Analysis of information sources in references of the Wikipedia article "塞爾維亞人" in Chinese language version.
Ovim nije kraj naših podela. Pored reč «dođoši», postoji i pojam «prečani» i «Srbijanci». A kako se zovu Hrvati iz Bosne? Hrvatijanci? Ne, ta reč je naravno moja, veštačka, izmišljena. Ali, zašto ta pojava postoji samo kod Srba? Srbi i Srbijanci. Austrougarska je izmislila te podele, a mi Srbi smo ih prihvatili. U tome je problem. Mi prihvatamo jezik neprijatelja. Tuđe olako uzimamo, a odričemo se svoga. Tako smo olako odbacili i ćirilicu.
O upotrebi pojma „Srbijanac“ [...] Međutim, unutar današnjih granica Srbije, „Srbijanci“ se uglavnom koriste na severu, kako bi se (uglavnom pežorativno i prezrivo) denotirali „gedžovani“, primitivci i sirotinja sa juga koja odudara od „zapadnoevropskih“ manira, običaja i „kulture“ tzv. „Vojvođana“. Očigledno je da ova upotreba, međutim, nastaje kasnije i nema veze sa onim „Srbijancima“ o kojima svedoče Vuk Karadžić i Branko Radičević.
Ovim nije kraj naših podela. Pored reč «dođoši», postoji i pojam «prečani» i «Srbijanci». A kako se zovu Hrvati iz Bosne? Hrvatijanci? Ne, ta reč je naravno moja, veštačka, izmišljena. Ali, zašto ta pojava postoji samo kod Srba? Srbi i Srbijanci. Austrougarska je izmislila te podele, a mi Srbi smo ih prihvatili. U tome je problem. Mi prihvatamo jezik neprijatelja. Tuđe olako uzimamo, a odričemo se svoga. Tako smo olako odbacili i ćirilicu.
O upotrebi pojma „Srbijanac“ [...] Međutim, unutar današnjih granica Srbije, „Srbijanci“ se uglavnom koriste na severu, kako bi se (uglavnom pežorativno i prezrivo) denotirali „gedžovani“, primitivci i sirotinja sa juga koja odudara od „zapadnoevropskih“ manira, običaja i „kulture“ tzv. „Vojvođana“. Očigledno je da ova upotreba, međutim, nastaje kasnije i nema veze sa onim „Srbijancima“ o kojima svedoče Vuk Karadžić i Branko Radičević.
