Đuraš Ilijić (English Wikipedia)

Analysis of information sources in references of the Wikipedia article "Đuraš Ilijić" in English language version.

refsWebsite

Global rank English rank

20books.google.com

3^rd place

2rastko.rs

5,839^th place

7,745^th place

1archive.org

6^th place

archive.org

Vasilije Marković (1920). Pravoslavno monaštvo i manastiri u srednjevekovnoj Srbiji. Srpska manastirska štamparija. За гроб Ђураша, који „би у цара Степана трећи витез", узима се да је то гроб Ђураша Илића, ро- доначелника ...

books.google.com

Srejović, Gavrilović & Ćirković 1982, p. 557: "...The army of the Serbian ruler did not stay long in the towns of Jelena Subić. Since he could not hold out, Đuraš Ilijić handed over Skradin to the Venetians. The Serbian commander acted on this way according to the divine instructions of Emperor Stefan Dušan, not realizing that he died on December 20, 1355...." Srejović, Dragoslav; Gavrilović, Slavko; Ćirković, Sima M. (1982). Istorija srpskog naroda: knj. Od najstarijih vremena do Maričke bitke (1371) (in Serbian). Srpska književna zadruga.
Veselinović & Ljušić 2008, p. 125. Veselinović, Andrija; Ljušić, Radoš (2008). Srpske dinastije (in Serbian). Službeni glasnik. ISBN 978-86-7549-921-3.^{[better source needed]}
Blagojević 2001, p. 34. Blagojević, Miloš (2001). Državna uprava u srpskim srednjovekovnim zemljama (in Serbian). Službeni list SRJ. pp. 27, 46, 199, 210–212. ISBN 9788635504971.
Srpska akademija nauka i umetnosti (1991) [1987]. Arhiepiskop Danilo II i njegovo doba. Srpska akademija nauka i umetnosti. p. 146. ISBN 9788670251373.
Vjesnik Kr. državnog arkiva u Zagrebu. Tisak zaklade tiskare narodnih novina. 1918. Црнојевићи. ћураш Вранчић, ставилац. Илија. — Ђураш Илић, челшик, t: после Никола Владин 1362, (гроб Превлака), 1326–1862. Потомци ових ђурашевића: Црноје. ! -– – Радич Црнојевић, f (погинуо) Стефан. Добровој.
Aleksa Ivić (1923). Rodoslovne tablice srpskih dinastija i vlastele. Црнс^евиЬи. Тэураш ВранчиЬ, ставилац. I I I Ъураш ИлиЪ, челник, + после 1362, Никола Владин (гроб Превлака), 1326—1362. Потомци ових ЪурашевиКа: Црно1е. Радин Црно^евиЪ, + (погинуо) Стефан Доброво^ 25. апр.
Blagojević 2001, p. 27. Blagojević, Miloš (2001). Državna uprava u srpskim srednjovekovnim zemljama (in Serbian). Službeni list SRJ. pp. 27, 46, 199, 210–212. ISBN 9788635504971.
Blagojević 2001, p. 211. Blagojević, Miloš (2001). Državna uprava u srpskim srednjovekovnim zemljama (in Serbian). Službeni list SRJ. pp. 27, 46, 199, 210–212. ISBN 9788635504971.
Svetislav Mandić (1981). Črte i reze: fragmenti starog imenika. Slovo ljubve. p. 121.
Младен Лесковац; Александар Форишковић; Чедомир Попов (2004). Српски биографски речник. Vol. 2. Будућност. p. 652. ISBN 9788683651627.
Fine 1994, pp. 273–274. Fine, John Van Antwerp (1994). The Late Medieval Balkans: A Critical Survey from the Late Twelfth Century to the Ottoman Conquest. Ann Arbor: University of Michigan Press. ISBN 978-0-472-08260-5.
Veselinović & Ljušić 2008, p. 65. Veselinović, Andrija; Ljušić, Radoš (2008). Srpske dinastije (in Serbian). Službeni glasnik. ISBN 978-86-7549-921-3.^{[better source needed]}
Srejović, Gavrilović & Ćirković 1982, p. 556. Srejović, Dragoslav; Gavrilović, Slavko; Ćirković, Sima M. (1982). Istorija srpskog naroda: knj. Od najstarijih vremena do Maričke bitke (1371) (in Serbian). Srpska književna zadruga.
Blagojević 2001, p. 210. Blagojević, Miloš (2001). Državna uprava u srpskim srednjovekovnim zemljama (in Serbian). Službeni list SRJ. pp. 27, 46, 199, 210–212. ISBN 9788635504971.
Vranjski glasnik. Vol. 24–28. Narodni muzej u Vranju. 1992. p. 39. а на Превлаци у Боки Которској је пронађена плоча на којој је, између осталог, исклесано: „Раб Христу Јоаким а зовом Ђураш, унук ставиоца Ђураша
Сима Ћирковић; Раде Михальчић (1999). Лексикон српског средњег века. Knowledge. ISBN 9788683233014. На надгробном натпису Јоакима Ћураша, унука ставиоца Ђураша Вранчића, стоји да је био у цара у Стјепана трети витез. У вези с тим подат- ком добија на тежини казивање дубровачког исто- ричара Јакете Лукаревића (1605),
Лазо М Костић (2000). Његош и српство. Српска радикална странка. ISBN 978-86-7402-035-7. Тамо се диже један стуб, и данас очуван, који је био на гробу Ђураша Илића умрлог приближно 1360. Тамо стоји "Раб божи Гураш, унук ставилца Гураша Вранчика, би у цара Стјепана трети витез..."
Srpski etnografski zbornik. Vol. 20. Akademija. 1913. p. 390.
Istorija Črne Gore: Od kraja XII do kraqja XV vijeka. 2 pts. Red. za istoriju Črne Gore. 1970. p. 67.
Konstantin Jireček; Vatroslav Jagić (1912). Staat und Gesellschaft im mittelalterlichen Serbien: Studien zur Kulturgeschichte des 13.-15. Jahrhunderts. Zentralantiquariat der Deutschen Demokratischen Republik. p. 30. In der eigentlichen Obergabsurkunde vom selben Tage (in beiden Sammlungen) ist GjuraS allein, ohne seine Verwandten genannt:, dominus Juras Yscete (serb. 'iz Zete', aus der Zeta), filius quondam Helie de Raxia', Glasnik ib. p. 34—37

rastko.rs

Fajfrić 2000, ch. 41. Fajfrić, Željko (2000) [1998], Sveta loza Stefana Nemanje (in Serbian) (Internet ed.), Belgrade: Janus; Rastko., chapters 41 and 44
Fajfrić 2000, ch. 44. Fajfrić, Željko (2000) [1998], Sveta loza Stefana Nemanje (in Serbian) (Internet ed.), Belgrade: Janus; Rastko., chapters 41 and 44