Република Српска (Serbian Wikipedia)

Analysis of information sources in references of the Wikipedia article "Република Српска" in Serbian language version.

refsWebsite

Global rank Serbian rank

87web.archive.org

1^st place

16academia.edu

121^st place

30^th place

10rs.ba

low place

6rtrs.tv

9,040^th place

38^th place

5vladars.net

low place

377^th place

4narodnaskupstinars.net

low place

664^th place

4glassrpske.com

low place

97^th place

3republikasrpska.net

low place

3,943^rd place

3archive.today

14^th place

22^nd place

3bbc.co.uk

8^th place

16^th place

2cbbh.ba

low place

1,512^th place

2esrpska.com

low place

5,003^rd place

2britannica.com

40^th place

15^th place

2predsjednikrs.net

low place

903^rd place

2voders.org

low place

1,844^th place

2ekulturars.com

low place

9,008^th place

2rts.rs

1,751^st place

7^th place

2stat.gov.rs

1,056^th place

3^rd place

2turizamrs.org

low place

956^th place

2banjaluka.com

low place

3,154^th place

2komorars.ba

low place

9,771^st place

1ads.gov.ba

low place

2,747^th place

1oscebih.org

low place

7,637^th place

1aer.eu

low place

1nytimes.com

7^th place

25^th place

1theguardian.com

12^th place

43^rd place

1rastko.rs

5,839^th place

40^th place

1nasljedje.org

low place

1,581^st place

1rtrs.rs

low place

4,881^st place

1npkozara.com

low place

6,997^th place

1mojaplaneta.net

low place

1sipovo-tourism.com

low place

5,729^th place

1google.ba

low place

54^th place

1books.google.com

3^rd place

2^nd place

1smedia.rs

low place

581^st place

1glas-javnosti.rs

6,776^th place

35^th place

1znanje.org

low place

201^st place

1xyvy.info

low place

997^th place

1irbrs.net

low place

6,008^th place

1zrs-rs.com

low place

1bastabalkana.com

low place

420^th place

1politika.rs

1,965^th place

11^th place

1anurs.org

low place

859^th place

1nub.rs

low place

1,232^nd place

1heritagers.org

low place

2,323^rd place

1spc.rs

8,834^th place

31^st place

1banjaluka.net

low place

3,097^th place

1predstavnistvorsbg.rs

low place

7,411^th place

1tvturnirdoboj.com

low place

1nezavisne.com

low place

96^th place

1banjaluka-tourism.com

low place

3,723^rd place

1mondo.rs

4,815^th place

18^th place

1blic.rs

1,561^st place

9^th place

academia.edu

Логос 2019, стр. 134. Логос, Александар А. (2019). Историја Срба 1, Допуна 4; Историја Срба 5 (PDF). Београд. ISBN 978-86-85117-46-6. Архивирано из оригинала (PDF) 19. 05. 2023. г. Приступљено 19. 03. 2020.
Логос 2019, стр. 259—261. Логос, Александар А. (2019). Историја Срба 1, Допуна 4; Историја Срба 5 (PDF). Београд. ISBN 978-86-85117-46-6. Архивирано из оригинала (PDF) 19. 05. 2023. г. Приступљено 19. 03. 2020.
Логос 2019, стр. 127—128. Логос, Александар А. (2019). Историја Срба 1, Допуна 4; Историја Срба 5 (PDF). Београд. ISBN 978-86-85117-46-6. Архивирано из оригинала (PDF) 19. 05. 2023. г. Приступљено 19. 03. 2020.
Логос 2019, стр. 131—132 са напоменом 438. О томе се расправљало и 14.10.1991. а председник Скупштине БиХ Момчило Крајишник објавио је крај седнице и посланици Срби су отишли из Скупштине. Без Срба, састанак је настављен после поноћи 15.10.1991. уз присуство потпредседника Мариофила Љубића и посланика СДА и ХДЗ-а, као и дела посланика опозиције. Они су, без пристанка посланика СДС-а усвојили око 03:00, 15.10.1991. Резолуцију о суверености Босне и Херцеговине и Меморандум (Писмо о намјерама). Логос, Александар А. (2019). Историја Срба 1, Допуна 4; Историја Срба 5 (PDF). Београд. ISBN 978-86-85117-46-6. Архивирано из оригинала (PDF) 19. 05. 2023. г. Приступљено 19. 03. 2020.
Логос 2019, стр. 132, 134. Логос, Александар А. (2019). Историја Срба 1, Допуна 4; Историја Срба 5 (PDF). Београд. ISBN 978-86-85117-46-6. Архивирано из оригинала (PDF) 19. 05. 2023. г. Приступљено 19. 03. 2020.
Логос 2019, стр. 135, 138-139, 160. „Због објављивања одлуке Савета министара ЕЗ да се призна независност БиХ, у Бањалуци се састала Скупштина Републике Српске БиХ и на седници 7.4.1992. донела је одлуку о проглашењу Републике Српске БиХ „независном”, а на истој седници Скупштина је обавештена да су Б. Плавшић и Н. Кољевић поднели оставке на места у Председништву СР БиХ“. Логос, Александар А. (2019). Историја Срба 1, Допуна 4; Историја Срба 5 (PDF). Београд. ISBN 978-86-85117-46-6. Архивирано из оригинала (PDF) 19. 05. 2023. г. Приступљено 19. 03. 2020.
Логос 2019, стр. 146. ЗНГ, редовна војска Републике Хрватске, око 1.000 војника (Хрвата и Бошњака) са тенковима, прешла је из Славонског Брода и заузела Босански Брод. Наоружани Хрвати и Бошњаци у селу Сијековац ( Босански Брод) у ноћи 26. на 27.3.1992. убили су деветорицу Срба и тако започели бројна насиља и убиства на подручју Босански Брода која су трајала до првих дана октобра 1992. Логос, Александар А. (2019). Историја Срба 1, Допуна 4; Историја Срба 5 (PDF). Београд. ISBN 978-86-85117-46-6. Архивирано из оригинала (PDF) 19. 05. 2023. г. Приступљено 19. 03. 2020.
Логос 2019, стр. 154—155, 175-176. “ослобађањем Которског и Јоховца (9.6.1992) град је постао сигурнији". Логос, Александар А. (2019). Историја Срба 1, Допуна 4; Историја Срба 5 (PDF). Београд. ISBN 978-86-85117-46-6. Архивирано из оригинала (PDF) 19. 05. 2023. г. Приступљено 19. 03. 2020.
Логос 2019, стр. 147. Логос, Александар А. (2019). Историја Срба 1, Допуна 4; Историја Срба 5 (PDF). Београд. ISBN 978-86-85117-46-6. Архивирано из оригинала (PDF) 19. 05. 2023. г. Приступљено 19. 03. 2020.
Логос 2019, стр. 151—152 са напоменом 572. „У Општини Бијељина 1991. било је скоро 97.000 становника. Од тога било је Срба скоро 58.000 лица, Југословена више од 4.000 лица, а Муслимана више од 30.000 лица“. Логос, Александар А. (2019). Историја Срба 1, Допуна 4; Историја Срба 5 (PDF). Београд. ISBN 978-86-85117-46-6. Архивирано из оригинала (PDF) 19. 05. 2023. г. Приступљено 19. 03. 2020.
Логос 2019, стр. 151—153. Логос, Александар А. (2019). Историја Срба 1, Допуна 4; Историја Срба 5 (PDF). Београд. ISBN 978-86-85117-46-6. Архивирано из оригинала (PDF) 19. 05. 2023. г. Приступљено 19. 03. 2020.
Логос 2019, стр. 159—160. После договора министара спољних дела држава ЕЗ са министром спољних дела САД Џејмсом Бејкером, Савет министара ЕЗ на састанку у Луксембургу 6.4.1992. године, усвојио је декларацију према којој од 7.4.1992. чланице ЕЗ треба да признају Републику БиХ као независну државу. Логос, Александар А. (2019). Историја Срба 1, Допуна 4; Историја Срба 5 (PDF). Београд. ISBN 978-86-85117-46-6. Архивирано из оригинала (PDF) 19. 05. 2023. г. Приступљено 19. 03. 2020.
Логос 2019, стр. 169. Логос, Александар А. (2019). Историја Срба 1, Допуна 4; Историја Срба 5 (PDF). Београд. ISBN 978-86-85117-46-6. Архивирано из оригинала (PDF) 19. 05. 2023. г. Приступљено 19. 03. 2020.
Логос 2019, стр. 159, 169. „Линије сукоба су настајале постепено ширећи се, од контролних тачака на путевима, и до средине маја 1992. око бошњачког (Изетбеговићевог) Сарајева нису биле потпуно утврђене линије сукоба између сукобљених војски“. Логос, Александар А. (2019). Историја Срба 1, Допуна 4; Историја Срба 5 (PDF). Београд. ISBN 978-86-85117-46-6. Архивирано из оригинала (PDF) 19. 05. 2023. г. Приступљено 19. 03. 2020.
Логос 2019, стр. 206. Логос, Александар А. (2019). Историја Срба 1, Допуна 4; Историја Срба 5 (PDF). Београд. ISBN 978-86-85117-46-6. Архивирано из оригинала (PDF) 19. 05. 2023. г. Приступљено 19. 03. 2020.
Логос 2019, стр. 261 са напоменом 1283. Логос, Александар А. (2019). Историја Срба 1, Допуна 4; Историја Срба 5 (PDF). Београд. ISBN 978-86-85117-46-6. Архивирано из оригинала (PDF) 19. 05. 2023. г. Приступљено 19. 03. 2020.

ads.gov.ba

„Član 38. Zakona o Centralnoj banci Bosne i Hercegovine” (PDF). ads.gov.ba. Архивирано (PDF) из оригинала 30. 06. 2016. г. Приступљено 15. 1. 2016.

aer.eu

„Bosnia and Herzegovina Archives | Assembly of European Regions”. Assembly of European Regions. Архивирано из оригинала 04. 08. 2020. г. Приступљено 9. 11. 2017.

anurs.org

(језик: српски) Статут Академије наука и умјетности Републике Српске Архивирано на веб-сајту Wayback Machine (23. септембар 2015)

archive.today

„Srpska suverenija od Srbije!”. pressrs. Press Republika Srpska. Архивирано из оригинала 09. 08. 2015. г. Приступљено 09. 08. 2015.
Привредна комора Републике Српске, преглед награђиваних привредних субјеката http://www.komorars.ba/
„Вишеградска стаза 2009.”. Српско просвјетно и културно друштво „Просвјета”, Источно Сарајево. 23. 6. 2009. Архивирано из оригинала 04. 07. 2013. г. Приступљено 27. 1. 2012.

banjaluka-tourism.com

БК Славија, БЛ Архивирано на веб-сајту Wayback Machine (3. децембар 2013), додатни текст.

banjaluka.com

„FK „Borac” — od 1925. do danas”. Приступљено 29. 1. 2015.
Традиционални рукометни турнир ЖРК Борац

banjaluka.net

„Osnovano prvo društvo istoričara Srpske”. banjaluka.net. Архивирано из оригинала 22. 04. 2017. г. Приступљено 16. 12. 2015.

bastabalkana.com

„Андрићев Камен град у Вишеграду и Емир Кустурица — гради се туристичко историјски комплекс на Дрини”, Александар Парезановић, 17. април 2012; приступљено 28. јуна 2012. Архивирано на веб-сајту Wayback Machine (24. април 2016) (језик: српски)

bbc.co.uk

news.bbc.co.uk

„Bosnian Serb republic leader dies”. news.bbc.co.uk. BBC News. Архивирано из оригинала 30. 09. 2007. г. Приступљено 9. 11. 2017.
„Bosnia echoes to alarming rhetoric”. news.bbc.co.uk. BBS News. Архивирано из оригинала 27. 10. 2014. г. Приступљено 9. 11. 2017.

bbc.co.uk

„London 2012 — Ivana Ninkovic”. BBC. Архивирано из оригинала 31. 07. 2012. г. Приступљено 29. 1. 2015.

blic.rs

sport.blic.rs

„DŽUDO ŠAMPIONAT Majdov osvojio svetsko zlato”. Архивирано из оригинала 02. 09. 2017. г. Приступљено 1. 9. 2017.

books.google.com

Naval (2013). Palestine & Transjordan. Routledge. стр. 137. ISBN 978-1-136-20939-0. Приступљено 9. 11. 2017.

britannica.com

„Bosnia and Herzegovina”. www.britannica.com. Encyclopaedia Britannica. Архивирано из оригинала 03. 04. 2019. г. Приступљено 21. 02. 2018.
„Енциклопедија Британика: Illyricum”. Britannica.com. Приступљено 30. 1. 2015.

cbbh.ba

„Kovani novac KM”. www.cbbh.ba. Архивирано из оригинала 22. 2. 2018. г. Приступљено 21. 2. 2018.
Званични сајт Централне банке БиХ: Новчанице и кованице КМ Архивирано на веб-сајту Wayback Machine (26. јануар 2016), приступљено: 9. јануара 2016. године

ekulturars.com

„Посебни резерват природе „Громижељ“”. ekulturars.com. Архивирано из оригинала 21. 2. 2018. г. Приступљено 11. 12. 2017.
„Посебни резерват природе „Лисина“”. ekulturars.com. Архивирано из оригинала 21. 2. 2018. г. Приступљено 11. 12. 2017.

esrpska.com

„Представништва Републике Српске у иностранству”. www.esrpska.com. еСрпска. Архивирано из оригинала 09. 09. 2016. г. Приступљено 9. 11. 2017.
„еСрпска: Представништва РС у иностранству”. Esrpska.com. Архивирано из оригинала 09. 09. 2016. г. Приступљено 10. 8. 2012.

glas-javnosti.rs

arhiva.glas-javnosti.rs

„Србија и РС оживеле Дејтонски споразум”. Glas javnosti. Архивирано из оригинала 05. 10. 2010. г. Приступљено 25. 4. 2013.

glassrpske.com

„Ekonomska i socijalna slika Republike Srpske”. Glas Srpske. Архивирано из оригинала 24. 9. 2015. г. Приступљено 29. 1. 2015.
„Представништво РС и на Кипру”. Глас Српске. Архивирано из оригинала 23. 08. 2017. г. Приступљено 23. 8. 2017.
„Бањалука заборавила Мешу Селимовића”. Глас Српске. 23. 11. 2010. Архивирано из оригинала 27. 11. 2010. г. Приступљено 27. 1. 2012.
„Novak Đoković — Banja Luka je pokazala srce”. Glas Srpske. 1. 12. 2009. Архивирано из оригинала 24. 09. 2015. г. Приступљено 29. 1. 2015.

google.ba

books.google.ba

Месиховић 2014, стр. 294 Месиховић, Салмедин (2014). Илирике. Сарајево: Филозофски факултет у Сарајеву. стр. 294. ISBN 9789958031106. Приступљено 9. 11. 2017.

heritagers.org

„Завод за заштиту културно историјског и природног насљеђа Републике Српске”. Архивирано из оригинала 01. 08. 2015. г. Приступљено 24. 4. 2013.

irbrs.net

„ГЛАВНИ ЕКОНОМСКИ ИНДИКАTОРИ РЕПУБЛИКЕ СРПСКЕ”. IRBRS. Архивирано из оригинала 22. 08. 2014. г. Приступљено 23. 3. 2014.

komorars.ba

bl.komorars.ba

„Индустрија”. www.bl.komorars. Подручна привредна комора Бања Лука. Архивирано из оригинала 21. 2. 2018. г. Приступљено 11. 12. 2017.

komorars.ba

Привредна комора Републике Српске, преглед награђиваних привредних субјеката http://www.komorars.ba/

mojaplaneta.net

„Национални парк Дрина”. Архивирано из оригинала 30. 05. 2019. г. Приступљено 3. 6. 2019.

mondo.rs

„To, Nemanja: Srpski džudo majstor je prvak SVETA!”. Архивирано из оригинала 02. 09. 2017. г. Приступљено 1. 9. 2017.

narodnaskupstinars.net

„Устав Републике Српске” (PDF). narodnaskupstinars.net. Народна скупштина Републике Српске. Архивирано (PDF) из оригинала 15. 02. 2017. г. Приступљено 9. 11. 2017.
„Фотомонографија Народне скупштине Републике Српске” (PDF). www.narodnaskupstinars.net. Народна скупштина Републике Српске. Архивирано (PDF) из оригинала 22. 04. 2021. г. Приступљено 9. 11. 2017.
„About National Assembly”. National Assembly of The Republic of Srpska. Архивирано из оригинала 08. 04. 2017. г. Приступљено 9. 11. 2017.
„Обиљежја РС”. www.narodnaskupstinars.net. Народна скупштина Републике Српске. Приступљено 9. 11. 2017.

nasljedje.org

„Zaštićena područja prirode u Bosni i Hercegovini”. www.nasljedje.org. Архивирано из оригинала 10. 11. 2017. г. Приступљено 9. 11. 2017.

nezavisne.com

„Evo kada počinje prodaja karata za "Srpska open" u Banjaluci”. Независне новине. Архивирано из оригинала 08. 04. 2023. г. Приступљено 8. 4. 2023.

npkozara.com

„Национални парк Козара”. Архивирано из оригинала 04. 03. 2016. г. Приступљено 29. 1. 2015.

nub.rs

(језик: српски) Народна и универзитетска библиотека Републике Српске: Организација библиотеке Архивирано на веб-сајту Wayback Machine (3. фебруар 2015)

nytimes.com

„Halting the downward spiral”. www.nytimes.com. The New York Times. Архивирано из оригинала 22. 02. 2022. г. Приступљено 9. 11. 2017.

oscebih.org

„Општи оквирни споразум за мир у Босни и Херцеговини — Анекс 4 — Устав Босне и Херцеговине Преамбула”. www.oscebih.org. OSCE. Архивирано из оригинала 21. 2. 2018. г. „Састав. Босна и Херцеговина састоји се од два ентитета, Федерације Босне и Херцеговине и Републике Српске (у даљњем тексту "ентитети").”

politika.rs

„Андрићев институт ум и душа Андрићграда („Политика”, 28. јун 2013)”. Архивирано из оригинала 24. 09. 2015. г. Приступљено 08. 10. 2017.

predsjednikrs.net

„Republic of Srpska, President of Republic Milorad Dodik”. Предсједник Републике Српске. Архивирано из оригинала 31. 10. 2017. г. Приступљено 11. 12. 2017.
„Географија”. www.predsjednikrs.net. Предсједник Републике Српске. Архивирано из оригинала 20. 4. 2017. г. Приступљено 9. 11. 2017.

predstavnistvorsbg.rs

„Билтен, бр. 1” (PDF). октобар 2010. Приступљено 9. 11. 2017.

rastko.rs

„Туђе и наше у језику и иначе”. www.rastko.rs. Пројект Растко. Приступљено 9. 11. 2017.

republikasrpska.net

„Istorija”. www.republikasrpska.net. Republika Srpska — internet portal. Архивирано из оригинала 21. 09. 2014. г. Приступљено 9. 11. 2017.
„Geografija Republike Srpske”. Архивирано из оригинала 16. 02. 2015. г. Приступљено 29. 1. 2015.
„Klima Republike Srpske”. Архивирано из оригинала 29. 01. 2015. г. Приступљено 29. 1. 2015.

rs.ba

rzs.rs.ba

Врањеш 2016, стр. 12. Врањеш, Рајко; et al. (2016). Попис становништва, домаћинстава и станова у Републици Српској 2013. Резултати пописа (PDF). Бања Лука: Републички завод за статистику Републике Српске.
Врањеш 2016, стр. 79, 85. Врањеш, Рајко; et al. (2016). Попис становништва, домаћинстава и станова у Републици Српској 2013. Резултати пописа (PDF). Бања Лука: Републички завод за статистику Републике Српске.
Комић 2019, стр. 84. Комић, Јасмин; et al. (2019). Статистички годишњак Републике Српске, 2019 (PDF). Бања Лука: Републички завод за статистику. Архивирано из оригинала (PDF) 11. 07. 2020. г. Приступљено 02. 04. 2020.
Врањеш 2016, стр. 12, 79. Врањеш, Рајко; et al. (2016). Попис становништва, домаћинстава и станова у Републици Српској 2013. Резултати пописа (PDF). Бања Лука: Републички завод за статистику Републике Српске.
Врањеш 2016, стр. 25. Врањеш, Рајко; et al. (2016). Попис становништва, домаћинстава и станова у Републици Српској 2013. Резултати пописа (PDF). Бања Лука: Републички завод за статистику Републике Српске.

banjaluka.rs.ba

„Општи подаци”. www.banjaluka.rs. Град Бања Лука. Архивирано из оригинала 8. 11. 2017. г. Приступљено 9. 11. 2017.

drinic.rs.ba

„ПРАШУМА "ЛОМ"”. www.drinic.rs. Архивирано из оригинала 04. 03. 2016. г. Приступљено 9. 11. 2017.

www2.rzs.rs.ba

„Попис становништва, домаћинстава и станова у Републици Српској 2013, РЕЗУЛТАТИ ПО НАСЕЉЕНИМ МЈЕСТИМА”

np.rs.ba

„Narodno pozorište Republike Srpske”. 2015. Архивирано из оригинала 03. 02. 2015. г. Приступљено 29. 1. 2015.

matbibli.rs.ba

„Недељко Зеленовић”. www.matbibli.rs.ba (на језику: српски). Архивирано из оригинала 10. 11. 2017. г. Приступљено 9. 11. 2017.

rtrs.rs

„Дани плавичасте љепотице”. Радио телевизија Републике Српске. 11. 8. 2011. Архивирано из оригинала 3. 2. 2015. г. Приступљено 11. 8. 2011.

rtrs.tv

„Костић: Српски језик — дио богате културе и традиције народа”. Радио-телевизија Републике Српске. 20. 3. 2009. Архивирано из оригинала 10. 11. 2017. г. Приступљено 27. 1. 2012.
„Галупово истраживање: Подршка за отцјепљење Републике Српске 88%”. Радио-телевизија Републике Српске. 19. 11. 2010. Архивирано из оригинала 23. 03. 2014. г. Приступљено 26. 1. 2012.
„РТРС: Влада упутила извјештај Савјету безбједности као прилог уз Додиково писмо”. Rtrs.tv. Архивирано из оригинала 20. 11. 2015. г. Приступљено 10. 8. 2012.
„Печат (47,46 мин)”. Радио телевизија Републике Српске. 25. 8. 2011. Архивирано из оригинала 10. 11. 2017. г. Приступљено 29. 8. 2011.
„Андрићград отворен за посјетиоце”. Братунац (репортажа). 5. 7. 2012. Архивирано из оригинала 07. 11. 2014. г. Приступљено 6. 7. 2012.
„Костић: Српски језик — дио богате културе и традиције народа”. Радио-телевизија Републике Српске. 20. 3. 2009. Архивирано из оригинала 10. 11. 2017. г. Приступљено 27. 1. 2012.

rts.rs

„Ковачевић о пресуди Додику: Судили су Републици Српској, а пресудили Босни и Херцеговини”. РТС (на језику: српски). Архивирано из оригинала 27. 02. 2025. г. Приступљено 2025-02-27.
„Вучић у Бањалуци: Пресуда уперена против РС и српског народа у целини; Додик: Залажемо се за мир, спремни смо да разговарамо”. РТС (на језику: српски). Приступљено 2025-02-27.

sipovo-tourism.com

„Prašuma Janj | JU Turistička Organizacija Šipovo”. sipovo-tourism.com. Приступљено 9. 11. 2017.

smedia.rs

„Dodik otvorio predstavništvo Republike Srpske u Beču — VESTI — SMEDIA”. Smedia.rs. 23. 3. 2012. Архивирано из оригинала 21. 05. 2013. г. Приступљено 10. 8. 2012.

spc.rs

„Слава Старе Цркве у Мостару и Ћоровићеви сусрети писаца”. Српска православна црква. 24. 9. 2008. Архивирано из оригинала 13. 06. 2019. г. Приступљено 27. 1. 2012.

stat.gov.rs

publikacije.stat.gov.rs

Грабељшек 1994, стр. 11, 27. Бројеви су преписани са 11 стране, а на (неозначеној редним бројем) 27 страни дати су незнатно другачији бројеви за 1961. Ту је укупно 3.278.053 становника, Срба је 1.406.043 становника, а Муслимана је 842.388 становника. Грабељшек, Драгана; et al. (1994). Национални састав становништва ФНР Југославије: подаци по насељима и општинама. Књ. 3 (PDF). Београд: Савезни завод за статистику.
„Становништво према националној припадности, попис 1991” (PDF). стр. 1. Архивирано (PDF) из оригинала 28. 03. 2020. г. Приступљено 28. 3. 2020.

theguardian.com

„Bosnia lurches into a new crisis”. www.theguardian.com. The Guardian. Приступљено 9. 11. 2017.

turizamrs.org

„Планински туризам”. Туристичка организација Републике Српске. Архивирано из оригинала 07. 05. 2016. г. Приступљено 29. 1. 2015.
„Етно-село Котроманићево”. Туристичка организација Републике Српске. Архивирано из оригинала 25. 06. 2021. г. Приступљено 19. 7. 2016.

tvturnirdoboj.com

„Medjunarodni TV turnir Doboj”. Архивирано из оригинала 18. 8. 2018. г. Приступљено 29. 1. 2015.

vladars.net

„Представништва Републике Српске у иностранству”. www.vladars.net. Влада Републике Српске. Архивирано из оригинала 24. 04. 2012. г. Приступљено 9. 11. 2017.
„Government of Republic of Srpska”. Влада Републике Српске. Архивирано из оригинала 01. 11. 2017. г. Приступљено 9. 11. 2017.
„Влада Републике Српске: Представништва Републике Српске у иностранству”. Vladars.net. 10. 8. 2012. Архивирано из оригинала 24. 04. 2012. г. Приступљено 9. 11. 2017.
(језик: српски) Министарство саобраћаја и веза Републике Српске: Саобраћајна инфраструктура у Републици Српској Архивирано на веб-сајту Wayback Machine (30. октобар 2021)
„Закон о празницима Републике Српске”. www.vladars.net. Службени гласник Републике Српске. Архивирано из оригинала 12. 09. 2015. г. Приступљено 9. 11. 2017.

voders.org

Језера РС Архивирано на веб-сајту Wayback Machine (22. фебруар 2018) Воде РС
Агенција Републике Српске за воде обласног ријечног слива Саве: Језера у Републици Српској Архивирано на веб-сајту Wayback Machine (28. јул 2011) (језик: српски)

web.archive.org

„Устав Републике Српске” (PDF). narodnaskupstinars.net. Народна скупштина Републике Српске. Архивирано (PDF) из оригинала 15. 02. 2017. г. Приступљено 9. 11. 2017.
„Član 38. Zakona o Centralnoj banci Bosne i Hercegovine” (PDF). ads.gov.ba. Архивирано (PDF) из оригинала 30. 06. 2016. г. Приступљено 15. 1. 2016.
„Kovani novac KM”. www.cbbh.ba. Архивирано из оригинала 22. 2. 2018. г. Приступљено 21. 2. 2018.
Званични сајт Централне банке БиХ: Новчанице и кованице КМ Архивирано на веб-сајту Wayback Machine (26. јануар 2016), приступљено: 9. јануара 2016. године
„Општи оквирни споразум за мир у Босни и Херцеговини — Анекс 4 — Устав Босне и Херцеговине Преамбула”. www.oscebih.org. OSCE. Архивирано из оригинала 21. 2. 2018. г. „Састав. Босна и Херцеговина састоји се од два ентитета, Федерације Босне и Херцеговине и Републике Српске (у даљњем тексту "ентитети").”
„Општи подаци”. www.banjaluka.rs. Град Бања Лука. Архивирано из оригинала 8. 11. 2017. г. Приступљено 9. 11. 2017.
„Фотомонографија Народне скупштине Републике Српске” (PDF). www.narodnaskupstinars.net. Народна скупштина Републике Српске. Архивирано (PDF) из оригинала 22. 04. 2021. г. Приступљено 9. 11. 2017.
Логос 2019, стр. 134. Логос, Александар А. (2019). Историја Срба 1, Допуна 4; Историја Срба 5 (PDF). Београд. ISBN 978-86-85117-46-6. Архивирано из оригинала (PDF) 19. 05. 2023. г. Приступљено 19. 03. 2020.
Логос 2019, стр. 259—261. Логос, Александар А. (2019). Историја Срба 1, Допуна 4; Историја Срба 5 (PDF). Београд. ISBN 978-86-85117-46-6. Архивирано из оригинала (PDF) 19. 05. 2023. г. Приступљено 19. 03. 2020.
„Bosnia and Herzegovina Archives | Assembly of European Regions”. Assembly of European Regions. Архивирано из оригинала 04. 08. 2020. г. Приступљено 9. 11. 2017.
„Представништва Републике Српске у иностранству”. www.esrpska.com. еСрпска. Архивирано из оригинала 09. 09. 2016. г. Приступљено 9. 11. 2017.
„Представништва Републике Српске у иностранству”. www.vladars.net. Влада Републике Српске. Архивирано из оригинала 24. 04. 2012. г. Приступљено 9. 11. 2017.
„Istorija”. www.republikasrpska.net. Republika Srpska — internet portal. Архивирано из оригинала 21. 09. 2014. г. Приступљено 9. 11. 2017.
„Bosnia and Herzegovina”. www.britannica.com. Encyclopaedia Britannica. Архивирано из оригинала 03. 04. 2019. г. Приступљено 21. 02. 2018.
„Bosnian Serb republic leader dies”. news.bbc.co.uk. BBC News. Архивирано из оригинала 30. 09. 2007. г. Приступљено 9. 11. 2017.
„Bosnia echoes to alarming rhetoric”. news.bbc.co.uk. BBS News. Архивирано из оригинала 27. 10. 2014. г. Приступљено 9. 11. 2017.
„Halting the downward spiral”. www.nytimes.com. The New York Times. Архивирано из оригинала 22. 02. 2022. г. Приступљено 9. 11. 2017.
„About National Assembly”. National Assembly of The Republic of Srpska. Архивирано из оригинала 08. 04. 2017. г. Приступљено 9. 11. 2017.
„Government of Republic of Srpska”. Влада Републике Српске. Архивирано из оригинала 01. 11. 2017. г. Приступљено 9. 11. 2017.
„Republic of Srpska, President of Republic Milorad Dodik”. Предсједник Републике Српске. Архивирано из оригинала 31. 10. 2017. г. Приступљено 11. 12. 2017.
„Костић: Српски језик — дио богате културе и традиције народа”. Радио-телевизија Републике Српске. 20. 3. 2009. Архивирано из оригинала 10. 11. 2017. г. Приступљено 27. 1. 2012.
„Географија”. www.predsjednikrs.net. Предсједник Републике Српске. Архивирано из оригинала 20. 4. 2017. г. Приступљено 9. 11. 2017.
„Geografija Republike Srpske”. Архивирано из оригинала 16. 02. 2015. г. Приступљено 29. 1. 2015.
„Klima Republike Srpske”. Архивирано из оригинала 29. 01. 2015. г. Приступљено 29. 1. 2015.
Језера РС Архивирано на веб-сајту Wayback Machine (22. фебруар 2018) Воде РС
Агенција Републике Српске за воде обласног ријечног слива Саве: Језера у Републици Српској Архивирано на веб-сајту Wayback Machine (28. јул 2011) (језик: српски)
„Ekonomska i socijalna slika Republike Srpske”. Glas Srpske. Архивирано из оригинала 24. 9. 2015. г. Приступљено 29. 1. 2015.
„Zaštićena područja prirode u Bosni i Hercegovini”. www.nasljedje.org. Архивирано из оригинала 10. 11. 2017. г. Приступљено 9. 11. 2017.
„Дани плавичасте љепотице”. Радио телевизија Републике Српске. 11. 8. 2011. Архивирано из оригинала 3. 2. 2015. г. Приступљено 11. 8. 2011.
„Национални парк Козара”. Архивирано из оригинала 04. 03. 2016. г. Приступљено 29. 1. 2015.
„Национални парк Дрина”. Архивирано из оригинала 30. 05. 2019. г. Приступљено 3. 6. 2019.
„ПРАШУМА "ЛОМ"”. www.drinic.rs. Архивирано из оригинала 04. 03. 2016. г. Приступљено 9. 11. 2017.
„Посебни резерват природе „Громижељ“”. ekulturars.com. Архивирано из оригинала 21. 2. 2018. г. Приступљено 11. 12. 2017.
„Посебни резерват природе „Лисина“”. ekulturars.com. Архивирано из оригинала 21. 2. 2018. г. Приступљено 11. 12. 2017.
Логос 2019, стр. 127—128. Логос, Александар А. (2019). Историја Срба 1, Допуна 4; Историја Срба 5 (PDF). Београд. ISBN 978-86-85117-46-6. Архивирано из оригинала (PDF) 19. 05. 2023. г. Приступљено 19. 03. 2020.
Логос 2019, стр. 131—132 са напоменом 438. О томе се расправљало и 14.10.1991. а председник Скупштине БиХ Момчило Крајишник објавио је крај седнице и посланици Срби су отишли из Скупштине. Без Срба, састанак је настављен после поноћи 15.10.1991. уз присуство потпредседника Мариофила Љубића и посланика СДА и ХДЗ-а, као и дела посланика опозиције. Они су, без пристанка посланика СДС-а усвојили око 03:00, 15.10.1991. Резолуцију о суверености Босне и Херцеговине и Меморандум (Писмо о намјерама). Логос, Александар А. (2019). Историја Срба 1, Допуна 4; Историја Срба 5 (PDF). Београд. ISBN 978-86-85117-46-6. Архивирано из оригинала (PDF) 19. 05. 2023. г. Приступљено 19. 03. 2020.
Логос 2019, стр. 132, 134. Логос, Александар А. (2019). Историја Срба 1, Допуна 4; Историја Срба 5 (PDF). Београд. ISBN 978-86-85117-46-6. Архивирано из оригинала (PDF) 19. 05. 2023. г. Приступљено 19. 03. 2020.
Логос 2019, стр. 135, 138-139, 160. „Због објављивања одлуке Савета министара ЕЗ да се призна независност БиХ, у Бањалуци се састала Скупштина Републике Српске БиХ и на седници 7.4.1992. донела је одлуку о проглашењу Републике Српске БиХ „независном”, а на истој седници Скупштина је обавештена да су Б. Плавшић и Н. Кољевић поднели оставке на места у Председништву СР БиХ“. Логос, Александар А. (2019). Историја Срба 1, Допуна 4; Историја Срба 5 (PDF). Београд. ISBN 978-86-85117-46-6. Архивирано из оригинала (PDF) 19. 05. 2023. г. Приступљено 19. 03. 2020.
Логос 2019, стр. 146. ЗНГ, редовна војска Републике Хрватске, око 1.000 војника (Хрвата и Бошњака) са тенковима, прешла је из Славонског Брода и заузела Босански Брод. Наоружани Хрвати и Бошњаци у селу Сијековац ( Босански Брод) у ноћи 26. на 27.3.1992. убили су деветорицу Срба и тако започели бројна насиља и убиства на подручју Босански Брода која су трајала до првих дана октобра 1992. Логос, Александар А. (2019). Историја Срба 1, Допуна 4; Историја Срба 5 (PDF). Београд. ISBN 978-86-85117-46-6. Архивирано из оригинала (PDF) 19. 05. 2023. г. Приступљено 19. 03. 2020.
Логос 2019, стр. 154—155, 175-176. “ослобађањем Которског и Јоховца (9.6.1992) град је постао сигурнији". Логос, Александар А. (2019). Историја Срба 1, Допуна 4; Историја Срба 5 (PDF). Београд. ISBN 978-86-85117-46-6. Архивирано из оригинала (PDF) 19. 05. 2023. г. Приступљено 19. 03. 2020.
Логос 2019, стр. 147. Логос, Александар А. (2019). Историја Срба 1, Допуна 4; Историја Срба 5 (PDF). Београд. ISBN 978-86-85117-46-6. Архивирано из оригинала (PDF) 19. 05. 2023. г. Приступљено 19. 03. 2020.
Логос 2019, стр. 151—152 са напоменом 572. „У Општини Бијељина 1991. било је скоро 97.000 становника. Од тога било је Срба скоро 58.000 лица, Југословена више од 4.000 лица, а Муслимана више од 30.000 лица“. Логос, Александар А. (2019). Историја Срба 1, Допуна 4; Историја Срба 5 (PDF). Београд. ISBN 978-86-85117-46-6. Архивирано из оригинала (PDF) 19. 05. 2023. г. Приступљено 19. 03. 2020.
Логос 2019, стр. 151—153. Логос, Александар А. (2019). Историја Срба 1, Допуна 4; Историја Срба 5 (PDF). Београд. ISBN 978-86-85117-46-6. Архивирано из оригинала (PDF) 19. 05. 2023. г. Приступљено 19. 03. 2020.
Логос 2019, стр. 159—160. После договора министара спољних дела држава ЕЗ са министром спољних дела САД Џејмсом Бејкером, Савет министара ЕЗ на састанку у Луксембургу 6.4.1992. године, усвојио је декларацију према којој од 7.4.1992. чланице ЕЗ треба да признају Републику БиХ као независну државу. Логос, Александар А. (2019). Историја Срба 1, Допуна 4; Историја Срба 5 (PDF). Београд. ISBN 978-86-85117-46-6. Архивирано из оригинала (PDF) 19. 05. 2023. г. Приступљено 19. 03. 2020.
Логос 2019, стр. 169. Логос, Александар А. (2019). Историја Срба 1, Допуна 4; Историја Срба 5 (PDF). Београд. ISBN 978-86-85117-46-6. Архивирано из оригинала (PDF) 19. 05. 2023. г. Приступљено 19. 03. 2020.
Логос 2019, стр. 159, 169. „Линије сукоба су настајале постепено ширећи се, од контролних тачака на путевима, и до средине маја 1992. око бошњачког (Изетбеговићевог) Сарајева нису биле потпуно утврђене линије сукоба између сукобљених војски“. Логос, Александар А. (2019). Историја Срба 1, Допуна 4; Историја Срба 5 (PDF). Београд. ISBN 978-86-85117-46-6. Архивирано из оригинала (PDF) 19. 05. 2023. г. Приступљено 19. 03. 2020.
Логос 2019, стр. 206. Логос, Александар А. (2019). Историја Срба 1, Допуна 4; Историја Срба 5 (PDF). Београд. ISBN 978-86-85117-46-6. Архивирано из оригинала (PDF) 19. 05. 2023. г. Приступљено 19. 03. 2020.
Логос 2019, стр. 261 са напоменом 1283. Логос, Александар А. (2019). Историја Срба 1, Допуна 4; Историја Срба 5 (PDF). Београд. ISBN 978-86-85117-46-6. Архивирано из оригинала (PDF) 19. 05. 2023. г. Приступљено 19. 03. 2020.
„Ковачевић о пресуди Додику: Судили су Републици Српској, а пресудили Босни и Херцеговини”. РТС (на језику: српски). Архивирано из оригинала 27. 02. 2025. г. Приступљено 2025-02-27.
„Галупово истраживање: Подршка за отцјепљење Републике Српске 88%”. Радио-телевизија Републике Српске. 19. 11. 2010. Архивирано из оригинала 23. 03. 2014. г. Приступљено 26. 1. 2012.
„еСрпска: Представништва РС у иностранству”. Esrpska.com. Архивирано из оригинала 09. 09. 2016. г. Приступљено 10. 8. 2012.
„Влада Републике Српске: Представништва Републике Српске у иностранству”. Vladars.net. 10. 8. 2012. Архивирано из оригинала 24. 04. 2012. г. Приступљено 9. 11. 2017.
„Dodik otvorio predstavništvo Republike Srpske u Beču — VESTI — SMEDIA”. Smedia.rs. 23. 3. 2012. Архивирано из оригинала 21. 05. 2013. г. Приступљено 10. 8. 2012.
„Представништво РС и на Кипру”. Глас Српске. Архивирано из оригинала 23. 08. 2017. г. Приступљено 23. 8. 2017.
„РТРС: Влада упутила извјештај Савјету безбједности као прилог уз Додиково писмо”. Rtrs.tv. Архивирано из оригинала 20. 11. 2015. г. Приступљено 10. 8. 2012.
„Србија и РС оживеле Дејтонски споразум”. Glas javnosti. Архивирано из оригинала 05. 10. 2010. г. Приступљено 25. 4. 2013.
„Himna, grb i ustav”. znanje.org. Архивирано из оригинала 08. 10. 2017. г. Приступљено 8. 10. 2017.
„Становништво према националној припадности, попис 1991” (PDF). стр. 1. Архивирано (PDF) из оригинала 28. 03. 2020. г. Приступљено 28. 3. 2020.
Комић 2019, стр. 84. Комић, Јасмин; et al. (2019). Статистички годишњак Републике Српске, 2019 (PDF). Бања Лука: Републички завод за статистику. Архивирано из оригинала (PDF) 11. 07. 2020. г. Приступљено 02. 04. 2020.
„National Pies - Bosnia-Herzegovina”. atlas.xyvy.info. Ancestral Genography Atlas. Архивирано из оригинала 10. 11. 2017. г. Приступљено 9. 11. 2017.
„ГЛАВНИ ЕКОНОМСКИ ИНДИКАTОРИ РЕПУБЛИКЕ СРПСКЕ”. IRBRS. Архивирано из оригинала 22. 08. 2014. г. Приступљено 23. 3. 2014.
„Индустрија”. www.bl.komorars. Подручна привредна комора Бања Лука. Архивирано из оригинала 21. 2. 2018. г. Приступљено 11. 12. 2017.
(језик: српски) Министарство саобраћаја и веза Републике Српске: Саобраћајна инфраструктура у Републици Српској Архивирано на веб-сајту Wayback Machine (30. октобар 2021)
„Жељезнице Републике Српске”. Архивирано из оригинала 24. 02. 2021. г. Приступљено 03. 02. 2015.
„Планински туризам”. Туристичка организација Републике Српске. Архивирано из оригинала 07. 05. 2016. г. Приступљено 29. 1. 2015.
„Етно-село Котроманићево”. Туристичка организација Републике Српске. Архивирано из оригинала 25. 06. 2021. г. Приступљено 19. 7. 2016.
„Печат (47,46 мин)”. Радио телевизија Републике Српске. 25. 8. 2011. Архивирано из оригинала 10. 11. 2017. г. Приступљено 29. 8. 2011.
„Андрићград отворен за посјетиоце”. Братунац (репортажа). 5. 7. 2012. Архивирано из оригинала 07. 11. 2014. г. Приступљено 6. 7. 2012.
„Андрићев Камен град у Вишеграду и Емир Кустурица — гради се туристичко историјски комплекс на Дрини”, Александар Парезановић, 17. април 2012; приступљено 28. јуна 2012. Архивирано на веб-сајту Wayback Machine (24. април 2016) (језик: српски)
„Андрићев институт ум и душа Андрићграда („Политика”, 28. јун 2013)”. Архивирано из оригинала 24. 09. 2015. г. Приступљено 08. 10. 2017.
(језик: српски) Статут Академије наука и умјетности Републике Српске Архивирано на веб-сајту Wayback Machine (23. септембар 2015)
„Narodno pozorište Republike Srpske”. 2015. Архивирано из оригинала 03. 02. 2015. г. Приступљено 29. 1. 2015.
(језик: српски) Народна и универзитетска библиотека Републике Српске: Организација библиотеке Архивирано на веб-сајту Wayback Machine (3. фебруар 2015)
„Завод за заштиту културно историјског и природног насљеђа Републике Српске”. Архивирано из оригинала 01. 08. 2015. г. Приступљено 24. 4. 2013.
„Костић: Српски језик — дио богате културе и традиције народа”. Радио-телевизија Републике Српске. 20. 3. 2009. Архивирано из оригинала 10. 11. 2017. г. Приступљено 27. 1. 2012.
„Слава Старе Цркве у Мостару и Ћоровићеви сусрети писаца”. Српска православна црква. 24. 9. 2008. Архивирано из оригинала 13. 06. 2019. г. Приступљено 27. 1. 2012.
„Бањалука заборавила Мешу Селимовића”. Глас Српске. 23. 11. 2010. Архивирано из оригинала 27. 11. 2010. г. Приступљено 27. 1. 2012.
„Недељко Зеленовић”. www.matbibli.rs.ba (на језику: српски). Архивирано из оригинала 10. 11. 2017. г. Приступљено 9. 11. 2017.
„Osnovano prvo društvo istoričara Srpske”. banjaluka.net. Архивирано из оригинала 22. 04. 2017. г. Приступљено 16. 12. 2015.
„Medjunarodni TV turnir Doboj”. Архивирано из оригинала 18. 8. 2018. г. Приступљено 29. 1. 2015.
„Evo kada počinje prodaja karata za "Srpska open" u Banjaluci”. Независне новине. Архивирано из оригинала 08. 04. 2023. г. Приступљено 8. 4. 2023.
БК Славија, БЛ Архивирано на веб-сајту Wayback Machine (3. децембар 2013), додатни текст.
„To, Nemanja: Srpski džudo majstor je prvak SVETA!”. Архивирано из оригинала 02. 09. 2017. г. Приступљено 1. 9. 2017.
„DŽUDO ŠAMPIONAT Majdov osvojio svetsko zlato”. Архивирано из оригинала 02. 09. 2017. г. Приступљено 1. 9. 2017.
„London 2012 — Ivana Ninkovic”. BBC. Архивирано из оригинала 31. 07. 2012. г. Приступљено 29. 1. 2015.
„Novak Đoković — Banja Luka je pokazala srce”. Glas Srpske. 1. 12. 2009. Архивирано из оригинала 24. 09. 2015. г. Приступљено 29. 1. 2015.
„Закон о празницима Републике Српске”. www.vladars.net. Службени гласник Републике Српске. Архивирано из оригинала 12. 09. 2015. г. Приступљено 9. 11. 2017.

xyvy.info

atlas.xyvy.info

„National Pies - Bosnia-Herzegovina”. atlas.xyvy.info. Ancestral Genography Atlas. Архивирано из оригинала 10. 11. 2017. г. Приступљено 9. 11. 2017.

znanje.org

„Himna, grb i ustav”. znanje.org. Архивирано из оригинала 08. 10. 2017. г. Приступљено 8. 10. 2017.

zrs-rs.com

„Жељезнице Републике Српске”. Архивирано из оригинала 24. 02. 2021. г. Приступљено 03. 02. 2015.