Стефан Радослав (Serbian Wikipedia)

Analysis of information sources in references of the Wikipedia article "Стефан Радослав" in Serbian language version.

refsWebsite

Global rank Serbian rank

16books.google.com

3^rd place

2^nd place

3,800^th place

13^th place

482^nd place

69^th place

6^th place

5^th place

121^st place

30^th place

academia.edu

Марковић 2009, стр. 13-15. Марковић, Миодраг (2009). Прво путовање светог Саве у Палестину и његов значај за српску средњевековну уметност. Београд: Византолошки институт.

archive.org

Ћирковић 1970, стр. 10. Ћирковић, Сима (1970). „Зета у држави Немањића” (PDF). Историја Црне Горе. 2 (1). Титоград: Редакција за историју Црне Горе. стр. 3—93.

books.google.com

Ферјанчић 1981, стр. 297-314. Ферјанчић, Божидар (1981). „Одбрана Немањиног наслеђа - Србија постаје краљевина”. Историја српског народа. 1. Београд: Српска књижевна задруга. стр. 297—314.
Пириватрић 2020, стр. 139-158. Пириватрић, Срђан (2020). „Брак Стефана Немањића и Евдокије Анђелине Комнине: Хронологија и историјски контекст уговарања и раскидања једног династичког савеза”. Стефан Првовенчани и његово доба. Београд: Историјски институт. стр. 139—158.
Ферјанчић 1981, стр. 302. Ферјанчић, Божидар (1981). „Одбрана Немањиног наслеђа - Србија постаје краљевина”. Историја српског народа. 1. Београд: Српска књижевна задруга. стр. 297—314.
Ласкарис 1926, стр. 40 Ласкарис, Михаило (1926). Византиске принцезе у средњевековној Србији: Прилог историји византискосрпских односа од краја XII до средине XV века. Београд: Бах.
Ласкарис 1926, стр. 40–42 Ласкарис, Михаило (1926). Византиске принцезе у средњевековној Србији: Прилог историји византискосрпских односа од краја XII до средине XV века. Београд: Бах.
Кисас 1978, стр. 131-139. Кисас, Сотириос (1978). „О времену склапања брака Стефана Радослава са Аном Комнином”. Зборник радова Византолошког института. 18: 131—139.
Ферјанчић 1981, стр. 307. Ферјанчић, Божидар (1981). „Одбрана Немањиног наслеђа - Србија постаје краљевина”. Историја српског народа. 1. Београд: Српска књижевна задруга. стр. 297—314.
Ферјанчић & Максимовић 1998, стр. 17. Ферјанчић, Божидар; Максимовић, Љубомир (1998). „Свети Сава и Србија између Епира и Никеје”. Свети Сава у српској историји и традицији. Београд: САНУ. стр. 13—25.
Марјановић-Душанић 1997, стр. 48. Марјановић-Душанић, Смиља (1997). Владарска идеологија Немањића: Дипломатичка студија. Београд: Српска књижевна задруга.
Ферјанчић 1981, стр. 308. Ферјанчић, Божидар (1981). „Одбрана Немањиног наслеђа - Србија постаје краљевина”. Историја српског народа. 1. Београд: Српска књижевна задруга. стр. 297—314.
Ферјанчић 1981, стр. 309. Ферјанчић, Божидар (1981). „Одбрана Немањиног наслеђа - Србија постаје краљевина”. Историја српског народа. 1. Београд: Српска књижевна задруга. стр. 297—314.
Ферјанчић 1981, стр. 310. Ферјанчић, Божидар (1981). „Одбрана Немањиног наслеђа - Србија постаје краљевина”. Историја српског народа. 1. Београд: Српска књижевна задруга. стр. 297—314.
Ласкарис 1926, стр. 48 Ласкарис, Михаило (1926). Византиске принцезе у средњевековној Србији: Прилог историји византискосрпских односа од краја XII до средине XV века. Београд: Бах.
Ласкарис 1926, стр. 47 Ласкарис, Михаило (1926). Византиске принцезе у средњевековној Србији: Прилог историји византискосрпских односа од краја XII до средине XV века. Београд: Бах.
Чанак-Медић 2016, стр. 165-169. Чанак-Медић, Милка (2016). „О другом студеничком ктитору”. Манастир Студеница: 700 година Краљеве Цркве. Београд: САНУ. стр. 165—169.
Иванишевић 1998, стр. 87-95. Иванишевић, Вујадин (1998). „Новац краља Радослава”. Зборник радова Византолошког института. 37: 87—95.

nb.rs

doiserbia.nb.rs

Бубало 2009, стр. 201-227. Бубало, Ђорђе (2009). „Да ли су краљ Стефан и Првовенчани и његов син Радослав били савладари?”. Зборник радова Византолошког института. 46: 201—227.
Миљковић 2015, стр. 268. Миљковић, Бојан (2015). „Сава, Стефан Радослав и Димитрије Хоматин”. Зборник радова Византолошког института. 52: 259—275.
Миљковић 2015, стр. 270. Миљковић, Бојан (2015). „Сава, Стефан Радослав и Димитрије Хоматин”. Зборник радова Византолошког института. 52: 259—275.
Миљковић 2015, стр. 270-271. Миљковић, Бојан (2015). „Сава, Стефан Радослав и Димитрије Хоматин”. Зборник радова Византолошког института. 52: 259—275.
Бубало 2009, стр. 205. Бубало, Ђорђе (2009). „Да ли су краљ Стефан и Првовенчани и његов син Радослав били савладари?”. Зборник радова Византолошког института. 46: 201—227.
Бубало 2009, стр. 206-210. Бубало, Ђорђе (2009). „Да ли су краљ Стефан и Првовенчани и његов син Радослав били савладари?”. Зборник радова Византолошког института. 46: 201—227.
Бубало 2009, стр. 210. Бубало, Ђорђе (2009). „Да ли су краљ Стефан и Првовенчани и његов син Радослав били савладари?”. Зборник радова Византолошког института. 46: 201—227.
Бубало 2009, стр. 217-222. Бубало, Ђорђе (2009). „Да ли су краљ Стефан и Првовенчани и његов син Радослав били савладари?”. Зборник радова Византолошког института. 46: 201—227.
Бубало 2009, стр. 210-217. Бубало, Ђорђе (2009). „Да ли су краљ Стефан и Првовенчани и његов син Радослав били савладари?”. Зборник радова Византолошког института. 46: 201—227.
Максимовић 2009, стр. 143 Максимовић, Љубомир (2009). „Византинизми краља Стефана Радослава” (PDF). 44: 139—147.
Максимовић 2009, стр. 144 Максимовић, Љубомир (2009). „Византинизми краља Стефана Радослава” (PDF). 44: 139—147.
Миљковић 2015, стр. 260-265. Миљковић, Бојан (2015). „Сава, Стефан Радослав и Димитрије Хоматин”. Зборник радова Византолошког института. 52: 259—275.
Миљковић 2015, стр. 267. Миљковић, Бојан (2015). „Сава, Стефан Радослав и Димитрије Хоматин”. Зборник радова Византолошког института. 52: 259—275.
Миљковић 2015, стр. 271. Миљковић, Бојан (2015). „Сава, Стефан Радослав и Димитрије Хоматин”. Зборник радова Византолошког института. 52: 259—275.

scribd.com

Јечменица 2018, стр. 51 Јечменица, Дејан (2018). Немањићи другог реда. Београд: Филозофски факултет.
Стојановић 1927, стр. 68-69. Стојановић, Љубомир (1927). Стари српски родослови и летописи. Сремски Карловци.