Nikola Radonja (English Wikipedia)

Analysis of information sources in references of the Wikipedia article "Nikola Radonja" in English language version.

refsWebsite

Global rank English rank

17books.google.com

3^rd place

1intermagazin.rs

low place

1rts.rs

1,751^st place

3,815^th place

books.google.com

Vizantološki institut (Srpska akademija nauka i umetnosti) (1975). Zbornik radova. Naučno delo. p. 165.
Robin Cormack; Elizabeth Jeffreys; Society for the Promotion of Byzantine Studies (Great Britain) (2000). Through the looking glass: Byzantium through British eyes : papers from the twenty-ninth Spring Symposium of Byzantine Studies, London, March 1995. Ashgate. p. 138. ISBN 978-0-86078-667-2. Subotic and Kissas were able to correct the former readings of the name RADOHNA (Slavonic, 'Radonja') in the inscription and thus to identify the husband of Jelena, UgljeSa's sister. He was Nikola Radonja Brankovic, the eldest son of
Melanges Georges Ostrogorsky. Naučno delo. 1991. p. 127. ... кесара BojnxHy, Радохну и Вука БранковиЬа
Miladin Stevanović; Vuk Branković (srpski velmoža.) (2004). Vuk Branković. Knjiga-komerc. p. 53. ISBN 9788677120382. Најстарији Бранков син Радоња је управљао једном облашћу у Серској области...
Đorđe Trifunović (1980). Pisac i prevodilac Inok Isaija. ... p. 20. Радоња их је сахранио у параклису и после јесени 1364. године отишао у Хиландар
Prilozi za književnost, jezik, istoriju i folklor. Državna Štamparija. 2001. p. 77. поготову откако је 1364. године његов старији брат Никола Радоња, примивши име Роман, постао сабрат српске
Recueil de Vardar. Akademija. 2006. p. 5.
Cvetan Grozdanov; Ǵorǵi Krsteski; Petar Alčev (1980). Ohridskoto dzidno slikarstvo od XIV vek. Zavod za zaštita na spomenicite na kulturata. p. 17. Уште додека бил жив севастократорот Бранко, неговиот најстар син Радохна (Радоња) се замонаши
Pavle Stojčević (1989). Sveti Knez Lazar: Spomenica o šestoj stogodišnjici Kosovskog boja : 1389-1989. Izd. Svetog arhijerejskog sinoda Srpske pravoslavne crkve. p. 55.
Vranjski glasnik. Narodni muzej u Vranju. 1965. p. 21.
Dimitrije M. Kalezić (2002). A - Z. Savremena administracija. p. 275. ISBN 9788638706716. ...је око 1380. успео да од манасти- ра Ксиропотама купи запустели манастир Св. Павла и да га из темеља обнови.
Vizantološki institut (Srpska akademija nauka i umetnosti) (1965). Posebna izdanja. Naučno delo. p. 112. После 1360. два српска великаша, Герасим Радоња, брат Вука Бранковића, и Антоније-Арсеније Пагаси...
Aleksa Ivić; Dušan Mrđenović; Dušan Spasić; Aleksandar Palavestra (1987). Rodoslovne tablice i grbovi srpskih dinastija i vlastele. Nova knj. p. 87. ISBN 9788673350509.
Vojislav Korać (2000). Colloque scientifique international Huit siecles du monastere de Chilandar: histoire, vie spirituelle, litterature, art et architecture. Sanu. p. 56. ISBN 9788670252998.
Miodrag Al Purković (1978). Knez i despot Stefan Lazarević. Sveti Arhijerejski Sinod Srpske Pravoslavne Crkve. p. 45.
Ljubomir Simović (2003). Boj na Kosovu: druga verzija. Stubovi kulture. p. 37. ISBN 9788679790613.
Vojislav Šešelj (1992). Sizifovska sudovanja. ABC Glas. p. 265. А затим, постоји тај Герасимов летопис који је нестао негде двадесетих или тридесетих

intermagazin.rs

"ИСТОРИЈА КОЈУ НИСМО УЧИЛИ НА ЧАСОВИМА: Милош Обилић је био турски заточник, али јесте убио Мурата на Косову".

rts.rs

"Danas je Vidovdan" (in Serbian). RTS. 2009. Retrieved 21 November 2013. Treći izvor, "Gerasimov letopis" (Gerasim je brat Vuka Brankovića), kaže da je Miloš probo kopljem Murata.