Živanović, Đorđe. «Konstantin Mihailović iz Ostrovice». Predgovor spisu Konstantina Mihailovića "Janičarove uspomene ili turska hronika"(en serbian). Projekat Rastko, Poljska. Archivado desde el original el 19 de abril de 2011. Consultado el 19 de abril de 2011. «Šafarik je tu rekao da je Konstantin Mihailović, odnosno po njemu Mihailo Konstantinović, rodom iz rudničke Ostrovice, da je rođen oko 1430. godine, da je "od roditelja boljeg stanja"».
Živanović, Đorđe. «Konstantin Mihailović iz Ostrovice». Predgovor spisu Konstantina Mihailovića "Janičarove uspomene ili turska hronika"(en serbian). Projekat Rastko, Poljska. Archivado desde el original el 19 de abril de 2011. Consultado el 19 de abril de 2011. «Taj rukopis je... postao pre 1500. godine, a po svoj prilici još za vlade Kazimira Jagjelovića (1445-1492)....Kao što smo već rekli, Konstantin Mihailović je negde između 1497. i 1501. napisao jedino svoje književno delo, koje je sačuvano u raznim prepisima sve do naših dana....delo napisano verovatno između 1490. i 1497, i to zbog toga što se u njemu Matija Korvin spominje kao već mrtav, a poljski kralj Jan Olbraht kao živ.»
Živanović, Đorđe. «Konstantin Mihailović iz Ostrovice». Predgovor spisu Konstantina Mihailovića "Janičarove uspomene ili turska hronika"(en serbian). Projekat Rastko, Poljska. Archivado desde el original el 19 de abril de 2011. Consultado el 19 de abril de 2011. «... cilj Konstantina Mihailovića bio je da što bolje prikaže tursko državno i osobito vojno uređenje, jer se - kako on kaže - samo onaj može uspešno boriti protiv Turaka ko ih dobro poznaje. Tu je misao iskazao Konstantin pišući o Skenderbegu (glava XV), a to je bila njegova osnovna misao i pri pisanju čitavoga ovoga dela.»
webcitation.org
Živanović, Đorđe. «Konstantin Mihailović iz Ostrovice». Predgovor spisu Konstantina Mihailovića "Janičarove uspomene ili turska hronika"(en serbian). Projekat Rastko, Poljska. Archivado desde el original el 19 de abril de 2011. Consultado el 19 de abril de 2011. «Šafarik je tu rekao da je Konstantin Mihailović, odnosno po njemu Mihailo Konstantinović, rodom iz rudničke Ostrovice, da je rođen oko 1430. godine, da je "od roditelja boljeg stanja"».
Živanović, Đorđe. «Konstantin Mihailović iz Ostrovice». Predgovor spisu Konstantina Mihailovića "Janičarove uspomene ili turska hronika"(en serbian). Projekat Rastko, Poljska. Archivado desde el original el 19 de abril de 2011. Consultado el 19 de abril de 2011. «Taj rukopis je... postao pre 1500. godine, a po svoj prilici još za vlade Kazimira Jagjelovića (1445-1492)....Kao što smo već rekli, Konstantin Mihailović je negde između 1497. i 1501. napisao jedino svoje književno delo, koje je sačuvano u raznim prepisima sve do naših dana....delo napisano verovatno između 1490. i 1497, i to zbog toga što se u njemu Matija Korvin spominje kao već mrtav, a poljski kralj Jan Olbraht kao živ.»
Živanović, Đorđe. «Konstantin Mihailović iz Ostrovice». Predgovor spisu Konstantina Mihailovića "Janičarove uspomene ili turska hronika"(en serbian). Projekat Rastko, Poljska. Archivado desde el original el 19 de abril de 2011. Consultado el 19 de abril de 2011. «... cilj Konstantina Mihailovića bio je da što bolje prikaže tursko državno i osobito vojno uređenje, jer se - kako on kaže - samo onaj može uspešno boriti protiv Turaka ko ih dobro poznaje. Tu je misao iskazao Konstantin pišući o Skenderbegu (glava XV), a to je bila njegova osnovna misao i pri pisanju čitavoga ovoga dela.»
