Jelena Lazarević (English Wikipedia)

Analysis of information sources in references of the Wikipedia article "Jelena Lazarević" in English language version.

refsWebsite
Global rank English rank
3rd place
3rd place
1st place
1st place
low place
low place
5th place
5th place
482nd place
552nd place
low place
low place
5,839th place
7,745th place
low place
low place
8,834th place
low place
low place
low place
low place
low place
1,751st place
3,815th place

books.google.com

manastirbeska.com

  • Nedeljković, Marija Maja D. (2010). "Blagovjerna Jelena Lazareva Balšić, bogoljubna vladarka i pesnikinja" (in Serbian). Beška Monastery web site. Retrieved 20 January 2013. Како по свом животу и животном подвигу несумњиво припада Сабору Светих богоугодивших душа она је по благослову Митрополита црногорско-приморског Амфилохија 2006. године названа Благовјерна Јелена – Лазарева Балшић.

mitropolija.me

stari.mitropolija.me

nacionalnarevija.com

  • Kralj, Milica (2008). "I Saw the Reflection in the Mirror". Serbia, National REview. Retrieved 13 January 2013. The medieval chronicles state that Jelena Balšić, madam Lena or the Educated one, was "tall, with a slim waist, with milky white long cheeks, golden hair, wearing a diadem with numerous brilliants and sapphires at the top of her forehead"....Because of such interests, her contemporaries called her the Educated.

rastko.org.rs

  • Spremić 2004, pp. 73–108

    Још пре избијања Првог скадарског рата (1405–1413.), била је с њима у спору око надлежности зетског митрополита над православним црквама уз Бојану и над црквом Светог Петра у Скадру.)

    Spremić, Momčilo (2004), Jovan Ćulibrk (ed.), Crkvene prilike u Zeti u doba Nikona Jerusalimca (in Serbian), Cetinje, Belgrade: Svetigora, Publikum, pp. 73–108, archived from the original on 11 December 2013
  • Spremić 2004, pp. 73–108

    Држећи се поука своје мајке Јелене Лазаревић, кћери кнеза Лазара, Балша III. иступао је пред представницима Венеције као заштитник старих права Српске цркве. Даровао је неколико православних манастира и трудио се да се не окрњи надлежност православног митрополита Зете, кога је постављао пећки патријарх.

    Spremić, Momčilo (2004), Jovan Ćulibrk (ed.), Crkvene prilike u Zeti u doba Nikona Jerusalimca (in Serbian), Cetinje, Belgrade: Svetigora, Publikum, pp. 73–108, archived from the original on 11 December 2013
  • Spremić 2004, pp. 73–108

    На његовом почетку, Млечани су уценили њену и главу Балше III. са 2000 дуката.

    Spremić, Momčilo (2004), Jovan Ćulibrk (ed.), Crkvene prilike u Zeti u doba Nikona Jerusalimca (in Serbian), Cetinje, Belgrade: Svetigora, Publikum, pp. 73–108, archived from the original on 11 December 2013
  • Spremić 2004, pp. 73–108

    Сенатори су утврдили да је "врло сиромашна", јер је, због дугог пута, све потрошила. Давали су јој, на име издржавања, по три дуката дневно, и у Венецији је остала пута три месеца.

    Spremić, Momčilo (2004), Jovan Ćulibrk (ed.), Crkvene prilike u Zeti u doba Nikona Jerusalimca (in Serbian), Cetinje, Belgrade: Svetigora, Publikum, pp. 73–108, archived from the original on 11 December 2013
  • Spremić 2004, pp. 73–108

    Крајем октобра склопила је мир и, заједно с млетачким представником, заклела се на јеванђељу да ће га поштовати. Затим се, преко Дубровника, у коме је добила богате поклоне у вредности од 100 дуката, крајем 1409. вратила у Зету.[26] У њој, међутим, и даље није било мира.

    Spremić, Momčilo (2004), Jovan Ćulibrk (ed.), Crkvene prilike u Zeti u doba Nikona Jerusalimca (in Serbian), Cetinje, Belgrade: Svetigora, Publikum, pp. 73–108, archived from the original on 11 December 2013
  • Spremić 2004, pp. 73–108

    ...Јелена се 1411. удала за босанског војводу Сандаља Хранића. Он је у децембру исте године напустио своју прву жену Катарину...)

    Spremić, Momčilo (2004), Jovan Ćulibrk (ed.), Crkvene prilike u Zeti u doba Nikona Jerusalimca (in Serbian), Cetinje, Belgrade: Svetigora, Publikum, pp. 73–108, archived from the original on 11 December 2013
  • Spremić 2004, pp. 73–108

    До тада најопаснији противник Балше III, постао је његов очух и заштитник.)

    Spremić, Momčilo (2004), Jovan Ćulibrk (ed.), Crkvene prilike u Zeti u doba Nikona Jerusalimca (in Serbian), Cetinje, Belgrade: Svetigora, Publikum, pp. 73–108, archived from the original on 11 December 2013
  • Spremić 2004, pp. 73–108

    . Када је пошла новом мужу, Јелена је имала четрдесетак година....Остављајући у мају 1413. поклад у Дубровнику, предвидео је да га може подићи ако за њим остане "или син или девојка које би имао с реченом госпођом Јеленом", што показује да се није искључивала могућност да њих двоје имају деце.)

    Spremić, Momčilo (2004), Jovan Ćulibrk (ed.), Crkvene prilike u Zeti u doba Nikona Jerusalimca (in Serbian), Cetinje, Belgrade: Svetigora, Publikum, pp. 73–108, archived from the original on 11 December 2013
  • Spremić 2004, pp. 73–108

    Када је пошла новом мужу, Јелена је имала четрдесетак година.... Јелениним одласком у Босну, у Зети је остао да влада Балша III, и даље веран идејама своје мајке

    Spremić, Momčilo (2004), Jovan Ćulibrk (ed.), Crkvene prilike u Zeti u doba Nikona Jerusalimca (in Serbian), Cetinje, Belgrade: Svetigora, Publikum, pp. 73–108, archived from the original on 11 December 2013
  • Spremić 2004, pp. 73–108

    Дубровчани су, по посебном церемонијалу, приредили војводи Сандаљу и Јелени свечани дочек првих дана фебруара 1426. године. Том приликом, Јелена је присуствовала највећој свечаности у Дубровнику, прослави Светог Влаха)

    Spremić, Momčilo (2004), Jovan Ćulibrk (ed.), Crkvene prilike u Zeti u doba Nikona Jerusalimca (in Serbian), Cetinje, Belgrade: Svetigora, Publikum, pp. 73–108, archived from the original on 11 December 2013

rastko.rs

rts.rs

scribd.com

  • Bešić 1970, p. 89

    Јелена и Балша III побјегли су у тврђаву Дриваста.Тада је Марин Каравело, без изузетног притиска, обећавајућистановништву зетских приморских градова да ће их ослободитисвих работа током наредне три године и да ће вратити посједесвима онима којима их је ранији господар био одузео, придобиоопштинска вијећа у Улцињу, Бару и Будви да признају властРепублике.)

    Bešić, Zarij M. (1970), Istorija Crne Gore / 2. Crna gora u doba oblasnih gospodara. (in Serbian), Titograd: Redakcija za istoiju Crne Gore, OCLC 175122851
  • Bešić 1970, p. 98

    Јелена Балшић се ријешила да сама оде у Млетке и настави преговоре,.. била је већ крајем маја 1409. год. у Дубровнику и ту се задржала готово два мјесеца, јер су је домаћини упозоравали на опасност од напуљских галија које су се налазиле у Јадранскоме мору.)

    Bešić, Zarij M. (1970), Istorija Crne Gore / 2. Crna gora u doba oblasnih gospodara. (in Serbian), Titograd: Redakcija za istoiju Crne Gore, OCLC 175122851
  • Bešić 1970, p. 189

    Повлачење Ладислава Напуљског нагонило јебосанског краља и обласне господаре да се приближе Жигмунду.Сандаљ Хранић је већ крајем љета 1411. год. био на његовојстрани. Садшм тим успоставио је најбоље односе са српским дес-потом Стефаном.

    Bešić, Zarij M. (1970), Istorija Crne Gore / 2. Crna gora u doba oblasnih gospodara. (in Serbian), Titograd: Redakcija za istoiju Crne Gore, OCLC 175122851
  • Bešić 1970, p. 189

    Уз Јелену је, колико се зна, већ од 1423. год., а можда и од-раније, живјела њена сестра Оливера,

    Bešić, Zarij M. (1970), Istorija Crne Gore / 2. Crna gora u doba oblasnih gospodara. (in Serbian), Titograd: Redakcija za istoiju Crne Gore, OCLC 175122851

spc.rs

svetigora.wordpress.com

web.archive.org

  • Spremić 2004, pp. 73–108

    Још пре избијања Првог скадарског рата (1405–1413.), била је с њима у спору око надлежности зетског митрополита над православним црквама уз Бојану и над црквом Светог Петра у Скадру.)

    Spremić, Momčilo (2004), Jovan Ćulibrk (ed.), Crkvene prilike u Zeti u doba Nikona Jerusalimca (in Serbian), Cetinje, Belgrade: Svetigora, Publikum, pp. 73–108, archived from the original on 11 December 2013
  • Spremić 2004, pp. 73–108

    Држећи се поука своје мајке Јелене Лазаревић, кћери кнеза Лазара, Балша III. иступао је пред представницима Венеције као заштитник старих права Српске цркве. Даровао је неколико православних манастира и трудио се да се не окрњи надлежност православног митрополита Зете, кога је постављао пећки патријарх.

    Spremić, Momčilo (2004), Jovan Ćulibrk (ed.), Crkvene prilike u Zeti u doba Nikona Jerusalimca (in Serbian), Cetinje, Belgrade: Svetigora, Publikum, pp. 73–108, archived from the original on 11 December 2013
  • Spremić 2004, pp. 73–108

    На његовом почетку, Млечани су уценили њену и главу Балше III. са 2000 дуката.

    Spremić, Momčilo (2004), Jovan Ćulibrk (ed.), Crkvene prilike u Zeti u doba Nikona Jerusalimca (in Serbian), Cetinje, Belgrade: Svetigora, Publikum, pp. 73–108, archived from the original on 11 December 2013
  • Spremić 2004, pp. 73–108

    Сенатори су утврдили да је "врло сиромашна", јер је, због дугог пута, све потрошила. Давали су јој, на име издржавања, по три дуката дневно, и у Венецији је остала пута три месеца.

    Spremić, Momčilo (2004), Jovan Ćulibrk (ed.), Crkvene prilike u Zeti u doba Nikona Jerusalimca (in Serbian), Cetinje, Belgrade: Svetigora, Publikum, pp. 73–108, archived from the original on 11 December 2013
  • Spremić 2004, pp. 73–108

    Крајем октобра склопила је мир и, заједно с млетачким представником, заклела се на јеванђељу да ће га поштовати. Затим се, преко Дубровника, у коме је добила богате поклоне у вредности од 100 дуката, крајем 1409. вратила у Зету.[26] У њој, међутим, и даље није било мира.

    Spremić, Momčilo (2004), Jovan Ćulibrk (ed.), Crkvene prilike u Zeti u doba Nikona Jerusalimca (in Serbian), Cetinje, Belgrade: Svetigora, Publikum, pp. 73–108, archived from the original on 11 December 2013
  • Spremić 2004, pp. 73–108

    ...Јелена се 1411. удала за босанског војводу Сандаља Хранића. Он је у децембру исте године напустио своју прву жену Катарину...)

    Spremić, Momčilo (2004), Jovan Ćulibrk (ed.), Crkvene prilike u Zeti u doba Nikona Jerusalimca (in Serbian), Cetinje, Belgrade: Svetigora, Publikum, pp. 73–108, archived from the original on 11 December 2013
  • Spremić 2004, pp. 73–108

    До тада најопаснији противник Балше III, постао је његов очух и заштитник.)

    Spremić, Momčilo (2004), Jovan Ćulibrk (ed.), Crkvene prilike u Zeti u doba Nikona Jerusalimca (in Serbian), Cetinje, Belgrade: Svetigora, Publikum, pp. 73–108, archived from the original on 11 December 2013
  • Spremić 2004, pp. 73–108

    . Када је пошла новом мужу, Јелена је имала четрдесетак година....Остављајући у мају 1413. поклад у Дубровнику, предвидео је да га може подићи ако за њим остане "или син или девојка које би имао с реченом госпођом Јеленом", што показује да се није искључивала могућност да њих двоје имају деце.)

    Spremić, Momčilo (2004), Jovan Ćulibrk (ed.), Crkvene prilike u Zeti u doba Nikona Jerusalimca (in Serbian), Cetinje, Belgrade: Svetigora, Publikum, pp. 73–108, archived from the original on 11 December 2013
  • Spremić 2004, pp. 73–108

    Када је пошла новом мужу, Јелена је имала четрдесетак година.... Јелениним одласком у Босну, у Зети је остао да влада Балша III, и даље веран идејама своје мајке

    Spremić, Momčilo (2004), Jovan Ćulibrk (ed.), Crkvene prilike u Zeti u doba Nikona Jerusalimca (in Serbian), Cetinje, Belgrade: Svetigora, Publikum, pp. 73–108, archived from the original on 11 December 2013
  • Spremić 2004, pp. 73–108

    Дубровчани су, по посебном церемонијалу, приредили војводи Сандаљу и Јелени свечани дочек првих дана фебруара 1426. године. Том приликом, Јелена је присуствовала највећој свечаности у Дубровнику, прослави Светог Влаха)

    Spremić, Momčilo (2004), Jovan Ćulibrk (ed.), Crkvene prilike u Zeti u doba Nikona Jerusalimca (in Serbian), Cetinje, Belgrade: Svetigora, Publikum, pp. 73–108, archived from the original on 11 December 2013
  • Bogdanović 1970, p. 8

    ... ne samo podizanje svoje buduće grobnice.... odbrana istorijske orijentacije srpske kulture...

    Bogdanović, Dimitrije (1970), Gorički zbornik (PDF) (in Serbian), Cetinje: Metropolitanate of Montenegro and the Littoral, archived from the original (PDF) on 16 April 2015, retrieved 14 January 2013
  • "Митрополиту Амфилохију награда града Крушевца". Serbian Orthodox Church web site. Archived from the original on 8 March 2022. Retrieved 14 January 2013. Митрополија црногорско-приморска је 2002. године обновила манастир Бешку, а свете остатке Јелене Балшић похранила у нови камени ћивот.

worldcat.org

search.worldcat.org

  • Veselinović 2001, p. 104

    ...а Јелену за Ђурађа Страцимировића Балшића. Са њим је Јелена имала само сина Балшу III,...)

    Veselinović, Andrija; Radoš Ljušić (2001), Srpske dinastije (in Serbian), Belgrade, Novi Sad: Platoneum, ISBN 9788683639014, OCLC 50393016
  • Ćirković 2004b, p. 96

    У измењеној ситуацији после Ангорске битке породичну територију је преузео Ђурђев наследник Балша III (1403–1421), коме је помагала мајка Јелена Лазаревић. Они су се убрзо окренули против Венеције и упустили у десетогодишњи рат са њом.)

    Ćirković, Sima (2004b), Srbi među evropskim narodima [Serbs among European nations] (in Serbian), Belgrade: Equilibrium, ISBN 9788682937043, OCLC 62567039
  • Bešić 1970, p. 89

    Јелена и Балша III побјегли су у тврђаву Дриваста.Тада је Марин Каравело, без изузетног притиска, обећавајућистановништву зетских приморских градова да ће их ослободитисвих работа током наредне три године и да ће вратити посједесвима онима којима их је ранији господар био одузео, придобиоопштинска вијећа у Улцињу, Бару и Будви да признају властРепублике.)

    Bešić, Zarij M. (1970), Istorija Crne Gore / 2. Crna gora u doba oblasnih gospodara. (in Serbian), Titograd: Redakcija za istoiju Crne Gore, OCLC 175122851
  • Bešić 1970, p. 98

    Јелена Балшић се ријешила да сама оде у Млетке и настави преговоре,.. била је већ крајем маја 1409. год. у Дубровнику и ту се задржала готово два мјесеца, јер су је домаћини упозоравали на опасност од напуљских галија које су се налазиле у Јадранскоме мору.)

    Bešić, Zarij M. (1970), Istorija Crne Gore / 2. Crna gora u doba oblasnih gospodara. (in Serbian), Titograd: Redakcija za istoiju Crne Gore, OCLC 175122851
  • Bešić 1970, p. 189

    Повлачење Ладислава Напуљског нагонило јебосанског краља и обласне господаре да се приближе Жигмунду.Сандаљ Хранић је већ крајем љета 1411. год. био на његовојстрани. Садшм тим успоставио је најбоље односе са српским дес-потом Стефаном.

    Bešić, Zarij M. (1970), Istorija Crne Gore / 2. Crna gora u doba oblasnih gospodara. (in Serbian), Titograd: Redakcija za istoiju Crne Gore, OCLC 175122851
  • Veselinović 2001, p. 96

    Њему се прикључио 1411 и војвода Сандаљ Хранић. Крајем те исте године Балшина мајка Јелена се преудала за војводу Сандаља.)

    Veselinović, Andrija; Radoš Ljušić (2001), Srpske dinastije (in Serbian), Belgrade, Novi Sad: Platoneum, ISBN 9788683639014, OCLC 50393016
  • Bešić 1970, p. 189

    Уз Јелену је, колико се зна, већ од 1423. год., а можда и од-раније, живјела њена сестра Оливера,

    Bešić, Zarij M. (1970), Istorija Crne Gore / 2. Crna gora u doba oblasnih gospodara. (in Serbian), Titograd: Redakcija za istoiju Crne Gore, OCLC 175122851