Логос 2016, стр. 791-793. Ту се Милошевић сусрео са руководиоцима АП Косова Албанцима и неколико хиљада Срба. Окупљени Срби пожалили су му се да их покрајинска милиција по наредби албанских старешина управо туче. Тада је изговорио реченицу по којој је постао препознатљив: „Нико нема право да бије народ!”. Окупљени су почели да узвикивали: „Слобо, Слобо!”. Од тада је он сматран за заштитника Срба на Космету, али и уопште Срба. У очима већине Срба израстао је у вођу и ослободиоца и често је дочекиван повицима: „Слобо, слободо!”. Логос, Александар А. (2016). Историја Срба, 2. измењено изд.(PDF). Београд.
Логос 2016, стр. 794. На скуп су дошле десетине амбасадора, али не и амбасадори западних земаља. Предвођени америчким амбасадором Вореном Цимерманом. Они су одбили да присуствују скупу. Средином 1989. у Конгресу САД је усвојена и резолуција која осуђује ванредно стање на Космету. Изгледа да су у Вашингтону тада били одлучили кога подржавају у сукобу на Космету и у СФРЈ. Од тог тренутка до напада на Србију 1999. САД су водиле непромењиву политику према Београду. Логос, Александар А. (2016). Историја Срба, 2. измењено изд.(PDF). Београд.
Логос 2016, стр. 298 у напомени 1532. “Покушаји Србије да изврши редовни попис становништва на Космету нису успели, јер Албанци нису желели да приме пописиваче и дају основне податке о себи“. Логос, Александар А. (2016). Историја Срба, 2. измењено изд.(PDF). Београд.
Логос 2016, стр. 298 „Десетине хиљада Албанаца одбијали су да упишу ученике у школе, јер су оне биле део установа Србије“. Логос, Александар А. (2016). Историја Срба, 2. измењено изд.(PDF). Београд.
Логос 2016, стр. 297-298. „Ругова је проглашен за председника председништва албанске републике Косово, а за председника владе исте проглашен је Јусуф Зејнулаху … На албанским нелегалним изборима на Космету у мају 1992. изабрани су Скупштина Републике Косово и председник И. Ругова“. Логос, Александар А. (2016). Историја Срба, 2. измењено изд.(PDF). Београд.
Логос 2016, стр. 300. После неколико година нереда у образовању на Космету, Милошевић и Ругова потписали су споразум о повратку учитеља и ученика Албанаца у школе државе Србије 1.9.1996. Логос, Александар А. (2016). Историја Срба, 2. измењено изд.(PDF). Београд.
Логос 2016, стр. 299 у напомени 1541. “ У пет напада само 22. априла 1996. код К. Митровице, Приштине, Штимља, Пећи и Дечана убијено је 5 лица, а неколико рањено. Према изјави Рустем Мустафе Ремија, која је објављена у Зерију из Приштине 21.4. и 4. маја 2000. нападе изведене 22. априла 1999. ОВК је планирала раније, то јест нису били спонтано насиље. У 1996. извршено је око 30 напада на Космету”. Логос, Александар А. (2016). Историја Срба, 2. измењено изд.(PDF). Београд.
Логос 2019, стр. 302 са напоменом 1558. „Повећано насиље УЧК према полицији и цивилима који су били ослонац власти Србије и СРЈ било је права оружана побуна која је рушила легалну државну власт, а стварала је општу несигурност за становништво“. Логос, Александар А. (2019). Историја Срба 1, Допуна 4; Историја Срба 5(PDF). Београд. ISBN978-86-85117-46-6.
Логос 2019, стр. 302-303 у напомени 1560. Куће Адема Јашарија и његових сродника, које су биле претворене у војна упоришта ОВК разорене су. Адем Јашари је убијен а са њим је убијено око 20 наоружаних Албанаца, али и око 30 жена, деце и стараца, који су били у тим кућама. Логос, Александар А. (2019). Историја Срба 1, Допуна 4; Историја Срба 5(PDF). Београд. ISBN978-86-85117-46-6.
Логос 2019, стр. 303 са напоменом 1562. “Са састанка у Лондону 9. марта 1998. „Контакт група за Балкан” (САД, Немачка, Француска, Велика Британија, Италија и Русија) тражила је од државних власти из Београда да допусте долазак сталног посланства ОЕБС-а на Косово (али и у Санџак и Војводину), али и да престане употребљавати специјалну полицију и „претерану силу” на Косову, а најавила је да ће СРЈ и Србија бити политички и економски кажњене ако се то настави ... Од Београда је тражено и да повуче специјалне јединице МУП-а и ВЈ са Косова, изузимајући мали број граничара”. Логос, Александар А. (2019). Историја Срба 1, Допуна 4; Историја Срба 5(PDF). Београд. ISBN978-86-85117-46-6.
Haines, Steven (мај 2009). „The Influence of Operation Allied Force on the Development of the jus ad bellum”. International Affairs. Oxford, England: Oxford University Press. 85 (3): 477—490. ISSN1468-2346. JSTOR27695026. doi:10.1111/j.1468-2346.2009.00809.x.CS1 одржавање: Формат датума (веза)
Wolfgram, Mark (2008). „Democracy and Propaganda: NATO's War in Kosovo”. European Journal of Communication. 23 (2): 153—171. ISSN0267-3231. doi:10.1177/0267323108089220.
„The Civilian Deaths”. Civilian deaths in the NATO air campaign. Human Rights Watch. фебруар 2000. Приступљено 3. 5. 2015.CS1 одржавање: Формат датума (веза)
„Case Studies of Civilian Deaths”. Civilian deaths in the NATO air campaign. Human Rights Watch. фебруар 2000. Архивирано из оригинала 22. 10. 2014. г. Приступљено 3. 5. 2015.CS1 одржавање: Формат датума (веза)
Haines, Steven (мај 2009). „The Influence of Operation Allied Force on the Development of the jus ad bellum”. International Affairs. Oxford, England: Oxford University Press. 85 (3): 477—490. ISSN1468-2346. JSTOR27695026. doi:10.1111/j.1468-2346.2009.00809.x.CS1 одржавање: Формат датума (веза)
„Endgame in Kosovo”. The New York Times. 9. 12. 2007. Приступљено 2012-05-06.
„The Kosovo Peace Plan”. The New York Times. 4. 6. 1999. Архивирано из оригинала 5. 6. 2011. г. Приступљено 7. 5. 2010.CS1 одржавање: Формат датума (веза)
„Case Studies of Civilian Deaths”. Civilian deaths in the NATO air campaign. Human Rights Watch. фебруар 2000. Архивирано из оригинала 22. 10. 2014. г. Приступљено 3. 5. 2015.CS1 одржавање: Формат датума (веза)
„The Kosovo Peace Plan”. The New York Times. 4. 6. 1999. Архивирано из оригинала 5. 6. 2011. г. Приступљено 7. 5. 2010.CS1 одржавање: Формат датума (веза)
Haines, Steven (мај 2009). „The Influence of Operation Allied Force on the Development of the jus ad bellum”. International Affairs. Oxford, England: Oxford University Press. 85 (3): 477—490. ISSN1468-2346. JSTOR27695026. doi:10.1111/j.1468-2346.2009.00809.x.CS1 одржавање: Формат датума (веза)
Wolfgram, Mark (2008). „Democracy and Propaganda: NATO's War in Kosovo”. European Journal of Communication. 23 (2): 153—171. ISSN0267-3231. doi:10.1177/0267323108089220.
