Visarion, Metropolitan of Herzegovina (English Wikipedia)

Analysis of information sources in references of the Wikipedia article "Visarion, Metropolitan of Herzegovina" in English language version.

refsWebsite
Global rank English rank
3rd place
3rd place
6th place
6th place

archive.org

books.google.com

  • Марица Шупут (1984). Српска архитектура у доба турске власти 1459-1690. Филозофски факултет, Институт за историју уметности. Познато је да су друге цркве, које су биле поди- зане за седишта митрополита, биле управо митрополитске задужбине. Тако је херцеговачки митрополит Висарион био ктитор велике цркве манастира Тврдоша [11]. Из са- чуваних ...
  • Rajko L. Veselinović (1966). (1219-1766). Udžbenik za IV razred srpskih pravoslavnih bogoslovija. (Yu 68-1914). Sv. Arh. Sinod Srpske pravoslavne crkve. pp. 70–71.
  • Editions speciales. Naučno delo. 1971.
  • Nikolaj Velimirović (January 1989). The Life of St. Sava. St. Vladimir's Seminary Press. p. 159. ISBN 978-0-88141-065-5.
  • Editions speciales. Naučno delo. 1971. Дошло ]е до похреаа Срба у Ба- нату, ко]и су помагали тадаппьи црногоски владика, Херувим и тре- бюьски, Висарион. До покрета и борбе против Ту рака дошло ]е 1596. године и у Цр- иэ] Гори и сус]едним племенима у Харцеговгаш, нарочито под утица- ]ем поменутог владике Висариона. Идупе, 1597. године, [...] Али, а\адика Висарион и во]вода Грдан радили су и дал>е на организован>у борбе, па су придобили и тадапньег пеЬког патри^арха 1ована. Ова] ]е папи Клименту VIII послао писмо, у коме каже да би се, у случа^у када би папа организовао напад на Нови, дигла на оруж]е и херцего- вачка племена: Зупци, Никшипи, Пивл>ани, Банъани, Дробшаци, Рудине и Гацко. Пошто ...
  • Istorisko društvo Bosne i Hercegovine (1959). Annuaire de la Société historique de Bosnie et Herzégovine. Istorisko društvo Bosne i Hercegovine. из Дубровника из почетка 1596 тврди да су се многи херцего- вачки главари са митрополитом састали у требшьском манастиру и заклели »да Ье се дати и поклонити светлости импературови су 20 тисуЪа ]унака«. Устаници траже помоЬ или бар симболично аустриску заставу као доказ везе са Аустри]ом. Ускоро ^е дошло до ускочког осва^ан>а Клиса (8 IV 1596) што ]е изазвало силно узбзфеиье од Лике до Херцеговине. Ускоци су ако развили сво^е походе; на бедемима дубровачким ста^але су отсечене главе цоги- нулих харамбаша"). Шпанско-папска флота била ^е у Месини и очекивала наре1>еNoе за удар против турских обала3"). На новом збору у Требин>у владиха Висарион и главари упутали су Доминика да оде у Грац и Праг. Избавили су да чекану »заповест за устанак«; тада ]е Клис ]ош био ускочки. Из Граца ]е стигао агент Михо ЗлатариЬ те ...
  • Trevor W. Harrison; Slobodan Drakulic (31 August 2011). Against Orthodoxy: Studies in Nationalism. UBC Press. pp. 99–. ISBN 978-0-7748-2096-7.
  • Jovan Cvijić (1987). Sabrana dela: Balkansko Poluostrvo. Srpska akademija nauka i umetnosti. p. 145. ISBN 9788639100445.