Логос 2019, p. 117. Пре подне, 7.9.1991. састанком у Палати мира у Хагу почела је са радом Међународна конференција о Југославији. На првом састанку били су представници ЕЗ, чланови Председништва СФРЈ, председник СИВ-а и председници шест република. Логос, Александар А. (2019). Историја Срба 1, Допуна 4; Историја Срба 5(PDF). Београд: [s.n.] ISBN978-86-85117-46-6
Логос 2019, p. 117, 119. Милошевић је рекао да је кризу у Југославији изазвало рушење уставног поретка и једнострано проглашење одвајања у Словенији, а после и Хрватској. Даље је рекао да право Хрвата, као народа који жели да се одвоји, не може бити важније од права Срба, као народа који жели да остане у Југославији. Логос, Александар А. (2019). Историја Срба 1, Допуна 4; Историја Срба 5(PDF). Београд: [s.n.] ISBN978-86-85117-46-6
Логос 2019, p. 118-119, 125, 134, Бадинтерова комисија, која је била део Хашке конференције о СФРЈ, наставила је да одбацује правна објашњења Срба о савезном и републичким уставима у СФРЈ из 1974… Бадинтерова комисија 11.1.1992. објавила је Мишљење бр. 6 (према коме Македонија испуњава услове да буде призната као независна) и Мишљење бр. 7 (према коме Словенија испуњава услове да буде призната као независна)… Мишљењу 5 Бадинтерова комисија тражила је да власти Хрватске прво „допуне уставни закон од 4.12.1991.” и тако испуне услове за признање независности. После тих мишљења, На састанку 15.1.1992. Представници осталих држава ЕЗ одлучили су да признају независност Хрватске и Словеније, али нису признали независност БиХ и Македоније. Логос, Александар А. (2019). Историја Срба 1, Допуна 4; Историја Срба 5(PDF). Београд: [s.n.] ISBN978-86-85117-46-6
Логос 2019, p. 166. У фебруару и марту 1992. ЈНА се без оружаних сукоба повукла из Македоније, али тек, у априлу 1993. Генерална скупштина УН признала је Македонију, као независну државу али и тада под (привременим) именом „Бивша Југословенска Република Македонија“. Логос, Александар А. (2019). Историја Срба 1, Допуна 4; Историја Срба 5(PDF). Београд: [s.n.] ISBN978-86-85117-46-6
Логос 2019, p. 132, 134. На основу референдума ( одржаног 9. и 10.11.1991. ) и уставне суверености Срба у БиХ, у Сарајеву у хотелу „Холидеј ин”, 9.1.1992. посланици Скупштине српског народа у Босни и Херцеговини усвојили су декларацију о стварању „Републике српског народа Босне и Херцеговине”, која „се налази у саставу савезне државе Југославије, као њена федерална јединица”. Логос, Александар А. (2019). Историја Срба 1, Допуна 4; Историја Срба 5(PDF). Београд: [s.n.] ISBN978-86-85117-46-6
Логос 2019, p. 167 са напоменом 673. Према Републичкој изборној комисији Црне Горе, гласало је 66,04% уписаних гласача, а од њих скоро 96% је било за останак Црне Горе у Југославији. У Републици Србији референдум није спровођен. „Подразумевало се” да њено становништво жели да сачува заједничку државу. Логос, Александар А. (2019). Историја Срба 1, Допуна 4; Историја Срба 5(PDF). Београд: [s.n.] ISBN978-86-85117-46-6
Логос 2019, p. 174-175 са напоменом 723. Од свих држава у свету Резолуција 757 тражила је да прекину економску размену са СРЈ, а да на поштовање те забране приморају све своје грађане. Забрањен је саобраћај бродовима и авионима са СРЈ. Казна није примењивана само на економску и политичку сарадњу, него и на научну и културну сарадњу чланица УН са СРЈ. Резолуција је одредила и да се спречи учешће тимова и појединаца који представљају СРЈ у спортским догађајима. Резолуција 757 тражила је смањење нивоа дипломатских веза свих чланица УН са СРЈ … Према Резолуцији 757. од забране размене са СРЈ изузет је саобраћај и „материјал намењен у строго медицинске сврхе, и намирнице”, али такав саобраћај, или размену морао је одобрити Комитет СБ, који је установљен Резолуцијом 724 СБ УН из 1991. Логос, Александар А. (2019). Историја Срба 1, Допуна 4; Историја Срба 5(PDF). Београд: [s.n.] ISBN978-86-85117-46-6
Логос 2019, p. 181 са напоменом 763. Ремзи Кларк, врховни државни тужилац и министар правде у време владавине председника Џ. Ф. Кенедија, рекао је да су економске санкције смртоносније од бомбардовања, а да су нарочито делотворне (уништавајуће) од када су САД стекле потпуну превласт у свету, то јест од око 1990.. Логос, Александар А. (2019). Историја Срба 1, Допуна 4; Историја Срба 5(PDF). Београд: [s.n.] ISBN978-86-85117-46-6
Логос 2019, p. 182. Председник Председништва Црне Горе Момир Булатовић (1993-1998) средином септембра 1993. састао се у Тирани са председником Албаније Салијем Беришом (1992-1997) и предложио му да Албанија допусти својим становницима на подручју Скадарског језера да нелегално превозе нафту у Црну Гору и тако зарађују, „на сличан начин како то ради, ..., [Северна] Македонија”. Слично, са истока из Румуније нафта је стизала у Србију противно забрани Савета безбедности. Логос, Александар А. (2019). Историја Срба 1, Допуна 4; Историја Срба 5(PDF). Београд: [s.n.] ISBN978-86-85117-46-6
Логос 2019, p. 183-184. После писања у Националу из Загреба о незаконитим пословима са цигаретама, изјаву да је Државна безбедност Црне Горе наплаћивала незаконито„таксу” на продају цигарета поновио је у јануару 2002. министар унутрашњих послова Црне Горе Андрија Јовићевић. Логос, Александар А. (2019). Историја Срба 1, Допуна 4; Историја Срба 5(PDF). Београд: [s.n.] ISBN978-86-85117-46-6
Логос 2019, p. 226. Влада СРЈ 4.8.1994. године донела је одлуку „да прекине политичке и економске односе са РС” и забрани представницима Председништва, владе и Скупштине РС да долазе у СРЈ. Тако је СРЈ затворила границу за превоз робе у РС, осим за превоз хране, одеће и лекова. Логос, Александар А. (2019). Историја Срба 1, Допуна 4; Историја Срба 5(PDF). Београд: [s.n.] ISBN978-86-85117-46-6
Логос 2019, p. 258-260, 261-262, 270. Као део Споразума написан је и Устав БиХ (Анекс 4), а према њему име државе је „Босна и Херцеговина” и она је „јединствена држава”, али у њој постоје „два ентитета”, а то су Република Српска и Федерација Босне и Херцеговине. Договорено је да ентитети имају своје уставе, законе, народне скупштине, владе и војске.Прописано је да постоји заједничка Парламентарна Скупштина БиХ са два дома: Дом народа и Представнички дом. Чланом 5 Устава БиХ одређено је да постоји заједничко Председништво БиХ. Поред тога предвиђени су један заједнички Министарски савет, Уставни суд и Централна банка БиХ. Логос, Александар А. (2019). Историја Срба 1, Допуна 4; Историја Срба 5(PDF). Београд: [s.n.] ISBN978-86-85117-46-6
Логос 2019, p. 270 у напомени 1326. У марту 1998. гласноговорник владе САД (State Department) Џејмс Рубин рекао је да ће „спољни зид санкција“ остати док се не побољша стање на Косову. Првенствено је спречаван улазак СРЈ у најважније међународне новчане установе Међународни монетарни фонд (International Monetary Fund) и Светску банку (World Bank). Логос, Александар А. (2019). Историја Срба 1, Допуна 4; Историја Срба 5(PDF). Београд: [s.n.] ISBN978-86-85117-46-6
Логос 2019, p. 276-277. „ … почео је отворени сукоб М. Ђукановића и М. Булатовића за власт над ДПС-ом и Црном Гором… У Главном одбору ДПС-а који се састао 11.7.1997. бројније су биле присталице Мила Ђукановића и донели су одлуке да се из ДПС-а искључи председник Момир Булатовић“. Логос, Александар А. (2019). Историја Срба 1, Допуна 4; Историја Срба 5(PDF). Београд: [s.n.] ISBN978-86-85117-46-6
Логос 2019, p. 333-334. Мало изненађење представљао је долазак око 200 војника Руске Федерације... у Приштину пред поноћ 11. 6. 1999… око 01:30, 12. 6. 1999. из града Руси су прешли на аеродром Слатина. Логос, Александар А. (2019). Историја Срба 1, Допуна 4; Историја Срба 5(PDF). Београд: [s.n.] ISBN978-86-85117-46-6
Логос 2019, p. 335-338. Годину дана после повлачења ВЈ са Косова, влада СРЈ је направила меморандум у коме је приказано стање које је настало од 10.6.1999. до 4.6.2000. Према том документу на Косову од 10.6.1999. до 4.6.2000. убијено је око 1.000 лица, а отето је око 900 лица. Већина отетих и убијених у том временском периоду били су
Срби и Црногорци. Један део њих су постали жртве трговине људским органима. Логос, Александар А. (2019). Историја Срба 1, Допуна 4; Историја Срба 5(PDF). Београд: [s.n.] ISBN978-86-85117-46-6
Логос 2019, p. 211 и напомена 1339. Према изјави на суђењу пред МКСЈ УН Зоран Лилић је мислио да Слободан Милошевић и његова жена Мира Марковић заједнички управљају државом и СПС-ом, а да на важна места у СПС-у и држави постављају људе који њих слушају, а уклањају оне који се противе жељама брачног пара Милошевић-Марковић.. Логос, Александар А. (2019). Историја Срба 1, Допуна 4; Историја Срба 5(PDF). Београд: [s.n.] ISBN978-86-85117-46-6
Логос 2019, p. 358, 377. Усвајањем Уставне повеље у Савезној скупштини 4.2.2003. престала је да постоји СР Југославија, а створена је државна заједница под именом „Србија и Црна Гора” (СЦГ). Логос, Александар А. (2019). Историја Срба 1, Допуна 4; Историја Срба 5(PDF). Београд: [s.n.] ISBN978-86-85117-46-6
Логос 2019, p. 185. Посланици СПС-а и СРС крајем децембра 1992. у Савезној скупштини изгласали су неповерење М. Панићу, а одређено је да потпредседник Радоје Контић обавља дужност председника владе. У складу са изборним резултатима и уставом СРЈ, Ћосић је именовао Радоја Контића, из ДПС-а Црне Горе, за новог председника владе 9.2.1993. Логос, Александар А. (2019). Историја Срба 1, Допуна 4; Историја Срба 5(PDF). Београд: [s.n.] ISBN978-86-85117-46-6
Логос 2019, p. 353, 367. Председник Војислав Коштуница сменио је генерал-пуковника Небојшу Павковића са места начелника Генералштаба ВЈ, а на исто место је поставио генерал-пуковника Бранка Кргу 24.6.2002. Логос, Александар А. (2019). Историја Срба 1, Допуна 4; Историја Срба 5(PDF). Београд: [s.n.] ISBN978-86-85117-46-6
Ковачевић 1993, p. 55-56. Албанци на Косову су бојкотовали попис, а њихов број је процењен. Ковачевић, Миладин и други (1993). Статистички годишњак Југославије 1993(PDF). Београд: Савезни завод за статистику
Бјелоглав 1992, p. 414. Приштина је према попису из 1981. године имала 108.083 становника, а Албанци су бојкотовали попис 1991. Бјелоглав, Драгиша и други (1992). Статистички годишњак Југославије 1992(PDF). Београд: Савезни завод за статистику
Ковачевић 2004, p. 63. Мађара је било 293.299, Бошњака је било 136.087, Рома је било 108.193, а Црногораца је било 69.049. Ковачевић, Миладин и други (2004). Статистички годишњак Србије 2004(PDF). Београд: Републички завод за статистику Србије
