Dežulović: To što radi Vesić može i Baka Prase Portal 021. Danas; 15.12.2020. “Inače, taj princip, da dobri Hrvati iz srpske perspektive smeju da seru samo po Hrvatskoj i njenim gradovima, i obratno, da je dobrim Srbima iz hrvatske perspektive dopušteno da seru isključivo po Srbiji i njenim gradovima, za mene je nakaradan. Ja se kao Jugosloven zalažem za to da svi seremo po svima, slobodno, velikodušno, bez kočnica i ustezanja.”
Bilo jednom u Londonu Elevate. str. 36/37, oktobar 2019. “Panelisti su se takođe dotakli različitih slojeva identiteta, pa je tako književnica Goldsvorti za sebe rekla da je i Srpkinja i Jugoslovenka, kao i Britanka.”
Marko Vešović: Nešto kao dnevnički zapisi (3) Aktuelno.me Marko Vešović; 06.07.2021. Sjetih se posljednjeg popisa u BIH, kad sam popisivačima rekao: “Po vjeri sam pravoslavni ateista, jezik mi je srpskohrvatski, po nacionalnosti sam Jugosloven”.
Budimo Jugosloveni iako smo SrbiAl Jazeera Balkans. Tomislav Marković; 21.10.2022. “Izjašnjavajući se kao Jugosloveni po nacionalnosti podrivamo totalitarnu ideju nacionalnog identiteta, a o njenoj totalitarnosti dovoljno govori masovna histerija protiv jugoslovenstva kojoj svedočimo. […] Budimo Jugosloveni, iako smo Srbi.”
Once upon a time in LondonArhivirano 2023-03-30 na Wayback Machine-u (na engleskom) anarussellomaljev.com Ana Russell-Omaljev, 12.10.2020. “The panellists also touched on different layers of identity, with writer Goldsworthy saying that she is both Serbian and Yugoslav, as well as British.”
arhivyu.gov.rs
HimnaArhivirano 2019-01-19 na Wayback Machine-u Arhiv Jugoslavije “Pesmu "Hej Sloveni" napisao je u Pragu 1834, u vreme panslavističkog pokreta, Samuel-Samo Tomašik, Slovak po nacionalnosti. […] Pevana je kao himna još na panslovenskom kongresu u Pragu 1848, na kojem se delegat Vatroslav Lisinski izjasnio kao prvi Jugosloven.”
audioifotoarhiv.com
Boris Vukobrat Audio i foto arhiv Simić. “Boris Vukobrat je rođen 1940. godine u Zagrebu. Po nacionalnosti je Jugosloven.”
automotorevija.rs
Zemunski bard jugoslovenskih trka Auto moto revija. AMR; 27.08.2022. “Za sebe kaže da je Jugosloven i zakleti Zemunac, gde je odrastao i gde i danas živi.”
autonomija.info
Dinko Gruhonjić: Danas je sveti AVNOJ – ideja Jugoslavije je ideja slobode Autonomija. Dinko Gruhonjić; 29.11.2021. “Kao Jugosloven, kažem da Jugoslavija nije bila savršena. Ali se mogla “popraviti”. A ovo, ovo što su nam servirale ubice Jugoslavije kao “novu normalnost”, e to je potpuno nepopravljivo!”
avaz.ba
Naši su ginuli najvišeDnevni avaz. Feđa Isović; 16.11.2019. “Kaže mi drug, glumac iz Beograda, kako ne može prežaliti Jugoslaviju. Slušam ga, trajala je ta njegova jadikovka neke tri pive, a onda ga priupitah da mi kaže kako se izjasnio na zadnjem popisu. Kaže: - “Kao Srbin”. - “E vidiš”, rekoh, “ja kao Jugosloven. Nemoj meni da cmizdriš i kenjaš, majke ti!”
Josip Pejaković u Trebinju izveo monodramu "Ućerivanje"Arhivirano 2025-01-20 na Wayback Machine-uDnevni avaz. P.M.; 20.03.2015. Pejaković kaže da je monodrama „Ućerivanje“ imala dobar prijem i Hrvatskoj, mada je bilo negativne atmosfere zbog toga što se on izjasnio kao Jugosloven. „Kako neko ko se zove Josip može da se izjašnjava kao Jugosloven. Sve je kulminiralo incidentom tako da je prilikom izvođenja monodrame u Zadru i policija morala da osigurava,“ objasnio je Pejaković.
Pešić će pomagati ObradovićuB92. B92, fibaeurope.com; 19.01.2005. “Ja sam Jugosloven i učiniću sve da pomognem jugoslovenskoj košarci i Obradoviću kako bi stigli do evropskog zlata.”
balkandiskurs.com
Prelazeći granice: bosanske migracije u Njemačkoj (Dio II) Balkan Diskurs. Dženeta Karabegović; 19.05.2018. “SüdOst centar, ili “südost Europa Kultur e.V.” osnovala je Bosiljka Schedlich, rođena u Hrvatskoj, koja se udomaćila u Njemačkoj, a sebe smatra Jugoslovenkom.”
Zašto je Arton Zekaj izabrao fudbalsku reprezentaciju Kosova, a ne Srbije BBC News na srpskom. Marko Protić; 22.05.2019. “Dževad Prekazi je rođeni Albanac iz Kosovske Mitrovice, za sebe kaže da je Jugosloven, a značajan deo fudbalske karijere proveo je u Partizanu u kojem trenutno radi sa mlađim kategorijama.”
blic.rs
blic.rs
Priča o geniju Arsenu DedićuArhivirano 2014-08-04 na Wayback Machine-uBlic. Aleksandar Nikolić; 27.04.2014. “Svi su me pitali kako to da srpski reditelj snimi film o Arsenu Dediću? Kazao sam im da sam Jugosloven i da snimam film o jugoslovenskom kantautoru.”
Intervju Irfan Mensur: Jednostavno - postojim, i to je ono što je meni najbitnijeArhivirano 2023-06-25 na Wayback Machine-uBlic. Tatjana Nježić; 26.04.2023. “I prvi intervju koji sam posle povratka iz inostranstva dao bio je veliki intervju u NIN-u, gde sam pričao – iako je to bilo bogohulno - o jugoslovenstvu, da ja ne mogu biti ništa drugo nego Jugosloven i da još verujem u jugoslovenstvo kojeg i dalje ima mnogo na sve strane, ali ljudi su osujećeni da to izgovore.”
Iyu, naopako!Arhivirano 2010-10-31 na Wayback Machine-uBlic. Gorčin Stojanović; 29.10.2010. “I, uzgred, ako je kome bitno, potpisnik se deklariše, otkako, hvala Bogu, nema Jugoslavije, kao - Jugosloven. Bez sentimenta, bez žala.”
Ostao sam ovde iz inata Blic Online. Žiža Antonijević; 23.03.2008. “Nemam nikakav stid i sram da izgovorim da ću ja zauvek ostati Jugosloven i da je to jedino s čime mogu da se identifikujem.”
sportal.blic.rs
Peca Popović piše za "Blic" Ljuba Vrapče moga doba Sportal.rs Peca Popović; 09.09.2018. “Stisnut, pola veka kasnije, između obostranog ekstremizma u svojoj Banjaluci, Beneš će kao žrtva međunacionalnih nesporazuma, odbačenosti i samoće ponavljati: Ja sam sve, Srbin i Hrvat i musliman. Jugosloven. Pacifista, čovekoljubac.”
Dženan Lončarević: Borska publika razume muziku Bor Grad Info. Urednik; 14.02.2019. “Ja sam okoreli Jugosloven i okoreli titovac tako da mislim da ne postoji čovek u zemlji pa čak i u regionu, odnosno našoj predivnoj bivšoj Jugoslaviji, koji je više zaljubljen u Jugoslaviju i u Tita.”
bosnainfo.ba
Preminuo Vlado MilunićArhivirano 2022-11-26 na Wayback Machine-u BosnaInfo. BosnaInfo; 17.09.2022. “Ja sam češki arhitekt jer sam završio češke škole. Isto tako nisam Čeh premda imam češko državljanstvo. Ja sam Jugoslaven jer se tako osjećam, unatoč činjenici da Jugoslavija više na postoji”
Legende za sva vremena Dan. D.K./D.P.; 28.11.2023. “Ja sam još Jugosloven i otvoren čovjek i radim kako moja glava misli” - kazao je Karasi za "Dan".
danas.rs
Jugosloven koji je pobegao u TeksasArhivirano 2023-11-14 na Wayback Machine-uDanas. Miroslav Simeunović; 02.11.2020. “I ovoga puta, kad smo se sreli, smejali smo se tome, kako se naš zajednički prijatelj, pok. arhitekta Miša David, iz nekog protesta, kad nije mogao da se upiše kao Jugosloven, izjašnjavao na popisima kao stari Grk.”
Jugosloven koji je pobegao u TeksasArhivirano 2023-11-14 na Wayback Machine-uDanas. Miroslav Simeunović; 02.11.2020. “Mogu da potvrdim i danas da je moj daroviti prijatelj arhitekta Danilo Udovički, poreklom iz bačkog sela Mol, bio i ostao veliki patriota, erudita i poliglota, ali i Jugosloven u najboljem smislu te reči. Uvek se tako i izjašnjavao na popisima dok je to moglo, jer je i za njega, kao i za mnoge od nas, razbijanje Jugoslavije bila lična uvreda.”
Umetnik , humanista, Jugosloven...Arhivirano 2024-12-25 na Wayback Machine-uDanas. Rade Radovanović; 21.11.2013. “Primož je bio pravi, plemeniti Jugosloven. Taj njegov izbor, bitna odrednica njegovog identiteta, imao je svoju estetsku, ideološku i humanističku utemeljenost.”
Svetozar Cvetković: Glumčina i JugoslovenArhivirano 2023-01-07 na Wayback Machine-uDanas. Radmila Radosavljević; 11.08.2021. “Ta plemenitost i svetlost, pored činjenice da je ostao Jugosloven i građanin nepostojeće države, njegovoj skromnosti i gospodstvu dodaju još jednu finu nijansu koja ga čini renesansnim gospodarom.”
Dino Mustafić: Kod nas se nacionalizam kao pantljičara uspinje od portira do akademikaArhivirano 2023-01-01 na Wayback Machine-uDanas. Radmila Radosavljević; 04.12.2022. “Moje jugoslovenstvo je kulturni identitet, duhovni prostor kojeg živim intezivno. Ima tu i mog inata prema onim kojim je Jugoslavija postala psovka. Biti Jugoslaven danas nije samo politički stav veći je i etički. Svojevrsni vid otpora nacionalističkom ološu, možda jedna odgovornija forma antinacionalizma. Ako je nekom najvažnije da bude Hrvat ili Srbin ili Bošnjak po liniji svoje nacionalne pripadnosti, onda je potpuno prirodno da možete biti Jugoslaven po liniji svoje nadnacionalne pripadnosti.”
Lični stav Dušana Petričića: Duško Radović je prezirao kalkulantski patriotizamArhivirano 2023-01-07 na Wayback Machine-uDanas. Dušan Petričić; 12.12.2022. “Mnogi imaju dilemu, na kojoj strani bi Duško Radović danas bio u ovoj našoj podeljenoj, razorenoj i moralno posrnuloj državi. Znam da je Duško bio iskreni Jugosloven, znam da je bio ateista, znam da je iz dubine duše prezirao lažni i kalkulantski patriotizam i znam za njegov otvoreni i duboki animozitet prema onoj raščupanoj, bradatoj i primitivnoj četničkoj Srbiji.”
Hulje vrebaju iz mraka i kreću se u čoporimaDanas. Dinko Gruhonjić; 05.12.2020. “Ja sam Jugosloven, dakle apatrid. Ali, odavno sam shvatio da je Jugoslavija bila prirodna tvorevina, a da su ove banane u kojima živimo totalno neprirodne.”
Boris Varga: Privilegija je danas biti u manjiniDanas. Rade Radovanović; 29.09.2019. “U Ukrajini sam među majdanistima kao neko ko se deklariše među ostalom i kao Jugosloven, Rusin i ukrajinski levičar, što je prema uspostavljenim tamošnjim stereotipima skoro sve do ekscesa potpuno isključivo.”
Ni od mramora, ni od gvožđa, već čovek od principaDanas. Duško Radosavljević; 10.12.2019. “Po svome ličnom opredeljenju, i to je stalno naglašavao, Đorđe je bio Rumljanin, Sremac, Vojvođanin i Jugosloven. To je ono što ga je određivalo, činilo njegovu ličnost, opredeljivalo stavove i ponašanje.”
I kraljevinu i republiku ubijaju, zar ne?: Jugoslovensko nasleđe u postjugoslovenskim zemljamaDanas. Matea Jerković/Srdan Kosović/Jelka Jovanović/Denis Romac; 19.06.2023. Saglasan je i novosadski novinar Daško Milinović, deklarisani antifašista – zbog čega je i fizički napadan – ali i jedan od 23.303 građana/ki koji su se na Popisu 2022. izjasnili kao Jugosloveni. „Mi smo jedina etnička grupa koja je zabeležila rast“, kaže sa Milinović, inicijator stvaranja nacionalnog saveta jugoslovenske manjine.
Prijatelj, Ivan: Borba za individualnost slovenskega književnega jezika 1848–1857 Ljubljana 1937, str. 109. “Ti nam pripravljaš pot, da se naj popred Jugoslovani sjedinimo, zraven pa tudi drugim narečjem približamo, da ne zagazimo na stranputice, po kterih žalibog tako radi tumaramo i vagutamo...”
Majar, Matija: Naše slovstvo, u: Novice gospodarske, obertnijske in národske, tečaj XV. list 44 (03.06.1857), str. 174. “Mi Jugoslaveni, imenito Slovenci, smo v takih okolnostih, da moramo to pitanje tako le staviti: Čto moramo činiti, storiti, da se književno slože narečja serbsko, bulgarsko, horvatsko i slovensko?”
A[nton]. K[os]. Cestnikov: Poljodelstvo in kemija, u: Novice gospodarske, obertnijske in národske, tečaj XV. list 53 (04.07.1857), str. 210. “Tudi mi Jugoslovani se moremo sponašati z možem, ki po vsej pravici zaslužuje, da ga v vesrto Mezzofantov vredimo.”
Partizanski filmovi – poetika otpora i nadeArhivirano 2022-11-26 na Wayback Machine-u Dunav.at 23.10.2019. “Jedna od studentica dobro posjećenih predavanja na Bečkom univerzitetu koju je takođe zainteresovala solidarnosti i zajedništvo protagonista partizanskog filma, jeste Olja Alvir. Mlada spisateljica koja u Beču živi od djetinjstva i čiji su roditelji izbjegli iz Bosne, samu sebe naziva Jugoslovenkom i time pokazuje simpatiju za zemlju čija je osnova bilo zajedništvo svih njenih naroda i narodnosti, a koja je, kako se tvrdilo, nastala u antifašističkoj borbi.”
dw.com
Jugoslovenski dertDeutsche Welle. Dragoslav Dedović; 28.07.2018. “On nije bio samo Jugosloven po nacionalnom opredeljenju. On je o Jugoslovenima izrekao istine koje spadaju u najtačnije i najbolnije spoznaje do kojih je jedan etnopsiholog mogao doći.”
Peđa Bajović u Clubu Monument!Arhivirano 2022-11-26 na Wayback Machine-u ekskluziva.ba 04.01.2016. “Jednostavno, kad se ta zemlja raspala, ja sam već imao 20 godina, dakle bio potpuno formirana ličnost. Sve ovo što je uslijedilo kasnije, nije mi se uspjelo primiti u identitet i ako kažem da sam ovo prvo - onda bih poništio ono drugo ili treće, pa čak i četvrto, a koji su sve dio mog identiteta. Zato, ja sam kulturološki Jugosloven, a imam i papire za to u vidu tri i po državljanstva! Usput, živio sam svuda unaokolo i mislim da, ako nisam u pravu, barem ima pravo na takvo mišljenje.”
ekspres.net
Intervju, Irfan Mensur: Kultura je vodilja ka uspehu narodaArhivirano 2022-10-20 na Wayback Machine-u Ekspres. Mirjana Mitrović; 01.06.2017. “Mislili su da su veći Srbi od mene i da su zato vredniji kao ljudi, bez obzira na to što je Srbija u mene uložila milione dolara kroz posao i obrazovanje i bez obzira na to što se nikada nisam bavio politikom niti sam se izjašnjavao drugačije sem da sam Jugosloven, ne iz straha, već zato što se tako osećam.”
Savić, Svenka/Korać, Maja: Naučnice iz Srbije u svetu: kroz dijalog i refleksiju, u: Prelić, Mladena/Stevanović, Lada/Lukić Krstanović, Miroslava (ur.): Rod, znanje i moć. Istorija, nasleđe i značaj naučnica u Srbiji Beograd 2022, str. 202. “Ja sam bila i ostala Jugoslovenka. Da pojasnim, multikulturna Južna Slovenka. To je moje duboko, i pre svega, lično opredeljenje, ne političko. Zasnovano na iskustvu i načinu života moje (primarne) porodice, kao i na istoriji mojih porodičnih predaka.”
Czech-Croatian architect behind Prague's Dancing House passes awayArhivirano 2023-01-08 na Wayback Machine-u (na engleskom) Expats.cz Expats.cz Staff; 18.09.2022. Milunić was born in Zagreb in what is now Croatia in 1941, but lived in Prague from the age of 16. In regards to his nationality, he described himself as "a Czechoslovak architect because I have a Czechoslovak education, and I feel Yugoslav in protest against primitive nationalism, even though neither Czechoslovakia nor Yugoslavia exists anymore."
express.ba
Beki Bekić za “Express”: Ne krijem svoje ime i prezime, u Beogradu nemam problemaArhivirano 2023-02-11 na Wayback Machine-u Express.ba Arina Hasović; 10.02.2023 Vi ste Albanac, sa adresom u Beogradu. Jeste li nekada imali problema zbog te činjenice? - “Nikada ništa negativno. Mene su jako dobro prihvatili, a nikada nisam krio ime ni prezime. Čak sam bolje prihvaćen nego neki njihovi pjevači. Narod kao narod, ako si dobar prema ljudima nema veze koje si vjere, to niko ne gleda u Beogradu. Moja žena je pravoslavna, živimo jugoslovenski jer ja sam u duši još uvijek Jugosloven. Ja volim tu zemlju, onu slogu gdje smo svi zajedno se voljeli, uživali. Ono kada dođem iz inostranstva pa uđem u Sloveniju i kažeš sebi „ušao sam u moju državu“.”
faktcg.org
Domović Bulut, Senka: Ženske stvari. Women matters. Herceg Novi 2018, str. 60. “Ja sam se osjećala, i osjećam se i danas, Jugoslovenkom.”
Braća po krvi i jezikuArhivirano 2022-11-01 na Wayback Machine-uGlas javnosti. Slavica Jovović; 19.05.2001. “Ja sam i dalje Jugosloven i ostajem u svim svojim političkim orijentacijama za Jugoslaviju. Mi smo svi bili Sloveni, oni koji su bili bliži istoku postali su pravoslavci, a oni koji su bili bliži rimskom carstvu prihvatili su katolicizam. Kada su došli Turci, prihvaćen je islam. Svi govorimo istim jezikom ali različitim narječjima. Mi smo svi braća po krvi i jeziku.”
glasamerike.net
Trešnjak: Bilo bi lepo režirati na BalkanuArhivirano 2023-06-02 na Wayback Machine-u Glas Amerike. Helena Đorđević; 14.06.2014. “Mi smo se preselili ovde 1976. i to je još uvek bila Jugoslavija i tako uvek kada me ljudi pitaju uvek kažem da sam Jugosloven jer je to jedina stvar koju sam znao.”
In memoriam - mr Božo Radman: Do posljednjeg daha posvećen nauci i pravdi Glas Srpske. Mladen Karić; 30.01.2021. “Ja sam univerzalista i kosmopolita. Nacionalno se osjećam kao Jugosloven. Ako me neko detaljnije pita, ja sam Bosanac. Ako ide još detaljnije, ja sam Krajišnik. Najdetaljnije, ja sam Banjalučanin. Nakon toga, nemojte me dalje pitati!”
Marko Pešić, generalni menadžer Bajerna za “Glas Srspke”: Lučić je kao Levandovski Glas Srpske. Dušan Repija; 17.01.2022. “Odrastao sam kao Jugosloven i tako se osećam, mada to možda nije ni popularno u ova vremena. Tri decenije sam u Nemačkoj, ali se osećam onako kako sam odgojen u porodici. Igrao sam za Nemačku, ali priznajem da sam sanjao dres Jugoslavije - rekao je Pešić.”
Majdzik Papić, Katarzyna: Zwischen den Welten. Postjugoslawische Literatur im Spannungsfeld der ÜbersetzungArhivirano 2023-01-06 na Wayback Machine-u, u: Dampc-Jarosz, Renata/Kałuża, Anna (ur.): Narrative des Wandels. Transformationsprozesse nach 1989 in den mittel- und osteuropäischen Literaturen. 2022, str. 297 nap. 54. (na nemačkom)
Der Interpretationskontext für Matvejevićs Texte ist in erster Linie der Mittelmeerraum (obwohl der Autor sich selbst als Jugoslawe bezeichnete und notabene in der multiethnischen Stadt Mostar geboren wurde): „Der Horizont der Existenz ist die Identität, die sich aus der Zugehörigkeit zu einer bestimmten Kultur ergibt, die für Matvejević die mediterrane Zivilisation ist.“
Djilas, Aleksa: Funeral Oration for Yugoslavia, u: Djokić, Dejan (izd.): Yugoslavism. Histories of a Failed Idea, 1918 - 1992, London 2003, str. 323. “Indeed, in the next official population count, I intend to declare myself a Yugoslav. This is what I was in census of 1971, 1981 and 1991; this is what I am in 2001.”
Grubačić, Andrej: Don't mourn, balkanize! Essays after Yugoslavia Oakland 2010, str. 11. ISBN1-60486-470-2. “I grew up in Belgrade—or, more precisely, between Belgrade and Sarajevo—but I always considered myself Yugoslav. I do not see any reason to stop doing so now.”
Kovačič, Fran: Ob osemstoletnici križarskih vojsk. (1096 – 1896), u: Katoliški obzornik, letnik I. (1897), str. 162. “Tem znamenitejše je to vprašanje za nas sedaj ob osemstoletnici križarskih vojsk, ker smo zlasti mi Jugoslovani v neposredni zvezi s križarskimi vojskami in se vprašanje cerkvenega zedinjenja posebno nas tiče.”
Тадић, Јорјо: Сабласти круже Југославијом..., у: Историјски часопис, књ. 18 (1971), str. 48. “А још више зато што је мени лично сасвим свеједно да ли се нешто назива хрватским или српским, јер су за мене Срби и Хрвати један народ, без обзира што се о томе мислило или данас мисли, пише и прописује. Као Југословен, али не по линији државне већ по свом дубоком националном опредељењу, а и научном уверењу, јер сам то био и онда када смо о југословенској држави само сањали, сматрам да је ненаучно и смешно сврставати старе Дубровчане у Србе или Хрвате, а њихова културна дела, посебно књижевност, резервисати искључиво за једне или друге.“
Kapetanović-Ljubušak, Mehmed-beg: Istočno blago. Svezak I: Turske, arapske i perzijske poslovice i mudre rečenice. Sarajevo 1896, str. 76. “Mi Jugoslaveni kao poznati gostoljubivi narod sa ovom se turskom poslovicom ni najmanje ne možemo složiti, već se držimo onoga, kao što veli naš narod: »Kako kojeg gosta, tako ga je i dosta«”
googleusercontent.com
books.googleusercontent.com
Levičnik, Jos.: Kteri narod je najbolj izobražen v Evropi?, u: Novice gospodarske, obertniške in narodne, tečaj XVI. list 49 (08.12.1858), str. 390. “Mi Jugoslaveni („divji narod“, se vé da!) navadno čakamo, da nas smert sama pokosi.”
Vijanski, Janko [Janko Pukmeister (pseudonim)]: Kako Slovenci kruh čislajo, u: Novice gospodarske, obertniške in narodne, tečaj XVI. list 9 (03.03.1858), str. 67. “Tudi pri nas Jugoslovanih je ta običaj navaden.”
Matica slovenska v Ljubljani: Dr. Lovro Toman. Ljubljana 1876, str. 58. “Ako pa hoče nas še v eno mer na sumu imeti, naj pomisli, da se Jugoslovani tolažimo z zvesto svojo zavestjo in z zgodovino, da so prešla ministerstva: Kavničevo, Meternihovo in Bahovo, – Jugoslovani pa so vendar ostali in da bodo tudi še pretrpeli ministerstvo Schmerlingovo.”
I. K. S.: Politička pověstnica, u: Arkiv za pověstnicu jugoslavensku, knjiga II. (1852), str. 1. “Mi Jugoslaveni neimamo sve dosada našega diplomatara, pa ipak nećemo nikada bez njega moći razsvětliti i kritički napisati razgranjenu historiu našega naroda.”
Žavčanin, K. [Ferdo Kočevar (pseudonim)]: Jugoslavenska akademija, u: Novice gospodarske, obertniške in narodne, tečaj XIX. list 19 (08.05.1861), str. 150. “Mi Jugoslovani smo v tem obziru v dosta hujem položaji. […] Naravno je tedaj, da so zadobile te sosedne slovstva pretežni upljiv v nas Jugoslovane in sicer na veliko škodo in nevarnost za našo narodnost.”
Zarnik, Valentin: Originali iz domačega življenja, u: Novice gospodarske, obrtniške in narodne, tečaj XX. list 20 (14.05.1862), str. 155. “Slovenci in sploh Jugoslovani še dosedaj nimamo svojega domačega narodnega vseučilišča, in toraj se naša po znanostih hrepeneča mladež že od nekdaj večidel na Dunaj (Beč) podaja, ter v Gradcu komaj tretjina ostaja.”
Sanja Kužet: Djeca su me ojačala Gracija. Svetlana Peruničić; 20.07.2018. “Majka nije nikada živjela u Crnoj Gori, tata je iz Dalmacije, tako da je, što se mene tiče, bio neki interesantan miks (smijeh). Majka je rođena u Makedoniji, gdje je provela dio života, jer je otac bio vojno lice, a onda je došla u Beograd, gdje je rođen i moj otac, a kasnije i ja. Zato stalno kažem, iako ta država ne postoji, da sam Jugoslovenka.”
Maksić, Milivoje: U raskoraku sa svetom.Arhivirano 2022-10-29 na Wayback Machine-u Beograd 2000, str. 9. “Bio је Аlbаnас ро poreklu, ali Jugosloven ро svemu drugom. Nije birao prijatelje ро ključu, već ро srcu. Mnogi smo bili među onima kojima је biо blizak. Redžai је biо čovek koji је prijatelju privгžen. Ponekad se čini da u ovom našem vremenu ta divna osobina - biti privгžen prijatelju, kao da počinje da bledi pod pritiskom egoizma, i nekih drugih, čudnih i sumnjivih moralnih normi. А upravo to, osećati se Jugoslovenom, što simbolizuje uverenje da smo svi u ovoj zemlji podjednako bliski i potrebni jedni drugima, i biti privгžen drugu, prijatelju - jeste politička, а rekao bih i moralna osnova, na kojoj jedino i može počivati naša spoljnopolitička služba.”
Perović, Latinka: U ogledalu vremena. Skica za biografiju Sonje Biserko, s povodom., u: Stanojlović, Seška/Kisić, Izabela (ur.): Živeti svoje ideale. Sonja Biserko,
skice za portret. Beograd 2018, str. 33. “Samozatajna po prirodi, Sonja Biserko je, po svom tačnom samorazumevanju, ličnost sa složenim identitetom. Jugoslovenka, Beograđanka, Dalmatinka, Mediteranka, Evropljanka, kosmopolitkinja… Antifašizam i ideje jednakosti i solidarnosti levice utemeljene su u njenom porodičnom vaspitanju.”
Eliezer Papo: Naravno da sam jugonostalgičanArhivirano 2023-06-15 na Wayback Machine-u Javni servis. Anđelka Cvijić; 16.09.2022. Kažete da ste Sarajlija, Bosanac i Jugosloven. Šta vam je to značilo pre rata, šta znači sada kad Jugoslavije nema? - “Prije rata su sva ta tri pridjeva upućivala na jednu te istu puku realnost, jer tad nisam bio samo IZ Sarajeva/Bosne i Hercegovine/Jugoslavije, nego i U Sarajevu/Bosni i Hercegovini/Jugoslaviji. Danas sva tri označavaju prvenstveno kulturu, mentalitet, pogled na svijet.”
kaldrma.rs
Slovenac koji je štitio siromašne beogradske radnike Kaldrma. Kaldrma; 01.05.2023. “Slovenac po rođenju, Jugosloven po uverenju, čovek zanimljive biografije, političar, i nadasve neko ko je u opustošenom Beogradu posle Prvog svetskog rata imao itekako sluha za nevolje onih koji su u prestonom gradu nove države Srba, Hrvata i Slovenaca tražeći posao u nemaštini lutali ulicama.”
kaleidoskop-media.com
Bajac: Sumnja je moje prirodno stanje Kaleidoskop. Jelena Pavlović; 16.03.2017. “Nisam nikakav jugonostalgičar niti nostalgičar, ali jesam Jugosloven.”
karakter.rs
Teofil Pančić za Karakter: Moja lista pet najboljih novinaraArhivirano 2022-12-03 na Wayback Machine-u Karakter. Karakter; 03.12.2021. “Aludirate na moj tekst u kome sam objasnio da su entiteti složeniji i da ne mora da bude samo jedan, jer sam ja celog života i Srbin i Vojvođanin i Jugosloven i da ne vidim u čemu je tu problem. Na popisima sam se uvek izjašnjavao kao Srbin, ali sad dolazim u iskušenje da se pomalo iz inata izjasnim kao Vojvođanin. Ako nacionalistima to već toliko smeta, onda malo da ih iritiram.”
kmd.hr
Kazalište Marin Držić: Kad je Bog stvarao Dubrovnik.Arhivirano 2023-10-04 na Wayback Machine-u Dubrovnik 2015, str. 22. “Paradoksalno je da je Milan Milišić koji se osjećao i izjašnjavao kao Jugoslaven, ubijen projektilom Jugoslavenske narodne armije.”
kucaljudskihprava.hr
Pavelić, Boris: Kad glave igraju. Zagreb 2019, str. 118. “Moji su živeli u tom jugoslovensko-dalmatinskom krugu. Tu sam i ja odrasla, pa nemam nacionalnost u smislu u kojem se danas govori o njoj: Beograđanka sam, Dalmatinka, Jugoslovenka. To je moj osećaj, ne mogu to da menjam.” - Osjećaj identiteta Sonje Biserko jasan je i osviješten – jugoslavenstvo koje ne negira nijednu svoju sastavnicu, od etničke preko regionalne do vjerske - ali danas, doslovno opasan. - “Biti Jugosloven i kosmopolita, to je danas proterana populacija.”
Svetislav Pešić nostalgičan: I dalje sam JugoslovenKurir. 01.03.2015. “Rođen sam u Srbiji, ali sebe sam uvek smatrao Jugoslovenom, iako je sad na tom prostoru napravljeno više država. Za mene taj osećaj i dalje postoji. Osećam tu pripadnost, ali to ne znači da je moj dom samo jedno mesto.”
Goran Babić: Ne verujem u sistem u kojem fukara može legalno da pogubi genija Laguna. Branko Rosić; 10.06.2022. Meni deluje da ste ostali zauvek Jugosloven iz Hrvatske? - "Pa ja i jesam (ili si tako samo umišljam) daleki nastavljač one hrvatske tradicije koja je u Beogradu vidjela Pijemont, kulu svjetilju južnoga slavenstva, svijetlu tačku na kraju hiljadugodišnjeg tunela kojoj su hrlili ne samo Juraj Križanić („Đuro“ u predratnom izdanju srpske akademije) i onaj Flacijus iz Lobina, koji je svoje protestantske knjige (vidjeti spise Franje Bučara) htio štampati i na ćirilici."
Kochen, ganz ‘politisch unkorrekt’Arhivirano 2023-02-11 na Wayback Machine-u (na njemačkom) Meeting Halfway. “Ich nenne mich ganz offen einen Jugoslawen, denn meine ganze Familie liebt Sex, deshalb ist auch alles vermischt, Kroaten mit Muslimen, Muslime mit Serben… Obwohl mein Name orthodox ist, bin ich kein religiöser Mensch, ich bin Jugoslawe, und werde es immer sein.”
Kako sam mlatio praznu slamuArhivirano 2024-12-25 na Wayback Machine-u miroslavmirkosimic.org Miroslav Mirko Simić; 2004. “Oduvek sam se izjašnjavao isključivo kao Jugosloven nikad ne osećajući neku posebnu potrebu da naglasim da sam istovremeno i Srbin po ocu, odnosno Čeh po majci. Pre Drugog svetskog rata nisam s mojim jugoslovenstvom imao nikakvih problema. Docnije, međutim, je komunistička vlast tražila da uz Jugosloven dodam i “neopredeljen” što sam smatrao da je potpuno blesavo, pa sam to uprkos prisili odbijao da činim. Kao vrlo “opredeljen“ Jugosloven naravno da sam odmah čim su krajem osamdesetih počeli da rasparčavaju moju domovinu, činio sve da se tome suprotstavim.”
Životopis Miroslava Mirka SimićaArhivirano 2022-11-27 na Wayback Machine-u miroslavmirkosimic.org “Miroslav Simić, zvani Mirko, rođen je 4. aprila. 1924. godine, i to slučajno u Beogradu, odnosno Srbiji. Stoga je on sasvim slučajno u krštenici zabeležen kao Srbin kakvim se međutim nikad nije osećao, već je uvek govorio da je Jugosloven. ”
mladina.si
[1]Arhivirano 2023-02-12 na Wayback Machine-u[2] Magnifico il Grande. Po domače, car Mladina. Max Modic; broj 52, 04.01.2008./28.12.2007. “Mi Jugoslovani smo najbolj neverjetna in po svoje napredna nacija. Čeprav so nam izbrisali državo, še naprej živimo, delamo in ustvarjamo. V bistvu obstajamo na neki višji duhovni stopnji. Z našim življenjem in delom dokazujemo, da ne potrebujemo ne države ne davkov ne politikov ne liderjev.”
mnemagazin.me
Irfan Mensur: Moja Jugoslavija još postojiArhivirano 2022-10-22 na Wayback Machine-u MNE magazin. Bojana Radonjić; 08.03.2015. Rekli ste: “Do dana današnjeg ostao sam Jugosloven”. - “Znate šta, ja sam govorio da sam Jugosloven i u vrijeme kada to nije bilo popularno, kad je pogubno bilo reći da sam jugonostalgičar, ali sam ja uvijek pojašnjavao svoju jugonostalgiju.”
Milenković, Nebojša: Vujica Rešin Tucić. Tradicija avangarde.Arhivirano 2024-04-25 na Wayback Machine-u Novi Sad 2011, str. 64. “Uprkos brojnim razočarenjima, Rešin Tucić se čitavog života izjašnjavao kao Jugosloven i kao komunista – kao takav, čak i nakon ratnih devedesetih, u svim centrima bivše nam države bio je rado viđen gost.”
Merima Isaković: Ja sam Jugoslovenka i dok ja postojim – postoji JugoslavijaArhivirano 2022-10-20 na Wayback Machine-u N1 SRB. N1 Beograd; 28.05.2021. “Nije tačno da ne postoji Jugoslavija, zemlja postoji dokle ljudi postoje, političke granice su drugo, ali ja sam Jugosloven i dok ja postojim – postoji Jugoslavija, da vas upoznam sa geografskom popravkom”, rekla je ona. […] “[…] Ako ja postojim, a ja sam Jugoslovenka, onda postoji i Jugoslavija, a verujem da nas ima još”, dodala je ona.
„Bio je čovek i Jugosloven“: Tomo Buzov, dao je svoj za život mladića u vozu u Štrpcima N1 SRB. Sonja Kamenković; 31.05.2024. On kaže da ima posebnu obavezu da naglasi da je Tomo Buzov bio oficir JNA, ali pre svega čovek i Jugosloven. „Bio je oficir JNA, učinio je taj gest koji mnogi nikada ne bi, ali presudno je bilo upravo to što je Toma bio Jugosloven i nije delio ljude po nacionalnosti. On je spasio mladića koji je pošao tim vozom u Bar. Tomo je umesto tog mladića izašao iz voza, važno je reći da nije ubijen kao Hrvat kako su to neki govorili, već kao Jugosloven.“
nadlanu.com
Aleksandar Josipović: Odbio sam srpske umetnice Nadlanu. Marija Milenković; 26.05.2014. “Aleksandar za sebe kaže da je Jugosloven. Iz mešovitog je braka i jako je ponosan na svoje poreklo.”
[3][4] Неорадикалски рикверц води у провалију НИН. Радмила Станковић; 06.08.2020. “Радина Вучетић је имала ту срећу: предмет њеног научног интересовања је превасходно Југославија, Краљевина и она социјалистичка, а за себе једнако каже да је Југословенка јер је рођена и васпитана у тој земљи, јер је формирана у југословенском духу и не може за првих двадесет година свог живота да каже „пуј, пике, више не важи“.”
Darko Buzov for NIN: My father was murdered because he didn’t want to stay silent (na engleskom) NIN. Tanja Nikolić Đaković; 06.06.2024. “And my father never thought of himself as a Croat. He was, as I said, a Yugoslav, a JNA officer. For years after the abduction in Štrpci, various NGOs contacted us, they wanted us to insist on the idea that the Serbs killed my father because he was a Croat. And the truth is that my father was a Yugoslav.”
Velika ispovest Irfana Mensura za Nova.rsArhivirano 2022-10-21 na Wayback Machine-u Nova.rs Nemanja Lisinac; 24.03.2021. “Prosto, ta neka multikulturalnost Sarajeva je nešto što me i danas opredeljuje kao jedinu varijantu mog bistvovanja, a to je da sam Jugosloven. Nekada, pre 20 godina, izgovoriti to u Srbiji bilo je bogohulno, ali ja se ni tada nisam odrekao jugoslovenstva i toga da sam Jugosloven, pa čak i po cenu toga da me izbrišu iz enciklopedije 'Ko je ko na Balkanu', što se i dogodilo”, priča Irfan Mensur u velikoj ispovesti za Nova.rs.
Zašto u Srbiji ima sve više Jugoslovena? Nova.rs TV Nova; 02.05.2023. “Sociolog Đokica Jovanović iz Niša na nedavnom popisu izjasnio se kao Jugosloven i to ne prvi put.”
Najbolji izdanak građanskog – sećanje na Vladu Veličkovića Nova.rs. Radmila Stanković; 29.08.2020. “Ja sam duboko ukorenjen kao Jugosloven i takav ću ostati do kraja života. Dubokih korena sam i Beograđanin, što podrazumeva i da sam Srbin.”
Ćorović: Grigorije može da nas spasi od Vučića Nova.rs Vojislav Milovančević; 09.07.2020. “I neka mu se kaže da ja, Jugoslovenka, levičarka, feministkinja…mislim da je Srbiji potrebna njegova pomoć.”
novamakedonija.com.mk
Ин мемориам[mrtav link] (na makedonskom) Nova Makedonija. Svetomir Škarić; 18.12.2010.
Najviše Jugoslovena u SrbijiArhivirano 2023-01-07 na Wayback Machine-u Novi magazin. IJ; 16.09.2012. “Beogradski pozorišni i filmski reditelj Gorčin Stojanović takođe se deklariše kao Jugosloven, iako to nije činio kada je ta ideologija bila dominantna: - Ideja jugoslovenstva nije politička, već pre svega kulturna. Bazirana je na povezivanju naroda koji imaju kulturne i jezičke srodnosti. Nema veze sa titoizmom i nije suprotna ni srpstvu, ni hrvatstvu. U pitanju je ideja koja je opstala kroz decenije, jer ne umiru ideje, već države, rekao je Stojanović.”
Beatnici su danas aktualniji nego ikadArhivirano 2013-10-20 na Wayback Machine-u Novosti. Rade Dragojević; broj 648, 19.05.2012., broj 648 “Baš kao i Danilo Kiš ili Predrag Matvejević, i Milan Milišić bio je kozmopolita i uvjereni Jugoslaven, ali i Dubrovčanin.”
Spomen ploča Oskaru DavičuArhivirano 2022-11-17 na Wayback Machine-uVečernje novosti. V. N.; 12.04.2012. “Ne napuštajući nikad i ni na koji način svoju pripadnost Srbiji, njenom narodu i njenoj literaturi, o čemu ponajbolje svedoči njegova veličanstvena „Srbija“, on je istovremeno bio gorljivi Jugosloven, internacionalista, koji nije podnosio niti jedan od naših brojnih minijaturnih i nepodnošljivih nacionalizama - istakao je Goran Babić.”
Darovi sa buvljakaVečernje novosti. A. Šerer, N. Smiljić; 24.02.2004. “Ipak, najviše volim da izlažem u našoj zemlji, pred domaćom publikom. Za sebe volim da kažem da sam prvo Beograđanin, pa Jugosloven.”
nportal.rs
Bjelogrlić: Film "Toma" se prepoznaje po univerzalnoj emocijiArhivirano 2023-01-21 na Wayback Machine-u Nportal. Nportal; 27.08.2021. “Osećam se Jugoslovenom. Imam poseban odnos prema toj državi, žao mi je što je više nema i verovatno se to oseća u filmu. Toma je otvoreno govorio pred kraj života, kad je počela da se raspada Jugoslavija, da je veliki protivnik toga. Pravio je jugoslovensku turneju neposredno pred rat”, podsetio je Bjelogrlić.
nspm.rs
Možemo bez velikih sila Nova srpska politička misao. Dubravka Vujanović; 16.02.2010. “Da, smatram se i dalje Jugoslovenom, ali se time ne odričem srpstva.”
opendemocracy.net
A farewell to YugoslaviaArhivirano 2017-07-07 na Wayback Machine-u (na engleskom) openDemocracy. Dejan Đokić; 10.04.2002. “I usually declared myself a Yugoslav, which had several advantages over being merely a Serb, which I also am, by virtue of being born in Serbia, to Serbian parents. True, by Yugoslav I don't just mean a citizen of a country called Yugoslavia, in Central and Eastern Europe national identities have primarily ethnic and not civic meaning. This effectively means that even though there is no country called Yugoslavia anymore, I can continue to declare myself a Yugoslav. But, I have an(other) ethnic identity, that of a Serb, and anyhow, being Yugoslav always meant something more to me than just a national identification. […] Although, as I already said, I always identified with Yugoslavia, I think I only became a real Yugoslav once the real Yugoslav state disintegrated, when I left Serbia for Britain.”
Irfan Mensur: Loše sam odigrao PrincipaArhivirano 2022-10-20 na Wayback Machine-uDani. Tamara Nikčević; 08.08.2014. Vidjela sam da ste u jednom intervjuu rekli kako, i nakon svega, ostajete nepopravljivi Jugosloven. Šta to danas znači? - “Jugoslavija i jugoslovenstvo moj su identitet, moja vera. U toj državi sam rođen, tu odrastao; na toj tradiciji sam vaspitavan, tako živeo. I, šta sada?! Uvek sam bio Jugosloven! Moj otac je musliman, majka katolkinja, maćeha pravoslavka; najstarijeg sina Filipa dobio sam u braku sa Ljiljanom Perović; sa Srnom Lango imam Pavla. I, nakon svega, osim Jugosloven, šta bih mogao da budem?! Pa, zar moja porodica nije Jugoslavija u malom?!”
Borka Pavićević: Jugoslavija je aktuelna zbog aktuelnih politikaArhivirano 2022-10-11 na Wayback Machine-uDani. Tamara Nikčević; 12.04.2017. Ipak, kao Jugoslovenka, kao neko ko je rođen i ko je živio u “mraku socijalizma”, možete li zamisliti zajednicu čije bi “rotirajuće predsjedništvo”, pored “kralja ujedinitelja” Aleksandra Vučića, činili Bakir Izetbegović, Đorđe Ivanov, Kolinda Grabar-Kitarović, Filip Vujanović, Borut Pahor? Kakva bi to uopšte država bila? - “Mogu da zamislim samo jednu Jugoslaviju, u kojoj bi se ovi koji danas protestuju na beogradskim ulicama povezali sa ljudima iz kulture koji su svojevremeno potpisivali peticije protiv ministra Hasanbegovića, sa radnicima koji su peške iz Tuzle išli do granice sa Hrvatskom, sa… Ko piše o štrajku radnika u Bosni, taj želi da u Srbiju unese nered. Sećate li se toga? Takve rečenice su u to vreme izgovarali oni koji bi danas da prave nekakvu “staru Jugoslaviju plus Albanija”.”
Sjećanja: Hašim Kučuk Hoki: Bilo jednom među namaDani. Petar Luković; 01.07.2013. “Ja sam Jugosloven! Titov vojnik, rođen u Jugoslaviji, položio Titovu zakletvu pod jugoslovenskom zastavom, zakleo se da ću braniti granice ove zemlje i nastaviti tradicije mog oca.”
Sjećanje na Boška KovačevićaOslobođenje. 27.12.2023. “Za sebe je volio da govori da je Sokolčanin, Subotičanin, Ličanin, Vojvođanin, Srbin, Jugosloven, Evropljanin, Građanin sveta”
Jugoslavija, zemlja snova Peščanik. 03.12.2018. “On je glavni lik Bože Jezernika, jer Boža je integralni Jugosloven i on žali – i to je jedna od teza ove knjige – što, po njegovom mišljenju, u Jugoslaviji, kako on kaže, nije bilo više jugoslovenskog nacionalizma.”
Razgovor u Jajcu Peščanik. Dejan Ilić; 26.07.2017. “Da li to što sam Jugosloven isključuje mogućnost da budem Srbin?”
Srđa Popović – intervjuPeščanik. Esquire; 19.10.2013. “Srđa Popović nikada nije odustao od svog opredeljenja da se izajšnjava kao Jugosloven, ali ni tome ne prilazi olako, jednostrano.”
Mini manjina – Vane Ivanović Peščanik. Dejan Đokić; 04.04.2009. “Vane je svakako sebe video pre svega kao Jugoslovena, pošto, kako je govorio, Jugoslavija nije bila teniski klub pa da bi mogao da promeni članstvo.”
Udareni temelji dubljim i složenijim projektimaArhivirano 2023-02-11 na Wayback Machine-uPobjedaSvetlana Višnjić; 06.05.2022. “Saradnjama se uvijek radujem, one su nužne između republika u Jugoslaviji, ja nikada nijesam prestao da budem Jugosloven. Nikada nijesam imao granica, uvijek sam išao dalje. Saradnja i odnosi preko kulture su nužnost, ako mislimo da išta radimo u budućnosti” – rekao je Grahovac.
Фудбал ми помогао да станем на ногеArhivirano 2015-09-24 na Wayback Machine-uПолитика. Славко Трошељ; 13.07.2008. “Целог живота изјашњавам се као Југословен. И данас се осећам тако. Иако та државна заједница више не постоји. Али, то је моје право. Родио сам се у тој земљи. Али, ако хоћете дубоку интуитивно осећам апсолутну припадност и јеврејском и српском народу.”
Ита Рина је била и Београђанка ТамараArhivirano 2022-12-02 na Wayback Machine-uPolitika. Ненад Симић; 15.06.2019. “Шездесетих година прошлог века њен супруг и она су саградили кућу у Будви, где је као Српкиња, увек се изјашњавајући као Југословенка, умрла 10. маја 1979. године од напада астме.”
Dodeljen „Zlatni pečat” KinotekeArhivirano 2024-12-25 na Wayback Machine-uPolitika. 06.06.2023. “Ponosan sam što mi nagradu „Zlatni pečat” dodeljuje ustanova koja nosi i dalje naziv Jugoslovenska kinoteka. Ja sam Jugosloven i to ću biti i ostati do poslednjeg trenutka svog života. Mnogi moji filmovi ili serije su nastajali u zemlji za koju kažu da više ne postoji. A za mene će Jugoslavija uvek postojati i ja ću zauvek biti Jugosloven.”
Princip bez advokataPolitika. Todor Kuljić; 23.09.2013. “Doduše, neki Principa i brane. To danas čine pretežno srpski istoričari. Zašto? Utisak je da to ne čine zbog solidarnosti sa težnjama sunarodnika (uostalom Gavrilo se izjašnjavao kao Jugosloven i to jeste bio njegov istinski identitet), nego više stoga što se time opiru demonizovanju vlastite nacije.”
Od šampiona do državnikaPolitika. Slavko Trošelj; 02.12.2007. “Nastavio sam da treniram i boksujem širom Jugoslavije, a onda su stigle devedesete... Mirisalo je na rat... Pri popisu stanovništva u rubriku "nacionalnost" upisao sam – Japanac, mada sam uvek bio Jugosloven i srcem i dušom. Da su svi tako učinili možda rata ne bi bilo.”
U lokalnom i globalnom dvoumljuPolitika. Marija Đorđević; 21.10.2022. “Dakle nisam jugonostalgičan, ja sam naprosto i Jugosloven, poreklom, svetonazorom, poimanjem jezika, ljudi, zavičajnosti i kulturnih kodova.”
Моја трупа мора увек да изненадиPolitika. Биљана Лијескић; 11.12.2013. “То ми много значи, јер никада нисам изгубио везу са простором одакле сам дошао, иако живим у иностранству годинама. Имам обичај да кажем, са саркастичним хумором, да сам Југословен са канадским и америчким пасошем! Али, чак иако сам канадски и амерички држављанин, остајем Југословен у срцу и никада нећу заборавити своју матичну земљу.”
Ne pristajem da povlađujem ovoj realnostiArhivirano 2024-12-25 na Wayback Machine-u Magazin Politika. Aleksandra Isakov; 24.07.2024. “Ja sam levičarsko dete, ostao sam komunista i Jugosloven, i duboko verujem da ta nova realnost mora da dođe, kao što je realnost mog detinjstva i mladosti morala da nestane.”
polja.rs
Popov, Jovan: Jež i jorgovan. Skica za uporedni portret Aleksandra Tišme i Danila KišaArhivirano 2023-02-02 na Wayback Machine-u, u: Polja, br. 416 (2001), str. 67. “Deceniju i po kasnije, u poslednjoj godini svog života, i jednoj od poslednjih njegove zemlje, on objašnjava zašto se ne izjašnjava kao srpski pisac: »u inostranstvu jedva i to znaju šta je Jugosloven, a kamoli Srbin«. Izgovor je lakonski, a i vreme koje sledi veoma brzo će ga demantovati – Evropa će se naprasno zainteresovati za Srbe, na žalost ne na način na koji bismo voleli. Malo dalje, međutim, Kiš precizira da je nacionalnost Jugosloven »jedina tačna oznaka onoga što jesam«.”
portalforum.rs
Bez Jugoslovena na popisuArhivirano 2022-10-14 na Wayback Machine-u Forum - Portal građanske Srbije. D. B.; 12.10.2022. “Redakciji Portala Forum javio se kolega Dragoslav Simić (Radio Beograd) i rekao da mu je pre dva dana došla popisivačica kojoj je na pitanje o nacionlanosti odgovorio da je Jugosloven.”
portalnovosti.com
Yubilej: Ja sam Jugoslovenka Portal Novosti. Mirjana Karanović; 30.11.2018. “Ja sam rođena u Jugoslaviji. Ja sam Jugoslovenka. […] Ono što danas znam jest da ću, bez ikakvog sentimenta, i dalje u svome biću biti Jugoslovenka. To je upisano u moju duhovnu genetiku i to se neće promeniti sve do moje smrti.”
Povratak otpisanogaArhivirano 2024-11-19 na Wayback Machine-u Portal Novosti. Marko Pogačar; 18.11.2024. “Babić je, bez obzira na u mladosti kritičan stav prema elementima sistema, pa i efemerne rubno "proljećarske" devijacije, deklarirani Jugoslaven i komunist, viđen kao "zadrti šuvarovac" i partijski element koji se zacrtane politike, bez veće osjetljivosti za detalje, nije libio provoditi u praksi, te je oštar kritičar hrvatskog nacionalizma u najrazličitijim njegovim pojavnim oblicima.”
Borac protiv politika gluposti Portal Novosti. N.J.; 16.02.2017. “Predrag Matvejević je bio Jugoslaven, ali nije bio protiv nacionalnih identiteta jer je pomagao i hrvatske disidente, rečeno je na tribini ‘Ostavština Predraga Matvejevića’, održanoj 14. februara u prostorijama ‘Privrednika’ u Zagrebu.”
Rat, mir, VelimirArhivirano 2023-01-05 na Wayback Machine-u Portal Novosti. Boris Rašeta; 03.07.2022. Izrekao je i rečenicu koja se na ovim televizijama nije dugo čula i neće, o tome kako se oduvijek osjećao “i Hrvatom, i Jugoslavenom”.
Milan Popović donirao 100.000 eura za kupnju 25 kontejnera Portal Novosti. G. Borković; 29.01.2021. “Ja sam u duši još uvek Jugoslaven i to je za mene human i normalan gest. Ko će kome da pomogne ako neće komšija komšiji ili susjed susjedu. Govorim to posebno zato šta smo godinama zajedno sarađivali i živeli u istoj državi. Mi bi trebali svi jedni druge da pomažemo. Kažem to kao Jugoslaven, odnosno kao jugonostalgičar” – rekao je Popović za Novosti.
Povratak Lepe BreneArhivirano 2013-10-29 na Wayback Machine-u Press Online. M. Majstorović; 07.12.2008. Da li se još deklarišete kao Jugoslovenka? - “Ako neko ima pravo da se deklariše kao Hrvat ili Srbin, i ja imam pravo da budem Jugoslovenka.”
pressreader.com
[3][4] Неорадикалски рикверц води у провалију НИН. Радмила Станковић; 06.08.2020. “Радина Вучетић је имала ту срећу: предмет њеног научног интересовања је превасходно Југославија, Краљевина и она социјалистичка, а за себе једнако каже да је Југословенка јер је рођена и васпитана у тој земљи, јер је формирана у југословенском духу и не може за првих двадесет година свог живота да каже „пуј, пике, више не важи“.”
Gordan Matić: Od A do ZArhivirano 2023-01-08 na Wayback Machine-u Prvi prvi na skali. 30.01.2012 Kulturološki se osećam kao Jugosloven, jer su na mene, između ostalih, uticali pisci Ivo Andrić, Miroslav Krleža, Aleksandar Popović, Dušan Kovačević, muzičari Milan Mladenović, Darko Rundek, Džoni Štulić, Zoran Predin, filmovi “Slučaj Harms”, “Beštije”, “Pad Italije”, “Leptirica”, “Nacionalna klasa”, “Pre kiše”
pulse.rs
Bekim Fehmiu – Blistavo i StrašnoArhivirano 2023-02-08 na Wayback Machine-u Pulse Magazin. Boban Savković; 16.06.2010. “Kao i pokojni Abdurahman Šalja bio je Albanac ali i Jugosloven…u onom smislu Kusturičinih likova koji, mrtvi, odlaze nekuda na plutajućem ostrvu.”
Ašok Murti - BiografijaArhivirano 2011-03-25 na Wayback Machine-u Puls Online “Ja sam Jugosloven, ali indijskog porekla, to je identitet koga se nikada neću odreći. Moja intimna istorija ne poklapa se sa opštom, a naročito ne sa geografijom. Nisam jugonostalgičar, to je kulturni i emotivni, ne geografski prostor.”
radiosarajevo.ba
U Sarajevu ukopan glumac Davor Janjić: 'Spavaj, brate. S tobom je bilo tako lijepo'Arhivirano 2023-01-26 na Wayback Machine-u RadioSarajevo.ba, 05.12.2022. “Zahvaljujući svome porijeklu, tvojima Nadi i Žarku koji su te tako vaspitali, bio si univerzalist, suštinski protivnik nacionalizma, i ateist. Bosanac, Srbin, Hrvat, Slovenac, Jugoslaven, u onom značenju koje znaju samo oni koji istinski i duboko nose taj osjećaj. Oni drugi, koji su prezreli da su to ikada bili – a mnogi od njih su se često zaklinjali u to kad je to bilo kurentno – oni su danas najčešće važne karike u lancima kojima smo ovdje okovani. I koje iz vlastitog kukavičluka i komocije ne možemo prekinuti.”
Kome je pukla ‘Žica’?Arhivirano 2023-01-07 na Wayback Machine-u Ravno do dna. Jelena Svilar; 08.01.2012. “Neobično je, nakon tolikih godina terora raznih promotera vlastitih ega koji navodno djeluju u nacionalnom interesu, u eteru javne televizije čuti intervju s čovjekom zbog kojeg ćete konačno doživjeti stanoviti ushit što pripadate istom narodu, iako je upravo nacionalni identitet ono što Matvejević, kao deklarirani Jugoslaven, nikada nije osjećao imanentnim sebi samom.”
Beskrajna širina stanovnika svetaArhivirano 2022-10-16 na Wayback Machine-u Republika. Goran Cvetković; Broj 564-565, 01-31.01.2014. “Istinski levičar i Jugosloven, internacionalni i svetski pozorišni stručnjak Primož Bebler, nije stigao da uradi i tu jubilarnu predstavu Početak bune na dahije, po romanu Svetislava Basare.”
In memoriam Pero Mužijević (1934-2003)Arhivirano 2023-01-07 na Wayback Machine-u Republika. Nastasja Radović, Nebojša Popov; broj 322-323, 01-31.12.2003. “Pero Mužijević je bio autentičan Jugosloven, vezan za Bosnu, rođenjem i uspomenama, Beograđanin, bez kojeg se ne može zamisliti priča o našoj književnoj boemiji, nenadmašan kozer, humanista po načinu života a ne parolama, intelektualac, pre svega po osećaju sveta...”.
Bjelogrlić: Male razlike su me uvek inspirisale i zato sam ostao Jugosloven u dušiArhivirano 2023-11-16 na Wayback Machine-uRadio-televizija Srbije. RTS; 04.03.2020. “Međutim, tako je kako je. Još uvek se mi umetnici trudimo da pravimo i da sarađujemo zajedno, nema tu nikakvog političkog razloga ni tržišnog. Prosto, meni bar, je uvek zanimljivo da radim sa ljudima iz drugih sredina. Više puta sam to rekao – Jugoslaviju su razorile male razlike, a male rezlike su nešto što je meni bila inspiracija i zato sam ja ostao Jugosloven u duši”, rekao je iskreno Dragan Bjelogrlić.
Balkanskom ulicom: Dado TopićArhivirano 2022-11-16 na Wayback Machine-uRadio-televizija Srbije. Vesna Dedić; 09.04.2017. “Dado Topić, Beograđanin, Jugosloven, legenda rok end rola i nadasve porodičan čovek svojom pričom će sigurno ove nedelje u mnoge domove uneti osećaj da je dobro samo ako ima ljubavi i poštovanja.”
Magnum Crimen - bez cenzureRadio-televizija Srbije. 03.11.2015 “Prvo izdanje ove kultne knjige, Viktor Novak, Hrvat, ali i integralni Jugosloven, uspeo je da objavi u burnim posleratnim godinama, 1948.”
Опроштај од Стјепана Бобека Радио-телевизија Војводине. ФоНет; 27.08.2010. “Караџић је рекао да је Бобек, сумирајући утиске о животу, најближим пријатељима говорио да је рођени Загрепчанин, срцем Београђанин, делимично и Атињанин, по осећају Југословен и, захваљујући фудбалу, грађанин света.”
rtvbn.com
Intervju - Anton Josipović: Holifild mi je nudio pomoć...!Radio-televizija BN. 08.04.2016. Brzo mu je u olimpijskom selu "skrenuta" pažnja, iako je nebrojeno puta tokom našeg razgovora naglasio da je još Jugosloven, a kamoli tada. […] Otišao je u Švajcarsku, putovao po cijeloj Evropi, živio i u Zagrebu, gdje je imao priliku da postane predsjednik Bokserskog saveza Hrvatske, ali se ipak odlučio na povratak u Banjaluku. “Nudili su mi za vrijeme Franje Tuđmana da budem predsjednik, ali nisam mogao, jer sam bio i ostao Jugosloven. Moje mišljenje se oko toga ni sada nije promijenilo. Zato ne mogu da shvatim ove današnje političare kako promijene po desetak različitih političkih opcija”, dodao je olimpijski šampion, koji živi od nacionalne penzije.
Šta znači multikulturalnostRadio Slobodna Evropa. Biljana Jovićević; 16.01.2011. “Ja sam rođen u Jugoslaviji, tu sam odrastao, obrazovao se, oženio i dobio djecu. Nisam mogao biti ništa drugo nego Jugosloven, bez obzira što su moj otac i majka bili Srbi.”
Svi hoće Nikolu TesluRadio Slobodna Evropa. Mila Đurđević/Una Čilić. “Zbog toga, braćo i sestre, kao najstariji Srbin, Jugoslaven, Amerikanac naše krvi u Sjedinjenim Državama, upućujem vam ovo pismo moleći vas da se odazovete pozivu predsjednika Roosevelta.”
Povodom predstave "Mali mi je ovaj grob": Jugoslovenstvo Gavrila PrincipaRadio Slobodna Evropa. Branka Mihajlović; 14.03.2014. Autorka teksta Biljana Srbljanović primećuje “da se istoričari utrkuju, otimajući se oko identiteta čoveka koji se vrlo jasno, na nekoliko zvaničnih mesta, potpisano i pisano, izjašnjavao o sopstvenom identitetu kao jugoslovenske nacionalnosti, vrlo nereligiozan čovek, koji nema nikakve veze sa velikosrpskom idejom.”
slobodnarec.rs
Srpstvo, vojvođanstvo... i ostale koske Slobodna reč. Teofil Pančić; 31.08.2021. “A identiteti mogu da budu složeni, višestruki i isprepleteni, sve u jednom čoveku, i to ne nužno zato što ovaj ima „mešano poreklo“ po oveštalim etnocentričnim standardima. Evo, znam po sebi: u svakoj bih prilici mogao reći za sebe, i na svakom bih se popisu stanovnišva – ako se takvo izjašnjavanje već traži – mogao izjasniti i kao Srbin i kao Vojvođanin i kao Jugosloven, i ne bih nikada slagao baš ništa.”
Od Verdera do Šri Lanke: 17 zemalja, 5 kontinenata... Sport Klub. Bojan Marinković; 17.12.2020. “Poreklom je iz Bihaća, sebe smatra Jugoslovenom, a loša situacija posle raspada nekadašnje države navela ga je da se otisne u pečalbu.”
Kilibarda, M.: In Memoriam. Prof. dr. sci med. Dragan Popović, u: Arhiv za higijenu rada i toksikologiju, 37 br. 1 (1986), str. 102. “Kao osvedočeni Jugosloven, učestvovao je u oslobađanju dobrog dela naše zemlje i za to je zaslužio oficirski čin i Medalju zasluga za narod 1946. godine.”
Boban, Branka: Stavovi hrvatske političke elite prema stvaranju jugoslavenske države, u: Tragovi, god. 2 br. 2 (2019), str. 41. “Govorim kao slobodan, uvjeren, a i informiran narodni čovjek. Govorim kao Hrvat slobodnih misli, Jugoslaven, ali – last but not least – kao Dubrovčanin.”
substack.com
vittles.substack.com
Yugonostalgic Cuisine (na engleskom) Vittles. Natasha Tripney; 23.08.2021. “Sofronijevic regards herself as Yugoslav, though she was born in the UK in 1998.”
Velimir Petković i za Njemce kultni trener Svijet Rukometa. B. Božin; 01.02.2018. “Pravi sam Jugosloven, što danas nije popularno. Vidim i pratim sve, bez obzira na to što sam 26 godina u Nemačkoj. Najlepša sećanja imam za taj period, iz igračkog i postigračkog vremena, privatnog života, i sve lepo sam imao u toj zemlji. Ni danas ne krijem ako sam u Beogradu, Zagrebu, Skoplju, a to potenciram i ovde u Berlinu. Tako da ko ima problem sa tim – ima problem sa samim sobom.”
tacno.net
Bogdan Tanjević: Kad ti Emerik Blum drži leđa, možeš biti prvak EvropeTačno.net. Amer Obradović; 07.12.2023. “O košarci zna sve. O književnosti, filmu i muzici skoro sve. Mada nije nikada postao svjetski košarkaški prvak Boša Tanjević je bez dvojbe svjetski šampion u šarmu. Boša – Crnogorac, Sarajlija, Italijan, Turčin ali prije svega Jugosloven – gost je nove episode Mikrofonije sa Amerom.”
tanjug.rs
Mrđan Bajić za Tanjug: Spomenik Đinđiću mora biti postavljenTanjug15.10.2022. “Vajar i konceptualni umetnik Mrđan Bajić kaže da nikada nije imao tako veliku i zahtevnu izložbu kao što je postavka "Nepouzdani pripovedač", da nije jugonostalgičan iako se smatra Jugoslovenom, i da očekuje da će njegova najbolja skulptura spomenik Zoranu Đinđiću jednom konačno biti postavljen na pravom mestu.”
Veliki povratak i autobiografija Gorana Babića, divnog pjesnika i mračnog proroka koji je godinama prije rata najavljivao apokalipsuArhivirano 2022-11-17 na Wayback Machine-u telegram.hr Dragan Markovina; 06.06.2022. “Goran Babić je čovjek o kojem se u Hrvatskoj temeljito šutjelo godinama. Književnik, ljevičar, pripadnik Šuvarove lijeve frakcije u SKH, divan pjesnik i mračni prorok koji je godinama prije rata najavljivao apokalipsu, glavni urednik umnogome ozloglašenog Oka, Mostarac zavičajem iz Opuzena i doline Neretve, školski drug Slobodana Praljka i uvjereni Jugoslaven, na kraju je početkom 1991. otišao iz Zagreba u Beograd, da se nikad ne vrati.”
tportal.hr
O pasošu i putovniciArhivirano 2016-03-05 na Wayback Machine-u tportal.hr Vladimir Arsenijević; 26.06.2012. “Vjerujem da je to razlog zbog kog mi je oduvijek bilo znatno lakše identificirati se kao Jugoslaven.”
Ergić kod Stankovića - glas razuma usred euforijeArhivirano 2015-10-24 na Wayback Machine-u tportal.hr Zrinka Pavlić; 15.06.2014. “Em se drznuo kritizirati nogomet u ovo doba koje mnogi doživljavaju kao doba obavezne nacionalne konsolidacije (koja je također predmet Ergićeve kritike), em je s priličnim negodovanjem govorio o uplitanju nacionalizma i religije u sport, em je bez imalo ustezanja izjavio da se izjašnjava kao Jugoslaven.”
Karabatić otkrio Biliću: 'Ponosan sam na hrvatske i srpske korijene' tportal.hr A. H.; 15.04.2025. “Uvijek smo bili vrlo ponosni na naše korijene. Bivša Jugoslavija, Hrvatska, Srbija… ali u isto vrijeme je tata bio ponosan kada smo dobili državljanstvo…nikada se nisam osjećao kao stranac. Uvijek kao Francuz. Pola Francuz, pola Jugoslaven.”
Krenula kampanja: Sve veći broj javnih osoba nagovara građane da se izjasne kao Jugoslaveni tportal.hr. B. Stilin; 02.10.2022. “Nedugo zatim na Twitteru se oglasio popularni radijski voditelj Daško Milinović, koji često sarkastično tvita s računa po imenu Uspeh Petrović. On je objavio da se radi na osnivanju Nacionalnog vijeća Jugoslavena u Srbiji, po uzoru na druge manjinske zajednice poput Roma, koje nemaju svoju matičnu državu. Dakako, za osnivanje manjinske zajednice koja bi uživala manjinska prava potrebno je da takva zajednica ima određenu brojnost.”
"Ich bleibe Jugoslawe!" (na njemačkom) tz. Lena Mayer; 20.02.2015 “Ich selbst bin in Serbien geboren, habe mich aber immer generell als Jugoslawe gefühlt und bezeichnet. Und das tue ich auch weiterhin – auch, wenn es Jugoslawien politisch gesehen nicht mehr gibt. Für mich existiert dieses Gemeinschaftsgefühl noch immer.”
unaworld.tv
Jugonostalgija Una televizija, emisija Reaktor BiH. 04.12.2023. “Pa znate šta, ja mislim da je bolje reći da... da sam Jugosloven nego jugonostalgičar.”
unizg.hr
ckhis.ffzg.unizg.hr
Roksandić, Drago: Prvi kongres kulturnih radnika Hrvatske (Topusko, 25.–27. lipnja 1944.): iskustvo i aproprijacije, u: Roksandić, Drago/Cvijović Javorina, Ivana (ur.): Intelektualci i rat 1939.–1947. Zbornik radova s međunarodnog skupa Desničini susreti 2011. Zagreb 2012, str. 106. Nazorov je samostalni poziv bio akt svojevrsne autentične kulturne revolucije. […] On je postavio i ključno pitanje, kao Hrvat i Jugoslaven: “Kako ćemo najuspješnije postići da u našoj federativnoj državi – ne dirajući u značajne osobine pojedinih naroda, koji je grade – gajimo kulturu što više zajedničkog (Nazorov kurziv – D.R.) duha i ideala?”
vane.hr
Vane Ivanovic (1913-1999) Vane.hr Nenad V. Petrovic “U nedelju 4. aprila, na katolicki Uskrs, prestalo je da kuca srce jednog retko plemenitog coveka koji je sebe smatrao integralnim Jugoslovenom, Vaneta Ivanovica, brodovlasnika i pisca, politickog ideologa i pocasnog konzula Knezevine Monako u Londonu, velikog dobrotvora i poznatog sportiste, coveka izvanredne inteligencije i prefinjenog duha.”
I čarobnjak i papaArhivirano 2023-01-04 na Wayback Machine-u vesti.rs Nada S. Preradović; 29.01.2022. “Do pre par godina živeo je u Pragu, izjašnjava se kao Jugosloven i ponosni je otac dve ćerke.”
Dževad Prekazi: Decu danas uče lap-top stručnjaci! Vesti online. Srđan Antić; 12.09.2020. “Zaljubljen sam u Jugoslaviju. Nacionalna pripadnost mi nikada nije bila bitna. Raspad Jugoslavije, najlepše zemlje na svetu mi je teško pao. Uvek ću biti Jugosloven.”
Ostajem Jugosloven Vesti online. 02.11.2014. “Ja sam veoma privržen toj Srbiji, Beogradu, ja sam pre svega Beograđanin, naravno sa plemenitom idejom da ostajem Jugosloven, ono što mi se negde i zamera, a negde mi se i ne oprašta.”
Jugoslovenka zauvek: priča o lepoj stolarevoj kći vesti.rs Vesti-online.com; 27.12.2015. “I moja porodica se preselila u Istru, iako nismo imali potrebu za tim. Takvo je bilo naređenje” - kaže Melita Bihali, koja je kroz lik baba Mare opisala i raspad SFRJ, i za kraj ovog susreta naglasila da je rođena kao Jugoslovenka i da će tako i umreti.
Maternji jezik je ideološko-politička konstrukcijaVijesti. Matija Otašević; 12.11.2017. “Postoji Jugoslavija uspostavljena 1943. kao emancipacijski projekt, i samo u tom smislu - a ne u smislu nekakvog nacionalnog i kulturnog identiteta, zajedničke historije - ne, već u smislu identifikacije sa jugoslavenskim projektom i mogućnostima njegovog nastavljanja…” - U onom smislu, dakle, u kojem danas u Hrvatskoj djeluje i o kojem piše Viktor Ivančić? - “Apsolutno, moj prijatelj Viktor Ivančić. U tom smislu sam Jugoslaven i krležijanac.”
Bekim Fehmiu (1936–2010)Arhivirano 2023-02-08 na Wayback Machine-uVreme. J. Gligorijević; broj 1015, 17.06.2010. “Jedan od simbola Jugoslavije iz njenog zlatnog doba, nikada nije, u ime bratstva i jedinstva, a potom jugonostalgije, bežao od svog albanskog porekla, bio je i jedno i drugo: Albanac, Jugosloven, iznad svega umetnik, a pre svega – čovek.”
Sanjali najbolji, rasturili najgoriArhivirano 2022-10-20 na Wayback Machine-uVreme. Nedim Sejdinović; broj 1590, 24.06.2021. “Ono za čime žalim jesu procesi i principi na kojima je nastajala ta zemlja, a oni su bili beskompromisno emancipatorski i prvi put su nam se dogodili na ovim prostorima. U tom smislu ja sam naprosto Jugosloven bez Jugoslavije”, kaže Bodirogić.
Pas do pasa, beton do betonaArhivirano 2010-08-01 na Wayback Machine-uVreme. Jovana Gligorijević; broj 1021, 29.07.2010. “Više od dvadeset godina po odlasku iz zemlje koja se tad još zvala Jugoslavija, Ekrem se i dalje izjašnjava kao Jugosloven i dalje radi kao taksista i zidar (u Njujorku gradu).”
Nade i planovi zaboravljenih emigranataVreme. Ljiljana Smajlović; broj 980, 15.10.2009. Izjašnjavali ste se kao Jugosloven? - “To sam i danas. Što ne znači da nisam i Crnogorac i Srbin. A takođe i Srbijanac – pa u Beogradu u istom stanu živim od 1954!”
Venci i reči za velikana novinarstvaVreme. Živorad Kovaćević; br. 12, 14.01.1991. “Jug Girzelj je bio Jugosloven u najboljem smislu te reči Zato je toliko voleo Beograd — onaj široki, neuskogrudi, neprovincijalni, tolerantni, kosmopolitski Beograd. Bio je ponosan što je Beograđanin. Njegov zvezdani čas je bio kad su kolege odlučile da on, po krvi Hrvat i Italijan, po ljudskom opredeljenju Jugosloven, bude predsednik Udruženja novinara Srbije.”
Poslednji odlazak jugoslovenskog emigrantaVreme. Petar Lađević; broj 1283, 06.08.2015. “Tridesetog jula ove godine u Nju Džersiju je umro veliki Jugosloven, istinski borac za ljudska prava, najbliži saradnik pokojnog Mihajla Mihajlova, saradnik i prijatelj Saveza Oslobođenje i jedan od najrespektabilnijih izučavalaca i sakupljača različitih izvora za stvaranje celovite slike o demokratskoj Jugoslaviji; politički emigrant koji je čitav život posvetio intelektualnoj i ljudskoj borbi za demokratsku Jugoslaviju.”
Advokat od lika i delaVreme. Aleksandar Ćirić; 02.12.2010. “Neočekivano za mnoge, Srđa Popović otkriva da je oduvek bio Jugosloven, mada je imao problem "s tom vrstom identifikacije".”
Musliman, Jugosloven i levičarVremeDragoslav Grujić i Dokumentacioni centar "Vreme"; broj 844, 08.03.2007. “Ja sam i sada Jugosloven, neki kažu jugonostalgičar. Jesam, iskreno. […] Mnogi su insistirali da izjavim kako se osećam Srbinom. Ja nikada nisam rekao ni da sam Srbin ni da sam Hrvat. Ja sam Jugosloven, Bosanac, musliman.”
Simbol JugoslavijeVreme. Tanja Topić; broj 1445, 13.09.2018. “Uprkos opštem nacionalističkom ludilu Marijan Beneš je do poslednjeg daha ostao Jugosloven.”
Slikarstvo je muzika za očiVreme. Dragan Todorović; 30.10.2014. “On lično je 51 godinu tamo, kad ga pitaju ko je, odgovara, Jugosloven, srpskog porekla, da pripada srpskom plemenu…”
wannabemagazine.com
Wannabe intervju: Aleksandar Josipović Wannabe Magazine. Marina Gusev; 15.08.2011. “Ja se nikada nisam deklarisao kao Srbin, uvek za sebe kažem da sam Jugosloven, ili jugoslovenskog porekla.”
Jugosloven koji je pobegao u TeksasArhivirano 2023-11-14 na Wayback Machine-uDanas. Miroslav Simeunović; 02.11.2020. “I ovoga puta, kad smo se sreli, smejali smo se tome, kako se naš zajednički prijatelj, pok. arhitekta Miša David, iz nekog protesta, kad nije mogao da se upiše kao Jugosloven, izjašnjavao na popisima kao stari Grk.”
Ne pristajem da povlađujem ovoj realnostiArhivirano 2024-12-25 na Wayback Machine-u Magazin Politika. Aleksandra Isakov; 24.07.2024. “Ja sam levičarsko dete, ostao sam komunista i Jugosloven, i duboko verujem da ta nova realnost mora da dođe, kao što je realnost mog detinjstva i mladosti morala da nestane.”
Preminuo Vlado MilunićArhivirano 2022-11-26 na Wayback Machine-u BosnaInfo. BosnaInfo; 17.09.2022. “Ja sam češki arhitekt jer sam završio češke škole. Isto tako nisam Čeh premda imam češko državljanstvo. Ja sam Jugoslaven jer se tako osjećam, unatoč činjenici da Jugoslavija više na postoji”
Czech-Croatian architect behind Prague's Dancing House passes awayArhivirano 2023-01-08 na Wayback Machine-u (na engleskom) Expats.cz Expats.cz Staff; 18.09.2022. Milunić was born in Zagreb in what is now Croatia in 1941, but lived in Prague from the age of 16. In regards to his nationality, he described himself as "a Czechoslovak architect because I have a Czechoslovak education, and I feel Yugoslav in protest against primitive nationalism, even though neither Czechoslovakia nor Yugoslavia exists anymore."
Jugosloven koji je pobegao u TeksasArhivirano 2023-11-14 na Wayback Machine-uDanas. Miroslav Simeunović; 02.11.2020. “Mogu da potvrdim i danas da je moj daroviti prijatelj arhitekta Danilo Udovički, poreklom iz bačkog sela Mol, bio i ostao veliki patriota, erudita i poliglota, ali i Jugosloven u najboljem smislu te reči. Uvek se tako i izjašnjavao na popisima dok je to moglo, jer je i za njega, kao i za mnoge od nas, razbijanje Jugoslavije bila lična uvreda.”
Maksić, Milivoje: U raskoraku sa svetom.Arhivirano 2022-10-29 na Wayback Machine-u Beograd 2000, str. 9. “Bio је Аlbаnас ро poreklu, ali Jugosloven ро svemu drugom. Nije birao prijatelje ро ključu, već ро srcu. Mnogi smo bili među onima kojima је biо blizak. Redžai је biо čovek koji је prijatelju privгžen. Ponekad se čini da u ovom našem vremenu ta divna osobina - biti privгžen prijatelju, kao da počinje da bledi pod pritiskom egoizma, i nekih drugih, čudnih i sumnjivih moralnih normi. А upravo to, osećati se Jugoslovenom, što simbolizuje uverenje da smo svi u ovoj zemlji podjednako bliski i potrebni jedni drugima, i biti privгžen drugu, prijatelju - jeste politička, а rekao bih i moralna osnova, na kojoj jedino i može počivati naša spoljnopolitička služba.”
Umetnik , humanista, Jugosloven...Arhivirano 2024-12-25 na Wayback Machine-uDanas. Rade Radovanović; 21.11.2013. “Primož je bio pravi, plemeniti Jugosloven. Taj njegov izbor, bitna odrednica njegovog identiteta, imao je svoju estetsku, ideološku i humanističku utemeljenost.”
Beskrajna širina stanovnika svetaArhivirano 2022-10-16 na Wayback Machine-u Republika. Goran Cvetković; Broj 564-565, 01-31.01.2014. “Istinski levičar i Jugosloven, internacionalni i svetski pozorišni stručnjak Primož Bebler, nije stigao da uradi i tu jubilarnu predstavu Početak bune na dahije, po romanu Svetislava Basare.”
I čarobnjak i papaArhivirano 2023-01-04 na Wayback Machine-u vesti.rs Nada S. Preradović; 29.01.2022. “Do pre par godina živeo je u Pragu, izjašnjava se kao Jugosloven i ponosni je otac dve ćerke.”
Bjelogrlić: Film "Toma" se prepoznaje po univerzalnoj emocijiArhivirano 2023-01-21 na Wayback Machine-u Nportal. Nportal; 27.08.2021. “Osećam se Jugoslovenom. Imam poseban odnos prema toj državi, žao mi je što je više nema i verovatno se to oseća u filmu. Toma je otvoreno govorio pred kraj života, kad je počela da se raspada Jugoslavija, da je veliki protivnik toga. Pravio je jugoslovensku turneju neposredno pred rat”, podsetio je Bjelogrlić.
Bjelogrlić: Male razlike su me uvek inspirisale i zato sam ostao Jugosloven u dušiArhivirano 2023-11-16 na Wayback Machine-uRadio-televizija Srbije. RTS; 04.03.2020. “Međutim, tako je kako je. Još uvek se mi umetnici trudimo da pravimo i da sarađujemo zajedno, nema tu nikakvog političkog razloga ni tržišnog. Prosto, meni bar, je uvek zanimljivo da radim sa ljudima iz drugih sredina. Više puta sam to rekao – Jugoslaviju su razorile male razlike, a male rezlike su nešto što je meni bila inspiracija i zato sam ja ostao Jugosloven u duši”, rekao je iskreno Dragan Bjelogrlić.
Svetozar Cvetković: Glumčina i JugoslovenArhivirano 2023-01-07 na Wayback Machine-uDanas. Radmila Radosavljević; 11.08.2021. “Ta plemenitost i svetlost, pored činjenice da je ostao Jugosloven i građanin nepostojeće države, njegovoj skromnosti i gospodstvu dodaju još jednu finu nijansu koja ga čini renesansnim gospodarom.”
Фудбал ми помогао да станем на ногеArhivirano 2015-09-24 na Wayback Machine-uПолитика. Славко Трошељ; 13.07.2008. “Целог живота изјашњавам се као Југословен. И данас се осећам тако. Иако та државна заједница више не постоји. Али, то је моје право. Родио сам се у тој земљи. Али, ако хоћете дубоку интуитивно осећам апсолутну припадност и јеврејском и српском народу.”
Bekim Fehmiu (1936–2010)Arhivirano 2023-02-08 na Wayback Machine-uVreme. J. Gligorijević; broj 1015, 17.06.2010. “Jedan od simbola Jugoslavije iz njenog zlatnog doba, nikada nije, u ime bratstva i jedinstva, a potom jugonostalgije, bežao od svog albanskog porekla, bio je i jedno i drugo: Albanac, Jugosloven, iznad svega umetnik, a pre svega – čovek.”
Film se treba obraćati mladim fašistimaArhivirano 2023-11-14 na Wayback Machine-u XXZ magazin. Jurica Pavičić; 14.05.2018. Upravo zato Glavonić napominje da se osjeća kao Jugoslaven i citira Viktora Ivančića: “Budući da živimo u ambijentu gdje je Jugoslavija oglašena kao najgora psovka, upravo jugoslavenska etiketa nudi aktivniju poziciju i obilježava odgovorniji model antinacionalizma”.
Udareni temelji dubljim i složenijim projektimaArhivirano 2023-02-11 na Wayback Machine-uPobjedaSvetlana Višnjić; 06.05.2022. “Saradnjama se uvijek radujem, one su nužne između republika u Jugoslaviji, ja nikada nijesam prestao da budem Jugosloven. Nikada nijesam imao granica, uvijek sam išao dalje. Saradnja i odnosi preko kulture su nužnost, ako mislimo da išta radimo u budućnosti” – rekao je Grahovac.
Ита Рина је била и Београђанка ТамараArhivirano 2022-12-02 na Wayback Machine-uPolitika. Ненад Симић; 15.06.2019. “Шездесетих година прошлог века њен супруг и она су саградили кућу у Будви, где је као Српкиња, увек се изјашњавајући као Југословенка, умрла 10. маја 1979. године од напада астме.”
U Sarajevu ukopan glumac Davor Janjić: 'Spavaj, brate. S tobom je bilo tako lijepo'Arhivirano 2023-01-26 na Wayback Machine-u RadioSarajevo.ba, 05.12.2022. “Zahvaljujući svome porijeklu, tvojima Nadi i Žarku koji su te tako vaspitali, bio si univerzalist, suštinski protivnik nacionalizma, i ateist. Bosanac, Srbin, Hrvat, Slovenac, Jugoslaven, u onom značenju koje znaju samo oni koji istinski i duboko nose taj osjećaj. Oni drugi, koji su prezreli da su to ikada bili – a mnogi od njih su se često zaklinjali u to kad je to bilo kurentno – oni su danas najčešće važne karike u lancima kojima smo ovdje okovani. I koje iz vlastitog kukavičluka i komocije ne možemo prekinuti.”
Dodeljen „Zlatni pečat” KinotekeArhivirano 2024-12-25 na Wayback Machine-uPolitika. 06.06.2023. “Ponosan sam što mi nagradu „Zlatni pečat” dodeljuje ustanova koja nosi i dalje naziv Jugoslovenska kinoteka. Ja sam Jugosloven i to ću biti i ostati do poslednjeg trenutka svog života. Mnogi moji filmovi ili serije su nastajali u zemlji za koju kažu da više ne postoji. A za mene će Jugoslavija uvek postojati i ja ću zauvek biti Jugosloven.”
Gordan Matić: Od A do ZArhivirano 2023-01-08 na Wayback Machine-u Prvi prvi na skali. 30.01.2012 Kulturološki se osećam kao Jugosloven, jer su na mene, između ostalih, uticali pisci Ivo Andrić, Miroslav Krleža, Aleksandar Popović, Dušan Kovačević, muzičari Milan Mladenović, Darko Rundek, Džoni Štulić, Zoran Predin, filmovi “Slučaj Harms”, “Beštije”, “Pad Italije”, “Leptirica”, “Nacionalna klasa”, “Pre kiše”
Priča o geniju Arsenu DedićuArhivirano 2014-08-04 na Wayback Machine-uBlic. Aleksandar Nikolić; 27.04.2014. “Svi su me pitali kako to da srpski reditelj snimi film o Arsenu Dediću? Kazao sam im da sam Jugosloven i da snimam film o jugoslovenskom kantautoru.”
Intervju Irfan Mensur: Jednostavno - postojim, i to je ono što je meni najbitnijeArhivirano 2023-06-25 na Wayback Machine-uBlic. Tatjana Nježić; 26.04.2023. “I prvi intervju koji sam posle povratka iz inostranstva dao bio je veliki intervju u NIN-u, gde sam pričao – iako je to bilo bogohulno - o jugoslovenstvu, da ja ne mogu biti ništa drugo nego Jugosloven i da još verujem u jugoslovenstvo kojeg i dalje ima mnogo na sve strane, ali ljudi su osujećeni da to izgovore.”
Velika ispovest Irfana Mensura za Nova.rsArhivirano 2022-10-21 na Wayback Machine-u Nova.rs Nemanja Lisinac; 24.03.2021. “Prosto, ta neka multikulturalnost Sarajeva je nešto što me i danas opredeljuje kao jedinu varijantu mog bistvovanja, a to je da sam Jugosloven. Nekada, pre 20 godina, izgovoriti to u Srbiji bilo je bogohulno, ali ja se ni tada nisam odrekao jugoslovenstva i toga da sam Jugosloven, pa čak i po cenu toga da me izbrišu iz enciklopedije 'Ko je ko na Balkanu', što se i dogodilo”, priča Irfan Mensur u velikoj ispovesti za Nova.rs.
Irfan Mensur: Loše sam odigrao PrincipaArhivirano 2022-10-20 na Wayback Machine-uDani. Tamara Nikčević; 08.08.2014. Vidjela sam da ste u jednom intervjuu rekli kako, i nakon svega, ostajete nepopravljivi Jugosloven. Šta to danas znači? - “Jugoslavija i jugoslovenstvo moj su identitet, moja vera. U toj državi sam rođen, tu odrastao; na toj tradiciji sam vaspitavan, tako živeo. I, šta sada?! Uvek sam bio Jugosloven! Moj otac je musliman, majka katolkinja, maćeha pravoslavka; najstarijeg sina Filipa dobio sam u braku sa Ljiljanom Perović; sa Srnom Lango imam Pavla. I, nakon svega, osim Jugosloven, šta bih mogao da budem?! Pa, zar moja porodica nije Jugoslavija u malom?!”
Irfan Mensur: Moja Jugoslavija još postojiArhivirano 2022-10-22 na Wayback Machine-u MNE magazin. Bojana Radonjić; 08.03.2015. Rekli ste: “Do dana današnjeg ostao sam Jugosloven”. - “Znate šta, ja sam govorio da sam Jugosloven i u vrijeme kada to nije bilo popularno, kad je pogubno bilo reći da sam jugonostalgičar, ali sam ja uvijek pojašnjavao svoju jugonostalgiju.”
Intervju, Irfan Mensur: Kultura je vodilja ka uspehu narodaArhivirano 2022-10-20 na Wayback Machine-u Ekspres. Mirjana Mitrović; 01.06.2017. “Mislili su da su veći Srbi od mene i da su zato vredniji kao ljudi, bez obzira na to što je Srbija u mene uložila milione dolara kroz posao i obrazovanje i bez obzira na to što se nikada nisam bavio politikom niti sam se izjašnjavao drugačije sem da sam Jugosloven, ne iz straha, već zato što se tako osećam.”
Dino Mustafić: Kod nas se nacionalizam kao pantljičara uspinje od portira do akademikaArhivirano 2023-01-01 na Wayback Machine-uDanas. Radmila Radosavljević; 04.12.2022. “Moje jugoslovenstvo je kulturni identitet, duhovni prostor kojeg živim intezivno. Ima tu i mog inata prema onim kojim je Jugoslavija postala psovka. Biti Jugoslaven danas nije samo politički stav veći je i etički. Svojevrsni vid otpora nacionalističkom ološu, možda jedna odgovornija forma antinacionalizma. Ako je nekom najvažnije da bude Hrvat ili Srbin ili Bošnjak po liniji svoje nacionalne pripadnosti, onda je potpuno prirodno da možete biti Jugoslaven po liniji svoje nadnacionalne pripadnosti.”
Borka Pavićević: Jugoslavija je aktuelna zbog aktuelnih politikaArhivirano 2022-10-11 na Wayback Machine-uDani. Tamara Nikčević; 12.04.2017. Ipak, kao Jugoslovenka, kao neko ko je rođen i ko je živio u “mraku socijalizma”, možete li zamisliti zajednicu čije bi “rotirajuće predsjedništvo”, pored “kralja ujedinitelja” Aleksandra Vučića, činili Bakir Izetbegović, Đorđe Ivanov, Kolinda Grabar-Kitarović, Filip Vujanović, Borut Pahor? Kakva bi to uopšte država bila? - “Mogu da zamislim samo jednu Jugoslaviju, u kojoj bi se ovi koji danas protestuju na beogradskim ulicama povezali sa ljudima iz kulture koji su svojevremeno potpisivali peticije protiv ministra Hasanbegovića, sa radnicima koji su peške iz Tuzle išli do granice sa Hrvatskom, sa… Ko piše o štrajku radnika u Bosni, taj želi da u Srbiju unese nered. Sećate li se toga? Takve rečenice su u to vreme izgovarali oni koji bi danas da prave nekakvu “staru Jugoslaviju plus Albanija”.”
Josip Pejaković u Trebinju izveo monodramu "Ućerivanje"Arhivirano 2025-01-20 na Wayback Machine-uDnevni avaz. P.M.; 20.03.2015. Pejaković kaže da je monodrama „Ućerivanje“ imala dobar prijem i Hrvatskoj, mada je bilo negativne atmosfere zbog toga što se on izjasnio kao Jugosloven. „Kako neko ko se zove Josip može da se izjašnjava kao Jugosloven. Sve je kulminiralo incidentom tako da je prilikom izvođenja monodrame u Zadru i policija morala da osigurava,“ objasnio je Pejaković.
Najviše Jugoslovena u SrbijiArhivirano 2023-01-07 na Wayback Machine-u Novi magazin. IJ; 16.09.2012. “Beogradski pozorišni i filmski reditelj Gorčin Stojanović takođe se deklariše kao Jugosloven, iako to nije činio kada je ta ideologija bila dominantna: - Ideja jugoslovenstva nije politička, već pre svega kulturna. Bazirana je na povezivanju naroda koji imaju kulturne i jezičke srodnosti. Nema veze sa titoizmom i nije suprotna ni srpstvu, ni hrvatstvu. U pitanju je ideja koja je opstala kroz decenije, jer ne umiru ideje, već države, rekao je Stojanović.”
Iyu, naopako!Arhivirano 2010-10-31 na Wayback Machine-uBlic. Gorčin Stojanović; 29.10.2010. “I, uzgred, ako je kome bitno, potpisnik se deklariše, otkako, hvala Bogu, nema Jugoslavije, kao - Jugosloven. Bez sentimenta, bez žala.”
Bekim Fehmiu – Blistavo i StrašnoArhivirano 2023-02-08 na Wayback Machine-u Pulse Magazin. Boban Savković; 16.06.2010. “Kao i pokojni Abdurahman Šalja bio je Albanac ali i Jugosloven…u onom smislu Kusturičinih likova koji, mrtvi, odlaze nekuda na plutajućem ostrvu.”
Trešnjak: Bilo bi lepo režirati na BalkanuArhivirano 2023-06-02 na Wayback Machine-u Glas Amerike. Helena Đorđević; 14.06.2014. “Mi smo se preselili ovde 1976. i to je još uvek bila Jugoslavija i tako uvek kada me ljudi pitaju uvek kažem da sam Jugosloven jer je to jedina stvar koju sam znao.”
Ljudi - Fotograf Rizo Širla (Ulcinj, 1971.)Arhivirano 2022-10-19 na Wayback Machine-u YouTube. Srđan Karanović; Jugoslavija 1972. “I, da Vam kažem još: sad kad je bio popis stanovništva, pita što osjećam. Ja [se] osjećam kao Jugoslaven, drugo ništa, šta imam da... ostajem Jugoslaven.”
Partizanski filmovi – poetika otpora i nadeArhivirano 2022-11-26 na Wayback Machine-u Dunav.at 23.10.2019. “Jedna od studentica dobro posjećenih predavanja na Bečkom univerzitetu koju je takođe zainteresovala solidarnosti i zajedništvo protagonista partizanskog filma, jeste Olja Alvir. Mlada spisateljica koja u Beču živi od djetinjstva i čiji su roditelji izbjegli iz Bosne, samu sebe naziva Jugoslovenkom i time pokazuje simpatiju za zemlju čija je osnova bilo zajedništvo svih njenih naroda i narodnosti, a koja je, kako se tvrdilo, nastala u antifašističkoj borbi.”
O pasošu i putovniciArhivirano 2016-03-05 na Wayback Machine-u tportal.hr Vladimir Arsenijević; 26.06.2012. “Vjerujem da je to razlog zbog kog mi je oduvijek bilo znatno lakše identificirati se kao Jugoslaven.”
Povratak otpisanogaArhivirano 2024-11-19 na Wayback Machine-u Portal Novosti. Marko Pogačar; 18.11.2024. “Babić je, bez obzira na u mladosti kritičan stav prema elementima sistema, pa i efemerne rubno "proljećarske" devijacije, deklarirani Jugoslaven i komunist, viđen kao "zadrti šuvarovac" i partijski element koji se zacrtane politike, bez veće osjetljivosti za detalje, nije libio provoditi u praksi, te je oštar kritičar hrvatskog nacionalizma u najrazličitijim njegovim pojavnim oblicima.”
Veliki povratak i autobiografija Gorana Babića, divnog pjesnika i mračnog proroka koji je godinama prije rata najavljivao apokalipsuArhivirano 2022-11-17 na Wayback Machine-u telegram.hr Dragan Markovina; 06.06.2022. “Goran Babić je čovjek o kojem se u Hrvatskoj temeljito šutjelo godinama. Književnik, ljevičar, pripadnik Šuvarove lijeve frakcije u SKH, divan pjesnik i mračni prorok koji je godinama prije rata najavljivao apokalipsu, glavni urednik umnogome ozloglašenog Oka, Mostarac zavičajem iz Opuzena i doline Neretve, školski drug Slobodana Praljka i uvjereni Jugoslaven, na kraju je početkom 1991. otišao iz Zagreba u Beograd, da se nikad ne vrati.”
Sanjali najbolji, rasturili najgoriArhivirano 2022-10-20 na Wayback Machine-uVreme. Nedim Sejdinović; broj 1590, 24.06.2021. “Ono za čime žalim jesu procesi i principi na kojima je nastajala ta zemlja, a oni su bili beskompromisno emancipatorski i prvi put su nam se dogodili na ovim prostorima. U tom smislu ja sam naprosto Jugosloven bez Jugoslavije”, kaže Bodirogić.
Spomen ploča Oskaru DavičuArhivirano 2022-11-17 na Wayback Machine-uVečernje novosti. V. N.; 12.04.2012. “Ne napuštajući nikad i ni na koji način svoju pripadnost Srbiji, njenom narodu i njenoj literaturi, o čemu ponajbolje svedoči njegova veličanstvena „Srbija“, on je istovremeno bio gorljivi Jugosloven, internacionalista, koji nije podnosio niti jedan od naših brojnih minijaturnih i nepodnošljivih nacionalizama - istakao je Goran Babić.”
Ergić kod Stankovića - glas razuma usred euforijeArhivirano 2015-10-24 na Wayback Machine-u tportal.hr Zrinka Pavlić; 15.06.2014. “Em se drznuo kritizirati nogomet u ovo doba koje mnogi doživljavaju kao doba obavezne nacionalne konsolidacije (koja je također predmet Ergićeve kritike), em je s priličnim negodovanjem govorio o uplitanju nacionalizma i religije u sport, em je bez imalo ustezanja izjavio da se izjašnjava kao Jugoslaven.”
Ivan Ergić, Zanimanje – tragalacArhivirano 2023-09-22 na Wayback Machine-u WineStyle. Tamara Marković; 03.11.2019. “Kada sam u Švajcarskoj osećam se daleko više kao Jugosloven ili Srbin. A kada sam ovde, nemam takav doživljaj. Recimo da mi se taj osećaj pojača kada sam u nekoj drugoj sredini. Za mene je identitet stvar kulturnog, a ne etničkog konteksta.”
Once upon a time in LondonArhivirano 2023-03-30 na Wayback Machine-u (na engleskom) anarussellomaljev.com Ana Russell-Omaljev, 12.10.2020. “The panellists also touched on different layers of identity, with writer Goldsworthy saying that she is both Serbian and Yugoslav, as well as British.”
Popov, Jovan: Jež i jorgovan. Skica za uporedni portret Aleksandra Tišme i Danila KišaArhivirano 2023-02-02 na Wayback Machine-u, u: Polja, br. 416 (2001), str. 67. “Deceniju i po kasnije, u poslednjoj godini svog života, i jednoj od poslednjih njegove zemlje, on objašnjava zašto se ne izjašnjava kao srpski pisac: »u inostranstvu jedva i to znaju šta je Jugosloven, a kamoli Srbin«. Izgovor je lakonski, a i vreme koje sledi veoma brzo će ga demantovati – Evropa će se naprasno zainteresovati za Srbe, na žalost ne na način na koji bismo voleli. Malo dalje, međutim, Kiš precizira da je nacionalnost Jugosloven »jedina tačna oznaka onoga što jesam«.”
Majdzik Papić, Katarzyna: Zwischen den Welten. Postjugoslawische Literatur im Spannungsfeld der ÜbersetzungArhivirano 2023-01-06 na Wayback Machine-u, u: Dampc-Jarosz, Renata/Kałuża, Anna (ur.): Narrative des Wandels. Transformationsprozesse nach 1989 in den mittel- und osteuropäischen Literaturen. 2022, str. 297 nap. 54. (na nemačkom)
Der Interpretationskontext für Matvejevićs Texte ist in erster Linie der Mittelmeerraum (obwohl der Autor sich selbst als Jugoslawe bezeichnete und notabene in der multiethnischen Stadt Mostar geboren wurde): „Der Horizont der Existenz ist die Identität, die sich aus der Zugehörigkeit zu einer bestimmten Kultur ergibt, die für Matvejević die mediterrane Zivilisation ist.“
Kome je pukla ‘Žica’?Arhivirano 2023-01-07 na Wayback Machine-u Ravno do dna. Jelena Svilar; 08.01.2012. “Neobično je, nakon tolikih godina terora raznih promotera vlastitih ega koji navodno djeluju u nacionalnom interesu, u eteru javne televizije čuti intervju s čovjekom zbog kojeg ćete konačno doživjeti stanoviti ushit što pripadate istom narodu, iako je upravo nacionalni identitet ono što Matvejević, kao deklarirani Jugoslaven, nikada nije osjećao imanentnim sebi samom.”
Kazalište Marin Držić: Kad je Bog stvarao Dubrovnik.Arhivirano 2023-10-04 na Wayback Machine-u Dubrovnik 2015, str. 22. “Paradoksalno je da je Milan Milišić koji se osjećao i izjašnjavao kao Jugoslaven, ubijen projektilom Jugoslavenske narodne armije.”
Beatnici su danas aktualniji nego ikadArhivirano 2013-10-20 na Wayback Machine-u Novosti. Rade Dragojević; broj 648, 19.05.2012., broj 648 “Baš kao i Danilo Kiš ili Predrag Matvejević, i Milan Milišić bio je kozmopolita i uvjereni Jugoslaven, ali i Dubrovčanin.”
In memoriam Pero Mužijević (1934-2003)Arhivirano 2023-01-07 na Wayback Machine-u Republika. Nastasja Radović, Nebojša Popov; broj 322-323, 01-31.12.2003. “Pero Mužijević je bio autentičan Jugosloven, vezan za Bosnu, rođenjem i uspomenama, Beograđanin, bez kojeg se ne može zamisliti priča o našoj književnoj boemiji, nenadmašan kozer, humanista po načinu života a ne parolama, intelektualac, pre svega po osećaju sveta...”.
Narodu nije ništa, a sve ga boliArhivirano 2022-10-31 na Wayback Machine-u XXZ magazin. Savo Petrović; 28.06.2021. “Muharem Omerović se u popisu stanovništva uvijek izjašnjavao kao Musliman govoreći da se on osjeća i kao Jugosloven i da će jednog dana narodi Jugoslavije "ako ne budu imali dovoljno zlata praviti Tita i od blata"!”
Eliezer Papo: Naravno da sam jugonostalgičanArhivirano 2023-06-15 na Wayback Machine-u Javni servis. Anđelka Cvijić; 16.09.2022. Kažete da ste Sarajlija, Bosanac i Jugosloven. Šta vam je to značilo pre rata, šta znači sada kad Jugoslavije nema? - “Prije rata su sva ta tri pridjeva upućivala na jednu te istu puku realnost, jer tad nisam bio samo IZ Sarajeva/Bosne i Hercegovine/Jugoslavije, nego i U Sarajevu/Bosni i Hercegovini/Jugoslaviji. Danas sva tri označavaju prvenstveno kulturu, mentalitet, pogled na svijet.”
Lični stav Dušana Petričića: Duško Radović je prezirao kalkulantski patriotizamArhivirano 2023-01-07 na Wayback Machine-uDanas. Dušan Petričić; 12.12.2022. “Mnogi imaju dilemu, na kojoj strani bi Duško Radović danas bio u ovoj našoj podeljenoj, razorenoj i moralno posrnuloj državi. Znam da je Duško bio iskreni Jugosloven, znam da je bio ateista, znam da je iz dubine duše prezirao lažni i kalkulantski patriotizam i znam za njegov otvoreni i duboki animozitet prema onoj raščupanoj, bradatoj i primitivnoj četničkoj Srbiji.”
Milenković, Nebojša: Vujica Rešin Tucić. Tradicija avangarde.Arhivirano 2024-04-25 na Wayback Machine-u Novi Sad 2011, str. 64. “Uprkos brojnim razočarenjima, Rešin Tucić se čitavog života izjašnjavao kao Jugosloven i kao komunista – kao takav, čak i nakon ratnih devedesetih, u svim centrima bivše nam države bio je rado viđen gost.”
Rat, mir, VelimirArhivirano 2023-01-05 na Wayback Machine-u Portal Novosti. Boris Rašeta; 03.07.2022. Izrekao je i rečenicu koja se na ovim televizijama nije dugo čula i neće, o tome kako se oduvijek osjećao “i Hrvatom, i Jugoslavenom”.
Peđa Bajović u Clubu Monument!Arhivirano 2022-11-26 na Wayback Machine-u ekskluziva.ba 04.01.2016. “Jednostavno, kad se ta zemlja raspala, ja sam već imao 20 godina, dakle bio potpuno formirana ličnost. Sve ovo što je uslijedilo kasnije, nije mi se uspjelo primiti u identitet i ako kažem da sam ovo prvo - onda bih poništio ono drugo ili treće, pa čak i četvrto, a koji su sve dio mog identiteta. Zato, ja sam kulturološki Jugosloven, a imam i papire za to u vidu tri i po državljanstva! Usput, živio sam svuda unaokolo i mislim da, ako nisam u pravu, barem ima pravo na takvo mišljenje.”
Kochen, ganz ‘politisch unkorrekt’Arhivirano 2023-02-11 na Wayback Machine-u (na njemačkom) Meeting Halfway. “Ich nenne mich ganz offen einen Jugoslawen, denn meine ganze Familie liebt Sex, deshalb ist auch alles vermischt, Kroaten mit Muslimen, Muslime mit Serben… Obwohl mein Name orthodox ist, bin ich kein religiöser Mensch, ich bin Jugoslawe, und werde es immer sein.”
Merima Isaković: Ja sam Jugoslovenka i dok ja postojim – postoji JugoslavijaArhivirano 2022-10-20 na Wayback Machine-u N1 SRB. N1 Beograd; 28.05.2021. “Nije tačno da ne postoji Jugoslavija, zemlja postoji dokle ljudi postoje, političke granice su drugo, ali ja sam Jugosloven i dok ja postojim – postoji Jugoslavija, da vas upoznam sa geografskom popravkom”, rekla je ona. […] “[…] Ako ja postojim, a ja sam Jugoslovenka, onda postoji i Jugoslavija, a verujem da nas ima još”, dodala je ona.
Kako sam mlatio praznu slamuArhivirano 2024-12-25 na Wayback Machine-u miroslavmirkosimic.org Miroslav Mirko Simić; 2004. “Oduvek sam se izjašnjavao isključivo kao Jugosloven nikad ne osećajući neku posebnu potrebu da naglasim da sam istovremeno i Srbin po ocu, odnosno Čeh po majci. Pre Drugog svetskog rata nisam s mojim jugoslovenstvom imao nikakvih problema. Docnije, međutim, je komunistička vlast tražila da uz Jugosloven dodam i “neopredeljen” što sam smatrao da je potpuno blesavo, pa sam to uprkos prisili odbijao da činim. Kao vrlo “opredeljen“ Jugosloven naravno da sam odmah čim su krajem osamdesetih počeli da rasparčavaju moju domovinu, činio sve da se tome suprotstavim.”
Životopis Miroslava Mirka SimićaArhivirano 2022-11-27 na Wayback Machine-u miroslavmirkosimic.org “Miroslav Simić, zvani Mirko, rođen je 4. aprila. 1924. godine, i to slučajno u Beogradu, odnosno Srbiji. Stoga je on sasvim slučajno u krštenici zabeležen kao Srbin kakvim se međutim nikad nije osećao, već je uvek govorio da je Jugosloven. ”
Beki Bekić za “Express”: Ne krijem svoje ime i prezime, u Beogradu nemam problemaArhivirano 2023-02-11 na Wayback Machine-u Express.ba Arina Hasović; 10.02.2023 Vi ste Albanac, sa adresom u Beogradu. Jeste li nekada imali problema zbog te činjenice? - “Nikada ništa negativno. Mene su jako dobro prihvatili, a nikada nisam krio ime ni prezime. Čak sam bolje prihvaćen nego neki njihovi pjevači. Narod kao narod, ako si dobar prema ljudima nema veze koje si vjere, to niko ne gleda u Beogradu. Moja žena je pravoslavna, živimo jugoslovenski jer ja sam u duši još uvijek Jugosloven. Ja volim tu zemlju, onu slogu gdje smo svi zajedno se voljeli, uživali. Ono kada dođem iz inostranstva pa uđem u Sloveniju i kažeš sebi „ušao sam u moju državu“.”
Pas do pasa, beton do betonaArhivirano 2010-08-01 na Wayback Machine-uVreme. Jovana Gligorijević; broj 1021, 29.07.2010. “Više od dvadeset godina po odlasku iz zemlje koja se tad još zvala Jugoslavija, Ekrem se i dalje izjašnjava kao Jugosloven i dalje radi kao taksista i zidar (u Njujorku gradu).”
Povratak Lepe BreneArhivirano 2013-10-29 na Wayback Machine-u Press Online. M. Majstorović; 07.12.2008. Da li se još deklarišete kao Jugoslovenka? - “Ako neko ima pravo da se deklariše kao Hrvat ili Srbin, i ja imam pravo da budem Jugoslovenka.”
HimnaArhivirano 2019-01-19 na Wayback Machine-u Arhiv Jugoslavije “Pesmu "Hej Sloveni" napisao je u Pragu 1834, u vreme panslavističkog pokreta, Samuel-Samo Tomašik, Slovak po nacionalnosti. […] Pevana je kao himna još na panslovenskom kongresu u Pragu 1848, na kojem se delegat Vatroslav Lisinski izjasnio kao prvi Jugosloven.”
[1]Arhivirano 2023-02-12 na Wayback Machine-u[2] Magnifico il Grande. Po domače, car Mladina. Max Modic; broj 52, 04.01.2008./28.12.2007. “Mi Jugoslovani smo najbolj neverjetna in po svoje napredna nacija. Čeprav so nam izbrisali državo, še naprej živimo, delamo in ustvarjamo. V bistvu obstajamo na neki višji duhovni stopnji. Z našim življenjem in delom dokazujemo, da ne potrebujemo ne države ne davkov ne politikov ne liderjev.”
Balkanskom ulicom: Dado TopićArhivirano 2022-11-16 na Wayback Machine-uRadio-televizija Srbije. Vesna Dedić; 09.04.2017. “Dado Topić, Beograđanin, Jugosloven, legenda rok end rola i nadasve porodičan čovek svojom pričom će sigurno ove nedelje u mnoge domove uneti osećaj da je dobro samo ako ima ljubavi i poštovanja.”
A farewell to YugoslaviaArhivirano 2017-07-07 na Wayback Machine-u (na engleskom) openDemocracy. Dejan Đokić; 10.04.2002. “I usually declared myself a Yugoslav, which had several advantages over being merely a Serb, which I also am, by virtue of being born in Serbia, to Serbian parents. True, by Yugoslav I don't just mean a citizen of a country called Yugoslavia, in Central and Eastern Europe national identities have primarily ethnic and not civic meaning. This effectively means that even though there is no country called Yugoslavia anymore, I can continue to declare myself a Yugoslav. But, I have an(other) ethnic identity, that of a Serb, and anyhow, being Yugoslav always meant something more to me than just a national identification. […] Although, as I already said, I always identified with Yugoslavia, I think I only became a real Yugoslav once the real Yugoslav state disintegrated, when I left Serbia for Britain.”
Teofil Pančić za Karakter: Moja lista pet najboljih novinaraArhivirano 2022-12-03 na Wayback Machine-u Karakter. Karakter; 03.12.2021. “Aludirate na moj tekst u kome sam objasnio da su entiteti složeniji i da ne mora da bude samo jedan, jer sam ja celog života i Srbin i Vojvođanin i Jugosloven i da ne vidim u čemu je tu problem. Na popisima sam se uvek izjašnjavao kao Srbin, ali sad dolazim u iskušenje da se pomalo iz inata izjasnim kao Vojvođanin. Ako nacionalistima to već toliko smeta, onda malo da ih iritiram.”
Bez Jugoslovena na popisuArhivirano 2022-10-14 na Wayback Machine-u Forum - Portal građanske Srbije. D. B.; 12.10.2022. “Redakciji Portala Forum javio se kolega Dragoslav Simić (Radio Beograd) i rekao da mu je pre dva dana došla popisivačica kojoj je na pitanje o nacionlanosti odgovorio da je Jugosloven.”
Braća po krvi i jezikuArhivirano 2022-11-01 na Wayback Machine-uGlas javnosti. Slavica Jovović; 19.05.2001. “Ja sam i dalje Jugosloven i ostajem u svim svojim političkim orijentacijama za Jugoslaviju. Mi smo svi bili Sloveni, oni koji su bili bliži istoku postali su pravoslavci, a oni koji su bili bliži rimskom carstvu prihvatili su katolicizam. Kada su došli Turci, prihvaćen je islam. Svi govorimo istim jezikom ali različitim narječjima. Mi smo svi braća po krvi i jeziku.”
Ašok Murti - BiografijaArhivirano 2011-03-25 na Wayback Machine-u Puls Online “Ja sam Jugosloven, ali indijskog porekla, to je identitet koga se nikada neću odreći. Moja intimna istorija ne poklapa se sa opštom, a naročito ne sa geografijom. Nisam jugonostalgičar, to je kulturni i emotivni, ne geografski prostor.”
wikimedia.org
commons.wikimedia.org
Glas Crnogorca, br. 56 od ponedeljka 8. oktobra 1918. (Wikisource i Wikimedia Commons): „Pozdrav svoj dragoj braći Jugoslovenima od strane dugonapaćenog, a danas najsrećnijeg i najradosnijeg Jugoslovenina — Kralja Crne Gore.”
wikipedia.org
sr.wikipedia.org
Glas Crnogorca, br. 56 od ponedeljka 8. oktobra 1918. (Wikisource i Wikimedia Commons): „Pozdrav svoj dragoj braći Jugoslovenima od strane dugonapaćenog, a danas najsrećnijeg i najradosnijeg Jugoslovenina — Kralja Crne Gore.”
Glas Crnogorca, br. 62 od ponedeljka 2. januara 1919. (Wikisource): „Međutim, nijedan pojedinac u Srpstvu i Jugoslovenstvu nije više radio na njemu od mene, nastavljajući u tome djelo mojih besmrtnih predaka. [...] Ni ja ni moja kuća nijesmo se popeli i držali na prijesto Crne Gore silom; nećemo na njega ni ostati, ako to zahtijevaju interesi Crne Gore i jugoslovenskog naroda.”
winestyle.rs
Ivan Ergić, Zanimanje – tragalacArhivirano 2023-09-22 na Wayback Machine-u WineStyle. Tamara Marković; 03.11.2019. “Kada sam u Švajcarskoj osećam se daleko više kao Jugosloven ili Srbin. A kada sam ovde, nemam takav doživljaj. Recimo da mi se taj osećaj pojača kada sam u nekoj drugoj sredini. Za mene je identitet stvar kulturnog, a ne etničkog konteksta.”
wixsite.com
sav-ns.wixsite.com
Struktura i rukovodstvo SAV-a SAV - Savez antifašista Vojvodine. “Sremac, Srbin, Vojvođanin, Jugosloven i Evropljanin.”
xxzmagazin.com
Film se treba obraćati mladim fašistimaArhivirano 2023-11-14 na Wayback Machine-u XXZ magazin. Jurica Pavičić; 14.05.2018. Upravo zato Glavonić napominje da se osjeća kao Jugoslaven i citira Viktora Ivančića: “Budući da živimo u ambijentu gdje je Jugoslavija oglašena kao najgora psovka, upravo jugoslavenska etiketa nudi aktivniju poziciju i obilježava odgovorniji model antinacionalizma”.
Narodu nije ništa, a sve ga boliArhivirano 2022-10-31 na Wayback Machine-u XXZ magazin. Savo Petrović; 28.06.2021. “Muharem Omerović se u popisu stanovništva uvijek izjašnjavao kao Musliman govoreći da se on osjeća i kao Jugosloven i da će jednog dana narodi Jugoslavije "ako ne budu imali dovoljno zlata praviti Tita i od blata"!”
Ljudi - Fotograf Rizo Širla (Ulcinj, 1971.)Arhivirano 2022-10-19 na Wayback Machine-u YouTube. Srđan Karanović; Jugoslavija 1972. “I, da Vam kažem još: sad kad je bio popis stanovništva, pita što osjećam. Ja [se] osjećam kao Jugoslaven, drugo ništa, šta imam da... ostajem Jugoslaven.”
Evropa i Srbi: Milenko PanićYouTube. RTS Obrazovno-naučni program - Zvanični kanal; 22.08.2016. “Pa, moram Vam reći da ovaj, ja sam uvijek bio, i odgojen, i… i ostao jugoslovenski orijentisan. […] Ali, ja sam se osjećao Jugosloven, i dalje se osjećam Jugosloven.”
Face to Face YouTube. 10.05.2025. “Ne da mi fali Jugoslavija, nego sam bio, ostao i umrijet ću kao Jugosloven.”
zenskimuzejns.org.rs
Vatrogastvo i ženska emancipacija ŽeNSki muzej. Vesna Nedeljković Angelovska; 21.12.2023. “Za sebe kaže da je Jugoslovenka. Ima kritički stav prema politici savremenog društva ali smatra da je socijalistički poredak Jugoslavije bio najhumaniji poredak.”
znaci.org
Kučan, Viktor: Borci Sutjeske. Beograd 1996, str. 65. “Vernić Vuk, borac u prištapskim jedinicama VŠ, neutvrđenog mesta rođenja, profesor na Pravnom fakultetu u Zagrebu, Jugosloven, u NOV došao krajem marta 1943. iz ustaškog logora Jasenovac razmenom za zarobljene Nemce.”
Kučan, Viktor: Borci Sutjeske. Beograd 1996, str. 48. “Krstulović Marka Vicko, komandant rasformirane 9. dalmatinske divizije, na raspoloženju u VŠ, rođen 1905, Split, radnik, Jugosloven, u NOB od 1941, član KPJ od 1922, član CK KPJ od 1940, većnik Prvog i Drugog zasedanja AVNOJ-a, krajem rata ministar u vladi NR Hrvatske. ”
Kučan, Viktor: Borci Sutjeske. Beograd 1996, str. 57. “Pijade Samuila Moša Čiča Janko, načelnik odseka VŠ za vojne vlasti u pozadini i član CK KPJ, rođen 1890, Beograd, akademski slikar i novinar, Jugosloven, u NOB od 1941, član KPJ od 1920, bio član ilegalnog Izvršnog odbora KPJ od 1922, izdržao četrnaest godina robije, većnik Prvog i Drugog zasedanja AVNOJ-a.”
Kučan, Viktor: Borci Sutjeske. Beograd 1996, str. 102. “Primorac Antuna Rudolf, načelnik Štaba divizije, rođen 1904, Sutomore, Bar, major jugoslovenske vojske, Jugosloven, u NOB od 1941, član KPJ od oktobra 1942, krajem rata šef Jugoslovenske vojne misije u SSSR-u.”
Kučan, Viktor: Borci Sutjeske. Beograd 1996, str. 44. “Has Herta, borac u službi veze VŠ, rođena 1917, Maribor, studentkinja, Jugoslovenka, u NOB od 1941. godine, član KPJ.”
zurnal.rs
“Igrao sam oštro, ali nisam bio grubijan”Sportski žurnal. Slađan Jeremić; 23.03.2024. “Dolazim do Srbije i ostalih novostvorenih zemalja makar jedan put godišnje. Ostao sam veliki Jugosloven. Odem do Sarajeva, Banjaluke, u Pulu gde sam odrastao. Po Beogradu potrošim najviše vremena.”
