Rascians (English Wikipedia)

Analysis of information sources in references of the Wikipedia article "Rascians" in English language version.

refsWebsite
Global rank English rank
3rd place
3rd place
1,922nd place
1,922nd place
5th place
5th place
1st place
1st place
low place
low place
5,839th place
7,745th place
6th place
6th place
1,469th place
3,821st place
2nd place
2nd place

archive.org

books.google.com

  • Ćirković 2004. Ćirković, Sima (2004). The Serbs. Malden: Blackwell Publishing. ISBN 9781405142915.
  • Glasnik Srpskog istorijsko-kulturnog društva "Njegoš". Njegoš. 1985. У другој су биле све могуће нације, међу њима и „католички Раци", тј. Буњевци и Шокци.
  • Летопис Матице српске. Vol. 205–210. У Српској народној задружној штампарији. 1901. p. 20. ... и да je Иза- бела ту у области, Koja ce звала Cpoiija (Ráczország, rácz tartomány), за поглавара поставила 1542 ПетровиКа: Из AuaÄHJeea дела видимо, да je ПетровиК управл>ао банат- ским и сремским Србима, да je био велик ...
  • Ivić 1914, p. 5. Ивић, Алекса (1914). Историја Срба у Угарској од пада Смедерева до сеобе под Чарнојевићем (1459-1690) [History of the Serbs in Hungary from the fall of Smederev to the migration under Čarnojević (1459-1690)] (in Serbian). Загреб.{{cite book}}: CS1 maint: location missing publisher (link)
  • Новаковић, Стојан (1972). Из српске историjе. Matica srpska. pp. 200–201.
  • Serbian Orthodox Church: Its Past and Present. Vol. 8. Serbian Patriarchy. 1992. p. 87.
  • Cirkovic, Sima M. (2004-06-07). The Serbs. Wiley. ISBN 978-0-631-20471-8.
  • Henry Clifford Darby (1968). Short History of Yugoslavia. CUP Archive. p. 103. ISBN 9780521095310.
  • Ivić 1914, pp. 5–17. Ивић, Алекса (1914). Историја Срба у Угарској од пада Смедерева до сеобе под Чарнојевићем (1459-1690) [History of the Serbs in Hungary from the fall of Smederev to the migration under Čarnojević (1459-1690)] (in Serbian). Загреб.{{cite book}}: CS1 maint: location missing publisher (link)
  • Sima Lukin Lazić (1894). Kratka povjesnica Srba: od postanja Srpstva do danas. Štamparija Karla Albrehta. p. 149.
  • Lazo M. Kostić (1965). Obim Srba i Hrvata. Logos. p. 58.
  • Летопис Матице српске. Vol. 351. У Српској народној задружној штампарији. 1939. p. 114.
  • Posebna izdanja. Vol. 4–8. Naučno delo. 1952. p. 32.
  • Mihailo Maletić; Ratko Božović (1989). Socijalistička Republika Srbija. Vol. 4. NIRO "Književne novine". p. 46.
  • Rajko L. Veselinović (1966). (1219-1766). Udžbenik za IV razred srpskih pravoslavnih bogoslovija. (Yu 68-1914). Sv. Arh. Sinod Srpske pravoslavne crkve. pp. 70–71. Устанак Срба у Банату и спалмваъье моштийу св. Саве 1594. — Почетком 1594. године Срби у Банату почели су нападати Турке. Устанак се -нарочито почео ширити после освадаъьа и спашьиваъьа Вршца од стране чете -Петра Маджадца. Устаници осводе неколико утврЬених градова (Охат [...]
  • Nikolaj Velimirović (January 1989). The Life of St. Sava. St. Vladimir's Seminary Press. p. 159. ISBN 978-0-88141-065-5.
  • Editions speciales. Naučno delo. 1971. Дошло ]е до похреаа Срба у Ба- нату, ко]и су помагали тадаппьи црногоски владика, Херувим и тре- бюьски, Висарион. До покрета и борбе против Ту рака дошло ]е 1596. године и у Цр- иэ] Гори и сус]едним племенима у Харцеговгаш, нарочито под утица- ]ем поменутог владике Висариона. Идупе, 1597. године, [...] Али, а\адика Висарион и во]вода Грдан радили су и дал>е на организован>у борбе, па су придобили и ...
  • Radoslav M. Grujić; Vasilije Krestić (1989). Апологија српскога народа у Хрватској и Славонији. Просвета. ISBN 9788607004263. Цар Леополд I издао je 1695. год. заштитну диплому за митрополита-патриарха ApcenHJa III MapHojeBHha и срйски народ (»popolum Servianum«, »Rasciani seu Serviani populi«, »populo Rasciano seu Serviano« итд.) y йожешком и ...
  • Serbski li͡etopis za god. ... Pismeny Kral. Sveučilišta Peštanskog. 1867. pp. 250–.

doi.org

oszk.hu

epa.oszk.hu

rastko.org.rs

rastko.rs

  • Sima Ćirković, Сеоба Срба у Краљевину Угарску у XIV и XV веку, (Migration of the Serbian people to the Kingdom of Hungary in the fourteenth and fifteenth century){"У једном писму Венецијанцима из 1462. краљ се жалио да су у протекле три године, дакле од 1459, Турци из његове земље одвукли више од 200.000 становника. (Овде морам приметити да је услед неспоразума у једној старој мађарској збирци регеста овај број тако употребљен као да се односи на становнике Србије који су прешли у Угарску. Радонић га је у том смислу употребио у својој на француском објављеној краткој историји Срба у Угарској, одатле су је преузели Јиречек, затим Ивић, а касније је безорој пута поновљено, и тешко и споро ће се та грешка отклањати.")..In a letter to the Venetians of 1462, the king complained that the Turks had taken more than 200,000 inhabitants from his country in the past three years, or since 1459. (I have to mention here that due to misunderstandings in the old Hungarian original collection, this number was used as a reference to the Serbs who immigrated to Hungary. This information was taken by Konstantin Jireček, then Aleksa Ivic, and later repeated many times, and this error will be difficult and slow corrected} https://www.rastko.rs/rastko-hu/istorija/istorija/Cirkovic_Seobe.html

srce.hr

hrcak.srce.hr

web.archive.org

worldcat.org