U knjizi Filipa Šafa, Istorija hrišćanske crkve, knjiga 3, odeljak 79, Vreme Uskršnjih praznika piše: „Bilo je zahtevano da se praznik uskrsnuća svugde slavi nedeljom, i da to nikad ne bude na datum jevrejskog praznika Pesah, ali da uvek bude posle četrnaestog dana meseca Nisana, u nedelju posle prvog prolećnog punog meseca. Vodeći motiv za ovo pravilo je bilo protivljenje Judaizmu, koji je omalovažio stradanje tako što je razapeo Gospoda.“
