Nenad Žarković. „Prolazni logor Topovske šupe”(PDF). Приступљено 16. 9. 2010. „Odmah nakon okupacije ovi objekti su služili za privremeni smeštaj srpskih izbeglica, kojih je u drugoj polovini jula 1941. godine tu bilo oko 1 200. Nakon zbrinjavanja srpskih izbeglica u dva objekta (konjušnice) ove vojne kasarne, zatočeni su, po deportovanju u Beograd, banatski Jevreji.”[мртва веза]
Nenad Žarković. „Prolazni logor Topovske šupe”(PDF). Приступљено 16. 9. 2010. „Iz ovog logora Nemci su povremeno, pošto je bio prepun, odvodili zatvorenike i u Banjički logor.”[мртва веза]
Nenad Žarković. „Prolazni logor Topovske šupe”(PDF). Приступљено 16. 9. 2010. „Organi nemačke Policije bezbednosti, a pre svega Gestapoa, upravljali su skoro svim logorima u Srbiji.”[мртва веза]
open.ac.uk
„Holokaust u okupiranoj Srbiji”. Приступљено 13. 9. 2010. „Pogubljenja su postala još češća posle oktobra 1941. kada je kao odgovor na sve veći partizanski otpor, novopostavljeni glavnokomandujući general nemačke vojske u Srbiji, Franc Beme (Franz Böhme) uveo, takozvane, „mere pokajanja“: One su obelodanjene u zvaničnoj naredbi da se za svakog ubijenog nemačkog vojnika ima pogubiti 100 civila, a njih 50 za svakog ranjenog. U Bomeovom naređenju, najvažniji je bio zahtev da taoci moraju biti uzimani iz populacija koje uključuju: „sve komuniste, ljude za koje se sumnja da su komunisti, sve Jevreje i određen broj nacionalista i demokratski nastrojenih stanovnika“. [7]Shodno tome, žrtve „mera pokajanja“, bili su pre svega jevrejski zatvorenici iz Šapca i Beograda, osumnjičeni komunistički simpatizeri zatvoreni u obližnjem logoru Banjica, kao i grupe Roma iz Beograda i okolnih naselja.”
„Holokaust u okupiranoj Srbiji”. Приступљено 13. 9. 2010. „Između marta i maja 1942, svi jevrejski zatvorenici na Sajmištu - oko 6280 žena i dece - ubijeni su trovanjem ugljen-monoksidom, a potom sahranjeni u masovnoj grobnici u Jajincima.”
JOVAN BYFORD. „Propuštena prilika”. Архивирано из оригинала 24. 7. 2011. г. Приступљено 15. septembar 2010. „Činjenice govore da je, neposredno nakon oslobođenja Beograda, na lokaciji Trostruki surduk između Bežanije i Surčina -... ovaj zaključak se najverovatnije odnosio na zatočenike logora Topovske šupe, u kojem je u jesen 1941. bilo internirano muško jevrejsko stanovništvo (starije od 14 godina), i iz kojeg su grupe talaca svakodnevno odvođene na streljanje.”
seecult.org
„Portal za kulturu jugoistočne Evrope”. Приступљено 13. 9. 2010. „dobio je ime po mestu na kojem su bila stacionirana artiljerijska oruđa Kraljevine Jugoslavije.”
„Portal za kulturu jugoistočne Evrope”. Приступљено 13. 9. 2010. „Povodom obeležavanja desetogodišnjice ustanka u Srbiji, 1951. godine, na jednom od objekata logora Topovske šupe podignuta je spomen-ploča palim drugovima u borbi za oslobođenje otadžbine. Na spomen-obeležju nema nikakvog pomena da je tu bio logor.”
„Portal za kulturu jugoistočne Evrope”. Приступљено 13. 9. 2010. „Spomen-park stradalim Jevrejima i Romima u Drugom svetskom ratu u nacističkom logoru Topovske supe na Autokomandi u Beogradu otvoren je danas, povodom Međunarodnog dana secanja na žrtve holokausta.”
web.archive.org
JOVAN BYFORD. „Propuštena prilika”. Архивирано из оригинала 24. 7. 2011. г. Приступљено 15. septembar 2010. „Činjenice govore da je, neposredno nakon oslobođenja Beograda, na lokaciji Trostruki surduk između Bežanije i Surčina -... ovaj zaključak se najverovatnije odnosio na zatočenike logora Topovske šupe, u kojem je u jesen 1941. bilo internirano muško jevrejsko stanovništvo (starije od 14 godina), i iz kojeg su grupe talaca svakodnevno odvođene na streljanje.”
„EL MUNDO SEFARAD”. Приступљено 13. 9. 2010. „Možemo da pretpostavimo da je upravnik Dojč istovetan sa Emilom Dojčom, predsednikom Predstavništva jevrejske zajednice koja se, krajem leta i u jesen 1941. godine, brinula o snabdevanju hranom prvog beogradskog logora za Jevreje u Topovskim šupama na Autokomandi.”
„EL MUNDO SEFARAD”. Приступљено 13. 9. 2010. „Nemačka komanda logora dala je pravila po kojima su zatočenici morali da se vladaju. O njihovom izvršenju brinula se jevrejska uprava logora, a Nemci su kontrolisali sprovođenje i surovo kažnjavali prekršaje. Ovakvom organizacijom logora Nemci su štedeli sopstvene snage. Istovremeno, diferenciranim odnosom prema članovima Uprave, stvarali su jaz među zatočenicima pred kojima se njihova sopstvena Uprava pojavljivala kao odgovorna za teško stanje u logoru.”
