Sign In

Login

Password

Forgot Password ? Sign Up

Mlatišuma (English Wikipedia)

Analysis of information sources in references of the Wikipedia article "Mlatišuma" in English language version.

refsWebsite
Global rank English rank
22books.google.com
3rd place
3rd place
1academia.edu
121st place
142nd place

academia.edu

books.google.com

  • Milutinović 1835, p. 36. Milutinović, Simeon (1835). Istorija Crne-Gore od iskona do novijega vremena. Fürstl. Dr.
  • Milićević 1901, p. 100. Milićević, M. Đ. (1901). Dodatak pomeniku od 1888: znameniti ljudi u srpskoga naroda koji su preminuli do kraja 1900 g. Srpska Kralj. štamp.
  • Velimir Mihajlović (1992). Ime po zapovesti: imperativni onomastikon srpskohrvatskog jezika. Nolit. ISBN 9788619019569.
  • Đorđević & Čolović 1984, p. 105. Đorđević, Tihomir R.; Čolović, Ivan (1984). Naš narodni život. Vol. 2. Prosveta. pp. 105–.
  • Skopsko naučno društvo 1938, p. 173. Skopsko naučno društvo (1938). Glasnik. Vol. 18–19.
  • Поповић 1950, p. 42. Душан Ј Поповић (1950). Србија и Београд од Пожаревачког до Београдског мира, 1718-1739.
  • Istorijski muzej Srbije 1984, p. 34. Istorijski muzej Srbije (1984). Zbornik Istorijskog muzeja Srbije. Vol. 21. Muzej.
  • Archivum philologicum et linguisticum. Matica srpska. 1973. p. 134.
  • Ivo Cecić; Igor Gostl, eds. (1955). Enciklopedija Jugoslavije. Jugoslavenski leksikografski zavod. p. 344. ISBN 9788670530133. Crnogorski vojvoda Radonja Petrovic podnio je feldmarsalu zahtjev o zajednickoj akciji protiv Turaka trazeci da u slucaju pobjede ustanici ostanu na sluzbi austrijskog feldmarsala. Dok su vodeni pregovori, buk- nuo je narodni ustanak u ...
  • Raif Hajdaparšić (1996). Kolašinska kapetanija i bošnjački narod. Udruženje Bošnjaka Porijeklom iz Sandžaka. Na čelu ustanka bio je kučki vojvoda Radonja Petrović. Na bošnjake iz tih krajeva krenula je i srpska vojska iz Kragujevca, pojačana sa jednim odredom policije koju je predvodio .Staniša Marković. Prema planu Srbije, trebalo je da zauzmu Prema planu Srbije, trebalo je da zauzmu sljedeća mjesta: Novi Pazar, Rožaj, Bijelo Polje i Peć. U isto vrijeme napadnut je i Bihor, gdje su srpske jedinice doprle do Godijeva, u kojem je smješten štab srpske vojske u kući Mustafe Sijarića.
  • Srbadija: časopis za zabavu pouku. Vol. 2. 1882. p. 245. 1734. српски оборкапетан Станиша Млатишума удари темељ манастиру Драчи у крагујевачком округу и доврши грађевину исте године 5 (16) октобра.
  • Zbornik, srednovekovna umetnost. Vol. 3–4. Muzej na Makedonija. 2001. ... манир поседуваат и сликарите на Дра- ча кои работеле во Србија под австриска власт и ги извеле фреските за ктиторот оберкапетан Стојан Млатишума.135 Фреските во Драча се сликани во годините кога се подготвувал соју- ...
  • Dimitrije M. Kalezić (2002). Enciklopedija pravoslavlja. Savremena administracija. p. 588. ISBN 9788638706716.
  • Vlado St Marijan (2005). Srpska istorijska čitanka: Istorija Srba u XVIII veku prema odabranim istorijskim izvorima. Dosije.
  • Skopsko naučno društvo 1938, p. 175 Skopsko naučno društvo (1938). Glasnik. Vol. 18–19.
  • Radovan M. Drašković (1987). Valjevo u prošlosti: prilozi za zavičajnu istoriju. Milić Rakić. p. 22. ISBN 9788671730082. Хајдучка војска била је подељена на 18 компанија, које су се распореЬивале у 4 групе.
  • Stevan Ignjić (1967). Užice i okolina 1862-1914. Novinska ustanova "Vesti,". ... стратегијски значај Ужица које представља центар турске одбране у западној Србији. Приликом аустријског напада на град 1737. године учествује и српска милиција под руководством Ста- иише Марковића, Косте Параћинца, ...
  • Milosav M. Đorđević (2000). Razbojna. Kulturno prosvetna zajednica Srbije. Јула 1737. године српска милиција под командом обер-капетана Ста- нише Марковића-Млатишуме је ослободила Крушевац. У Крушевцу је затим организована скупштина народних ...
  • Istorijski muzej Srbije 1984, p. 35. Istorijski muzej Srbije (1984). Zbornik Istorijskog muzeja Srbije. Vol. 21. Muzej.
  • M. Đ Milićević (1876). Knez̆evina Srbija: Geografija--Crografija--Hidrografija--Topografija--Arkeologija--Istorija--Etnografija--Statistika--Prosveta--Kultura--Uprava. Sloboda. „Године 1739, 7 Јануара, оборкапетан Станиша пошао је да узнемирује пашу јагодинског, и да сШали турски мост на Морави ; но како су се Турци томе надали и осигурали се, то се, Станиша обрне на Рудник, и ту примора турски ...
  • Вук Стефановиђ Караджиђ (1935). Српски рјечник, истумачен њемечкијем и латинскијем ријечима. Штампарији Краљевине Југославије.
  • Petar Šobajić (1996). Bjelopavlići i Pješivci. Cid. ISBN 9788649500129.