Serb uprising of 1596–1597 (English Wikipedia)

Analysis of information sources in references of the Wikipedia article "Serb uprising of 1596–1597" in English language version.

refsWebsite
Global rank English rank
3rd place
3rd place
6th place
6th place
5,839th place
7,745th place
5th place
5th place
low place
low place

archive.org

books.google.com

  • Bataković 1996, p. 33. Bataković, Dušan T. (1996). The Serbs of Bosnia & Herzegovina: History and Politics. Dialogue Association. ISBN 9782911527104.
  • Nikolaj Velimirović (January 1989). The Life of St. Sava. St. Vladimir's Seminary Press. p. 159. ISBN 978-0-88141-065-5.
  • Editions speciales. Naučno delo. 1971. Дошло ]е до похреаа Срба у Ба- нату, ко]и су помагали тадаппьи црногоски владика, Херувим и тре- бюьски, Висарион. До покрета и борбе против Ту рака дошло ]е 1596. године и у Цр- иэ] Гори и сус]едним племенима у Харцеговгаш, нарочито под утица- ]ем поменутог владике Висариона. Идупе, 1597. године, [...] Али, а\адика Висарион и во]вода Грдан радили су и дал>е на организован>у борбе, па су придобили и тадапньег пеЬког патри^арха 1ована. Ова] ]е папи Клименту VIII послао писмо, у коме каже да би се, у случа^у када би папа организовао напад на Нови, дигла на оруж]е и херцего- вачка племена: Зупци, Никшипи, Пивл>ани, Банъани, Дробшаци, Рудине и Гацко. Пошто ]е папа одговорио само уви]еним рщ'ечнма, патри- ]арх тован му се поново обрайао 1599. године, али без успеха.
  • Istorisko društvo Bosne i Hercegovine (1959). Annuaire de la Société historique de Bosnie et Herzégovine. Istorisko društvo Bosne i Hercegovine. из Дубровника из почетка 1596 тврди да су се многи херцего- вачки главари са митрополитом састали у требшьском манастиру и заклели »да Ье се дати и поклонити светлости импературови су 20 тисуЪа ]унака«. Устаници траже помоЬ или бар симболично аустриску заставу као доказ везе са Аустри]ом. Ускоро ^е дошло до ускочког осва^ан>а Клиса (8 IV 1596) што ]е изазвало силно узбзфеиье од Лике до Херцеговине. Ускоци су ако развили сво^е походе; на бедемима дубровачким ста^але су отсечене главе цоги- нулих харамбаша"). Шпанско-папска флота била ^е у Месини и очекивала наре1>еNoе за удар против турских обала3"). На новом збору у Требин>у владиха Висарион и главари упутали су Доминика да оде у Грац и Праг. Избавили су да чекану »заповест за устанак«; тада ]е Клис ]ош био ускочки. Из Граца ]е стигао агент Михо ЗлатариЬ те ...
  • Историски записи. с.н. 1959. У покрету против Турака крајем XVI века не учествуЈу Црногорци, већ само Брђани. То је било у време када је Дервиш- бег Сарвановић претио которском провидуру Црногорцима. 3) Црном Гором влада у духовним стварима ...
  • Marko Jačov (1997). I Balcani tra impero ottomano e potenze europee (sec. XVI e XVII): il ruolo della diplomazia pontificia. Periferia. sotto il commando di Gardan Vaivoda
  • Trevor W. Harrison; Slobodan Drakulic (31 August 2011). Against Orthodoxy: Studies in Nationalism. UBC Press. pp. 99–. ISBN 978-0-7748-2096-7.
  • Kočić 1936, p. 55. Kočić, Petar (1936). Razvitak. Vol. 3–4.
  • Jovan Cvijić (1987). Sabrana dela: Balkansko Poluostrvo. Srpska akademija nauka i umetnosti. p. 145. ISBN 9788639100445.
  • Radovan Samardžić (1990). Seobe srpskog naroda od XIV do XX veka: zbornik radova posvećen tristagodišnjici velike seobe Srba. Zavod za udžbenike i nastavna sredstva. ISBN 9788617015631.
  • Gregory Hanlon; University Research Professor Gregory Hanlon (22 February 2008). The Twilight Of A Military Tradition: Italian Aristocrats And European Conflicts, 1560–1800. Routledge. pp. 86–. ISBN 978-1-135-36143-3.
  • Miomir Dašić (1986). Vasojevići: od pomena do 1860. godine. Narodna knjiga. ISBN 9788633100847. Из pannje спомин>ане представке Kojy су 10. априла 1597. године у име пепког патри^арха Дована предала папи Клименту VIII два српска калуфера, види се да се рачунало и на устанак становништва у Горн>ем Полимл^у („Хас ...
  • Историски записи. Vol. 39. с.н. 1986. p. 36. Будимљанску жупу, односно нахију Будимља. То потврђује и молба од 10. априла 1597. године, који су ерпски калуђери Дамњан и Павле, у име пећког патријарха Јована, никшићког војводе Грдана и осталих српских старјешина, предали папи Клименту VIII у Риму, у којој је тражено да се папа заложи да хришћански владари западних држава пошаљу војну помоћ хришћанима покорених наших зе- маља ради вођења борбе за ослобођење од Турака. Найме, у тој молби се набрајају крајеви и области који су спремни за дизање на устанак, почев од Новог преко Оногошта до Сјенице и Новог

rastko.rs

udruzenjedurmitoraca.org.rs

worldcat.org

search.worldcat.org

  • Stanojević & Vasić 1975. Stanojević, Gligor; Vasić, Milan (1975). Istorija Crne Gore (3): od početka XVI do kraja XVIII vijeka. Titograd: Redakcija za istoriju Crne Gore. OCLC 799489791.