Sign In

Login

Password

Forgot Password ? Sign Up

Aleksa Šantić (English Wikipedia)

Analysis of information sources in references of the Wikipedia article "Aleksa Šantić" in English language version.

refsWebsite
Global rank English rank
30books.google.com
3rd place
3rd place
3web.archive.org
1st place
1st place
1aljazeera.net
665th place
1,745th place
1sanu.ac.rs
9,183rd place
low place
1aleksasantic.com
low place
low place
1nb.rs
3,800th place
8,978th place
1geohack.toolforge.org
3,699th place
3,000th place
1lukapraha.cz
low place
low place
1santic.org
low place
low place
1bljesak.info
low place
low place

aleksasantic.com

aljazeera.net

balkans.aljazeera.net

  • Maglajlija, Vedrana (30 January 2015). "Nestaje kuća pjesnika i bogumila" [The house of poet and bogumila disappears]. balkans.aljazeera.net (in Croatian). Retrieved 5 March 2018.

bljesak.info

books.google.com

  • (Ersoy, Górny & Kechriotis 2010, p. 96): "Aleksa Šantić was one of the leaders of Serbian literary and national movement in Mostar at the end of the nineteenth and beginning of the twentieth century." Ersoy, Ahmet; Górny, Maciej; Kechriotis, Vangelis (2010). Modernism: The Creation of Nation-States: Discourses of Collective Identity in Central and Southeast Europe 1770–1945: Texts and Commentaries, Volume III/1. Central European University Press. ISBN 978-963-7326-61-5.
  • Ahmet Ersoy; Maciej Górny; Vangelis Kechriotis (January 2010). Modernism: The Creation of Nation-States: Discourses of Collective Identity ... Central European University Press. p. 94. ISBN 9789637326615.
  • Neven Andjelic (2003). Bosnia-Herzegovina: The End of a Legacy. Psychology Press. p. 6. ISBN 9780714654850.
  • Letopis Matice srpske. У Српској народној задружној штампарији. 1959. p. 70. ... мајка Алексе Шантића, Мара, била осећајна, душевно отмена и даровита жена из веома угледне и такође обдарене мостар- ске куће Аничића,...
  • (Grubačić & Čulić 1965, p. 56) Grubačić, Kosta; Čulić, Branko (1965). Narodna biblioteka Bosne i Hercegovine, 1945-1965. Narodna biblioteka NR Bosne i Hercegovine.
  • (Lešić 1990, p. 59): "U Ljubljani .... Inače, Marova akademija u Ljubljani, osnovana 1867. godine kao pansionat za sinove imućnih građana, po nastavnom programu je bila slična trgovačkoj akademiji, naravno u skraćenom obimu. Ovaj privatni i komercijalni vaspitni zavod, u kome su učenici živjeli pod stalnim i strogim nadzorom pedagoga, imao ..." Lešić, Josip (1990). Aleksa Šantić: roman o pjesnikovom životu. Sarajevo, Yugoslavia: Veselin Masleša. ISBN 978-86-21-00442-3.
  • (Holton & Mihailovich 1988, p. 194): "Santic was educated abroad, in Trieste and in Ljubljana, but he was not happy in the "West," and by 1883 he had returned to the town of his birth, albeit with a knowledge of German and Italian and a .." Holton, Milne; Mihailovich, Vasa D. (1988). Serbian Poetry from the Beginnings to the Present. Yale Center for International and Area Studies. ISBN 9789999034739.
  • (Palavestra 1986, p. 215): "Из песничке школе Војислава Илића поникао је и Алекса Шантић (1868–1924), који је, заједно са Јова- ном Дучићем и Светозаром Ћоровићем, био међу глав- ним носиоцима културног и националног покрета хер- цеговачких Срба, ...." Palavestra, Predrag (1986). Историја модерне српске књижевности: Златно доба 1892-1918. Српска књижевна задруга. ISBN 9788637900153.
  • (Besarović 1987, p. 120): "У заплнјеи.еном тексту изричито пише да се лист "Херцеговче" неће везати "ни за који становити српски крај: "он ће се штампати и удешавати за сву српску децу из свијех српскијех крајева и покрајина"" Besarović, Risto (1987). Iz kulturne prošlosti Bosne i Hercegovine: (1878-1918). Veselin Masleša. ISBN 978-86-21-00144-6.
  • (Samardžić 1983, p. 579): "Химну друштва спевао је Алекса Шантић..." Samardžić, Radovan (1983). Istorija srpskog naroda: pt. 1. Od Berlinskog kongresa do ujedinjenja 1878-1918. Srpska knjiiževna zadruga.
  • (Lešić 1990, p. 127): "Santić je sada predsjednik Srpskog pjevačkog društva "Gusle"." Lešić, Josip (1990). Aleksa Šantić: roman o pjesnikovom životu. Sarajevo, Yugoslavia: Veselin Masleša. ISBN 978-86-21-00442-3.
  • (Stojković 1979, p. 561): "Aleksa Šantić je bio svestrano aktivan u društvu "Gusle": kao predsednik, horovođa, pevač, daroviti kompozitor, predavač i predstavljač, mnogo cenjen i voljen." Stojković, Borivoje S. (1979). Istorija srpskog pozorišta od srednjeg veka do modernog doba: drama i opera. Muzej pozorišne umetnosti SR Srbije.
  • Преглед. 1972. p. 1046. U Mostaru, na rijeci Neretvi, osnovano je još 1888. godine Srpsko kulturno društvo "Gusle", pod čijim pokroviteljstvom izlazi godine 1896. časopis "Zora" i u kome sarađuju Aleksa Šantić, Svetozar Ćorović i Jovan Dučić
  • (Bataković 1996, p. 71): " in 1902, their first important cultural- national society Prosvjeta (Education), of greater significance in preserving the national identity. It was to merge with another Serbian cultural society called Zora (Dawn) in Mostar, the chief agency in the struggle for the cultural autonomy and national rights." Bataković, Dušan T. (1 January 1996). The Serbs of Bosnia & Herzegovina: History and Politics. Dialogue. ISBN 978-2-911527-10-4.
  • (Ћоровић 1970, p. 7): "Захваљујући упорности тро- јице младића и њихових помагача (Атанасија Шоле, Јована Протића, Стевана Жакуле, Милана Ћуковића), Зора је постала један од најбољих српских књижев- них листова. " Ћоровић, Светозар (1970). Изабране странице. Матица српска.
  • (Biagini & Motta 2014, p. 236): "...and the Serbian intelligentsia gathered around the journal Zora were striving to improve education among the Serb population in order to achieve economic and political progress. Biagini, Antonello; Motta, Giovanna (19 June 2014). Empires and Nations from the Eighteenth to the Twentieth Century: Volume 1. Cambridge Scholars Publishing. ISBN 978-1-4438-6193-9.
  • Зборник Матице српске за друштвене науке. Матица. 2007. p. 176. у Соколску жупу Мостар "Алекса Шантић" основану 1920. године. Жупа је добила име по песнику и оснивачу Српског гимнастичког друштва Обилић 1903. године у Мостару.
  • Književnost i jezik. 1975. p. 385.
  • (Skoko 1968, p. 112): "Алекса Шантић и други објавили су читаве збирке стихова у славу српских победа. ..." Skoko, Savo (1968). Drugi balkanski rat 1913. Vojnoistorijski Institut. Алекса Шантић и други објавили су читаве збирке стихова у славу српских победа. ...
  • (Đurić 1969, p. 239) Đurić, Vojislav (1969). Govor poezije: Iz srpske knjiz̆evnosti. Prosveta.
  • Srpski književni glasnik. 1940. p. 266. Међу овим последњим био је и Алекса Шантић. Наче- та здравља, исцрпен телесним и душевним патњама, осе- тљиви мостарски песник прешао је из Мостара у Коњиц и на Борачко Језеро у време када је из Мостара било евакуисано грађанско становништво, у првом реду сумњиво српско. ...
  • Srpski književni glasnik. 1940. p. 266. "Пјесме" Алексе Шантића, издање Српске књижевне за- друге од године 1911, биле су забрањене наредбом сарајевске земаљске владе од 13 новембра 1914 године
  • Misao. 1925. p. 201. Шантић се повлачи у очеву радњу. Највише чита, из доколице проба перо ... Кад је доцније стега попустила, Шантић помишља на активнији рад и долази у додир са једним младим трговцем – Требињанином, Јованом Дучићем,
  • Letopis Matice srpske. U Srpskoj narodnoj zadružnoj štampariji. 1998. p. 493. Прву песму је објавио у сомборском омладинском листу Голуб 1887. године.
  • (Mihailovich & Mikasinovich 2007): "His first poems were imitative of the older Serbian poets: Njegos, Zmaj, JakSic, and Ilic." Mihailovich, Vasa D.; Mikasinovich, Branko (2007). An Anthology of Serbian Literature. Slavica Publishers. ISBN 978-0-89357-320-1.
  • Savremenik. Književne novine. 1958. p. 176. Прва збирка Алексе Шантића "Пјесме" издата је у Мостару 1891 године, а чист приход од издања те збирке намењен је подизању споменика књижевнику и песнику Сими Милутиновићу Сарајлији.
  • Летопис Матице српске. У Српској народној задружној штампарији. 1998. p. 496. Сви ће се сетити По- повићеве критике из 1901. године, коју је објавио у Српском књижевном гласнику.12 И готово сви ће говорити о "позитив- ном" утицају Поповићеве критике. ..
  • Зборник Матице српске за друштвене науке. Матица. 2007. p. 176. ... у Соколску жупу Мостар "Алекса Шантић" основану 1920. године. Жупа је добила име по песнику и оснивачу Српског гимнастичког друштва Обилић 1903. године у Мостару.
  • Odjek. Kulturno-prosvjetna zajednica Bosne i Hercegovine. 1988. p. 26. Žiri književne nagrade "Aleksa šantić", koju je Skupština opštine Mostar ustanovila 1969. godine, povodom obi1ježavanja stogodišnjice pjesnikovog rodenja,
  • (Dučić 1969, p. 9): Јер, Шантић је знао боље но ико шта је Дучић значио и за онај град на Неретви и за онај на Сави, на чијем Калемегдану Алексина биста стоји сада усправно, али усамљено, уозбиљено. Dučić, Jovan (1969). Sabrana djela: Jutra sa Leutara. Reči o čoveku. Staza pored puta. Eseji. Prilozi. Književno vreme. "Svjetlost"; Beograd, "Prosveta".

geohack.toolforge.org

lukapraha.cz

nb.rs

scc.digital.bkp.nb.rs

santic.org

sanu.ac.rs

  • "Алекса ШАНТИЋ". www.sanu.ac.rs. sanu. Archived from the original on 3 March 2016. Retrieved 3 March 2018. СКА: дописник (Академије уметности) од 3. II 1914.

web.archive.org