Alan Dundes (1996). The Walled-Up Wife: A Casebook. Univ of Wisconsin Press. str. 3ff. ISBN978-0-299-15073-0. Pristupljeno 1 March 2013. »Karadzic recorded one version of the ballad from one of his prize informants, a man called Old Rashko, who was born in old Herzegovina, but who later came to Serbia, specifically the town of Kolasin. The ballad was first published in 1815.«
Novak Kilibarda (1972). (Poezija i istorija). str. 91. Pristupljeno 1 March 2013. »Старац Милија, Тешан Подруговић и старац Рашко поријеклом су из пограничних крајева према Црној Гори«
Vuk Stefanović Karadžić; R. Aleksić (1958). Pjesme junačke najstarije. Prosveta. str. 665. Pristupljeno 4 March 2013. »Рашков брат Марко, који је тада пребегао заједно са Рашком, јесте деда познатог социјалисте српског, Светозара Марковића«
Božidar Kovačević (1949). Iz prošlosti. Srpska književna zadruga. str. 156. Pristupljeno 3 March 2013. »Због тога би се могло претпо- ставити да је породица Марковића прешла у Србију из некога краја северно од Таре и западно од Ибра, ако се докаже да је Вуков „старац Рашко" доиста брат Марка, Светозарева деде.«
Vuk Stefanović Karadžić (1833). Narodne srpske pjesme. U štampariji Brejtkopfa i Eršla. str. 17. Pristupljeno 3 March 2013.
Miodrag Popović (1987). Vuk Stef. Karadžić: 1787-1864. Nolit. str. 158. Pristupljeno 1 March 2013. »У ствари сам спевалац Старац Рашко, устаник из доба Кара- ђорђа и борац у шанцу на Делиграду«
Rajko Petrov Nogo (1990). Srpske junačke pjesme: antologija. BIGZ. str. 408. Pristupljeno 1 March 2013. »Тако је, на пример, Старац Рашко 1804. развио устанички барјак на Липару, а 1806. бранио Делиград.«
Bogdan Popović; Jovan Skerlić (1908). Srpski književni glasnik. str. 467. Pristupljeno 1 March 2013. »Па и Вукову полагању рачуна у предговору од 1833 године не треба веровати, јер је међу записиваче(\) убројао и неписмене људе као што су „старац Рашко од Колашина и Рово, момак господара Јована Обреновића".«
Svetozar Koljević (1998). Postanje epa. Srpska akademija nauka i umetnosti, Ogranak u Novom Sadu. str. 301. Pristupljeno 1 March 2013. »Али вриједи примијетити да је Старац Рашко - пјевач неколиких најбољих пјесама с мотивима из средњовјековне српске историје, попут сјајне, иако изузетно контроверзне пјесме „Зидање Скадра" и опште признате „Урош и Мрњавчевићи"«
Referati i saopštenja - Naučni sastanak slavista u Vukove dane. Međunarodni slavistički centar. 1972. str. 237. Pristupljeno 3 March 2013. »По свој прилици је Рашко ову последњу песму сам спевао у логору на Делиграду, јер је ја ни од кога тако по реду нисам могао чути, као од њега, а и они«
Radovan Samardžić (1994). Pisci srpske istorije. Prosveta. str. 49. Pristupljeno 4 March 2013. »„а и код Рашка су ми остале двије лијепе пјесме не преписате: о Женидби Иве Сењанина, и о три сужња«
Naš jezik. Lingvističko društvo. 1959. str. 95. Pristupljeno 4 March 2013. »Да Рашко ни)е био познат и близак Милошу, не би Вук могао тако писати.«
Летопис Матице српске. У Српској народној задружној штампарији. 1987. str. 217. Pristupljeno 3 March 2013.
Ljubiša Rajković Koželjac (1970). Članci iz jezika i književnosti. Tehnički školski centar. str. 39. Pristupljeno 4 March 2013. »Старац Рашко, тај велики поборник правде«
