First Scutari War (English Wikipedia)

Analysis of information sources in references of the Wikipedia article "First Scutari War" in English language version.

refsWebsite
Global rank English rank
3rd place
3rd place
5th place
5th place
482nd place
552nd place
1st place
1st place
low place
low place

books.google.com

rastko.org.rs

  • Spremić 2004, pp. 73–108

    Још пре избијања Првог скадарског рата (1405-1413.), била је с њима у спору око надлежности зетског митрополита над православним црквама уз Бојану и над црквом Светог Петра у Скадру.)

    Spremić, Momčilo (2004), Jovan Ćulibrk (ed.), Crkvene prilike u Zeti u doba Nikona Jerusalimca (in Serbian), Cetinje, Belgrade: Svetigora, Publikum, pp. 73–108, archived from the original on 11 December 2013
  • Spremić 2004, pp. 73–108

    Држећи се поука своје мајке Јелене Лазаревић, кћери кнеза Лазара, Балша III. иступао је пред представницима Венеције као заштитник старих права Српске цркве. Даровао је неколико православних манастира и трудио се да се не окрњи надлежност православног митрополита Зете, кога је постављао пећки патријарх.

    Spremić, Momčilo (2004), Jovan Ćulibrk (ed.), Crkvene prilike u Zeti u doba Nikona Jerusalimca (in Serbian), Cetinje, Belgrade: Svetigora, Publikum, pp. 73–108, archived from the original on 11 December 2013
  • Spremić 2004, pp. 73–108

    На његовом почетку, Млечани су уценили њену и главу Балше III. са 2000 дуката.

    Spremić, Momčilo (2004), Jovan Ćulibrk (ed.), Crkvene prilike u Zeti u doba Nikona Jerusalimca (in Serbian), Cetinje, Belgrade: Svetigora, Publikum, pp. 73–108, archived from the original on 11 December 2013
  • Spremić 2004, pp. 73–108

    Сенатори су утврдили да је "врло сиромашна", јер је, због дугог пута, све потрошила. Давали су јој, на име издржавања, по три дуката дневно, и у Венецији је остала пута три месеца.

    Spremić, Momčilo (2004), Jovan Ćulibrk (ed.), Crkvene prilike u Zeti u doba Nikona Jerusalimca (in Serbian), Cetinje, Belgrade: Svetigora, Publikum, pp. 73–108, archived from the original on 11 December 2013
  • Spremić 2004, pp. 73–108

    Крајем октобра склопила је мир и, заједно с млетачким представником, заклела се на јеванђељу да ће га поштовати. Затим се, преко Дубровника, у коме је добила богате поклоне у вредности од 100 дуката, крајем 1409. вратила у Зету.[26] У њој, међутим, и даље није било мира.

    Spremić, Momčilo (2004), Jovan Ćulibrk (ed.), Crkvene prilike u Zeti u doba Nikona Jerusalimca (in Serbian), Cetinje, Belgrade: Svetigora, Publikum, pp. 73–108, archived from the original on 11 December 2013

scribd.com

  • Bešić 1970, p. 89

    По свему се чини да су Јелена и Балша III кренули против Млечана без велике припреме, у нади да ће им међународна си-туација омогућити успјех.

    Bešić, Zarij M. (1970), Istorija Crne Gore / 2. Crna gora u doba oblasnih gospodara (in Serbian), Titograd: Redakcija za istoiju Crne Gore, OCLC 175122851
  • Bešić 1970, p. 87

    Балшићимасе ипак чинило да ће многе локалне сукобе моћи да ријеше у своју корист и вратити изгубљене позиције, рачунајући на помоћ Жиг-мундрвих савезника, српског деспота и Дубровчана. Њихове су се наде, међутим, показале као сувише нестварне

    Bešić, Zarij M. (1970), Istorija Crne Gore / 2. Crna gora u doba oblasnih gospodara (in Serbian), Titograd: Redakcija za istoiju Crne Gore, OCLC 175122851
  • Bešić 1970, p. 87

    У први мах затражили су помоћ од Дубровчана, али су им се они извиншш, и у јавуару и у марту 1405. год...

    Bešić, Zarij M. (1970), Istorija Crne Gore / 2. Crna gora u doba oblasnih gospodara (in Serbian), Titograd: Redakcija za istoiju Crne Gore, OCLC 175122851
  • Bešić 1970, p. 86

    За такав став Јелена и Балша III нису се могли ћадати чврстој подршци градског живља у Бару и Улцињу... осло-' нац на моћну поморску Републику обећавао им је нешто безбјед-нији живот у ситном грађанском свијету, ...Посљедњи Балшићи моглису очекивати помоћ од ратничке властеле у Зети, од пронијара у самој скадарској области и стихијског негодовања српских иарбанаских сељака због фискалне политике млетачких господара)

    Bešić, Zarij M. (1970), Istorija Crne Gore / 2. Crna gora u doba oblasnih gospodara (in Serbian), Titograd: Redakcija za istoiju Crne Gore, OCLC 175122851
  • Bešić 1970, p. 91

    Балши су пришли најистакнутији међу њима Радич Хумој, Ника Богоје, Петар Конте, Никола Лумбардини, Андрија Склаво и Никола Сигеци.)

    Bešić, Zarij M. (1970), Istorija Crne Gore / 2. Crna gora u doba oblasnih gospodara (in Serbian), Titograd: Redakcija za istoiju Crne Gore, OCLC 175122851
  • Bešić 1970, p. 98

    Јелена Балшић се ријешила да сама оде у Млетке и настави преговоре,.. била је већ крајем маја 1409. год. у Дубровнику и ту се задржала готово два мјесеца, јер су је домаћини упозоравали на опасност од напуљских галија које су се налазиле у Јадранскоме мору.)

    Bešić, Zarij M. (1970), Istorija Crne Gore / 2. Crna gora u doba oblasnih gospodara (in Serbian), Titograd: Redakcija za istoiju Crne Gore, OCLC 175122851
  • Bešić 1970, p. 102

    Сада су Млечани погазили уговор склопљен у октобру 1409.год. с јеленом Балшић, Балши III није више ништа везивалоруке. Првих мјесеци 1410. год., још у току зиме, ударио је сасвојим снагама на млетачке посједе.

    Bešić, Zarij M. (1970), Istorija Crne Gore / 2. Crna gora u doba oblasnih gospodara (in Serbian), Titograd: Redakcija za istoiju Crne Gore, OCLC 175122851
  • Bešić 1970, p. 102

    Средином љета 1410. год. планула је нова побуна у скадарскојоколшш.

    Bešić, Zarij M. (1970), Istorija Crne Gore / 2. Crna gora u doba oblasnih gospodara (in Serbian), Titograd: Redakcija za istoiju Crne Gore, OCLC 175122851
  • Bešić 1970, p. 102

    Послије побуне појавио сеса својим одредима Балша III, опсјео Скадар и нанио великештете његовој околшш.

    Bešić, Zarij M. (1970), Istorija Crne Gore / 2. Crna gora u doba oblasnih gospodara (in Serbian), Titograd: Redakcija za istoiju Crne Gore, OCLC 175122851
  • Bešić 1970, p. 117

    Два хотска главара одметнула су се тада од Балше, прешла на скадарску територију и добила млетачку службу. Сам је Балша молио млетачког кнеза у Скадру да их прими, желећи да их одвоји од братства, али се убрзо уплашио њиховог утицаја...Видећи да Млечани узимају у службу његове одметнике,Балша је куповао у Дубровнику оружје и слао свог човјека у Сењ, вјероватно на преговоре са Жигмундовим људима. Није поштовао млетачке царинике и трговинске одредбе.

    Bešić, Zarij M. (1970), Istorija Crne Gore / 2. Crna gora u doba oblasnih gospodara (in Serbian), Titograd: Redakcija za istoiju Crne Gore, OCLC 175122851
  • Bešić 1970, p. 118

    Сенат јесавјетовао да се и та главна група Хота привуче на млетачку страну.Преговори су били успјешни. Андрија Хот ...

    Bešić, Zarij M. (1970), Istorija Crne Gore / 2. Crna gora u doba oblasnih gospodara (in Serbian), Titograd: Redakcija za istoiju Crne Gore, OCLC 175122851
  • Bešić 1970, p. 121

    У марту 1419. год. кренуо је у напад

    Bešić, Zarij M. (1970), Istorija Crne Gore / 2. Crna gora u doba oblasnih gospodara (in Serbian), Titograd: Redakcija za istoiju Crne Gore, OCLC 175122851

web.archive.org

  • Spremić 2004, pp. 73–108

    Још пре избијања Првог скадарског рата (1405-1413.), била је с њима у спору око надлежности зетског митрополита над православним црквама уз Бојану и над црквом Светог Петра у Скадру.)

    Spremić, Momčilo (2004), Jovan Ćulibrk (ed.), Crkvene prilike u Zeti u doba Nikona Jerusalimca (in Serbian), Cetinje, Belgrade: Svetigora, Publikum, pp. 73–108, archived from the original on 11 December 2013
  • Spremić 2004, pp. 73–108

    Држећи се поука своје мајке Јелене Лазаревић, кћери кнеза Лазара, Балша III. иступао је пред представницима Венеције као заштитник старих права Српске цркве. Даровао је неколико православних манастира и трудио се да се не окрњи надлежност православног митрополита Зете, кога је постављао пећки патријарх.

    Spremić, Momčilo (2004), Jovan Ćulibrk (ed.), Crkvene prilike u Zeti u doba Nikona Jerusalimca (in Serbian), Cetinje, Belgrade: Svetigora, Publikum, pp. 73–108, archived from the original on 11 December 2013
  • Spremić 2004, pp. 73–108

    На његовом почетку, Млечани су уценили њену и главу Балше III. са 2000 дуката.

    Spremić, Momčilo (2004), Jovan Ćulibrk (ed.), Crkvene prilike u Zeti u doba Nikona Jerusalimca (in Serbian), Cetinje, Belgrade: Svetigora, Publikum, pp. 73–108, archived from the original on 11 December 2013
  • Spremić 2004, pp. 73–108

    Сенатори су утврдили да је "врло сиромашна", јер је, због дугог пута, све потрошила. Давали су јој, на име издржавања, по три дуката дневно, и у Венецији је остала пута три месеца.

    Spremić, Momčilo (2004), Jovan Ćulibrk (ed.), Crkvene prilike u Zeti u doba Nikona Jerusalimca (in Serbian), Cetinje, Belgrade: Svetigora, Publikum, pp. 73–108, archived from the original on 11 December 2013
  • Spremić 2004, pp. 73–108

    Крајем октобра склопила је мир и, заједно с млетачким представником, заклела се на јеванђељу да ће га поштовати. Затим се, преко Дубровника, у коме је добила богате поклоне у вредности од 100 дуката, крајем 1409. вратила у Зету.[26] У њој, међутим, и даље није било мира.

    Spremić, Momčilo (2004), Jovan Ćulibrk (ed.), Crkvene prilike u Zeti u doba Nikona Jerusalimca (in Serbian), Cetinje, Belgrade: Svetigora, Publikum, pp. 73–108, archived from the original on 11 December 2013

worldcat.org

  • Ćirković 2004, p. 96

    У измењеној ситуацији после Ангорске битке породичну територију је преузео Ђурђев наследник Балша III (1403—1421), коме је помагала мајка Јелена Лазаревић. Они су се убрзо окренули против Венеције и упустили у десетогодишњи рат са њом.)

    Ćirković, Sima (2004), Srbi među evropskim narodima [Serbs among European nations] (in Serbian), Belgrade: Equilibrium, ISBN 9788682937043, OCLC 62567039
  • Bešić 1970, p. 89

    По свему се чини да су Јелена и Балша III кренули против Млечана без велике припреме, у нади да ће им међународна си-туација омогућити успјех.

    Bešić, Zarij M. (1970), Istorija Crne Gore / 2. Crna gora u doba oblasnih gospodara (in Serbian), Titograd: Redakcija za istoiju Crne Gore, OCLC 175122851
  • Bešić 1970, p. 87

    Балшићимасе ипак чинило да ће многе локалне сукобе моћи да ријеше у своју корист и вратити изгубљене позиције, рачунајући на помоћ Жиг-мундрвих савезника, српског деспота и Дубровчана. Њихове су се наде, међутим, показале као сувише нестварне

    Bešić, Zarij M. (1970), Istorija Crne Gore / 2. Crna gora u doba oblasnih gospodara (in Serbian), Titograd: Redakcija za istoiju Crne Gore, OCLC 175122851
  • Bešić 1970, p. 87

    У први мах затражили су помоћ од Дубровчана, али су им се они извиншш, и у јавуару и у марту 1405. год...

    Bešić, Zarij M. (1970), Istorija Crne Gore / 2. Crna gora u doba oblasnih gospodara (in Serbian), Titograd: Redakcija za istoiju Crne Gore, OCLC 175122851
  • Bešić 1970, p. 86

    За такав став Јелена и Балша III нису се могли ћадати чврстој подршци градског живља у Бару и Улцињу... осло-' нац на моћну поморску Републику обећавао им је нешто безбјед-нији живот у ситном грађанском свијету, ...Посљедњи Балшићи моглису очекивати помоћ од ратничке властеле у Зети, од пронијара у самој скадарској области и стихијског негодовања српских иарбанаских сељака због фискалне политике млетачких господара)

    Bešić, Zarij M. (1970), Istorija Crne Gore / 2. Crna gora u doba oblasnih gospodara (in Serbian), Titograd: Redakcija za istoiju Crne Gore, OCLC 175122851
  • Bešić 1970, p. 91

    Балши су пришли најистакнутији међу њима Радич Хумој, Ника Богоје, Петар Конте, Никола Лумбардини, Андрија Склаво и Никола Сигеци.)

    Bešić, Zarij M. (1970), Istorija Crne Gore / 2. Crna gora u doba oblasnih gospodara (in Serbian), Titograd: Redakcija za istoiju Crne Gore, OCLC 175122851
  • Bešić 1970, p. 98

    Јелена Балшић се ријешила да сама оде у Млетке и настави преговоре,.. била је већ крајем маја 1409. год. у Дубровнику и ту се задржала готово два мјесеца, јер су је домаћини упозоравали на опасност од напуљских галија које су се налазиле у Јадранскоме мору.)

    Bešić, Zarij M. (1970), Istorija Crne Gore / 2. Crna gora u doba oblasnih gospodara (in Serbian), Titograd: Redakcija za istoiju Crne Gore, OCLC 175122851
  • Bešić 1970, p. 102

    Сада су Млечани погазили уговор склопљен у октобру 1409.год. с јеленом Балшић, Балши III није више ништа везивалоруке. Првих мјесеци 1410. год., још у току зиме, ударио је сасвојим снагама на млетачке посједе.

    Bešić, Zarij M. (1970), Istorija Crne Gore / 2. Crna gora u doba oblasnih gospodara (in Serbian), Titograd: Redakcija za istoiju Crne Gore, OCLC 175122851
  • Bešić 1970, p. 102

    Средином љета 1410. год. планула је нова побуна у скадарскојоколшш.

    Bešić, Zarij M. (1970), Istorija Crne Gore / 2. Crna gora u doba oblasnih gospodara (in Serbian), Titograd: Redakcija za istoiju Crne Gore, OCLC 175122851
  • Bešić 1970, p. 102

    Послије побуне појавио сеса својим одредима Балша III, опсјео Скадар и нанио великештете његовој околшш.

    Bešić, Zarij M. (1970), Istorija Crne Gore / 2. Crna gora u doba oblasnih gospodara (in Serbian), Titograd: Redakcija za istoiju Crne Gore, OCLC 175122851
  • Bešić 1970, p. 117

    Два хотска главара одметнула су се тада од Балше, прешла на скадарску територију и добила млетачку службу. Сам је Балша молио млетачког кнеза у Скадру да их прими, желећи да их одвоји од братства, али се убрзо уплашио њиховог утицаја...Видећи да Млечани узимају у службу његове одметнике,Балша је куповао у Дубровнику оружје и слао свог човјека у Сењ, вјероватно на преговоре са Жигмундовим људима. Није поштовао млетачке царинике и трговинске одредбе.

    Bešić, Zarij M. (1970), Istorija Crne Gore / 2. Crna gora u doba oblasnih gospodara (in Serbian), Titograd: Redakcija za istoiju Crne Gore, OCLC 175122851
  • Bešić 1970, p. 118

    Сенат јесавјетовао да се и та главна група Хота привуче на млетачку страну.Преговори су били успјешни. Андрија Хот ...

    Bešić, Zarij M. (1970), Istorija Crne Gore / 2. Crna gora u doba oblasnih gospodara (in Serbian), Titograd: Redakcija za istoiju Crne Gore, OCLC 175122851
  • Bešić 1970, p. 121

    У марту 1419. год. кренуо је у напад

    Bešić, Zarij M. (1970), Istorija Crne Gore / 2. Crna gora u doba oblasnih gospodara (in Serbian), Titograd: Redakcija za istoiju Crne Gore, OCLC 175122851