv – the Modern Movement”. UNESCO World Heritage Centre (на језику: енглески). Приступљено 30. 9. 2023.
„Biblical Tels - Megiddo, Hazor, Beer Sheba”. UNESCO World Heritage Centre (на језику: енглески). Приступљено 30. 9. 2023.
„Incense Route - Desert Cities in the Negev”. UNESCO World Heritage Centre (на језику: енглески). Приступљено 30. 9. 2023.
„Bahá’i Holy Places in Haifa and the Western Galilee”. UNESCO World Heritage Centre (на језику: енглески). Приступљено 30. 9. 2023.
„Sites of Human Evolution at Mount Carmel: The Nahal Me’arot / Wadi el-Mughara Caves”. UNESCO World Heritage Centre (на језику: енглески). Приступљено 30. 9. 2023.
„Caves of Maresha and Bet-Guvrin in the Judean Lowlands as a Microcosm of the Land of the Caves”. UNESCO World Heritage Centre (на језику: енглески). Приступљено 30. 9. 2023.
„Necropolis of Bet She’arim: A Landmark of Jewish Renewal”. UNESCO World Heritage Centre (на језику: енглески). Приступљено 30. 9. 2023.

uis.unesco.org

Global Education Digest 2004: Comparing Education Statistics Across the World (PDF). Montreal: UNESCO Institute for Statistics. 2004. стр. 75—77. Приступљено 28. 9. 2023.

unmissions.org

unifil.unmissions.org

„UNIFIL Background”. UNIFIL (на језику: енглески). 9. 3. 2016. Приступљено 16. 4. 2023.

unrwa.org

„UNRWA in Figures: Figures as of 30 June 2009” (PDF). unrwa.org (на језику: енглески). United Nations. Архивирано из оригинала (PDF) 29. 11. 2010. г. Приступљено 17. 11. 2023.

usatoday.com

„West Bank barrier route disputed, Israeli missile kills 2”. USATODAY.com (на језику: енглески). 29. 7. 2004. Архивирано из оригинала 4. 6. 2009. г. Приступљено 15. 4. 2023.
Frohlich, Thomas C. (13. 9. 2014). „The most educated countries in the world”. USA TODAY. Приступљено 28. 9. 2023.

usd.edu

„Palestine: History”. usd.edu (на језику: енглески). The Online Encyclopedia of the Roman Provinces, The University of South Dakota. Архивирано из оригинала 21. 6. 2000. г. Приступљено 14. 4. 2023.

variety.com

Mitchell, Robert (14. 9. 2018). „Eurovision Song Contest Set for Tel Aviv in 2019”. Variety (на језику: енглески). Приступљено 30. 9. 2023.

vedomosti.ru

Колесников, Андрей (6. 6. 2007). „Политэкономия: Шесть дней вечной войны”. Ведомости (на језику: руски). Приступљено 15. 4. 2023.

vesty.co.il

„Кнессет утвердил бюджет на 2019 год”. Vesty (на језику: руски). 15. 3. 2018. Приступљено 14. 5. 2023.
„Банк "Апоалим" выведет из обращения кредитные карты "Исракарт"”. Vesty (на језику: руски). 26. 8. 2018. Приступљено 22. 5. 2023.
„Израиль переходит на новую систему кредитных карт: теперь как в Европе”. Vesty (на језику: руски). 29. 8. 2018. Приступљено 22. 5. 2023.

vokrugsveta.ru

Афанасьев, Игорь (1. 5. 2008). „Взлет против правил”. Вокруг Света (на језику: руски). Приступљено 29. 9. 2023.

vostokoved.ru

Панкратьев, В.П. „Иордано-израильский мирный договор.”. Центр исследований общих проблем современного востока ИВ РАН. Архивирано из оригинала 22. 2. 2020. г. Приступљено 16. 4. 2023.

war-arms.info

„"Меркава" - основной танк, Израиль”. Энциклопедия оружия (на језику: руски).

washingtonpost.com

Lancaster, Barton Gellman; John (21. 4. 1996). „THE UNDOING OF ISRAEL'S SECURITY ZONE'”. Washington Post. Приступљено 17. 11. 2023.

web.archive.org

„Area of districts, sub-districts, natural regions and lakes” (PDF) (на језику: енглески). Central Bureau of Statistics of Israel. 16. 8. 2018. Архивирано из оригинала (PDF) 8. 3. 2023. г.
„Population of Israel on the Eve of 2023”. Central Bureau of Statistics of Israel (на језику: енглески). 29. 12. 2022. Архивирано из оригинала 1. 4. 2023. г. Приступљено 11. 4. 2023.
„On the Move”. TIME. 31. 5. 1948. Архивирано из оригинала 6. 4. 2008. г. Приступљено 13. 4. 2023.
„Palestine: History”. usd.edu (на језику: енглески). The Online Encyclopedia of the Roman Provinces, The University of South Dakota. Архивирано из оригинала 21. 6. 2000. г. Приступљено 14. 4. 2023.
„IV. Palestine: Arab/Jewish Population (1914 – 1946) // Population Statistics”. ProCon.org. Israeli-Palestinian. Архивирано из оригинала 14. 04. 2023. г. Приступљено 14. 4. 2023.
„ST/DPI/SER.A/47 of 20 April 1949”. United Nations. 20. 4. 1949. Архивирано из оригинала 18. 2. 2022. г. Приступљено 14. 4. 2023.
„Population - Statistical Abstract of Israel 2003 - No.54”. Central Bureau of Statistics of Israel. Архивирано из оригинала 8. 3. 2023. г. Приступљено 14. 4. 2023.
„Population, by Religion and Population Group” (PDF) (на језику: хебрејски). Israel Central Bureau of Statistics. 23. 9. 2003. Архивирано из оригинала (PDF) 8. 3. 2023. г. Приступљено 14. 4. 2023.
Cohen, Shaul (2009). „Six-Day War”. MSN Encarta (на језику: енглески). Архивирано из оригинала 6. 6. 2009. г. Приступљено 15. 4. 2023.
„The Suez Crisis” (на језику: енглески). University of San Diego. Архивирано из оригинала 6. 11. 2018. г. Приступљено 15. 4. 2023.
„Peace Treaty between Israel and Egypt March 26, 1979” (на језику: енглески). Israel Ministry of Foreign Affairs. Архивирано из оригинала 30. 5. 2016. г. Приступљено 15. 4. 2023.
„ДВУСТОРОННИЕ ПЕРЕГОВОРЫ” (на језику: руски). Министерство иностранных дел Израиля. 2013. Архивирано из оригинала 4. 3. 2016. г. Приступљено 15. 4. 2023.
„West Bank barrier route disputed, Israeli missile kills 2”. USATODAY.com (на језику: енглески). 29. 7. 2004. Архивирано из оригинала 4. 6. 2009. г. Приступљено 15. 4. 2023.
„Ракетные обстрелы города Сдерот: погибла женщина, пятеро раненых”. NEWSru.co.il. 15. 11. 2006. Архивирано из оригинала 1. 3. 2019. г. Приступљено 15. 4. 2023.
„Боевики "Хамас" добились господства в Секторе Газа”. NEWSru.ua. Архивирано из оригинала 16. 3. 2009. г. Приступљено 15. 4. 2023.
„Gaza Blockade”. United Nations Office for the Coordination of Humanitarian Affairs - occupied Palestinian territory. Архивирано из оригинала 31. 3. 2019. г. Приступљено 15. 4. 2023.
Панкратьев, В.П. „Иордано-израильский мирный договор.”. Центр исследований общих проблем современного востока ИВ РАН. Архивирано из оригинала 22. 2. 2020. г. Приступљено 16. 4. 2023.
„Решение проблемы нехватки воды в Израиле: Повторное Использование, Сбор и Восстановление Водных Ресурсов” (PDF). 2012. Архивирано из оригинала (PDF) 31. 3. 2019. г. Приступљено 16. 4. 2023.
„Israel's Water Sources”. KKL JNF – Keren Kayemeth LeIsrael – Jewish National Fund. Архивирано из оригинала 2. 5. 2021. г. Приступљено 16. 4. 2023.
„Israel in Figures 2015” (PDF). Israel Central Bureau of Statistics. 2015. Архивирано из оригинала (PDF) 2. 5. 2021. г. Приступљено 17. 4. 2023.
„Деятельность Кнессета. Функции, полномочия и сфера ответственности”. Официальный сайт кнессета. Государство Израиль. 2017. Архивирано из оригинала 29. 3. 2020. г. Приступљено 18. 4. 2023.
„Introduction to the Tables: Geophysical Characteristics” (PDF). Israel Central Bureau of Statistics. Архивирано из оригинала (PDF) 8. 3. 2023. г. Приступљено 19. 4. 2023.
„Localities, population and density per sq. km., by metropolitan area and selected localities 2017” (PDF). Israel Central Bureau of Statistics. Архивирано из оригинала (PDF) 8. 3. 2023. г. Приступљено 19. 4. 2023.
Примјери:
* Hajjar, Lisa (2005). Courting Conflict: The Israeli Military Court System in the West Bank and Gaza. University of California Press. стр. 96. ISBN 978-0-520-24194-7. „The Israeli occupation of the West Bank and Gaza is the longest military occupation in modern times.”
* Anderson, Perry (July—August 2001). „Editorial: Scurrying Towards Bethlehem”. New Left Review. 10. Архивирано из оригинала 1 October 2018. г. Приступљено 9 January 2015. „longest official military occupation of modern history—currently entering its thirty-fifth year” Проверите вредност парамет(а)ра за датум: |date= (помоћ)
* Makdisi, Saree (2010). Palestine Inside Out: An Everyday Occupation. W.W. Norton & Company. ISBN 978-0-393-33844-7. „longest-lasting military occupation of the modern age”
* Kretzmer, David (пролеће 2012). „The law of belligerent occupation in the Supreme Court of Israel” (PDF). International Review of the Red Cross. 94 (885): 207—236. S2CID 32105258. doi:10.1017/S1816383112000446. „This is probably the longest occupation in modern international relations, and it holds a central place in all literature on the law of belligerent occupation since the early 1970s”
* Alexandrowicz, Ra'anan (24. 1. 2012). „The Justice of Occupation”. The New York Times (opinion). „Israel is the only modern state that has held territories under military occupation for over four decades”
* Weill, Sharon (2014). The Role of National Courts in Applying International Humanitarian Law. Oxford University Press. стр. 22. ISBN 978-0-19-968542-4. „Although the basic philosophy behind the law of military occupation is that it is a temporary situation modem occupations have well demonstrated that rien ne dure comme le provisoire A significant number of post-1945 occupations have lasted more than two decades such as the occupations of Namibia by South Africa and of East Timor by Indonesia as well as the ongoing occupations of Northern Cyprus by Turkey and of Western Sahara by Morocco. The Israeli occupation of the Palestinian territories, which is the longest in all occupation's history has already entered its fifth decade.”
* Azarova, Valentina. 2017, Israel's Unlawfully Prolonged Occupation: Consequences under an Integrated Legal Framework, European Council on Foreign Affairs Policy Brief: "June 2017 marks 50 years of Israel's belligerent occupation of Palestinian territory, making it the longest occupation in modern history."
„UNRWA in Figures: Figures as of 30 June 2009” (PDF). unrwa.org (на језику: енглески). United Nations. Архивирано из оригинала (PDF) 29. 11. 2010. г. Приступљено 17. 11. 2023.
„Israel Security Fence”. securityfence.mod.gov.il. Ministry of Defense. Архивирано из оригинала 15. 6. 2016. г. Приступљено 17. 11. 2023.
„Situation Report on the Humanitarian Situation in the Gaza Strip”. Office for the Coordination of Humanitarian Affairs. 23. 1. 2009. Архивирано из оригинала 12. 6. 2012. г.
„Faced with Israeli denial of access to Occupied Palestinian Territory, UN expert resigns”. 4. 1. 2016. Архивирано из оригинала 5. 12. 2016. г.
Hammond, Jeremy R. „The Rejection of Palestinian Self Determination” (PDF). Архивирано из оригинала (PDF) 3. 2. 2017. г. Приступљено 1. 2. 2017.
„Текст обращения к участникам провокации в аэропорту им. Бен-Гуриона”. mfa.gov.il. 8. 4. 2012. Архивирано из оригинала 5. 3. 2016. г. Приступљено 22. 4. 2023.
„Посол Израиля в ООН - о ситуации на Ближнем Востоке”. mfa.gov.il. Архивирано из оригинала 5. 3. 2016. г. Приступљено 22. 4. 2023.
„Ответы премьер-министра Израиля на вопросы ведущего CNN в Давосе”. mfa.gov.il. 24. 1. 2016. Архивирано из оригинала 5. 3. 2016. г. Приступљено 22. 4. 2023.
„Опубликованы рекомендации Штаба по борьбе с террором для израильтян, выезжающих за границу в период праздников”. mkisrael.co.il (на језику: руски). 20. 9. 2016. Архивирано из оригинала 22. 04. 2023. г. Приступљено 22. 4. 2023.
„German-Israeli Relations”. theisraelproject.org. The Israel Project. 25. 1. 2012. Архивирано из оригинала 10. 7. 2019. г. Приступљено 22. 4. 2023.
„History: 1948”. dover.idf.il. Israel Defense Forces - צבא ההגנה לישראל. Архивирано из оригинала 27. 10. 2014. г. Приступљено 24. 4. 2023.
Шульман, Александр (2008). „Военная логистика Израильской армии”. Военно-промышленный курьер. 6. Архивирано из оригинала 24. 04. 2023. г. Приступљено 24. 4. 2023.
Шульман, Александр (27. 10. 2011). „Беспилотная авиация: израильский опыт”. Russian Unmanned Vehicle Systems Association. Архивирано из оригинала 24. 04. 2023. г. Приступљено 24. 4. 2023.
„Report for Selected Countries and Subjects”. International Monetary Fund. Архивирано из оригинала 3. 4. 2019. г. Приступљено 14. 5. 2023.
„Ranking of economies - Doing Business - World Bank Group”. web.archive.org. јун 2017. Архивирано из оригинала 12. 2. 2018. г. Приступљено 15. 5. 2023.
„Global Competitiveness Index 2017-2018 - Reports - World Economic Forum”. web.archive.org. World Economic Forum. Архивирано из оригинала 9. 1. 2018. г. Приступљено 14. 5. 2023.
„Companies in Middle East - NASDAQ.com”. NASDAQ. Архивирано из оригинала 30. 10. 2018. г. Приступљено 15. 5. 2023.
Ginsburg, Mitch (28. 5. 2007). „A Hotter Holy Land”. The Jerusalem Report. Архивирано из оригинала 31. 07. 2013. г. Приступљено 15. 5. 2023.
Kumar, Rishi (10. 1. 2001). „Israel keen on IT tie-ups”. The Hindu Business Line. Архивирано из оригинала 3. 4. 2007. г. Приступљено 15. 5. 2023.
Karawitz, Avi (27. 2. 2007). „Intel to expand Jerusalem R&D;”. Business - Jerusalem Post. Архивирано из оригинала 13. 10. 2018. г. Приступљено 15. 5. 2023.
„Facets of the Israeli Economy- Transportation”. Israel Ministry of Foreign Affairs. 1. 11. 2001. Архивирано из оригинала 18. 3. 2016. г. Приступљено 15. 5. 2023.
Krieger, Matthew (5. 12. 2007). „Israel leads world in per capita scientists and engineers - Business - Jerusalem Post”. The Jerusalem Post. Архивирано из оригинала 31. 3. 2019. г. Приступљено 28. 9. 2023.
„ערב יום העצמאות ה-69 למדינת ישראל - כ-8.7 מיליון תושבים במדינה”. cbs.gov.il. 27. 4. 2017. Архивирано из оригинала 8. 3. 2023. г. Приступљено 22. 5. 2023.
„Live Births, Deaths, Natural Increase, Infant Deaths and Stillbirths, by Population Group”. cbs.gov.il. Архивирано из оригинала 16. 3. 2023. г. Приступљено 22. 5. 2023.
„Jewish population in the world and in Israel” (PDF). cbs.gov.il. 6. 9. 2017. Архивирано из оригинала (PDF) 8. 3. 2023. г. Приступљено 22. 5. 2023.
„Jews, by continent of origin(1),sex and age” (PDF). cbs.gov.il. Архивирано из оригинала (PDF) 8. 3. 2019. г. Приступљено 22. 5. 2023.
„Jews, by country of origin(1) and age” (PDF). cbs.gov.il. Архивирано из оригинала (PDF) 8. 3. 2023. г. Приступљено 22. 5. 2023.
„Statistical Abstract of Israel 2018 - No. 69 Subject 2 - Table No. 22”. Central Bureau of Statistics of Israel. 4. 9. 2018. Архивирано из оригинала 17. 10. 2018. г. Приступљено 30. 5. 2023.
Adelman, Howard. „Part II: The Jewish Nation-State Law in Israel” (PDF). JSpace Canada. Архивирано из оригинала (PDF) 31. 3. 2019. г. Приступљено 1. 6. 2023.
„Analysis: Israel's Nation-State Law - CIJA - The Centre for Israel and Jewish Affairs”. Canadian Jewish Advocacy. 2. 8. 2018. Архивирано из оригинала 14. 3. 2022. г. Приступљено 1. 6. 2023.
„Теудат-зеут. Страна — Путеводитель по Средиземноморью”. web.archive.org. Архивирано из оригинала 19. 2. 2022. г. Приступљено 1. 6. 2023.
„Больничная касса впервые включила стоматологическую помощь в страховку”. mkisrael.co.il (на језику: руски). 21. 2. 2013. Архивирано из оригинала 06. 12. 2018. г. Приступљено 27. 7. 2023.
„Национальное страхование” (PDF). Министерство алии и интеграции Израиля. 2017. стр. 3—7. Архивирано из оригинала (PDF) 15. 4. 2019. г. Приступљено 27. 7. 2023.
„Israeli BAGRUT”. bibl.u-szeged.hu. Архивирано из оригинала 18. 2. 2022. г. Приступљено 28. 9. 2023.
„Immigration and Social and Cultural Diversity Among the Jewish Population”. International Youth Foundation. Архивирано из оригинала 10. 10. 2007. г. Приступљено 22. 6. 2011.
Ran, Ami (25. 8. 1998). „Encounters- The Vernacular Paradox of Israeli Architecture” (на језику: енглески). Архивирано из оригинала 15. 4. 2016. г. Приступљено 30. 9. 2023.
Dolev, Yael. „Some Thoughts About Israeli Cuisine”. med.umich.edu (на језику: енглески). University of Michigan. Архивирано из оригинала 24. 9. 2008. г. Приступљено 30. 9. 2023.
„ИЗРАИЛЬ: Праздники” (на језику: руски). The Israeli Government's Official Website, by the Ministry of Foreign Affairs. Архивирано из оригинала 16. 8. 2011. г. Приступљено 30. 9. 2023.
„Israel”. worldmusic.nationalgeographic.com (на језику: енглески). National Geographic World Music. Архивирано из оригинала 10. 2. 2012. г. Приступљено 30. 9. 2023.
„Мишкан ЛеОманут, Эйн Харод”. Il Museum's. Архивирано из оригинала 7. 3. 2016. г. Приступљено 10. 10. 2023.
„Maccabi Electra Tel Aviv – Welcome to Euroleague Basketball”. Архивирано из оригинала 25. 6. 2014. г. Приступљено 30. 10. 2014.

weforum.org

reports.weforum.org

„Global Competitiveness Index 2017-2018 - Reports - World Economic Forum”. web.archive.org. World Economic Forum. Архивирано из оригинала 9. 1. 2018. г. Приступљено 14. 5. 2023.

wikipedia.org

ru.wikipedia.org

Израиль. Земля Израиля (Эрец-Исраэль). Исторический очерк. Введение на сајту Електронска јеврејска енциклопедија
Земля Израиля (Эрец-Исраэль) на сајту Електронска јеврејска енциклопедија
Л. А. Беляев, С. Б. Григорян, П. А. Рассадин (с 1939), М. Ю. Рощин (2004—2017). „Палестина”. Ур.: гл. ред. Ю. С. Осипов. Большая российская энциклопедия : [в 35 т.]. М.: Большая российская энциклопедия. стр. /. Проверите вредност парамет(а)ра за датум: |date= (помоћ)
Земля Израиля (Эрец-Исраэль). Исторический очерк. Эпоха Второго храма на сајту Електронска јеврејска енциклопедија
Земля Израиля (Эрец-Исраэль). Исторический очерк. Период римско-византийского владычества (70–638) на сајту Електронска јеврејска енциклопедија
Земля Израиля (Эрец-Исраэль). Исторический очерк. Период арабского владычества (638–1099) на сајту Електронска јеврејска енциклопедија
Земля Израиля (Эрец-Исраэль). Исторический очерк. Период крестоносцев (1099–1291) на сајту Електронска јеврејска енциклопедија
Турция на сајту Електронска јеврејска енциклопедија
Земля Израиля (Эрец-Исраэль). Исторический очерк. Период османского владычества (1517–1917) на сајту Електронска јеврејска енциклопедија
Государство Израиль. Алия на сајту Електронска јеврејска енциклопедија
Бальфура Декларация на сајту Електронска јеврејска енциклопедија
Планы раздела Палестины на сајту Електронска јеврејска енциклопедија
Война за независимость на сајту Електронска јеврејска енциклопедија
Израиль и палестинская проблема: Война 1948 г. и проблема беженцев на сајту Електронска јеврејска енциклопедија
Государство Израиль. Израиль и палестинская проблема на сајту Електронска јеврејска енциклопедија
Государство Израиль. Израиль и арабский мир на сајту Електронска јеврејска енциклопедија
Государство Израиль. Исторический очерк на сајту Електронска јеврејска енциклопедија
Смертная казнь на сајту Електронска јеврејска енциклопедија
Советский Союз. Евреи в годы перестройки на сајту Електронска јеврејска енциклопедија
«Планы раздела Палестины» на сајту Електронска јеврејска енциклопедија
Земля Израиля (Эрец-Исраэль). Географический очерк на сајту Електронска јеврејска енциклопедија
Заповедники на сајту Електронска јеврејска енциклопедија
Государство Израиль. Судебная система на сајту Електронска јеврејска енциклопедија
Декларация Независимости Израиля на сајту Електронска јеврејска енциклопедија
Израиль. Государство Израиль. Вооружённые силы Израиля на сајту Електронска јеврејска енциклопедија
Небольсин Э. (2009). „Израиль”. Православная энциклопедия (на језику: руски). XXI : „Иверская икона Божией матери — Икиматарий”. Москва: Церковно-научный центр «Православная энциклопедия». стр. 611—625. ISBN 978-5-89572-038-7.
Святые места в Эрец-Исраэль на сајту Електронска јеврејска енциклопедија
Государство Израиль. Социальное обеспечение на сајту Електронска јеврејска енциклопедија
Государство Израиль. Культура на сајту Електронска јеврејска енциклопедија
Мёртвого моря свитки на сајту Електронска јеврејска енциклопедија
Бет ха-тфуцот на сајту Електронска јеврејска енциклопедија
Государство Израиль. Средства массовой информации на сајту Електронска јеврејска енциклопедија

wiley.com

onlinelibrary.wiley.com

Yiftachel, Oren (септембар 1999). „‘Ethnocracy’: The Politics of Judaizing Israel/Palestine”. Constellations (на језику: енглески). 6 (3): 364—390. ISSN 1351-0487. doi:10.1111/1467-8675.00151. Приступљено 17. 11. 2023. „Israel's political structure and settlement activity have [...] in effect undermined the existence of universal suffrage (as Jewish settlers in the Occupied Territories can vote to the parliament that governs them, but their Palestinian neighbours cannot).”

worldatlas.com

Chepkemoi, Joyce (7. 6. 2019). „The World's Saltiest Bodies of Water”. WorldAtlas. Приступљено 16. 4. 2023.

worldcat.org

Repenning, Charles A.; Fejfar, Oldrich (септембар 1982). „Evidence for earlier date of ′Ubeidiya, Israel, hominid site”. Nature (на језику: енглески). 299 (5881): 344—347. ISSN 1476-4687. doi:10.1038/299344a0. Приступљено 13. 4. 2023.
Якимова, Е. (2013). „Принципы «газовой» дипломатии Израиля в отношении стран СНГ и Балтии”. Цайтшрыфт : часопіс для даследавання яўрейскай гісторыі, дэмаграфіі і эканомікі, літаратуры, мовы і этнаграфіі = Цайтшрифт : журнал по изучению еврейской истории, демографии и экономики, литературы, языка и этнографии. 8 (3). ISSN 2029-9486. Приступљено 16. 4. 2023.
Norton, Augustus Richard (1. 10. 2000). „Hizballah and the Israeli Withdrawal from Southern Lebanon”. Journal of Palestine Studies (на језику: енглески). 30 (1): 22—35. ISSN 0377-919X. doi:10.2307/2676479. Приступљено 17. 11. 2023.
Yiftachel, Oren (септембар 1999). „‘Ethnocracy’: The Politics of Judaizing Israel/Palestine”. Constellations (на језику: енглески). 6 (3): 364—390. ISSN 1351-0487. doi:10.1111/1467-8675.00151. Приступљено 17. 11. 2023. „Israel's political structure and settlement activity have [...] in effect undermined the existence of universal suffrage (as Jewish settlers in the Occupied Territories can vote to the parliament that governs them, but their Palestinian neighbours cannot).”
Ghanem, As’ad; Rouhana, Nadim; Yiftachel, Oren (1998). „Questioning "Ethnic Democracy": A Response to Sammy Smooha”. Israel Studies. 3 (2): 253—267. ISSN 1084-9513. Приступљено 17. 11. 2023. „settlers remain fully enfranchised Israeli citizens while their Palestinian neighbors have no voting rights and no impact on Israeli policies”
Sapir, Gideon (децембар 2009). „Constitutional revolutions: Israel as a case-study”. International Journal of Law in Context (на језику: енглески). 5 (4): 355—378. ISSN 1744-5531. doi:10.1017/S1744552309990218. Приступљено 21. 4. 2023.
Mordechay, Nadiv; Roznai, Yaniv (1. 11. 2017). „A Jewish and (Declining) Democratic State? Constitutional Retrogression in Israel”. Maryland Law Review. 77 (1): 244. ISSN 0025-4282. Приступљено 21. 4. 2023.
Bar-Tura, Maggie; Fleischer, Nicole (децембар 2004). „Civic Service in Israel”. Nonprofit and Voluntary Sector Quarterly (на језику: енглески). 33 (4): 51—63. ISSN 0899-7640. doi:10.1177/0899764004269742. Приступљено 24. 4. 2023.
Kahana, Ephraim (1. 7. 2002). „Reorganizing Israel's Intelligence Community”. International Journal of Intelligence and CounterIntelligence. 15 (3): 415—428. ISSN 0885-0607. doi:10.1080/08850600290101686. Приступљено 24. 4. 2023.
Дегтерев, Д. А.; Степкин, Е. А. (2013). „Американская помощь Израилю: истоки, структура, динамика”. Вестник МГИМО-Университета (на језику: руски). 3 (30): 92—99. ISSN 2541-9099. doi:10.24833/2071-8160-2013-3-30-92-99. Приступљено 15. 5. 2023.
Roberts, Adam (јануар 1990). „Prolonged Military Occupation: The Israeli-Occupied Territories Since 1967”. American Journal of International Law (на језику: енглески). 84 (1): 44—103. ISSN 0002-9300. doi:10.2307/2203016. Приступљено 30. 5. 2023. „Although East Jerusalem and the Golan Heights have been brought directly under Israeli law, by acts that amount to annexation, both of these areas continue to be viewed by the international community as occupied, and their status as regards the applicability of international rules is in most respects identical to that of the West Bank and Gaza.”
В. А., Алексеев (2011). „Здравоохранение Израиля”. Медицинские новости (4): 72—76. ISSN 2076-4812. Приступљено 27. 7. 2023.
Mor, Zohar; Weinstein, Ruth; Grotto, Itamar; Levin, Yana; Chemtob, Daniel (1. 7. 2013). „Thirty years of HIV in Israel: current epidemiology and future challenges”. BMJ Open (на језику: енглески). 3 (7): e003078. ISSN 2044-6055. doi:10.1136/bmjopen-2013-003078. Приступљено 27. 7. 2023.

worldpopulationreview.com

„Population of Cities in Israel 2023”. worldpopulationreview.com. Приступљено 19. 4. 2023.
„Israel Population 201”. worldpopulationreview.com. 2023. Приступљено 22. 5. 2023.
„Population Density by City”.

yadvashem.org

„Коллекции и базы данных онлайн”. yadvashem.org. Яд ва-Шем. Приступљено 10. 10. 2023.

yale.edu

avalon.law.yale.edu

„The Avalon Project: United Nations Security Council Resolution 605”. avalon.law.yale.edu. 22. 12. 1987. Приступљено 12. 2. 2017.
„The Palestine Mandate”. avalon.law.yale.edu. The Avalon Project. Приступљено 26. 5. 2023.

ynet.co.il

„מתקן ההתפלה הראשון יוצא לדרך”. ynet (на језику: хебрејски). 4. 9. 2001. Приступљено 16. 4. 2023.

ynetnews.com

„The Intifada”. Ynetnews (на језику: енглески). 16. 3. 2009. Приступљено 15. 4. 2023.
„Olmert: Willing to trade land for peace”. Ynetnews. 16. 12. 2006. Приступљено 26. 9. 2007.
„UN blames Israel for Gaza humanitarian crisis”. Ynetnews (на језику: енглески). 9. 7. 2006. Приступљено 21. 4. 2023.