Miloradović noble family (English Wikipedia)

Marko Vego (1973). "Kulturni karakter nekropole Radimlje kod Stoca / Cultural character of the Radimlje necropolis near Stolac". in Radovi sa Simpozijuma Srednjovekovna Bosna i evropska kultura (in Serbo-Croatian) (Museum of Zenica III ed.). Zenica: Muzej grada. pp. 301–332. Retrieved 4 May 2020.
Fine, John V. A. (1994). The Late Medieval Balkans: A Critical Survey from the Late Twelfth Century to the Ottoman Conquest. University of Michigan Press. p. 487. ISBN 978-0-472-08260-5. Retrieved 4 May 2020.
Hannes Grandits (2008). Herrschaft und Loyalität in der spätosmanischen Gesellschaft: das Beispiel der multikonfessionellen Herzegowina. Böhlau Verlag Wien. pp. 263–266. ISBN 978-3-205-77802-8.
Neco Sipovac (1977). Zapisi o zemlji. NISP "Oslobodjenje". У дубровачким повељама за њих се вежу титуле војвода и жупана много прије доласка Турака. Велике камене судачке сто- лице, са којих су Храбрени - Милорадовићи судили својим не- послушним поданицима, ...
Ljubo Mihić (1975). Ljubinje sa okolinom. Dragan Srnic. pp. 145, 151.
Treasure, Geoffrey (1985). The making of modern Europe, 1648-1780. Routledge. ISBN 0-415-05136-3, ISBN 978-0-415-05136-1, pp. 611-618
Aleksandr Fedorovič Gil'ferding (1972). Poězdka po Gercegovině, Bosnii i Staroj Serbii. Veselin Masleša. p. 65. Милорадовићи-Храбрени имали су посједе око Стоца и Мостара и били су у служби Павловића (Раденовића). Турци су им као савезницима оставили привилегије и посједе, на којима су Милорадовнћи изградили задужбине.
Милијана Окиљ; Dajana Samardžić (2005). Васкрс Житомислића. Бесједа. p. 26.
Sarajevu, Zemaljski Muzej U. (1952). Bulletin du Museé de la République populaire de Bosnie et Herzégovine à Sarajevo. Што се тиче самога краја гдје су Милорадовићи-Храбрени имали своје феудалне домене, а то иде у прилог тврдњи да је некропола на Радимљи породично гробље Милорадовића, навешћемо још неке податке.
Petar N. Gaković (1939). Bosna vilajet. pisac. p. 31. Милорадовићи — Храбрени
Milenko S. Filipović; Ljubo Mićević (1959). Popovo u Herzegovini: antropogeografski prikaz. Naučno društvo NR Bosne i Hercegovine. p. 59. Много је значајније завођење новог друштвеног поретка и имовинских односа према турском државном праву. Нема података да је у самом Попову било хришћанских спахија, као што су били напр. Храбрени-Милорадовићи у ...
Srpska pravoslavna crkva. Sveti arhijerejski sinod (1967). Službeni list Srpske pravoslavne crkve. Vol. 48. p. 137.
Dušan Nedeljković (1929). O psihičkom tipu Južnosrbijanaca. Vol. 59. Državna štamparija. Када се крајем XVI и XVII вијека почео распадати, у Херцего- вини турски феудални систем у коме су Милорадавићи-Храбрени има- ли повлашћен положај, они су се осјетили иесигурним, ради чега су се почели расељавати.
Glasnik Srpskoga učenog društva. Vol. 40. 1874. p. 66. Храбрени у Дубравама у садашњој столачкој нахији остали су, као спахије са султанским бератом до половине 17 вијека. На пошљетку притијешњени од више потурчене властеле, која је имала сву власт у рукама, замијене своје ...
Glasnik Zemaljskog muzeja u Bosni i Hercegovini. Zemaljska štamparija. 1935.

ceon.rs

scindeks-clanci.ceon.rs

Atlagić, M. (2008). "Neke značajnije srpske plemićke porodice u BiH i njihovi grbovi" (PDF). Baština (24): 127–151.

historiografija.hr

"Glasnik Zemaljskog Muzeja u Sarajevu, Nova Serija, Sv. VII (1952), VIII (1953), IX (1954), X (1955), XI (1956)" (PDF). Historijski zbornik (in Serbo-Croatian). IX (1–4). Školska knjiga: 234–235. 1956. Archived from the original (PDF) on 2017-03-22. Retrieved 2020-05-04.

istorijskizapisi.me

Đuro Tošić (1998). "Porodica Miloradović-Stjepanović iz Vlaškog roda Hrabrena". Istorijski zapisi – Istorijski Zapisi (in Serbo-Croatian). 3–4. Podgorica: Istorijski Institut - Univerzitet Crne Gore: 93–106. ISSN 0021-2652. Retrieved 6 July 2023.

kons.gov.ba

old.kons.gov.ba

Ljiljana Ševo; Tina Wik; Dubravko Lovrenović; Amra Hadžimuhamedović; Zeynep Ahunbay (11 November 2002). "Manastir Žitomislić, mjesto i ostaci graditeljske cjeline". old.kons.gov.ba (in Serbo-Croatian and English). sssssss: Commission to preserve national monuments of Bosnia and Herzegovina. Retrieved 4 May 2020.
Ljiljana Ševo; Tina Wik; Dubravko Lovrenović; Amra Hadžimuhamedović; Zeynep Ahunbay (11 November 2002). "Necropolis of stecci at Radimlja, the historic site". old.kons.gov.ba (in English and Serbo-Croatian). Sarajevo: Commission to preserve national monuments of Bosnia and Herzegovina. Retrieved 4 May 2020.
Ljiljana Ševo; Tina Wik; Dubravko Lovrenović; Amra Hadžimuhamedović; Zeynep Ahunbay (27 January 2003). "St. Peter and Paul's Church, with the cemetery, judicial chairs, courtyard and walls in Ošanići, the historic ensemble". old.kons.gov.ba (in English and Serbo-Croatian). Sarajevo: Commission to preserve national monuments of Bosnia and Herzegovina. Retrieved 4 May 2020.
Ljiljana Ševo; Tina Wik; Dubravko Lovrenović; Amra Hadžimuhamedović; Zeynep Ahunbay (25 February 2003). "St. Nicholas Church in Trijebanj, the architectural ensemble". old.kons.gov.ba (in English and Serbo-Croatian). Sarajevo: Commission to preserve national monuments of Bosnia and Herzegovina. Retrieved 4 May 2020.
Ljiljana Ševo; Tina Wik; Dubravko Lovrenović; Amra Hadžimuhamedović; Zeynep Ahunbay (9 October 2003). "Church of the Transfiguration of Christ in Klepci, school building and burial ground, the site and remains of the architectural ensemble". old.kons.gov.ba (in English and Serbo-Croatian). Sarajevo: Commission to preserve national monuments of Bosnia and Herzegovina. Retrieved 4 May 2020.

srce.hr

hrcak.srce.hr

Ančić, Mladen (2005). "Kasnosrednjovjekovni Stolac". Historical Contributions (in Serbo-Croatian). 29 (29): 51, 57.

taleon.ru

Schultz, C. C. (2004). "A Russian Bayard" (PDF). Archived from the original (PDF) on January 12, 2006. Retrieved February 25, 2010.. Taleon Club Magazine, 2004 no. 8. Retrieved 2011-07-16. Archived from the original on 2006-01-12, p. 70.
Schultz, C. C. (2004). "A Russian Bayard" (PDF). Archived from the original on January 12, 2006. Retrieved 2015-05-20.{{cite web}}: CS1 maint: bot: original URL status unknown (link). Taleon Club Magazine, 2004 no. 8. Retrieved 2011-07-16. Archived from the original on 2006-01-12.

web.archive.org

"Glasnik Zemaljskog Muzeja u Sarajevu, Nova Serija, Sv. VII (1952), VIII (1953), IX (1954), X (1955), XI (1956)" (PDF). Historijski zbornik (in Serbo-Croatian). IX (1–4). Školska knjiga: 234–235. 1956. Archived from the original (PDF) on 2017-03-22. Retrieved 2020-05-04.
Schultz, C. C. (2004). "A Russian Bayard" (PDF). Archived from the original (PDF) on January 12, 2006. Retrieved February 25, 2010.. Taleon Club Magazine, 2004 no. 8. Retrieved 2011-07-16. Archived from the original on 2006-01-12, p. 70.
Schultz, C. C. (2004). "A Russian Bayard" (PDF). Archived from the original on January 12, 2006. Retrieved 2015-05-20.{{cite web}}: CS1 maint: bot: original URL status unknown (link). Taleon Club Magazine, 2004 no. 8. Retrieved 2011-07-16. Archived from the original on 2006-01-12.

worldcat.org

search.worldcat.org

Đuro Tošić (1998). "Porodica Miloradović-Stjepanović iz Vlaškog roda Hrabrena". Istorijski zapisi – Istorijski Zapisi (in Serbo-Croatian). 3–4. Podgorica: Istorijski Institut - Univerzitet Crne Gore: 93–106. ISSN 0021-2652. Retrieved 6 July 2023.