Naučni sastanak slavista u Vukove dane.Referati i saopštenja. — Međunarodni slavistički centar, 1984. — Т. 14. — С. 187.. — «Такозвани Карловачки родослов, КО) и je настао после живописан>а Ресаве (1418) и пре смрти деспота Стефана (1427): Сшари срйски родослови и лешойиси. Сре- дио их Л>уб. CrojaHoniih. Ср. Карловци, 1927, стр. 36.».
Lakić K. Aković.Od Vuka do Nazora. — Jedinstvo, 1979.. — «... јавл>ају домапи списи о косовском бо]у: Пекки и Копринг ски летопис и Карловачки родослов, ко^и „не садржава^у само митове и легенде (...), него и исторщске истине". Среднюв^ековни живот осо- бито дочаравају бро^'на ...».
Ljubomir Stojanović.Stari srpski rodoslovi i letopisi. — Srpska kraljevska akademija, 1927.. — «гласи: „Глагољут истини списатеље јако Лики(ни)ју Србину бити родом, Јелину мудрованијем, и вса срп- ска идолу служаше Дагону, от суду и Дагони и Даки именујут се; от Сера же Србље". Ово има само у карл., а ја бих рекао ...».
Vizantološki institut.Zbornik radova. — SANU, 2004. — Т. 41-42. — С. 92.. — «Констанцијевом ћерком, сестром Константина Великог, оженио се цар Лициније, „далматински господин, родом Србин".74 На њега се, у скра- ћеној хронолошкој перспективи сабијених векова, надовезују непосредни преци».
Ilustrovana politika. — Politika, 2000. — С. 11.. — «У Карловачком родослову пише: „Глагољут истини списатељи јако Ликинију Србину бити родом, Јелину мудрованијем, и сва србска идолу служаше Дагону. Присвоји Константин к себи и Ликинија цара Србскога, даде њему сестру своју Констанцију за жену велики цар Константин».
NIN. — Politika, 2004.. — «Осим тога, према српским родословима Стефан Немања је био Лицинијев праунук (Лициније Бела Урош ...».
