Sign In

Login

Password

Forgot Password ? Sign Up

تاريخ صربيا (Arabic Wikipedia)

Analysis of information sources in references of the Wikipedia article "تاريخ صربيا" in Arabic language version.

refsWebsite
Global rank Arabic rank
10web.archive.org
1st place
1st place
3books.google.com
3rd place
8th place
1rastko.org.rs
low place
low place
1beograd.rs
low place
low place
1webcitation.org
24th place
55th place
1blic.rs
1,561st place
5,213th place
1srce.hr
1,922nd place
2,837th place
1visitserbia.org
low place
low place
1timesonline.co.uk
241st place
381st place
1fordham.edu
1,648th place
1,437th place
1ffst.hr
low place
low place

beograd.rs

blic.rs

books.google.com

ffst.hr

inet1.ffst.hr

  • Budak، Neven (1994). Prva stoljeća Hrvatske (PDF). Zagreb: Hrvatska sveučilišna naklada. ص. 58–61. ISBN:953-169-032-4. مؤرشف من الأصل (PDF) في 4 مايو 2019. اطلع عليه بتاريخ أغسطس 2020. Glavnu poteškoću uočavanju etničke raznolikosti Slavena duž jadranske obale činilo je tumačenje Konstantina Porfirogeneta, po kojemu su Neretvani (Pagani), Zahumljani, Travunjani i Konavljani porijeklom Srbi. Pri tome je car dosljedno izostavljao Dukljane iz ove srpske zajednice naroda. Čini se, međutim, očitim da car ne želi govoriti ο stvarnoj etničkoj povezanosti, već da su mu pred očima politički odnosi u trenutku kada je pisao djelo, odnosno iz vremena kada su za nj prikupljani podaci u Dalmaciji. Opis se svakako odnosi na vrijeme kada je srpski knez Časlav proširio svoju vlast i na susjedne sklavinije, pored navedenih još i na Bosnu. Zajedno sa širenjem političke prevlasti, širilo se i etničko ime, što u potpunosti odgovara našim predodžbama ο podudarnosti etničkog i političkog nazivlja. Upravo zbog toga car ne ubraja Dukljane u Srbe, niti se srpsko ime u Duklji/Zeti udomaćilo prije 12. stoljeća. Povjesničari koji su bez imalo zadrške Dukljane pripisivali Srbima, pozivali su se na Konstantina, mada im on nije za takve teze davao baš nikakve argumente, navodeći Dukljane isključivo pod njihovim vlastitim etnonimom. {{استشهاد بكتاب}}: تحقق من التاريخ في: |تاريخ الوصول= (مساعدة)

fordham.edu

sourcebooks.fordham.edu

rastko.org.rs

  • Nikola Tasić؛ Dragoslav Srejović؛ Bratislav Stojanović (1990). "Vinča and its Culture". في Vladislav Popović (المحرر). Vinča: Centre of the Neolithic culture of the Danubian region. Smiljka Kjurin (translator). Belgrade. مؤرشف من الأصل في 16 يناير 2009. اطلع عليه بتاريخ 28 أكتوبر 2006.{{استشهاد بكتاب}}: صيانة الاستشهاد: مكان بدون ناشر (link)

srce.hr

hrcak.srce.hr

timesonline.co.uk

visitserbia.org

web.archive.org

  • Nikola Tasić؛ Dragoslav Srejović؛ Bratislav Stojanović (1990). "Vinča and its Culture". في Vladislav Popović (المحرر). Vinča: Centre of the Neolithic culture of the Danubian region. Smiljka Kjurin (translator). Belgrade. مؤرشف من الأصل في 16 يناير 2009. اطلع عليه بتاريخ 28 أكتوبر 2006.{{استشهاد بكتاب}}: صيانة الاستشهاد: مكان بدون ناشر (link)
  • Kitson، Peter (1999). Year's Work in English Studies Volume 77. Wiley-Blackwell. ص. 5. ISBN:978-0-631-21293-5. مؤرشف من الأصل في 2020-01-24. اطلع عليه بتاريخ 2009-05-05.
  • "Blic Online - Najseverniji grad Aleksandrovog carstva". Blic Online. مؤرشف من الأصل في 21 أغسطس 2009.
  • "Southern Pannonia during the age of the Great Migrations - Hrčak – Scrinia Slavonica, Vol.2 No.1 Listopad". srce.hr. 2002. مؤرشف من الأصل في 7 فبراير 2012.
  • VisitSerbia.org – Culture tourism in Serbia, "Serbia, the land where 17 Roman Emperors were born..." نسخة محفوظة 27 March 2010 على موقع واي باك مشين.
  • Scurlock، Gareth (28 يوليو 2008). "Serbia shines for the EXIT festival". The Times. London. مؤرشف من الأصل في 2020-01-24. اطلع عليه بتاريخ 2010-05-04. {{استشهاد بخبر}}: |archive-date= / |archive-url= timestamp mismatch (مساعدة)
  • "Cyril Mango. Byzantium: The Empire of New Rome. Scribner's, 1980". Fordham.edu. مؤرشف من الأصل في 2014-08-14. اطلع عليه بتاريخ 2010-11-14.
  • Aleksandar Stipčević (1977). The Illyrians: history and culture. Noyes Press. ص. 76. ISBN:978-0-8155-5052-5. مؤرشف من الأصل في 1 يناير 2016.
  • Ćorović 2001, Drugi Period – II; Eginhartus de vita et gestis Caroli Magni, p. 192: footnote J10 نسخة محفوظة 10 أبريل 2020 على موقع واي باك مشين.
  • Budak، Neven (1994). Prva stoljeća Hrvatske (PDF). Zagreb: Hrvatska sveučilišna naklada. ص. 58–61. ISBN:953-169-032-4. مؤرشف من الأصل (PDF) في 4 مايو 2019. اطلع عليه بتاريخ أغسطس 2020. Glavnu poteškoću uočavanju etničke raznolikosti Slavena duž jadranske obale činilo je tumačenje Konstantina Porfirogeneta, po kojemu su Neretvani (Pagani), Zahumljani, Travunjani i Konavljani porijeklom Srbi. Pri tome je car dosljedno izostavljao Dukljane iz ove srpske zajednice naroda. Čini se, međutim, očitim da car ne želi govoriti ο stvarnoj etničkoj povezanosti, već da su mu pred očima politički odnosi u trenutku kada je pisao djelo, odnosno iz vremena kada su za nj prikupljani podaci u Dalmaciji. Opis se svakako odnosi na vrijeme kada je srpski knez Časlav proširio svoju vlast i na susjedne sklavinije, pored navedenih još i na Bosnu. Zajedno sa širenjem političke prevlasti, širilo se i etničko ime, što u potpunosti odgovara našim predodžbama ο podudarnosti etničkog i političkog nazivlja. Upravo zbog toga car ne ubraja Dukljane u Srbe, niti se srpsko ime u Duklji/Zeti udomaćilo prije 12. stoljeća. Povjesničari koji su bez imalo zadrške Dukljane pripisivali Srbima, pozivali su se na Konstantina, mada im on nije za takve teze davao baš nikakve argumente, navodeći Dukljane isključivo pod njihovim vlastitim etnonimom. {{استشهاد بكتاب}}: تحقق من التاريخ في: |تاريخ الوصول= (مساعدة)

webcitation.org