Analysis of information sources in references of the Wikipedia article "Miloš Obilić" in English language version.
The tale told to us by Berisha corresponds to an Albanian - language Kosovo ballad recorded by the folklorist G. Elezović in the 1920s and later commented upon anew by Lord . Indeed, Lord treats the tale of Murat and Milos Kobilić as a mainly Albanian folk expression, tracing its major elements to Albanian oral traditions and noting their absence from the canon elaborated by the famous Serb linguist Vuk Stefanović Karadžić. Lord argues that two traditions, Slav and Albanian, developed independently but then borrowed from each other, meeting in the Sandžak region. Cultural influences went in both directions with the story of the old woman and her advice to the Turks being considered by Lord as essentially Albanian but appearing as far north as eastern Croatia. Lord argued persuasively that this folk image emerged from ancient Albanian lore associated with the land and the origins of rivers.
Динић је у дубровачком архиву пронашао документ који нас приближава правом презимену и који сведочи о раној слави косовског јунака. Milosh Stanishich Cobilich ...
Jireček, Konstantin Josef (1967). Geschichte der Serben (in German). Vol. 2.In Ragusa gab es eine Familie Kobilić (einer war 1390 Visconte von Breno), in Trebinje im 14.-15. Jahrh. eine Adelsfamilie Kobiljačić. Erst im 18. Jahrh. fand man den Namen eines "Stutenschnes" unanständig; der serb. Historiker Julinac (1763) änderte ihn zu Obilić, der seitdem in den Büchern zu lesen ist, von obilan reichlich, obilje Fülle, Überfluss.
In Ragusa, there was a family Kobilić (one was Viscount in Breno, 1390), in the 14th and 15th centuries there was a noble family "Kobiljačić" in Trebinje. In the 18th century, they found the name of a "mare's son" indecent; the Serb historian Julinac (1763) changed it to Obilić, who has since appeared in the books, it comes from obilan ("plenty of"), obilje ("wealth", "abundance".)
најстарији помен, настао свега 12 дана после битке,
For present purposes, the key importance of the July 23 senate deliberation record is its indication that one of Murad's sons died in...
O porazu Osmanlija pisao je 1. avgusta Trogiru, a oko dva mjeseca kasnije Firenci
Код Мињанелиjа, кнез је претходно заробл>ен и принуЬен да Мурату положи заклетву верности! и тада је један од њих, кажу да је то био Лазар, зарио Мурату мач у прса
Бенедикт Курипечић. пореклом Словенаи, који између 1530. и 1531. путује као тумач аустријског посланства, у свом Путопису препричава део косовске легенде, спомиње епско певање о Милошу Обилићу у крајевима удаљеним од места догађаја, у Босни и Хрватској, и запажа настајање нових песама.
Richard Knolles, writing in 1603, refers to the 'country songs' of the Serbs which tell of the alleged duplicity of the ...In 1603, the English historian Richard Knolles called lim 'Cobelitz'
Simonović, Dragoljub (1992). Nikola Vratković – kosovski car i bog: rezultati istraživanja kosovskih pesama i kosovske legende, priroda i poreklo knjiga carostavnih, nikolijanstvo. Prosveta. pp. 133, 214–215. ISBN 9788674550809.Ашик паша Заде помшье име Билиш Кобила. За Уруца убица је био један [...] И К. Михаиловип ^е за име сазнао посредством предан>а и то, веро- ватно, преко Турака. Дакле, извори наводе имена: Билиш Кобила, Милош Кобила, Милош Кобиловип, Димигрще Кобиловий. Сагласно је само презиме Кобила ...
Univerzitet u Novom Sadu; Univerzitet u Beogradu (1975). Godišnjak. Vol. 17. Novi Sad: Filozofski fakultet u Novom Sadu. pp. 215–218.Разлика међу рукописима Г и УБ постоји, као што смо видели, и у употреби форме Обилић и Кобилић. У рукопису УБ (1715–1725) сачувала се форма Кобилић а у рукописима ММ (1714–1715) и Г (1727) форма Обилић, што значи да се млађа форма Обилић јавља не иоловином XVIII века, као што је гврдио Драгутин Костић, већ и раније, почетком XVIII а можда и крајем XVII века.
Univerzitet u Novom Sadu; Univerzitet u Beogradu (1975). Godišnjak. Vol. 17. Novi Sad: Filozofski fakultet u Novom Sadu. pp. 215–218.... Обилић и Кобилић. Рукопис Стевана Гезовића (СГ)*1, писан у XVIII веку, има форму Обилић. Преглед варијаната рукописне Приче о боју косовском показује да сле- дећи рукописи имају презиме Милошево: Кобилић: УБ, В, МЈ. Обилић: ММ, Г, К, НБ 433, СУД, ПН, ГК, ДК, Б, ПМ, СГ, односно Обилич: ИЈ, АМ, ТН Хобилић: ГК, ДК, МС, Р Кобилић и Обилић: САН 134, НБ 425, С, П, ЛВ Анализа ...