Осада Шкодера (1478—1479) (Russian Wikipedia)

Analysis of information sources in references of the Wikipedia article "Осада Шкодера (1478—1479)" in Russian language version.

refsWebsite

Global rank Russian rank

3^rd place

10^th place

1^st place

low place

low place

194^th place

928^th place

low place

5^th place

low place

albanianhistory.net

Schmitt, Oliver. Skanderbeg. Der neue Alexander auf dem Balkan (нем.). — Verlag Friedrich Pustet, 2009. — ISBN 978-3-7917-2229-0. Архивировано 21 августа 2011 года.

Barletius, Marinus. De Obsidione Scodrensi (лат.). — Venice: Bernardinus Venetus de Vitalibus, 1504. — С. 58—59. Архивировано 16 июля 2020 года.. — «Ex quo rerum periti, & qui alias cum ipso Meumethe militauerant, censuerunt ccc.[trecenta] & quinquaginta millia Barbarorum in castris fuisse. Quae tam innumera pene multitudo fidelissimos Christianos ad contemplationem & admirationem sui traxit.».

Fine, John Van Antwerp (1994), The Late Medieval Balkans: A Critical Survey from the Late Twelfth Century to the Ottoman Conquest, University of Michigan Press, p. 600, ISBN 978-0-472-08260-5, The second Ottoman wave of 1477 overran much of Zeta, taking Žabljak and the late in 1477 or early 1478 meeting and defeating John Crnojevićs main army.
Ukrainian Quarterly Volumes 46-47, 1990, p. 72, Ivan Crnojevic, a nephew of Scanderbeg, attacked Žabljak, which had fallen to the Ottomans in 1477, and recovered the fortress.
Fine, John Van Antwerp (1994), The Late Medieval Balkans: A Critical Survey from the Late Twelfth Century to the Ottoman Conquest, University of Michigan Press, p. 600, ISBN 978-0-472-08260-5, The Ottomans then concentrated their forces at Skadar.
Božić, Ivan (1979), Nemirno pomorje XV veka (серб.), Beograd: Srpska književna zadruga, p. 129, OCLC 5845972, ...После турско-млетачког рата који је имао за последицу и предају Скадра Турцима 1479, Млечани су се морали сложити са губицима и жртвовати савезника Ивана Црнојевића. Он није ни укључен у мир па је напустио Зету и склонио се у Италију."

Schmitt, Oliver. Ben Andoni: Skënderbeu duhet ri-interpretuar (неопр.). Revista MAPO. — «Shkodra nuk ishte shembulli i një qyteti, që e ruante garnizoni venedikas, por është mbrojtur nga vetë popullsia lokale dhe nga mercenarët venedikas. (Shkodra was not an example of a city that was guarded by the Venetian garrison, but it was defended by the local population itself and by Venetian mercenaries).» Дата обращения: 29 сентября 2012.

Barletius, Marinus. De Obsidione Scodrensi (лат.). — Venice: Bernardinus Venetus de Vitalibus, 1504. — С. 58—59. Архивировано 16 июля 2020 года.. — «Ex quo rerum periti, & qui alias cum ipso Meumethe militauerant, censuerunt ccc.[trecenta] & quinquaginta millia Barbarorum in castris fuisse. Quae tam innumera pene multitudo fidelissimos Christianos ad contemplationem & admirationem sui traxit.».
Përmbyset historia e "Rrethimit të Shkodrës": Luçia Nadin zbulon në Paris dorëshkrimin më të hershëm të Barletit (неопр.). MAPO. Дата обращения: 11 июля 2018. Архивировано 11 июля 2018 года.

Schmitt, Oliver. Skanderbeg. Der neue Alexander auf dem Balkan (нем.). — Verlag Friedrich Pustet, 2009. — ISBN 978-3-7917-2229-0. Архивировано 21 августа 2011 года.

Božić, Ivan (1979), Nemirno pomorje XV veka (серб.), Beograd: Srpska književna zadruga, p. 129, OCLC 5845972, ...После турско-млетачког рата који је имао за последицу и предају Скадра Турцима 1479, Млечани су се морали сложити са губицима и жртвовати савезника Ивана Црнојевића. Он није ни укључен у мир па је напустио Зету и склонио се у Италију."