Jérôme-Adolphe Blanqui, „Voyage en Bulgarie pendant l'année 1841“ (Жером-Адолф Бланки. Пътуване из България през 1841 година. Прев. от френски Ел. Райчева, предг. Ив. Илчев. София: Колибри, 2005, 219 с. ISBN978-954-529-367-2.) The author describes the population of Sanjak of Niš as ethnic Bulgarians.[1]
maksimovic.rs
Felix Philipp Kanitz, Овога пута сам се од Пирота растао с пријатнијим осећањима. Захвалио сам ханџији за његову собицу коју ми je уступио, његовој љупкој жени за изврстан опроштајни ручак. Бољег расположења je био и мој драгоман (тумач, преводилац); певушио je, што већ дуго нисам чуо, неку пољску песмицу за свој рачун; ваљда се радовао и томе што смо се приближавали циљу нашег путовања - Дунаву. Око два часа по подне мој мали караван je преко моста на Нишави кренуо кроз хришћанску махалу, у којој je због панађура било веома живо. Трговци и занатлије које сам посећивао поздрављали су ме скидањем капе и довикивали »срећан пут!« Тада нису ни слутили да ће шест година доцније често проклињаној турској владавини у њиховом граду доћи крај, a још мање, јер су се увек осећали Бугарима, да ће припасти Кнежевини Србији.. ("Србија, земља и становништво од римског доба до краја XIX века", Друга књига, Београд 1986, p. 215)