Sanjak of Novi Pazar (English Wikipedia)

Analysis of information sources in references of the Wikipedia article "Sanjak of Novi Pazar" in English language version.

refsWebsite
Global rank English rank
3rd place
3rd place
482nd place
552nd place

books.google.com

  • Ćirković 2004, pp. 23, 107, 111. Ćirković, Sima (2004). The Serbs. Malden: Blackwell Publishing. ISBN 9781405142915.
  • Mihailo Maletić (1969). Novi Pazar i okolina. Književne novine. p. 107. Retrieved 24 January 2013. Ако се (1455) помињу села Поток и Парице, а град не, то би значило да му још тада нису били ударени темељи. Изгледа ца се Иса-бег Исхаковић одлучио на изградњу града-утврђен>а већ 1456. године када имамо прве помене о Новом Пазару
  • Hazim Šabanović (1959). Bosanski pašaluk: postanak i upravna podjela. Naučno društvo NR Bosne i Hercegovine. p. 118. Retrieved 27 January 2013. središta iz Jeleča u Novi Pazar izvršeno svakako nešto prije 1485 g., kada je Jeleč već bio izgubio raniji strateški značaj, a Novi Pazar, kome je Isa-beg Ishaković udario temelje još šezdesetih godina XV st. razvio se dotle u veću varoš.
  • Milić F. Petrović (1995). Dokumenti o Raškoj oblasti: 1900-1912. Arhiv Srbije. p. 8. Да би сузбила аустроугарски утицај у западним крајевима Рашке области, Турска је извршила нову управну поделу. Новопазарски санџак је 1879. год. издвојен из Босанског вилајста и прикључен Косовеком вилајету, који је основан још 1877. год. са седиштем у Приштини а касније у Скопљу. Потом је 1880. године основан пљеваљ- ски санџак – мутесарифлук тј. округ саседиштем у Пљевљима, који је обухватио казе Пљевља, Пријеноље и мундирлук - испоставу у Прибоју. Тосу места у којимасу се налазили аустро-угарски гарнизони. Исте године формиран је Новопазарски, одно- сно Сјенички санџак са седиштем у Сјеници, а који је обухватио казе: сјеничку, нововарошку, бјелопољску и доњоколашинску (територија данашњих општина Би- јело Поље и ...
  • Dragoslav Srejović; Slavko Gavrilović; Sima M. Ćirković (1983). Istorija srpskog naroda: knj. Od Berlinskog kongresa do Ujedinjenja 1878–1918 (2 v.). Srpska književna zadruga. p. 263. Новопазарски санџак је већ 1879. издвојен из босанског вилајета са седиштем у Сарајеву и припојен косовском вилајету који је основан 30. јануара 1877. са седиштем у Приштини.
  • Rudić, Srđan; Biagini, Antonello (2015). Serbian-Italian Relations: History and Modern Times : Collection of Works. The Institute of History, Belgrade / Sapienza University of Rome, Research center CEMAS. pp. 79–80. ISBN 978-86-7743-109-9. Retrieved 2 January 2020.
  • Hall, Richard C. (2002). The Balkan Wars 1912-1913: Prelude to the First World War. Routledge. ISBN 978-1-134-58362-1. Retrieved 9 April 2020.
  • Bartl 1968, p. 63:Die Kaza Bjelopolje ( Akova ) zählte 11 serbische Dörfer mit 216 Häusern, 2 gemischt serbisch - albanische Dörfer mit 25 Häusern und 47 albanische Dörfer mit 1 266 Häusern . Bjelopolje selbst hatte etwa 100 albanische und serbische. Bartl, Peter (1968). Die albanischen Muslime zur Zeit der nationalen Unabhängigkeitsbewegung (1878-1912). Otto Harrassowitz Verlag.
  • Bartl 1968, p. 63:Die Stadt Novi Bazar hatte 1 749 serbische und albanische Häuser. Bartl, Peter (1968). Die albanischen Muslime zur Zeit der nationalen Unabhängigkeitsbewegung (1878-1912). Otto Harrassowitz Verlag.
  • Bartl 1968, p. 63:Die Kaza Novi Varoš zählte 19 serbische Dörfer mit 298 Häusern und 1 „ bosnisches Dorf mit 200 Häusern . Bartl, Peter (1968). Die albanischen Muslime zur Zeit der nationalen Unabhängigkeitsbewegung (1878-1912). Otto Harrassowitz Verlag.
  • Bartl 1968, p. 63 Bartl, Peter (1968). Die albanischen Muslime zur Zeit der nationalen Unabhängigkeitsbewegung (1878-1912). Otto Harrassowitz Verlag.
  • Bartl 1968, p. 64:Die Bevölkerung des Sancak Novi Bazar war zu etwa 65% islamisiert. Der muslimische Bevölkerung santeil bestand zum grössten Teil aus Albanern. Bartl, Peter (1968). Die albanischen Muslime zur Zeit der nationalen Unabhängigkeitsbewegung (1878-1912). Otto Harrassowitz Verlag.

scribd.com