Логос 2019, стр. 108 са напоменом 288. „ЈНА и српска ТО узели су крајем лета 1991. подручје западно од града Вуковара (насеља Мартинци и Богдановци), а у граду је остало потпуно опкољено између 2.000 и 3.000 припадника ЗНГ и МУП-а Хрватске. Они су били део хрватских јединица на ширем подручју Вуковара, које су имале укупно од 6.000 до 8.000 војника… Број хрватских војника у Вуковару се смањивао (погибије и извлачење из окружења) и на крају опсаде вероватно их је било између 1.700 и 2.000”. Логос, Александар А. (2019). Историја Срба 1, Допуна 4; Историја Срба 5(PDF). Београд. ISBN978-86-85117-46-6.
Логос 2019, стр. 80, 107. Покушај „редарственика” МУП-а Хрватске да уђу у Борово Село, код Вуковара, и тамо скину српску заставу, а поставе хрватску, довео је до првог већег оружаног сукоба 2. маја 1991. Извршно веће Скупштине општине Вуковар саопштило је да је убијено 12 „редарственика” (МУП Хрватске), али и 3 цивилна лица (Срби). Логос, Александар А. (2019). Историја Срба 1, Допуна 4; Историја Срба 5(PDF). Београд. ISBN978-86-85117-46-6.
Логос 2019, стр. 107—108. У августу 1991. у граду Вуковару су вођене уличне борбе у којима је био велики број убијених на обе стране... Нападима са југа и севера ЈНА и српска ТО узели су крајем августа 1991. подручје западно од града Вуковара (насеља Мартинци и Богдановци), а у граду је остало потпуно опкољено између 2.000 и 3.000 припадника ЗНГ и МУП-а Хрватске. Логос, Александар А. (2019). Историја Срба 1, Допуна 4; Историја Срба 5(PDF). Београд. ISBN978-86-85117-46-6.
Логос 2019, стр. 107 са напоменом 284. Према изјави Славка Докмановића, градоначелника Вуковара, попис у Вуковару 1991. показао је да су већина становништва Срби, али су изворни подаци из пописа у Загребу преправљани да изгледа да су Хрвати бројнији. Ипак, пописом у општини Вуковар било је око 84.000 лица. Од тога 43,8% Хрвата, а присталица Југославије 44.7% (37,4% Срба и 7,3% Југословена). Логос, Александар А. (2019). Историја Срба 1, Допуна 4; Историја Срба 5(PDF). Београд. ISBN978-86-85117-46-6.
Логос 2019, стр. 80—81 са напоменом 128. Начелник МУП-а у Винковцима Стјепан Бошњак са неколико десетина припадника МУП-а ушао је возилима у средиште Борова Села. Тада је дошло до сукоба са наоружаним Србима који су држали село. Још два дела МУП-а Хрватске напала су Борово Село из правца Вуковара и Даља. После два сата пуцњаве, у Борово су ушла оклопна возила ЈНА да спрече даље сукобе. Тадашњи министар полиције Хрватске Јосип Бољковац (крајем 1998) рекао је: „Борово Село нападнуто је без мог одобрења. Био је то увод у најпрљавији рат…”, а после (2001) додао је да је напад одобрио заменик министра полиције Хрватске Славко Дегориција. Логос, Александар А. (2019). Историја Срба 1, Допуна 4; Историја Срба 5(PDF). Београд. ISBN978-86-85117-46-6.
Логос 2019, стр. 81. Према тадашњем министру полиције Хрватске Јосипу Бољковцу: „Почело је насиље и терор. Предузимано је све да се изазове рат,… Кир (начелник полиције у Осијеку до 1. јула 1991.) бранио је мирно решење… од њега сам дознао да је Гојко Шушак, тадашњи министар исељеништва (Хрватске) и набављач оружја, добио два џипа и да је заједно са Вицом Вукојевићем и Бранимиром Главашем одлазио у ноћне нападе и пуцао на Борово Село по српским кућама”.. Логос, Александар А. (2019). Историја Срба 1, Допуна 4; Историја Срба 5(PDF). Београд. ISBN978-86-85117-46-6.
Логос 2019, стр. 108. „Они су били део хрватских јединица на ширем подручју Вуковара, које су имале укупно од 6.000 до 8.000 војника. Те јединице су имале и око 150 топова и минобацача, око 26 тенкова и оклопних борбених возила и један вишецевни бацач ракета“. Логос, Александар А. (2019). Историја Срба 1, Допуна 4; Историја Срба 5(PDF). Београд. ISBN978-86-85117-46-6.
Логос 2019, стр. 113 са напоменом 322. „Припадник ЗНГ Хрватске, Миладин Милковић причао је да је заклао, по наређењу Ивице Зрнића, само у једном подруму у Вуковару, 15 мушкараца, 5 жена, а за децу није могао да се сети колико је њих заклао“.. Логос, Александар А. (2019). Историја Срба 1, Допуна 4; Историја Срба 5(PDF). Београд. ISBN978-86-85117-46-6.
Влада РХ 2003, стр. Позивајући се на Извештај који је добијен од Министарства обране - Управе за обрану Вуковара, Влада Републике Хрватске у једном службеном плану обнове Вуковара (Плану и и програму обнове и развоја Града Вуковара) у децембру 2003. године навела је да је тада постојала евиденција о око 900 погинулих војника Хрватске у Вуковару 1991. (то јест „465 погинулих и 456 несталих бранитеља из Вуковара“. У истом документу, без извора наведене су процене да је у време борби за Вуковар погинуло око 1.100 цивила, а да је рањено око 4.000 особа.. Влада РХ (2003), План и Програм обнове и развоја Града Вуковара за период 1. 1. 2004 – 31. 12. 2008.
