Јохан Гутенберг (Serbian Wikipedia)

Analysis of information sources in references of the Wikipedia article "Јохан Гутенберг" in Serbian language version.

refsWebsite

Global rank Serbian rank

8archive.org

6^th place

5^th place

6web.archive.org

1^st place

4mainz.de

low place

2newadvent.org

471^st place

334^th place

1ahdictionary.com

2,334^th place

858^th place

1enciklopedija.hr

1,369^th place

52^nd place

1rhsweb.org

low place

1wmich.edu

9,892^nd place

9,874^th place

1fonts.com

low place

1livescience.com

1,190^th place

831^st place

1bl.uk

1,234^th place

1,279^th place

1books.google.com

3^rd place

2^nd place

1uh.edu

3,907^th place

1,994^th place

1unicro.hr

low place

1washington.edu

1,067^th place

757^th place

1america.gov

6,288^th place

low place

ahdictionary.com

"Johann(es) Gutenberg" in the American Heritage Dictionary.

america.gov

Thomas, Jeffrey (20. 06. 2007). „Project Gutenberg Digital Library Seeks To Spur Literacy”. U.S. Department of State, Bureau of International Information Programs. Приступљено 20. 08. 2007.

archive.org

Childress 2008, стр. 14. Childress, Diana (2008). Johannes Gutenberg and the Printing Press. Minneapolis: Twenty-First Century Books. ISBN 978-0-7613-4024-9.
McLuhan 1962 McLuhan, Marshall (1962). The Gutenberg Galaxy: The Making of Typographic Man (1st изд.). University of Toronto Press. ISBN 978-0-8020-6041-9.
Eisenstein 1980 Eisenstein, Elizabeth (1980). The Printing Press as an Agent of Change. Cambridge University Press. ISBN 978-0-521-29955-8.
Man 2002 harvnb грешка: више циљева (3×): CITEREFMan2002 (help) Man, John (2002). The Gutenberg Revolution: The Story of a Genius and an Invention that Changed the World. London: Headline Review. ISBN 978-0-7472-4504-9.
Man, John (2002). Gutenberg: How One Man Remade the World with Words. New York: John Wiley and Sons, Inc. ISBN 978-0-471-21823-4.
Childress 2008, стр. 62 Childress, Diana (2008). Johannes Gutenberg and the Printing Press. Minneapolis: Twenty-First Century Books. ISBN 978-0-7613-4024-9.
Dudley 2008, стр. 78. Dudley, Leonard (2008). „The Map-maker's son”. Information revolutions in the history of the West. Northampton, MA: Edward Elgar. стр. 78. ISBN 978-1-84720-790-6.
Lehmann-Haupt, Hellmut (1966). Gutenberg and the Master of the Playing Cards. New Haven: Yale University Press.

bl.uk

„The text of the Bible”. bl.uk. British Library. Архивирано из оригинала 25. 10. 2016. г. Приступљено 6. 11. 2016.

books.google.com

Wagner, Bettina; Reed, Marcia (2010-12-23). Early Printed Books as Material Objects: Proceedings of the Conference Organized by the IFLA Rare Books and Manuscripts Section Munich, 19-21 August 2009. стр. 11. ISBN 9783110255300.

enciklopedija.hr

Hrvatska enciklopedija

fonts.com

Gutenberg’s Invention | Fonts.com

livescience.com

How Gutenberg Changed the World

mainz.de

Погледајте Људе миленијума Архивирано на сајту Wayback Machine (3. март 2012) за преглед широког признања. Године 1999, A&E Network је рангирао Гутенберга као бр. 1 на њиховом списку „Људи миленијума” Архивирано на сајту Wayback Machine (29. август 2010). Године 1997, Time–Life магазин је изабрао Гутенбергов изум као најважнији у другом миленијуму Архивирано 2010-03-10 на сајту Wayback Machine; исто су учинила четири проминентна САД новинара у њиховом прегледу из 1998. године 1.000 година, 1.000 људи: Рангирање људи и жена који су обликовали миленијум Архивирано на сајту Wayback Machine (3. март 2012). Јохан Гутенбергов рекорд у Католичкој енциклопедији описује његов изум као остварење које направило практично неупоредив културни утицај у хришћанској ери.
St. Christopher's Архивирано на сајту Wayback Machine (4. новембар 2014) – Gutenberg's baptismal church
Hanebutt-Benz, Eva-Maria. „Gutenberg and Mainz”. Архивирано из оригинала 11. 12. 2006. г. Приступљено 24. 11. 2006.
„Gutenberg und seine Zeit in Daten (Gutenberg and his times; Timeline)”. Gutenberg Museum. Архивирано из оригинала 22. 12. 2006. г. Приступљено 24. 11. 2006.

newadvent.org

Погледајте Људе миленијума Архивирано на сајту Wayback Machine (3. март 2012) за преглед широког признања. Године 1999, A&E Network је рангирао Гутенберга као бр. 1 на њиховом списку „Људи миленијума” Архивирано на сајту Wayback Machine (29. август 2010). Године 1997, Time–Life магазин је изабрао Гутенбергов изум као најважнији у другом миленијуму Архивирано 2010-03-10 на сајту Wayback Machine; исто су учинила четири проминентна САД новинара у њиховом прегледу из 1998. године 1.000 година, 1.000 људи: Рангирање људи и жена који су обликовали миленијум Архивирано на сајту Wayback Machine (3. март 2012). Јохан Гутенбергов рекорд у Католичкој енциклопедији описује његов изум као остварење које направило практично неупоредив културни утицај у хришћанској ери.
Wallau, Heinrich. "Johann Gutenberg". The Catholic Encyclopedia. Vol. 7. New York: Robert Appleton Company, 1910. [1]

rhsweb.org

Погледајте Људе миленијума Архивирано на сајту Wayback Machine (3. март 2012) за преглед широког признања. Године 1999, A&E Network је рангирао Гутенберга као бр. 1 на њиховом списку „Људи миленијума” Архивирано на сајту Wayback Machine (29. август 2010). Године 1997, Time–Life магазин је изабрао Гутенбергов изум као најважнији у другом миленијуму Архивирано 2010-03-10 на сајту Wayback Machine; исто су учинила четири проминентна САД новинара у њиховом прегледу из 1998. године 1.000 година, 1.000 људи: Рангирање људи и жена који су обликовали миленијум Архивирано на сајту Wayback Machine (3. март 2012). Јохан Гутенбергов рекорд у Католичкој енциклопедији описује његов изум као остварење које направило практично неупоредив културни утицај у хришћанској ери.

uh.edu

„Lienhard, John H”. Uh.edu. 01. 08. 2004. Приступљено 15. 08. 2012.

unicro.hr

Tko je bio Johannes Gutenberg Архивирано на сајту Wayback Machine (4. март 2016) SINDIKAT GRAFIČKE I NAKLADNIČKE DJELATNOSTI HRVATSKE - Приступљено 6. 1. 2016.

washington.edu

Kelley, Peter. „Documents that Changed the World: Gutenberg indulgence, 1454”. UW Today. University of Washington. Приступљено 28. 04. 2015.

web.archive.org

Погледајте Људе миленијума Архивирано на сајту Wayback Machine (3. март 2012) за преглед широког признања. Године 1999, A&E Network је рангирао Гутенберга као бр. 1 на њиховом списку „Људи миленијума” Архивирано на сајту Wayback Machine (29. август 2010). Године 1997, Time–Life магазин је изабрао Гутенбергов изум као најважнији у другом миленијуму Архивирано 2010-03-10 на сајту Wayback Machine; исто су учинила четири проминентна САД новинара у њиховом прегледу из 1998. године 1.000 година, 1.000 људи: Рангирање људи и жена који су обликовали миленијум Архивирано на сајту Wayback Machine (3. март 2012). Јохан Гутенбергов рекорд у Католичкој енциклопедији описује његов изум као остварење које направило практично неупоредив културни утицај у хришћанској ери.
„The text of the Bible”. bl.uk. British Library. Архивирано из оригинала 25. 10. 2016. г. Приступљено 6. 11. 2016.
St. Christopher's Архивирано на сајту Wayback Machine (4. новембар 2014) – Gutenberg's baptismal church
Hanebutt-Benz, Eva-Maria. „Gutenberg and Mainz”. Архивирано из оригинала 11. 12. 2006. г. Приступљено 24. 11. 2006.
Tko je bio Johannes Gutenberg Архивирано на сајту Wayback Machine (4. март 2016) SINDIKAT GRAFIČKE I NAKLADNIČKE DJELATNOSTI HRVATSKE - Приступљено 6. 1. 2016.
„Gutenberg und seine Zeit in Daten (Gutenberg and his times; Timeline)”. Gutenberg Museum. Архивирано из оригинала 22. 12. 2006. г. Приступљено 24. 11. 2006.

wmich.edu

Погледајте Људе миленијума Архивирано на сајту Wayback Machine (3. март 2012) за преглед широког признања. Године 1999, A&E Network је рангирао Гутенберга као бр. 1 на њиховом списку „Људи миленијума” Архивирано на сајту Wayback Machine (29. август 2010). Године 1997, Time–Life магазин је изабрао Гутенбергов изум као најважнији у другом миленијуму Архивирано 2010-03-10 на сајту Wayback Machine; исто су учинила четири проминентна САД новинара у њиховом прегледу из 1998. године 1.000 година, 1.000 људи: Рангирање људи и жена који су обликовали миленијум Архивирано на сајту Wayback Machine (3. март 2012). Јохан Гутенбергов рекорд у Католичкој енциклопедији описује његов изум као остварење које направило практично неупоредив културни утицај у хришћанској ери.