Национални симболи Србије (Serbian Wikipedia)

Analysis of information sources in references of the Wikipedia article "Национални симболи Србије" in Serbian language version.

refsWebsite

Global rank Serbian rank

30books.google.com

3^rd place

2^nd place

5web.archive.org

1^st place

3politika.rs

1,965^th place

11^th place

3archive.org

6^th place

5^th place

3b92.net

1,328^th place

10^th place

2rastko.rs

5,839^th place

40^th place

2blic.rs

1,561^st place

9^th place

1sabormonarhistasrbije.org

low place

1svetigora.com

low place

395^th place

1pokimica.com

low place

1vojvodinacafe.rs

low place

3,725^th place

1hramsvetogsave.rs

low place

1,681^st place

1britannica.com

40^th place

15^th place

1unesco.org

104^th place

131^st place

1bastabalkana.com

low place

420^th place

1fao.org

318^th place

275^th place

1siepa.gov.rs

low place

4,980^th place

1bbc.com

20^th place

51^st place

1slobodnaevropa.org

8,142^nd place

117^th place

1euronews.rs

low place

82^nd place

1srbija.gov.rs

low place

125^th place

1parlament.gov.rs

low place

169^th place

1nportal.rs

low place

81^st place

1rtvbn.com

low place

332^nd place

archive.org

Deliso, Christopher (2009). Culture and Customs of Serbia and Montenegro. Westport, Connecticut: Greenwood Publishing Group. стр. 97. ISBN 978-0-313-34436-7.
Grolier Incorporated (2000). The encyclopedia Americana. Grolier. стр. 715. ISBN 978-0-7172-0133-4.
Charles Jelavich (1963). The Balkans in Transition: Essays on the Development of Balkan Life and Politics Since the Eighteenth Century. University of California Press. стр. 107–. GGKEY:E0AY24KPR0E. „Sung by bards to the accompaniment of the gusle, the epics reminded the Serbs of their medieval states and promised them a better future. The clergy, hajduks, craftsmen, and ordinary men sang to the gusle. At home, at church gatherings, ...”

b92.net

President honors Serbian WW1 soldiers in Greece: In commemoration of Armistice Day, President Tomislav Nikolić paid homage to fallen Serbian soldiers at the Greek island of Vido.
„Serbia to mark Armistice Day as state holiday”. 9. 11. 2012. Приступљено 18. 11. 2018.
„Šta se krije iza tri prsta?”. B92.net (на језику: српски). Приступљено 2023-01-02.

bastabalkana.com

„Grb Srbije – šta znači dvoglavi beli orao i kako je nastao novi srpski grb”. bastabalkana.com (на језику: српски). 13. 8. 2012. Приступљено 29. 11. 2022.

bbc.com

„Петар Други Петровић Његош - од тоталног уздизања до тоталног порицања”. BBC News на српском (на језику: српски). 2020-11-13. Приступљено 2023-01-02.

blic.rs

„Чланак о Ramonda serbica у Блицу”. 28. 03. 2010. Приступљено 14. 4. 2013.
Blečić, Petar (11. 12. 2015). „Kap vode ih vraća u život”. Blic.rs (на језику: српски). Приступљено 11. 11. 2016.

books.google.com

The Journal of the Orders & Medals Research Society of Great Britain. Orders and Medals Research Society. 1969. стр. 207.
Chronicles. Rockford Institute. 1994. стр. 39.
Nigel Thomas; Krunoslav Mikulan (2006). The Yugoslav Wars (2): Bosnia, Kosovo and Macedonia 1992—2001. Osprey Publishing. стр. 58. ISBN 978-1-84176-964-6. ^{[мртва веза]}
Vojni muzej Jugoslovenske narodne armije (1974). Vesnik. 19—20. „Srpska trobojka: crveno-plavo-belo”
Зорица Јанковић (2008). Цару на диван: сусрети српских владара и турских султана. "Београд. ISBN 9788675191049. „ферманом је одређена: црвено-плаво-бела тробојка, са водоравно поређаним бојама.”
Dragoljub Zamurović; Ilja Slani; Madge Phillips-Tomašević (2002). Serbia: life and customs. ULUPUDS. стр. 194. ISBN 9788682893059.
Resić, Sanimir; Plewa, Barbara Törnquist (2002). The Balkans in Focus: Cultural Boundaries in Europe. Lund: Nordic Academic Press. стр. 48. ISBN 978-91-89116-38-2.
Mirjana Prošić-Dvornić (1989). Narodna nošnja Šumadije. Kulturno-Prosvjetni Sabor Hrvatske. стр. 62. ISBN 9788680825526.
Brankovo kolo za zabavu, pouku i književnost. 1910. стр. 221. „Тако стоји и са осталим атрибутима деспота Вука. Позната је ствар, да и вук (животиња) има знатну улогу у митологији”
Marjanović, Vesna (2005). Maske, maskiranje i rituali u Srbiji. стр. 257. ISBN 9788675585572. „Вук као митска животиња дубоко је везан за балканску и српску митологију и култове. Заправо, то је животиња која је била распрострањена у јужнословенским крајевима и која је представљала сталну опасност како за стоку...У старој српској религији и митологији вук је био табуирана и тотемска животиња.”
Danko Popović; Dinko Davidov (2004). Studije o srpskoj umetnosti XVIII veka. Српска књижевна задруга. стр. 18.
Vanja Kraut; Miodrag Đorđević; Rade Rančić (1985). Istorija srpske grafike od XV do XX veka. Narodni muzej. стр. 73.
SANU (1957). Posebna izdanja. SANU. стр. 130.
James Minahan (23. 12. 2009). The Complete Guide to National Symbols and Emblems [2 Volumes]. ABC-CLIO. стр. 525—. ISBN 978-0-313-34497-8.
Elisabeth Hackspiel-Mikosch; Stefan Haas (2006). Civilian uniforms as symbolic communication: sartorial representation, imagination, and consumption in Europe (18th – 21st century). Franz Steiner Verlag. стр. 196. ISBN 978-3-515-08858-9. „The oak, symbol of Serbia, symbolized strength, longevity, and the olive branch represented peace and fertility”
Andrea Pieroni; Cassandra L. Quave (14. 11. 2014). Ethnobotany and Biocultural Diversities in the Balkans: Perspectives on Sustainable Rural Development and Reconciliation. Springer. стр. 240—. ISBN 978-1-4939-1492-0.
Yuki Nakamura and Yonghua Li-Beisson (Editors)ISBN 978-3-319-25977-2, Springer, стр. 185, на сајту Гугл књиге
Stephen Mennell (2005). Culinary Cultures of Europe: Identity, Diversity and Dialogue. Council of Europe. стр. 383. ISBN 9789287157447.
Dubravka Žarkov; Kristen Ghodsee (13. 8. 2007). The Body of War: Media, Ethnicity, and Gender in the Break-up of Yugoslavia. Duke University Press. стр. 51—. ISBN 978-0-8223-9018-3.
Renata Salecl (31. 1. 2002). The Spoils of Freedom: Psychoanalysis, Feminism and Ideology After the Fall of Socialism. Routledge. стр. 17—. ISBN 978-1-134-90612-3.
Durde Jelenić (1923). Nova Srbija i Jugoslavija, 1788–1921. стр. 56. „ОТАЦ ОТАЏБИНЕ – КАРАЂОРЂЕ ПЕТРОВИЋ”
Milivoj J. Malenić (1901). Posle četrdeset godina: u spomen proslave četrdesetogodišnjice Sv. Andrejske velike narodne skupštine. U Drž. štamp. Kralj. Srbije. „да се на престо српски поврати њен ослободилац и оснивалац: Отац Отаџбине, Милош Обреновић Велики,”
Joel Martin Halpern (1967). A Serbian village. Harper & Row. „Although the wandering guslari no longer exist, the gusle is considered the national instrument of Serbia, and many village men know how to play it. Almost without exception, all villagers can recite parts of the ballads and children learn them ...”
Linda A. Bennett; David Levinson (1992). Encyclopedia of World Cultures: Europe (central, western, and southeastern Europe). G.K. Hall. ISBN 978-0-8161-1811-3. „As for the Serbs, the Montenegrin national instrument is the gusle — a single-horsehair wooden instrument stroked with a horsehair bow. The most important function of the instrument is to provide accompaniment for the singing of oral ...”
Guerber, H. a (2003) [1916]. Book of the Epic. стр. 489. ISBN 978-0-7661-5902-0. „This fund of national poetry, transmitted orally by the Serbian guslari or national bards through five centuries of subjection to the Turk, was collected and written down at the beginning of the nineteenth century by”
Ursula Hemetek; Adelaida Reyes; Institut für Volksmusikforschung und Ethnomusikologie--Wien (2007). Cultural diversity in the urban area: explorations in urban ethnomusicology. Institut für Volksmusikforschung und Ethnomusikologie. ISBN 978-3-902153-03-6. „They played newly composed folk music as well as kolos such as Uzicko kolo, a very popular dance melody from Serbia. The dance, one of the musical ethnic symbols of Serbia; might allude to Serbian ethnicity; otherwise we did not find any ...”
Savez udruženja folklorista Jugoslavije. Kongres (1965). Rad ... Kongresa Saveza folklorista Jugoslavije. Savez folklorista Jugoslavije. „Za poslednjih dvadesetak godina Moravac je potisnuo svoje prethodnike Kokonjeste, 2ikino kolo i Vranjanku (brzu), naravno, ne potpuno, ali ipak toliko efikasno da je zauzeo mesto pored njih, pa i ispred njih.”
Entangled Histories of the Balkans: Volume One: National Ideologies and Language Policies. BRILL. 13. 6. 2013. стр. 414—. ISBN 978-90-04-25076-5.
Ronelle Alexander (15. 8. 2006). Bosnian, Croatian, Serbian, a Grammar: With Sociolinguistic Commentary. Univ of Wisconsin Press. стр. 1—2. ISBN 978-0-299-21193-6.
Carol Silverman (24. 5. 2012). Romani Routes: Cultural Politics and Balkan Music in Diaspora. Oxford University Press. стр. 25. ISBN 978-0-19-530094-9. „The brass band has become a Serbian national symbol, and bands such as Boban Markovic are popular on the world music circuit.”

britannica.com

„Saint Sava | Biography & Facts | Britannica”. www.britannica.com (на језику: енглески). Приступљено 2023-01-02.

euronews.rs

Pavlović, Ljiljana (2022-01-08). „Nacionalni brend pirotskog kraja: Ćilim - tražen i cenjen širom sveta, traje bar 300 godina”. Euronews.rs (на језику: српски). Приступљено 2023-01-02.

fao.org

faostat.fao.org

„FAOSTAT”. faostat.fao.org. Архивирано из оригинала 19. 06. 2012. г. Приступљено 09. 05. 2022.

hramsvetogsave.rs

„Свети Сава народни учитељ и просветитељ”. Храм Светог Саве (на језику: српски). Приступљено 2023-01-02.

nportal.rs

Нпортал (2022-08-22). „СИМБОЛИКА БРОЈА ТРИ: Најзначајнији за Србе - Знате ли зашто се љубимо три пута и дижемо три прста?”. Нпортал (на језику: српски). Приступљено 2023-01-02.

parlament.gov.rs

Article 10 of the Constitution of the Republic of Serbia (English version Архивирано 2011-03-14 на сајту Wayback Machine)

pokimica.com

Историјски музеј Србије и Народни музеја Краљево - Каталог поводом изложбе 8 векова манастира Жиче : „Крунисање српских владара“ Архивирано на сајту Wayback Machine (14. мај 2021), Драгомир Ацовић, 2007, приступ 16.6.2013

politika.rs

„Ацовић: Србија има историјски грб и заставу”. Politika Online. Приступљено 2023-01-02.
Политика: „Део Карађорђевог топа у круни краља Петра Првог“, Б. Билбија, 11.02.2011, приступ 14.6.2013
Радисављевић, Зоран. „У славу Његоша, оца поезије”. Politika Online. Приступљено 2023-01-02.

rastko.rs

„[Projekat Rastko] Narodne legende o Sv. Savi”. www.rastko.rs. Приступљено 2023-01-02.
„Projekat Rastko: Istorija srpske kulture”. www.rastko.rs. Приступљено 2023-01-02.

rtvbn.com

„Четири "С" за 21. вијек: Који је нови српски слоган?”. БН. Приступљено 2023-01-02.

sabormonarhistasrbije.org

Сабор монархиста: Интервју г-дина Душана Бапца за „Актер“, Владимир Ђуричић, Козмас Мирковић, приступ 14.6.2013

siepa.gov.rs

„Razvojna agencija Srbije” (PDF). www.siepa.gov.rs. Архивирано из оригинала (PDF) 11. 05. 2011. г. Приступљено 09. 05. 2022.

slobodnaevropa.org

„Lončari iz Zlakuse u Srbiji stigli do UNESCO-a”. Radio Slobodna Evropa (на језику: српскохрватски). Приступљено 2023-01-02.

srbija.gov.rs

Article 10 of the Constitution of the Republic of Serbia (English version Архивирано 2011-03-14 на сајту Wayback Machine)

svetigora.com

Радио Светигора: „Цетињски манастир - први дио“ Архивирано на сајту Wayback Machine (4. март 2016), Павле Кондић, 2010, приступ 16.6.2013

unesco.org

ich.unesco.org

„UNESCO - Slava, celebration of family saint patron’s day”. ich.unesco.org (на језику: енглески). Приступљено 2023-01-02.

vojvodinacafe.rs

Војводина кафе: „Отето културно благо“^{[мртва веза]}, 20.09.2008, приступ 16.6.2013

web.archive.org

Радио Светигора: „Цетињски манастир - први дио“ Архивирано на сајту Wayback Machine (4. март 2016), Павле Кондић, 2010, приступ 16.6.2013
Историјски музеј Србије и Народни музеја Краљево - Каталог поводом изложбе 8 векова манастира Жиче : „Крунисање српских владара“ Архивирано на сајту Wayback Machine (14. мај 2021), Драгомир Ацовић, 2007, приступ 16.6.2013
„FAOSTAT”. faostat.fao.org. Архивирано из оригинала 19. 06. 2012. г. Приступљено 09. 05. 2022.
„Razvojna agencija Srbije” (PDF). www.siepa.gov.rs. Архивирано из оригинала (PDF) 11. 05. 2011. г. Приступљено 09. 05. 2022.
Article 10 of the Constitution of the Republic of Serbia (English version Архивирано 2011-03-14 на сајту Wayback Machine)