Bojović, Zlata (2010). ГОДИШЊАК Катедре за српску књижевност са јужнословенским књижевностима. Belgrade: Филолошки факултет Универзитета у Београду. str. 24. Arhivirano iz originala na datum 2014-04-19. Pristupljeno 2. 4. 2012. »папе увиђају величину опасности за хришћански свет и почињу да шаљу мисије на Балкан које ће извиђати турске снаге и њихово устројство на освојеној територији.... Са тим циљем упутио је... папа Сикст IV ... Мартина Сегона, „родом Которанина а пореклом Србина из Новогамонта друкчије Новобрда названог“ да путује Балканом и испитује оне правце на којима би се могли пресрести Турци.«
Bojović, Zlata (2010). ГОДИШЊАК Катедре за српску књижевност са јужнословенским књижевностима. Belgrade: Филолошки факултет Универзитета у Београду. str. 24. Arhivirano iz originala na datum 2014-04-19. Pristupljeno 2. 4. 2012. »Иако по богатству садржаја овај извештај далеко превазилази своју намену, јер су у њему забележена многобројна сведочанства о Србији с краја XV века историјске, етнолошке, географске, антрополошке, културолошке природе, о градовима, пределима, утврђењима, манастирима, дубровачким трговачким колонијама, о људима и њиховом карактеру, о Косовском боју, о певању јуначких песама и др...., у мањој мери и других крајева,«
google.rs
books.google.rs
Zgodovinski časopis, Vol. 54. Zgodovinsko društvo za Slovenijo. 2000. str. 131. Pristupljeno 1. 4. 2012. »"Martin Segon je eden najvidnejših humanistov s konca 15. stoletja. Znano je, daje bil sin Jovana de Segonis iz Kotora in daje bil kanonik cerkve sv. Marije v znanem rudarskem mestu Novo Brdo."«
Elsie, Robert (2010). Historical Dictionary of Kosovo. Scarecrow Press. str. 204. Pristupljeno 2. 4. 2012. »Novoberda was the birthplace of the late 15th-century Slavic writer Martinus Segonus«
Zgodovinski časopis, Vol. 54. Zgodovinsko društvo za Slovenijo. 2000. str. 131. Pristupljeno 1. 4. 2012. »Martin Segon ... Znano je, daje bil sin Jovana de Segonis iz Kotora in daje bil kanonik cerkve sv. Marije v znanem rudarskem mestu Novo Brdo."«
actes du Colloque interdisciplinaire. A.I.E.S.E.E. 1975. str. 281. Pristupljeno 2. 4. 2012. »un mémoire envoyé par l'évêque Martinus Segonus (ou Segonius) de Ulcinij au pape Sixte IV dans les premiers mois de 1480, lorsque se profilait à l'horizon l'expédition navale de Ghedik Ahmed pasha«
(Serbian) Zbornik Matice srpske za književnost i jezik. Novi Sad: Matica srpska. 1991. str. 91. Pristupljeno 2. 4. 2012. »у Сегоновом трактату који је сачуван само у изводу на италијанском језику«
Zgodovinski časopis, Vol. 54. Zgodovinsko društvo za Slovenijo. 2000. str. 131. Pristupljeno 1. 4. 2012. »Segonovo djelo je bilo vse do leta 1981 nepoznato. Takrat je Milanski profesor Agostino Perdusi izdal knjigo s naslovom "Martino Segono di Novo Brdo, vescovo di Dulcigno. Un umanista serbo-dalmata del tardo Quattrocento"«
(Italian) Studi storici. Istituto storico italiano per il medio evo. str. 142-145. Pristupljeno 1. 4. 2012. »Narrazioni di Giorgio Castriotto, da i Turchi nella lingua loro chiamato Scander beg, cioe Alesandro Magno«
rastko.rs
"Становништво словенског поријекла у Албанији" – Зборник радова са међународног научног скупа одржаног на Цетињу 21, 22. и 23. јуна 1990. Марица Маловић-Ђукић, "Пилот у средњем веку" – "Код писца касног средњег века Мартина Сегона (умро 1485 )" (sh)
suedost-institut.de
UNVOLLSTÄNDIGER TEXTENTWURF ZUR DISKUSSION AM 6.2.2012. 2012. str. 9. Pristupljeno 2. 4. 2012. »Martinus Segonus verfasste eine der frühesten „Landeskunden“ des spätmittelalterlichen Balkans und eine kurze, aber sehr wichtige biographische Skizze zu Skanderbeg«[mrtav link]
web.archive.org
Bojović, Zlata (2010). ГОДИШЊАК Катедре за српску књижевност са јужнословенским књижевностима. Belgrade: Филолошки факултет Универзитета у Београду. str. 24. Arhivirano iz originala na datum 2014-04-19. Pristupljeno 2. 4. 2012. »папе увиђају величину опасности за хришћански свет и почињу да шаљу мисије на Балкан које ће извиђати турске снаге и њихово устројство на освојеној територији.... Са тим циљем упутио је... папа Сикст IV ... Мартина Сегона, „родом Которанина а пореклом Србина из Новогамонта друкчије Новобрда названог“ да путује Балканом и испитује оне правце на којима би се могли пресрести Турци.«
Bojović, Zlata (2010). ГОДИШЊАК Катедре за српску књижевност са јужнословенским књижевностима. Belgrade: Филолошки факултет Универзитета у Београду. str. 24. Arhivirano iz originala na datum 2014-04-19. Pristupljeno 2. 4. 2012. »Иако по богатству садржаја овај извештај далеко превазилази своју намену, јер су у њему забележена многобројна сведочанства о Србији с краја XV века историјске, етнолошке, географске, антрополошке, културолошке природе, о градовима, пределима, утврђењима, манастирима, дубровачким трговачким колонијама, о људима и њиховом карактеру, о Косовском боју, о певању јуначких песама и др...., у мањој мери и других крајева,«
