Σαντζάκι του Αλατζά Χισάρ (Greek Wikipedia)

Analysis of information sources in references of the Wikipedia article "Σαντζάκι του Αλατζά Χισάρ" in Greek language version.

refsWebsite
Global rank Greek rank
3rd place
6th place

books.google.com

  • Nikola Konstandinović (1970). Beogradski pašaluk. σελ. 6. Ανακτήθηκε στις 8 Μαρτίου 2013. Крушевачки санџак који је образован још 1455 г., пре Смедерев- ског санџака, ... 
  • Leskovački zbornik. 1973. σελ. 27. Ανακτήθηκε στις 8 Μαρτίου 2013. Умро је 1830. годи- не, таман када је догорело постојање ха- лаџа хисарског санџака 
  • Drustvo Istoricara Bosne i Hercegovine, Sarajevo (1950). Godisnjak. σελ. 178. Ανακτήθηκε στις 10 Μαρτίου 2013. Санџак Крушевац (А1аса Шзаг) Град Крушевац, некадању престоницу кнеза Лазара, Турци су~ дефинитивно посјели г. 1455, дали му име Алаџа Хисар (Шарен град) и претворили га у средиште истоименог санџака 
  • Shaw 1976, p. 48
  • Celâl Güzel 2002, "When Mehmed II succeeded to the throne in 1451, the Serbian Despot captured Alaca Hisar and its environs, but ..."
  • Radovan Samardžić (1981). Istorija srpskog naroda. Srpska književna zadruga. σελ. 51. Ανακτήθηκε στις 10 Μαρτίου 2013. Кад је 1541. основан Будимски ејалет, овој области је придружено неколико санџака Румелијског ејалета, »и то Вучитрн, Крушевац, Смедерево, Зворник, Срем, Пожега и др.« Санџак Крушевац је 1558. издвојен из Будимског 
  • Annuaire de la Société historique de Bosnie et Herzégovine. Istorisko društvo Bosne i Hercegovine. 1952. σελ. 194. Ανακτήθηκε στις 10 Μαρτίου 2013. 
  • NIN. nedeljne informativne novine. 2795-2806. Politika. 2004. Ανακτήθηκε στις 6 Μαρτίου 2013. „Алексинац се први пут спомиње 1516. године.у дефтеру за крушевачки санџак, 
  • Österreichische Osthefte. LIT Verlag Münster. 2005. σελίδες 148–. ISBN 978-3-8258-9539-6. Ανακτήθηκε στις 8 Μαρτίου 2013. 
  • Zbornik Istorijskog muzeja Srbije. Muzej. 1975. σελ. 51. Ανακτήθηκε στις 6 Μαρτίου 2013. 
  • Владимир Бабић (1960). Историја народа Југославије. Просвета. σελ. 65. Ανακτήθηκε στις 6 Μαρτίου 2013. 
  • Starine. Akademija. 1937. σελ. 139. Ανακτήθηκε στις 10 Μαρτίου 2013. 
  • Leskovački zbornik. 1971. σελ. 9. Ανακτήθηκε στις 10 Μαρτίου 2013. ...може се открити да је њихов родоначелник Дели Хасан-паша, ко- ји је био крушевачки санџакбег до 1739. го- дине. 
  • Milosav M. Đorđević (2000). Razbojna. Kulturno prosvetna zajednica Srbije. σελ. 79. Ανακτήθηκε στις 10 Μαρτίου 2013. 
  • Antonije Isaković· Srpska akademija nauka i umetnosti. Međuodeljenjski odbor za proučavanje Kosova (1998). Kosovsko-Metohijski zbornik. Srpska Akademija nauk i umetnosti. σελ. 60. Ανακτήθηκε στις 8 Μαρτίου 2013. ...нарочито под крушевачким саниакбегом Шехсувар (Шашит пашом) пореклом из Скадра 
  • Ljubiša Đidić· Života Radojičić (1988). Kruševac. Bagdala. σελ. 78. Ανακτήθηκε στις 10 Μαρτίου 2013. У току руско-турског рата у Крушевцу се налази Шехсувар Абди паша. Године 1794. санџакбег је Сашит паша који на овом положају остаје до 1830. го- дине. 
  • Hamzaoǧlu 2004, p. 62: "1455 yılında Alacahisar Sancağı'nda varolan 170 tımardan 27'si Hıristiyanların elinde bulunuyordu"
  • Balkan Studies. The Institute. 1986. σελ. 10. Ανακτήθηκε στις 10 Μαρτίου 2013. Turkish sources declare that a wave of Vlah herdsmen flowed into Smederevo sandzak and a large part of Krusevac and Vidin sandzak