Analysis of information sources in references of the Wikipedia article "Serbian Militia" in English language version.
Значај српских војника и устаника постао је пресудан после француског упада у Палатинат, у јесен 1688. године, због чега је цар Леополд I морао да повуче 30.000 војника из Угарске и пошаље их на Французе. Ово слабљење аустријске војске на Дунаву није спречило цара Леополда и Дворски ратни савет да направе офанзивни ратни план за борбу против Турака
Одлучан поход хабсбуршке војске кроз Србију уследио је после постављења фелдмаршала Лудвига Баденског за главнокомандујућег царске војске на балканском ратишту.
Пре поласка у поход, Лудвиг Баденски је по целој Србији разаслао прогласе, којима је позивао народ да се диже на оружје. Српски устаници били су организовани у чете и додељивани редовној војсци. Аустријанци су ове српске ратнике (пешадинце) називали хајдуцима, док су коњанике називали српским хусарима.
Претходницу је чинила Српска милиција (хусари), под командом капетана Павла Несторивића Деака. У судару две претходнице, 29. августа 1689. године, код Баточине, Турци су били поражени и потиснути ка својој главнини.
Велики или Бечки рат Аустрије против Турске, у којем су Срби, као добровољци, масовно учествовали на аустријској страни
Убрзо, исте године, сукобила се српска милиција подвојводе Јована Монастерлије са устаницима Фрање Ракоција. Сукоб се завршио поразно по Србе па су се многи разбежали из вароши.
U toku Velikog bečkog rata, naročito posle oslobođenja Budima 1686. srpski narod u Ugarskoj, Slavoniji, Bačkoj, Banatu, [...] priključivao se carskim trupama i kao „rašanska, racka" milicija učestvovao u borbama [...] u Lipi, Jenovi i Đuli...carska vojska i srpska milicija oslobodile su u proleće i leto 1688, [...] U toku Velikog bečkog rata, ... srpski narod.. od pada Beograda u ruke austrijske vojske 1688. i u Srbiji priključivao se carskim trupama i kao „rašanska, racka" milicija učestvovao u borbama [...] u toku 1689–1691. borbe su prenete na Banat. Srbe u njima predvodio je vojvoda Novak Petrović
Знорић Зич, Антоније (Antonius Valerius Zitsch von Znoritsch), пуковник, командант српске милиције (Знорова, Чешка, прва половина XVII в. — Лугош, Румунија, 21. IХ 1695)
Jovan Monasterlija se nalazio na južnoj granici, gde je od proleća 1690. godine prikupljao srpsku vojsku. Odatle je..., najavio svoj skori dolazak u Budim na čelu srpske vojske, pošto je neposredno pre toga imenovan za rackog, odnosno srpskog kapetana. [...] Hrišćanska vojska se u blizini Slankamena našla nasuprot turskoj 19. avgusta 1691. godine. ... U odlučujući juriš na Turke prvi je krenuo Jovan Monasterlija na čelu srpske vojske. [...] Već na proleće 1692. godine, srpska vojska je pod vođstvom Jovana Monasterlije upućena prema Velikom Varadinu, kako bi pomogla da ovo utvrđenje konačno padne u ruke carske vojske. Posle ove bitke, komandno mesto Srpske milicije postala je Baja. [...] Dvor je najpre oduzeo ingerencije Monasterliji. Od "vicegubernatora srpskog plemena" Monasterlija je sve više postajao "racki oberkapetan".
U toku Velikog bečkog rata, naročito posle oslobođenja Budima 1686. srpski narod u Ugarskoj, Slavoniji, Bačkoj, Banatu, [...] priključivao se carskim trupama i kao „rašanska, racka" milicija učestvovao u borbama [...] u Lipi, Jenovi i Đuli...carska vojska i srpska milicija oslobodile su u proleće i leto 1688, [...] U toku Velikog bečkog rata, ... srpski narod.. od pada Beograda u ruke austrijske vojske 1688. i u Srbiji priključivao se carskim trupama i kao „rašanska, racka" milicija učestvovao u borbama [...] u toku 1689–1691. borbe su prenete na Banat. Srbe u njima predvodio je vojvoda Novak Petrović
Знорић Зич, Антоније (Antonius Valerius Zitsch von Znoritsch), пуковник, командант српске милиције (Знорова, Чешка, прва половина XVII в. — Лугош, Румунија, 21. IХ 1695)
Значај српских војника и устаника постао је пресудан после француског упада у Палатинат, у јесен 1688. године, због чега је цар Леополд I морао да повуче 30.000 војника из Угарске и пошаље их на Французе. Ово слабљење аустријске војске на Дунаву није спречило цара Леополда и Дворски ратни савет да направе офанзивни ратни план за борбу против Турака
Одлучан поход хабсбуршке војске кроз Србију уследио је после постављења фелдмаршала Лудвига Баденског за главнокомандујућег царске војске на балканском ратишту.
Пре поласка у поход, Лудвиг Баденски је по целој Србији разаслао прогласе, којима је позивао народ да се диже на оружје. Српски устаници били су организовани у чете и додељивани редовној војсци. Аустријанци су ове српске ратнике (пешадинце) називали хајдуцима, док су коњанике називали српским хусарима.
Претходницу је чинила Српска милиција (хусари), под командом капетана Павла Несторивића Деака. У судару две претходнице, 29. августа 1689. године, код Баточине, Турци су били поражени и потиснути ка својој главнини.
Jovan Monasterlija se nalazio na južnoj granici, gde je od proleća 1690. godine prikupljao srpsku vojsku. Odatle je..., najavio svoj skori dolazak u Budim na čelu srpske vojske, pošto je neposredno pre toga imenovan za rackog, odnosno srpskog kapetana. [...] Hrišćanska vojska se u blizini Slankamena našla nasuprot turskoj 19. avgusta 1691. godine. ... U odlučujući juriš na Turke prvi je krenuo Jovan Monasterlija na čelu srpske vojske. [...] Već na proleće 1692. godine, srpska vojska je pod vođstvom Jovana Monasterlije upućena prema Velikom Varadinu, kako bi pomogla da ovo utvrđenje konačno padne u ruke carske vojske. Posle ove bitke, komandno mesto Srpske milicije postala je Baja. [...] Dvor je najpre oduzeo ingerencije Monasterliji. Od "vicegubernatora srpskog plemena" Monasterlija je sve više postajao "racki oberkapetan".
