Serb uprising of 1737–1739 (English Wikipedia)

Analysis of information sources in references of the Wikipedia article "Serb uprising of 1737–1739" in English language version.

refsWebsite
Global rank English rank
3rd place
3rd place

books.google.com

  • Душан Ј Поповић (1950). Srbija i Beograd. ... Преговори су почели почетком 1737. Патријарх Арсеније водио је преговоре са властима у Бечу преко темишварског епископа Николе Димитријевића. Патри- јарх је обећао да ће народ дићи на устанак и помоћи војсци храном.
  • Istoriski časopis. Vol. 2. Institut. 1949. pp. 155–. ... преговора обвезали се, између осталог: да ће у борбу против Турака уз аустриску војску: војвода Радоња Петровић од Куча дати 500 људи, војвода Вуксан Војводић од Васојевића 200 људи, војвода Тошко од Пипера 200 људи, ...
  • Vladimir Ćorović (1997). Istorija srpskog naroda. eBook Portal. pp. 562–. GGKEY:XPENWQLDTZF. Vladika Sava, pod uticajem Mlečana, ostao je u tom ratu neaktivan i pored svih poziva koje su mu upućivali patriarh i kučki vojvoda Radonja Petrović. Arnautske i turske čete napadale su, posle austriskog povlačenja, sva pobunjena plemena, ...
  • Stevan Ignjić (1967). Užice i okolina 1862–1914. Novinska ustanova "Vesti,". ... стратегијски значај Ужица које представља центар турске одбране у западној Србији. Приликом аустријског напада на град 1737. године учествује и српска милиција под руководством Ста- иише Марковића, Косте Параћинца, ...
  • Milosav M. Đorđević (2000). Razbojna. Kulturno prosvetna zajednica Srbije. Јула 1737. године српска милиција под командом обер-капетана Ста- нише Марковића-Млатишуме је ослободила Крушевац. У Крушевцу је затим организована скупштина народних ...
  • M. Đ Milićević (1876). Knez̆evina Srbija: Geografija—Crografija—Hidrografija—Topografija—Arkeologija—Istorija—Etnografija—Statistika—Prosveta—Kultura—Uprava. Sloboda. „Године 1739, 7 Јануара, оборкапетан Станиша пошао је да узнемирује пашу јагодинског, и да сШали турски мост на Морави ; но како су се Турци томе надали и осигурали се, то се, Станиша обрне на Рудник, и ту примора турски ...
  • Zonjić, Trifun (1970). Razboj školstva u Jablanici (1878–1968).
  • Ivo Cecić; Igor Gostl, eds. (1955). Enciklopedija Jugoslavije. Jugoslavenski leksikografski zavod. p. 344. ISBN 9788670530133. Crnogorski vojvoda Radonja Petrovic podnio je feldmarsalu zahtjev o zajednickoj akciji protiv Turaka trazeci da u slucaju pobjede ustanici ostanu na sluzbi austrijskog feldmarsala. Dok su vodeni pregovori, buk- nuo je narodni ustanak u ...
  • Raif Hajdaparšić (1996). Kolašinska kapetanija i bošnjački narod. Udruženje Bošnjaka Porijeklom iz Sandžaka. Na čelu ustanka bio je kučki vojvoda Radonja Petrović. Na bošnjake iz tih krajeva krenula je i srpska vojska iz Kragujevca, pojačana sa jednim odredom policije koju je predvodio .Staniša Marković. Prema planu Srbije, trebalo je da zauzmu sljedeća mjesta: Novi Pazar, Rožaj, Bijelo Polje i Peć. U isto vrijeme napadnut je i Bihor, gdje su srpske jedinice doprle do Godijeva, u kojem je smješten štab srpske vojske u kući Mustafe Sijarića.
  • Enes Pelidija (1989). Bosanski ejalet od Karlovačkog do Požarevačkog mira, 1699–1718. Veselin Masleša. pp. 163–. ISBN 9788621003051.
  • Bor. M. Karapandžić (1986). Srpsko Kosovo i Metohija: zločini Arnauta nad srpskim narodom. sn.n.