References analysis of the Wikipedia article "Bitka za Olovo" in the Serbian version

books.google.com

Institut 1953, стр. 242: "pričao je istoj lično četnik to je njihov vođa Radovan Trivun iz Belih Voda,..." Institut (1953). Zbornik dokumenata i podataka o narodno-oslobodilačkom ratu jugoslovenskih naroda: knj. 1-35. Borbe u Bosni i Hercegovini 1941-1945, knjiga 2 - oktobar-decembar 1941. IV. Vojno-istoriski institut Jugoslovenske armije.

Institut 1953, стр. 242: "Dana 21. rujna 1941. četnici su napali stražu — milicije na mostu šumsko državne željeznice na km 75-9 Olovo i Bjeliša, kotara Kladanj. Ovom prilikom poginuo je jedan milicioner a 9 ih je zarobljeno. " Institut (1953). Zbornik dokumenata i podataka o narodno-oslobodilačkom ratu jugoslovenskih naroda: knj. 1-35. Borbe u Bosni i Hercegovini 1941-1945, knjiga 2 - oktobar-decembar 1941. IV. Vojno-istoriski institut Jugoslovenske armije.

Institut 1953, стр. 242: "Dana 29. rujna o.g. četnici su zapalili drveni most šumske željeznice na pruzi Zavidovići—Olovo." Institut (1953). Zbornik dokumenata i podataka o narodno-oslobodilačkom ratu jugoslovenskih naroda: knj. 1-35. Borbe u Bosni i Hercegovini 1941-1945, knjiga 2 - oktobar-decembar 1941. IV. Vojno-istoriski institut Jugoslovenske armije.

Institut 1953, стр. 395: "Prema izvještaju zapovjednika oružničke postaje Knežina,poslije trodnevne borbe sa četnicima, 28.listopada oko 20 sati pošto je utrošio svo streljivo, sa svojim oružnicima i milicionerima probio je četnički obruč i povukao se u Olovo oko koga su sada skupljeni jači četnički odredi. Cine se napori, da se pomoću milicionera i vojske ovaj obruč probije i ponovno zauzme s.Knežina« .... Knežinu su oslobodile jedinice Romaniskog partizanskog odreda u saradnji sa četnicima. Dijelovi istog odreda blokirali su i Olovo." Institut (1953). Zbornik dokumenata i podataka o narodno-oslobodilačkom ratu jugoslovenskih naroda: knj. 1-35. Borbe u Bosni i Hercegovini 1941-1945, knjiga 2 - oktobar-decembar 1941. IV. Vojno-istoriski institut Jugoslovenske armije.

Institut 1953, стр. 121: "Olovo su opsjedale jedinice Romaniskog NOP odreda (Knežinska, Bieloeoračka i Crepoliska četa) i NOP odreda »Zvijezda« (Nišički bataljon, Crnovrška i Vlahinjska četa), ka 0 i oko četiri čete četnika. U svemu, Olovo je napalo oko 1.200 boraca, od kojih 800 partizana i 400 četnika." Institut (1953). Zbornik dokumenata i podataka o narodno-oslobodilačkom ratu jugoslovenskih naroda: knj. 1-35. Borbe u Bosni i Hercegovini 1941-1945, knjiga 2 - oktobar-decembar 1941. IV. Vojno-istoriski institut Jugoslovenske armije.

Institut 1953, стр. 395: "Na 14. prosinca dužnost zapoviednika 4. sata i posade Olovo preuzeo je djel. satnik Sreharski Janko, iz Sarajevske doknadne bojne. ... tj. 4. sata Sarajevske doknadne bojne i nakon što je ranje n zapoviednik tog sata poručnik Ante Marinković, " Institut (1953). Zbornik dokumenata i podataka o narodno-oslobodilačkom ratu jugoslovenskih naroda: knj. 1-35. Borbe u Bosni i Hercegovini 1941-1945, knjiga 2 - oktobar-decembar 1941. IV. Vojno-istoriski institut Jugoslovenske armije.

Terzić, Velimir (1957). Oslobodilacki rat naroda Jugoslavije 1941-1945. Vojni istoriski Institut Jugoslovenske narodne armije. стр. 145. „Zbog toga, a i zbog priprema za oslobođenje Olova, obustavljeni su dalji napadi na Vareš. U Olovu su se ...”

Institut 1953, стр. 466 Institut (1953). Zbornik dokumenata i podataka o narodno-oslobodilačkom ratu jugoslovenskih naroda: knj. 1-35. Borbe u Bosni i Hercegovini 1941-1945, knjiga 2 - oktobar-decembar 1941. IV. Vojno-istoriski institut Jugoslovenske armije.

Institut 1953, стр. 466: "...borbama pri napadima na Olovo i okolini imali око 240 mrtvih i ranjenih cetnika i da se nisu nadali iz Olova takvog odpora." Institut (1953). Zbornik dokumenata i podataka o narodno-oslobodilačkom ratu jugoslovenskih naroda: knj. 1-35. Borbe u Bosni i Hercegovini 1941-1945, knjiga 2 - oktobar-decembar 1941. IV. Vojno-istoriski institut Jugoslovenske armije.

Institut 1953, стр. 466: "...Četnici su otpočeli napada j oko 7 sati, topničkom vatrom- Prvo zrno udarilo je preciznim punim pogodkom u stražaru gdje se je nalazila milicija, stražaru uništila i tom prilikom je poginulo ili ranjeno oko 24 milicionera i tako ostalo svega 6 ljudi sposobnih na tome položaju za borbu. Ovaj ostatak se je odmah razbjegao." Institut (1953). Zbornik dokumenata i podataka o narodno-oslobodilačkom ratu jugoslovenskih naroda: knj. 1-35. Borbe u Bosni i Hercegovini 1941-1945, knjiga 2 - oktobar-decembar 1941. IV. Vojno-istoriski institut Jugoslovenske armije.

Hercegovine, Društvo istoričara Bosne i (1962). Godišnjak Društva istoričara Bosne i Hercegovine: Annuaire de la Société historique de Bosnie et Herzégovine. Društvo istoričara Bosne i Hercegovine. стр. 112. „Приликом ослобођења Олова 17. де- пембра 1941. године и ликвидације појединих упоришта његове спољне ... Из сарајевске чете Одреда»Звијезда« један вод са четнички настројеним командиром напустио је положаје на ...”

Institut 1953, стр. 466, 467 Institut (1953). Zbornik dokumenata i podataka o narodno-oslobodilačkom ratu jugoslovenskih naroda: knj. 1-35. Borbe u Bosni i Hercegovini 1941-1945, knjiga 2 - oktobar-decembar 1941. IV. Vojno-istoriski institut Jugoslovenske armije.

Christia 2012, стр. 204 Christia, Fotini (12. 11. 2012). Alliance Formation in Civil Wars. Cambridge University Press. ISBN 978-1-107-02302-4.

Bitka za Olovo (Serbian Wikipedia)

books.google.com