Коста Ст. Павловић (1980). „Двадесетпетогодишња преписка са кнезом Павлом (1950—1976) (28. страна)”(PDF). 27mart.com. Приступљено 14. јануар 2023. „...Међутим, ја сам напустио Русију кад сам био годину дана стар, 1894, a моји су се родитељи растали 1895. кад су ме оставили у Женеви код стрица кр(аља) Петра I c ким сам увек живео и то дуже него његова деца. Синови (Ђорђе и Александар, пр. п.) су били у руским школама а кћерка (Јелена, пр. п.) код руских тетака, и тако сам био сам са стрицом 1903. кад је постао краљ.”
Коста Ст. Павловић (1980). „Двадесетпетогодишња преписка са кнезом Павлом (1950—1976) (28. страна)”(PDF). 27mart.com. Приступљено 14. јануар 2023. „...Кад су моју жену родитељи 1920. уписали у женевску школу "Брехбил", коју су некад посећивали краљ Александар, краљевић Ђорђе и кнез Павле...”
„Дочек краљеве деце (наставак)”. digarhiv.nbs.rs. Српске новине. 28. јул 1903. Приступљено 29. јануар 2023. „Друга страна новина”
Петар I Карађорђевић (5. децембар 2022). „Службени део”. digarhiv.nbs.rs. Народна банка Србије. Приступљено 30. август 2022. „Прва вест у крајње левој колони. Иако је објављено 17. (5) децембра, на дну указа пише 30. новембар.”
Č. Prelević (2. avgust 2010). „Tri puta odbio krunu”. novosti.rs. Večernje novosti. Приступљено 27. avgust 2022. „Taj civilni list priznala je i komunistička vlada u novoj Jugoslaviji, pa je, posle robijanja u nemačkim zatvorima, 1948. došao u Beograd....”
„Die Kriegshetze in Belgrad gegen Österreich-Ungarn” [Ратно хушкање у Београду против Аустро-Угарске]. anno.onb.ac.at (на језику: немачки). Das interessante Blatt. 22. октобар 1908. Приступљено 31. март 2023. „Други пасус треће колоне на 11. страни новина.”
Председништво президијума народне скупштине ФНРЈ (8. март 1947). „Указ о одузимању држављанства”(PDF). royalfamily.org. Приступљено 27. мај 2022. „Не спомињу се Ђорђе Петра Карађорђевић, ни Јелена Петра Карађорђевић”
„Arčibald Rajs o Kralju Petru I Karađorđeviću”. talijaizdavastvoblog.wordpress.com. 9. децембар 2017. Приступљено 14. јануар 2023. „...On hvali ženevsku policiju koja je bila uvek vrlo predusretljiva prema njemu. Kako su njegova deca išla u školu sasvim sama, Obrenovićeva vlada je htela da ih otme, i, jednog dana, njegov sin Đorđe dođe kući i ispriča kako je neki gospodin hteo da ga povede, pošto ga je zadržao na ulici. Čim je policija bila izveštena, ona je sprečila da se ne ponove ovakve stvari. „Ah, ja bih hteo da Srbija i Srbi budu kao Švajcarska i Švajcarci!” kazao mi je on...”
Ђорђе Карађорђевић (12. март 1911). „Djordje Karadjordjević to H. Poincaré”. henripoincarepapers.univ-nantes.fr (на језику: француски). Универзитет у Нанту. Приступљено 8. јануар 2023.
