Васо Чубриловић (Serbian Wikipedia)

Analysis of information sources in references of the Wikipedia article "Васо Чубриловић" in Serbian language version.

refsWebsite

Global rank Serbian rank

28worldcat.org

5^th place

12^th place

20balcanica.rs

low place

2,209^th place

13web.archive.org

1^st place

5novosti.rs

1,555^th place

6^th place

4preporod.ba

low place

3andricevinstitut.org

low place

1,100^th place

3bg.ac.rs

9,867^th place

42^nd place

2bms.rs

low place

671^st place

2znaci.org

low place

765^th place

1sanu.ac.rs

9,183^rd place

73^rd place

1kocicevizborovi.com

low place

9,814^th place

1srce.hr

1,922^nd place

181^st place

1srpsko-nasledje.co.rs

low place

243^rd place

1imus.org.rs

low place

3,181^st place

1ivoandric.no

low place

7,251^st place

andricevinstitut.org

Кољевић 2014, стр. 17. Кољевић, Срђан (2014). Кустурица, Емир, ур. „Адвокат Рудолф Цистлер утврдио озбиљне мањкавости и упитност начела легитимитета судске пресуде младобосанаца” (PDF). Историјске свеске. Андрићград - Вишеград: Андрићев институт. 2. ISSN 2303-5293. Архивирано из оригинала (PDF) 22. 03. 2016. г. Приступљено 31. 8. 2017.
Кољевић 2014, стр. 18. Кољевић, Срђан (2014). Кустурица, Емир, ур. „Адвокат Рудолф Цистлер утврдио озбиљне мањкавости и упитност начела легитимитета судске пресуде младобосанаца” (PDF). Историјске свеске. Андрићград - Вишеград: Андрићев институт. 2. ISSN 2303-5293. Архивирано из оригинала (PDF) 22. 03. 2016. г. Приступљено 31. 8. 2017.
Кољевић 2014, стр. 19. Кољевић, Срђан (2014). Кустурица, Емир, ур. „Адвокат Рудолф Цистлер утврдио озбиљне мањкавости и упитност начела легитимитета судске пресуде младобосанаца” (PDF). Историјске свеске. Андрићград - Вишеград: Андрићев институт. 2. ISSN 2303-5293. Архивирано из оригинала (PDF) 22. 03. 2016. г. Приступљено 31. 8. 2017.

balcanica.rs

Балканика 2000, стр. 139. „Васа Чубриловић (1897–1990) оснивач и први директор Балканолошког института САНУ” (PDF). Балканика. Београд: Балканолошки институт. XXX - XXXI. 2000. ISSN 2406-0801. Приступљено 29. 8. 2017.
Балканика 2000, стр. 140. „Васа Чубриловић (1897–1990) оснивач и први директор Балканолошког института САНУ” (PDF). Балканика. Београд: Балканолошки институт. XXX - XXXI. 2000. ISSN 2406-0801. Приступљено 29. 8. 2017.
Балканика 2000, стр. 141. „Васа Чубриловић (1897–1990) оснивач и први директор Балканолошког института САНУ” (PDF). Балканика. Београд: Балканолошки институт. XXX - XXXI. 2000. ISSN 2406-0801. Приступљено 29. 8. 2017.
Балканика 2000, стр. 148. „Васа Чубриловић (1897–1990) оснивач и први директор Балканолошког института САНУ” (PDF). Балканика. Београд: Балканолошки институт. XXX - XXXI. 2000. ISSN 2406-0801. Приступљено 29. 8. 2017.
Балканика 2000, стр. 142. „Васа Чубриловић (1897–1990) оснивач и први директор Балканолошког института САНУ” (PDF). Балканика. Београд: Балканолошки институт. XXX - XXXI. 2000. ISSN 2406-0801. Приступљено 29. 8. 2017.
Балканика 2000, стр. 143. „Васа Чубриловић (1897–1990) оснивач и први директор Балканолошког института САНУ” (PDF). Балканика. Београд: Балканолошки институт. XXX - XXXI. 2000. ISSN 2406-0801. Приступљено 29. 8. 2017.
Балканика 2000, стр. 149. „Васа Чубриловић (1897–1990) оснивач и први директор Балканолошког института САНУ” (PDF). Балканика. Београд: Балканолошки институт. XXX - XXXI. 2000. ISSN 2406-0801. Приступљено 29. 8. 2017.
Балканика 2000, стр. 151. „Васа Чубриловић (1897–1990) оснивач и први директор Балканолошког института САНУ” (PDF). Балканика. Београд: Балканолошки институт. XXX - XXXI. 2000. ISSN 2406-0801. Приступљено 29. 8. 2017.
Балканика 2000, стр. 152. „Васа Чубриловић (1897–1990) оснивач и први директор Балканолошког института САНУ” (PDF). Балканика. Београд: Балканолошки институт. XXX - XXXI. 2000. ISSN 2406-0801. Приступљено 29. 8. 2017.
Балканика 2000, стр. 150. „Васа Чубриловић (1897–1990) оснивач и први директор Балканолошког института САНУ” (PDF). Балканика. Београд: Балканолошки институт. XXX - XXXI. 2000. ISSN 2406-0801. Приступљено 29. 8. 2017.
Балканика 2000, стр. 145. „Васа Чубриловић (1897–1990) оснивач и први директор Балканолошког института САНУ” (PDF). Балканика. Београд: Балканолошки институт. XXX - XXXI. 2000. ISSN 2406-0801. Приступљено 29. 8. 2017.
Балканика 2000, стр. 146. „Васа Чубриловић (1897–1990) оснивач и први директор Балканолошког института САНУ” (PDF). Балканика. Београд: Балканолошки институт. XXX - XXXI. 2000. ISSN 2406-0801. Приступљено 29. 8. 2017.
Балканика 2000, стр. 1. „Васа Чубриловић (1897–1990) оснивач и први директор Балканолошког института САНУ” (PDF). Балканика. Београд: Балканолошки институт. XXX - XXXI. 2000. ISSN 2406-0801. Приступљено 29. 8. 2017.
Балканика 2000, стр. 157. „Васа Чубриловић (1897–1990) оснивач и први директор Балканолошког института САНУ” (PDF). Балканика. Београд: Балканолошки институт. XXX - XXXI. 2000. ISSN 2406-0801. Приступљено 29. 8. 2017.
Балканика 2000, стр. 153. „Васа Чубриловић (1897–1990) оснивач и први директор Балканолошког института САНУ” (PDF). Балканика. Београд: Балканолошки институт. XXX - XXXI. 2000. ISSN 2406-0801. Приступљено 29. 8. 2017.
Балканика 2000, стр. 154. „Васа Чубриловић (1897–1990) оснивач и први директор Балканолошког института САНУ” (PDF). Балканика. Београд: Балканолошки институт. XXX - XXXI. 2000. ISSN 2406-0801. Приступљено 29. 8. 2017.
Балканика 2000, стр. 162. „Васа Чубриловић (1897–1990) оснивач и први директор Балканолошког института САНУ” (PDF). Балканика. Београд: Балканолошки институт. XXX - XXXI. 2000. ISSN 2406-0801. Приступљено 29. 8. 2017.
Балканика 2000, стр. 147. „Васа Чубриловић (1897–1990) оснивач и први директор Балканолошког института САНУ” (PDF). Балканика. Београд: Балканолошки институт. XXX - XXXI. 2000. ISSN 2406-0801. Приступљено 29. 8. 2017.
Балканика 2000, стр. 160. „Васа Чубриловић (1897–1990) оснивач и први директор Балканолошког института САНУ” (PDF). Балканика. Београд: Балканолошки институт. XXX - XXXI. 2000. ISSN 2406-0801. Приступљено 29. 8. 2017.
Балканика 2000, стр. 164. „Васа Чубриловић (1897–1990) оснивач и први директор Балканолошког института САНУ” (PDF). Балканика. Београд: Балканолошки институт. XXX - XXXI. 2000. ISSN 2406-0801. Приступљено 29. 8. 2017.

bg.ac.rs

anali.ius.bg.ac.rs

Љушић 2011, стр. 412. Љушић, Радош (2011). Васиљевић, Мирко, ур. „Полемика Јанковић-Чубриловић” (PDF). Анали. Београд: Правни факултет. 1: 400—412. ISSN 2406-2693. Приступљено 10. 9. 2017.
Љушић 2011, стр. 401. Љушић, Радош (2011). Васиљевић, Мирко, ур. „Полемика Јанковић-Чубриловић” (PDF). Анали. Београд: Правни факултет. 1: 400—412. ISSN 2406-2693. Приступљено 10. 9. 2017.
Љушић 2011, стр. 402. Љушић, Радош (2011). Васиљевић, Мирко, ур. „Полемика Јанковић-Чубриловић” (PDF). Анали. Београд: Правни факултет. 1: 400—412. ISSN 2406-2693. Приступљено 10. 9. 2017.

bms.rs

digital.bms.rs

Светлишић & Крајшић 1997. Светлишић, Ксенија; Крајшић, Љиљана (1997). Вуксановић, Миро, ур. Васа Чубриловић (1987—1990) каталог изложбе. Нови Сад: Библиотека Матице српске. Приступљено 2. 9. 2017.
Ћирковић 2009. Ћирковић, Симо Ц. (2009). Ко је ко у Недићевој Србији : 1941-1944 : лексикон личности : слика једне забрањене епохе. Београд: Просвета. стр. 515—516. ISBN 978-86-7274-388-3. Приступљено 2. 9. 2017.

imus.org.rs

Стојанчевић 1968, стр. 24. Стојанчевић, Владимир (1968). Хасанагић, Едиб, ур. „Кнез Милош Обреновић и проблеми балканских миграција у Србију после Другог устанка” (PDF). Зборник. Београд: Историјски музеј Србије. ISSN 0354-3153. Приступљено 1. 9. 2017.

ivoandric.no

Јовић 2007, стр. 31. Јовић, Момир (2007). Кавкаски Албанци лажни Илири - проширени текстови реферата изложених 21. јуна 2007. године на мултидисциплинарном округлом столу у САНУ: “Методолошки проблем истраживања порекла Албанаца” - чланак: О балканским старинцима (PDF). Београд: Пешић и синови. Приступљено 10. 9. 2017.

kocicevizborovi.com

Бабић & 18. 8. 2012. Бабић, Јован (18. 8. 2012). „Звијезде Змијања: Др Стака Чубриловић-Бокоњић”. Бања Лука: Завичајно друштво ”Змијање”. Архивирано из оригинала 2. 9. 2017. г. Приступљено 2. 9. 2017.

novosti.rs

Симић & 30. 11. 2013. Симић, Јованка (30. 11. 2013). „Василије Крестић: Војводина одувек била дика српства”. Вечерње Новости онлајн. Београд: Компанија Новости. Приступљено 2. 9. 2017.
Лопушина & 16. 11. 2013. Лопушина, Марко (16. 11. 2013). „Аустрија прогонила породице атентатора”. Вечерње Новости онлајн. Београд: Компанија Новости. Приступљено 2. 9. 2017.
Симић & 22. 4. 2007. Симић, Перо (22. 4. 2007). „Држава без плана”. Вечерње Новости онлајн. Београд: Компанија Новости. Архивирано из оригинала 29. 06. 2020. г. Приступљено 2. 9. 2017.
Симић & 23. 4. 2007. Симић, Перо (23. 4. 2007). „Тапија - само реч”. Вечерње Новости онлајн. Београд: Компанија Новости. Архивирано из оригинала 29. 06. 2020. г. Приступљено 2. 9. 2017.
Драговић & 23. 9. 2016. Драговић, Раде (23. 9. 2016). „Државно-партијски врх смишља скандале”. Вечерње Новости онлајн. Београд: Компанија Новости. Архивирано из оригинала 29. 06. 2020. г. Приступљено 10. 9. 2017.

preporod.ba

Растодер 2013, стр. 389. Растодер, Шебо (2013). „Један мање познат рад Васе Чубриловића о рјешавању мањинског проблема у новој Југославији од 3. новембра 1944.” (PDF). Годишњак. Сарајево: Бошњачка заједница културе "Препород". Архивирано из оригинала (PDF) 22. 03. 2016. г. Приступљено 3. 9. 2017.
Растодер 2013, стр. 391. Растодер, Шебо (2013). „Један мање познат рад Васе Чубриловића о рјешавању мањинског проблема у новој Југославији од 3. новембра 1944.” (PDF). Годишњак. Сарајево: Бошњачка заједница културе "Препород". Архивирано из оригинала (PDF) 22. 03. 2016. г. Приступљено 3. 9. 2017.
Растодер 2013, стр. 390. Растодер, Шебо (2013). „Један мање познат рад Васе Чубриловића о рјешавању мањинског проблема у новој Југославији од 3. новембра 1944.” (PDF). Годишњак. Сарајево: Бошњачка заједница културе "Препород". Архивирано из оригинала (PDF) 22. 03. 2016. г. Приступљено 3. 9. 2017.
Растодер 2013, стр. 392. Растодер, Шебо (2013). „Један мање познат рад Васе Чубриловића о рјешавању мањинског проблема у новој Југославији од 3. новембра 1944.” (PDF). Годишњак. Сарајево: Бошњачка заједница културе "Препород". Архивирано из оригинала (PDF) 22. 03. 2016. г. Приступљено 3. 9. 2017.

sanu.ac.rs

„Биографија на сајту САНУ”. Архивирано из оригинала 10. 1. 2012. г. Приступљено 13. 9. 2010.

srce.hr

hrcak.srce.hr

Матицка 1982, стр. 294. Матицка, Маријан (1982). „Судјеловање Хрватске у федералној колонизацији [[1945]].1948 године”. Зборник. Загреб: Завод за повјесне и друштвене знаности Хрватске академије знаности и умјетности. 11. ISSN 1848-896X. Приступљено 7. 9. 2017. Сукоб URL—викивеза (помоћ)

srpsko-nasledje.co.rs

Алексић 1998. Алексић, Перо (1998). „Нечастиви на Београдском универзитету”. Српско наслеђе. Београд: НИП „Глас“. 3. Архивирано из оригинала 15. 4. 2009. г. Приступљено 2. 9. 2017.

web.archive.org

„Биографија на сајту САНУ”. Архивирано из оригинала 10. 1. 2012. г. Приступљено 13. 9. 2010.
Бабић & 18. 8. 2012. Бабић, Јован (18. 8. 2012). „Звијезде Змијања: Др Стака Чубриловић-Бокоњић”. Бања Лука: Завичајно друштво ”Змијање”. Архивирано из оригинала 2. 9. 2017. г. Приступљено 2. 9. 2017.
Кољевић 2014, стр. 17. Кољевић, Срђан (2014). Кустурица, Емир, ур. „Адвокат Рудолф Цистлер утврдио озбиљне мањкавости и упитност начела легитимитета судске пресуде младобосанаца” (PDF). Историјске свеске. Андрићград - Вишеград: Андрићев институт. 2. ISSN 2303-5293. Архивирано из оригинала (PDF) 22. 03. 2016. г. Приступљено 31. 8. 2017.
Кољевић 2014, стр. 18. Кољевић, Срђан (2014). Кустурица, Емир, ур. „Адвокат Рудолф Цистлер утврдио озбиљне мањкавости и упитност начела легитимитета судске пресуде младобосанаца” (PDF). Историјске свеске. Андрићград - Вишеград: Андрићев институт. 2. ISSN 2303-5293. Архивирано из оригинала (PDF) 22. 03. 2016. г. Приступљено 31. 8. 2017.
Кољевић 2014, стр. 19. Кољевић, Срђан (2014). Кустурица, Емир, ур. „Адвокат Рудолф Цистлер утврдио озбиљне мањкавости и упитност начела легитимитета судске пресуде младобосанаца” (PDF). Историјске свеске. Андрићград - Вишеград: Андрићев институт. 2. ISSN 2303-5293. Архивирано из оригинала (PDF) 22. 03. 2016. г. Приступљено 31. 8. 2017.
Алексић 1998. Алексић, Перо (1998). „Нечастиви на Београдском универзитету”. Српско наслеђе. Београд: НИП „Глас“. 3. Архивирано из оригинала 15. 4. 2009. г. Приступљено 2. 9. 2017.
Симић & 22. 4. 2007. Симић, Перо (22. 4. 2007). „Држава без плана”. Вечерње Новости онлајн. Београд: Компанија Новости. Архивирано из оригинала 29. 06. 2020. г. Приступљено 2. 9. 2017.
Симић & 23. 4. 2007. Симић, Перо (23. 4. 2007). „Тапија - само реч”. Вечерње Новости онлајн. Београд: Компанија Новости. Архивирано из оригинала 29. 06. 2020. г. Приступљено 2. 9. 2017.
Растодер 2013, стр. 389. Растодер, Шебо (2013). „Један мање познат рад Васе Чубриловића о рјешавању мањинског проблема у новој Југославији од 3. новембра 1944.” (PDF). Годишњак. Сарајево: Бошњачка заједница културе "Препород". Архивирано из оригинала (PDF) 22. 03. 2016. г. Приступљено 3. 9. 2017.
Растодер 2013, стр. 391. Растодер, Шебо (2013). „Један мање познат рад Васе Чубриловића о рјешавању мањинског проблема у новој Југославији од 3. новембра 1944.” (PDF). Годишњак. Сарајево: Бошњачка заједница културе "Препород". Архивирано из оригинала (PDF) 22. 03. 2016. г. Приступљено 3. 9. 2017.
Растодер 2013, стр. 390. Растодер, Шебо (2013). „Један мање познат рад Васе Чубриловића о рјешавању мањинског проблема у новој Југославији од 3. новембра 1944.” (PDF). Годишњак. Сарајево: Бошњачка заједница културе "Препород". Архивирано из оригинала (PDF) 22. 03. 2016. г. Приступљено 3. 9. 2017.
Растодер 2013, стр. 392. Растодер, Шебо (2013). „Један мање познат рад Васе Чубриловића о рјешавању мањинског проблема у новој Југославији од 3. новембра 1944.” (PDF). Годишњак. Сарајево: Бошњачка заједница културе "Препород". Архивирано из оригинала (PDF) 22. 03. 2016. г. Приступљено 3. 9. 2017.
Драговић & 23. 9. 2016. Драговић, Раде (23. 9. 2016). „Државно-партијски врх смишља скандале”. Вечерње Новости онлајн. Београд: Компанија Новости. Архивирано из оригинала 29. 06. 2020. г. Приступљено 10. 9. 2017.

worldcat.org

Балканика 2000, стр. 139. „Васа Чубриловић (1897–1990) оснивач и први директор Балканолошког института САНУ” (PDF). Балканика. Београд: Балканолошки институт. XXX - XXXI. 2000. ISSN 2406-0801. Приступљено 29. 8. 2017.
Балканика 2000, стр. 140. „Васа Чубриловић (1897–1990) оснивач и први директор Балканолошког института САНУ” (PDF). Балканика. Београд: Балканолошки институт. XXX - XXXI. 2000. ISSN 2406-0801. Приступљено 29. 8. 2017.
Балканика 2000, стр. 141. „Васа Чубриловић (1897–1990) оснивач и први директор Балканолошког института САНУ” (PDF). Балканика. Београд: Балканолошки институт. XXX - XXXI. 2000. ISSN 2406-0801. Приступљено 29. 8. 2017.
Кољевић 2014, стр. 17. Кољевић, Срђан (2014). Кустурица, Емир, ур. „Адвокат Рудолф Цистлер утврдио озбиљне мањкавости и упитност начела легитимитета судске пресуде младобосанаца” (PDF). Историјске свеске. Андрићград - Вишеград: Андрићев институт. 2. ISSN 2303-5293. Архивирано из оригинала (PDF) 22. 03. 2016. г. Приступљено 31. 8. 2017.
Кољевић 2014, стр. 18. Кољевић, Срђан (2014). Кустурица, Емир, ур. „Адвокат Рудолф Цистлер утврдио озбиљне мањкавости и упитност начела легитимитета судске пресуде младобосанаца” (PDF). Историјске свеске. Андрићград - Вишеград: Андрићев институт. 2. ISSN 2303-5293. Архивирано из оригинала (PDF) 22. 03. 2016. г. Приступљено 31. 8. 2017.
Кољевић 2014, стр. 19. Кољевић, Срђан (2014). Кустурица, Емир, ур. „Адвокат Рудолф Цистлер утврдио озбиљне мањкавости и упитност начела легитимитета судске пресуде младобосанаца” (PDF). Историјске свеске. Андрићград - Вишеград: Андрићев институт. 2. ISSN 2303-5293. Архивирано из оригинала (PDF) 22. 03. 2016. г. Приступљено 31. 8. 2017.
Балканика 2000, стр. 148. „Васа Чубриловић (1897–1990) оснивач и први директор Балканолошког института САНУ” (PDF). Балканика. Београд: Балканолошки институт. XXX - XXXI. 2000. ISSN 2406-0801. Приступљено 29. 8. 2017.
Балканика 2000, стр. 142. „Васа Чубриловић (1897–1990) оснивач и први директор Балканолошког института САНУ” (PDF). Балканика. Београд: Балканолошки институт. XXX - XXXI. 2000. ISSN 2406-0801. Приступљено 29. 8. 2017.
Матицка 1982, стр. 294. Матицка, Маријан (1982). „Судјеловање Хрватске у федералној колонизацији [[1945]].1948 године”. Зборник. Загреб: Завод за повјесне и друштвене знаности Хрватске академије знаности и умјетности. 11. ISSN 1848-896X. Приступљено 7. 9. 2017. Сукоб URL—викивеза (помоћ)
Балканика 2000, стр. 143. „Васа Чубриловић (1897–1990) оснивач и први директор Балканолошког института САНУ” (PDF). Балканика. Београд: Балканолошки институт. XXX - XXXI. 2000. ISSN 2406-0801. Приступљено 29. 8. 2017.
Балканика 2000, стр. 149. „Васа Чубриловић (1897–1990) оснивач и први директор Балканолошког института САНУ” (PDF). Балканика. Београд: Балканолошки институт. XXX - XXXI. 2000. ISSN 2406-0801. Приступљено 29. 8. 2017.
Балканика 2000, стр. 151. „Васа Чубриловић (1897–1990) оснивач и први директор Балканолошког института САНУ” (PDF). Балканика. Београд: Балканолошки институт. XXX - XXXI. 2000. ISSN 2406-0801. Приступљено 29. 8. 2017.
Балканика 2000, стр. 152. „Васа Чубриловић (1897–1990) оснивач и први директор Балканолошког института САНУ” (PDF). Балканика. Београд: Балканолошки институт. XXX - XXXI. 2000. ISSN 2406-0801. Приступљено 29. 8. 2017.
Балканика 2000, стр. 150. „Васа Чубриловић (1897–1990) оснивач и први директор Балканолошког института САНУ” (PDF). Балканика. Београд: Балканолошки институт. XXX - XXXI. 2000. ISSN 2406-0801. Приступљено 29. 8. 2017.
Балканика 2000, стр. 145. „Васа Чубриловић (1897–1990) оснивач и први директор Балканолошког института САНУ” (PDF). Балканика. Београд: Балканолошки институт. XXX - XXXI. 2000. ISSN 2406-0801. Приступљено 29. 8. 2017.
Љушић 2011, стр. 412. Љушић, Радош (2011). Васиљевић, Мирко, ур. „Полемика Јанковић-Чубриловић” (PDF). Анали. Београд: Правни факултет. 1: 400—412. ISSN 2406-2693. Приступљено 10. 9. 2017.
Љушић 2011, стр. 401. Љушић, Радош (2011). Васиљевић, Мирко, ур. „Полемика Јанковић-Чубриловић” (PDF). Анали. Београд: Правни факултет. 1: 400—412. ISSN 2406-2693. Приступљено 10. 9. 2017.
Балканика 2000, стр. 146. „Васа Чубриловић (1897–1990) оснивач и први директор Балканолошког института САНУ” (PDF). Балканика. Београд: Балканолошки институт. XXX - XXXI. 2000. ISSN 2406-0801. Приступљено 29. 8. 2017.
Стојанчевић 1968, стр. 24. Стојанчевић, Владимир (1968). Хасанагић, Едиб, ур. „Кнез Милош Обреновић и проблеми балканских миграција у Србију после Другог устанка” (PDF). Зборник. Београд: Историјски музеј Србије. ISSN 0354-3153. Приступљено 1. 9. 2017.
Балканика 2000, стр. 1. „Васа Чубриловић (1897–1990) оснивач и први директор Балканолошког института САНУ” (PDF). Балканика. Београд: Балканолошки институт. XXX - XXXI. 2000. ISSN 2406-0801. Приступљено 29. 8. 2017.
Балканика 2000, стр. 157. „Васа Чубриловић (1897–1990) оснивач и први директор Балканолошког института САНУ” (PDF). Балканика. Београд: Балканолошки институт. XXX - XXXI. 2000. ISSN 2406-0801. Приступљено 29. 8. 2017.
Балканика 2000, стр. 153. „Васа Чубриловић (1897–1990) оснивач и први директор Балканолошког института САНУ” (PDF). Балканика. Београд: Балканолошки институт. XXX - XXXI. 2000. ISSN 2406-0801. Приступљено 29. 8. 2017.
Балканика 2000, стр. 154. „Васа Чубриловић (1897–1990) оснивач и први директор Балканолошког института САНУ” (PDF). Балканика. Београд: Балканолошки институт. XXX - XXXI. 2000. ISSN 2406-0801. Приступљено 29. 8. 2017.
Балканика 2000, стр. 162. „Васа Чубриловић (1897–1990) оснивач и први директор Балканолошког института САНУ” (PDF). Балканика. Београд: Балканолошки институт. XXX - XXXI. 2000. ISSN 2406-0801. Приступљено 29. 8. 2017.
Балканика 2000, стр. 147. „Васа Чубриловић (1897–1990) оснивач и први директор Балканолошког института САНУ” (PDF). Балканика. Београд: Балканолошки институт. XXX - XXXI. 2000. ISSN 2406-0801. Приступљено 29. 8. 2017.
Љушић 2011, стр. 402. Љушић, Радош (2011). Васиљевић, Мирко, ур. „Полемика Јанковић-Чубриловић” (PDF). Анали. Београд: Правни факултет. 1: 400—412. ISSN 2406-2693. Приступљено 10. 9. 2017.
Балканика 2000, стр. 160. „Васа Чубриловић (1897–1990) оснивач и први директор Балканолошког института САНУ” (PDF). Балканика. Београд: Балканолошки институт. XXX - XXXI. 2000. ISSN 2406-0801. Приступљено 29. 8. 2017.
Балканика 2000, стр. 164. „Васа Чубриловић (1897–1990) оснивач и први директор Балканолошког института САНУ” (PDF). Балканика. Београд: Балканолошки институт. XXX - XXXI. 2000. ISSN 2406-0801. Приступљено 29. 8. 2017.

znaci.org

Petranović 1992, стр. 662. Petranović, Branko (1992). Srbija u Drugom svetskom ratu 1939—1945. Beograd: Vojnoizdavački i novinski centar.
Petranović 1992, стр. 704. Petranović, Branko (1992). Srbija u Drugom svetskom ratu 1939—1945. Beograd: Vojnoizdavački i novinski centar.