Високо (Serbian Wikipedia)

Analysis of information sources in references of the Wikipedia article "Високо" in Serbian language version.

refsWebsite

Global rank Serbian rank

12web.archive.org

1^st place

7visoko.gov.ba

low place

3co.ba

low place

1,476^th place

2avaz.ba

low place

274^th place

2piramidasunca.ba

low place

6,771^st place

2zlocininadsrbima.com

low place

741^st place

2nytimes.com

7^th place

25^th place

2stat.gov.rs

1,056^th place

3^rd place

2srce.hr

1,922^nd place

181^st place

2worldcat.org

5^th place

12^th place

2doi.org

2^nd place

4^th place

1bhas.ba

low place

379^th place

1google.ba

low place

54^th place

1wikipedia.org

low place

1oslobodjenje.ba

low place

1,079^th place

1kons.gov.ba

low place

983^rd place

1books.google.com

3^rd place

2^nd place

1aneks8komisija.com.ba

low place

1academia.edu

121^st place

30^th place

1dijak.online

low place

1znaci.org

low place

765^th place

1magazinplus.eu

low place

6,862^nd place

1visoko-rtv.ba

low place

1jadovno.com

low place

427^th place

1popis.gov.ba

6,431^st place

145^th place

1klix.ba

4,316^th place

259^th place

1eurohandball.com

2,285^th place

647^th place

1agroklub.ba

low place

1biznisinfo.ba

low place

academia.edu

Mrgić, Jelena. „Severna Bosna: 13-16. vek” (на језику: енглески): 212, 390.

agroklub.ba

Pašalić, Adi (2020). „Visočka pečenica - prepoznatljiv BiH proizvod uskoro zaštićen oznakom porijekla”. Agroklub.ba (на језику: boš.). Приступљено 2020-05-22.

aneks8komisija.com.ba

Mile declared as national monument. 2003. Архивирано на сајту Wayback Machine (16. јануар 2009)

avaz.ba

„Danas 117. godišnjica visočke jangije: Požar u kojem je izgorjela cijela čaršija”. Avaz.ba (на језику: бошњачки). Приступљено 08. 05. 2019.
POZITIVAN PRIMJER | Visoko vrvi od turista, svi dobro znamo zašto, ali vlast to ne zanima

bhas.ba

„Прелиминарни резултати Пописа становништва, домаћинстава и станова у Босни и Херцеговини 2013, Агенција за статистику БиХ, Сарајево, 5. 11. 2013.” (PDF). Архивирано из оригинала (PDF) 23. 11. 2018. г. Приступљено 9. 5. 2016.

biznisinfo.ba

„Visočka pečenica postala zaštićen nacionalni proizvod”. Biznis Info (на језику: бошњачки). 5. 6. 2020. Приступљено 9. 6. 2020.

books.google.com

Englar 2007, стр. 71. Englar, Mary (2007). Bosnia-Herzegovina in Pictures. Twenty-First Century Books. стр. 71—72. ISBN 978-0-8225-2393-2.

co.ba

visoko.co.ba

Visoko.co.ba. „(VIDEO) Sjećanje na borbu za mir u Visokom: Mitingom iz 1992. godine Visočani su tražili slobodu”. Visoko.co.ba (на језику: бошњачки). Приступљено 2021-06-29.
Visoko.co.ba. „Prevent Grupacija i ove godine proizvela autopresvlake za milion vozila u Evropi”. Visoko.co.ba (на језику: boš.). Приступљено 1. 5. 2019.
Visoko.co.ba. „Zvanični podaci: U prvih sedam mjeseci 2021. godine Visoko posjetilo oko 30.000 turista”. Visoko.co.ba (на језику: бошњачки). Приступљено 2021-08-13.

dijak.online

1603592663238606 (2019-03-28). „Rudnici i rudarski trgovi | Srednjovjekovna Bosna”. Dijak. Приступљено 2019-06-30.

doi.org

Ganić, Amir; Begić, Munevera; Patković, Emir; Čaušević, Amir; Krvavica, Marina; Brenjo, Dragan (2019-07-30). „Zaštita zemljopisnog podrijetla „Visočke pečenice“ – put do brenda”. MESO: Prvi hrvatski časopis o mesu (на језику: хрватски). XXI (4): 386—396. ISSN 1332-0025. doi:10.31727/m.21.4.3.
Ganić, Amir; Zorlak, Alma; Begić, Munevera (2018-02-19). „Utjecaj različitih količina dodane kuhinjske soli na senzorna svojstva 'Visočke pečenice'”. MESO: Prvi hrvatski časopis o mesu (на језику: хрватски). XX (1): 50—57. ISSN 1332-0025. doi:10.31727/m.20.1.3.

eurohandball.com

„European Handball Federation - 1999/00 Men's EHF Cup / 1/8-finals”. www.eurohandball.com (на језику: енглески). Архивирано из оригинала 01. 05. 2019. г. Приступљено 2019-05-01.

google.ba

books.google.ba

Kovačević-Kojić, Desanka (11. 07. 2007). Gradski život u Srbiji i Bosni (XIV-XV vijek): The Urban Life in Serbia and Bosnia (XIV-XV Century) (на језику: српски). Istorijski institut. стр. 323. ISBN 9788677430597.

jadovno.com

„Logori za Srbe u BiH 1992-1995: Visoko”.

klix.ba

„Klub iz Visokog 60 godina ispunjava san o visinama” (на језику: бошњачки). Приступљено 2020-06-16.

kons.gov.ba

old.kons.gov.ba

„Komisija za očuvanje nacionalnih spomenika”. old.kons.gov.ba. Архивирано из оригинала 22. 08. 2020. г. Приступљено 08. 05. 2019.

magazinplus.eu

„V I S O K O u monografiji “TREĆI KORPUS AMIJE R BiH””. Magazin Plus (на језику: бошњачки). Приступљено 2020-08-09.

nytimes.com

select.nytimes.com

Њујорк Тајмс, „Срби ослобађају још заробљеника Уједињених нација; Босанске трупе се омасовљавају око Сарајева“
Њујорк Тајмс, „Срби ослободили заробљенике УН, УН одустају од даљих напора у одбрани Сарајева“

oslobodjenje.ba

Oslobođenje - Turistička ponuda Visokog dostupna na internet platformi

piramidasunca.ba

popis.gov.ba

„Popis stanovništva, domaćinstava i stanova u Bosni i Hercegovini 2013 – Etnička/nacionalna pripadnost, vjeroispovijest, maternji jezik”. popis.gov.ba. Agencija za statistiku Bosne i Hercegovine. Архивирано из оригинала 7. 4. 2021. г. Приступљено 7. 4. 2021.

srce.hr

hrcak.srce.hr

Ganić, Amir; Begić, Munevera; Patković, Emir; Čaušević, Amir; Krvavica, Marina; Brenjo, Dragan (2019-07-30). „Zaštita zemljopisnog podrijetla „Visočke pečenice“ – put do brenda”. MESO: Prvi hrvatski časopis o mesu (на језику: хрватски). XXI (4): 386—396. ISSN 1332-0025. doi:10.31727/m.21.4.3.
Ganić, Amir; Zorlak, Alma; Begić, Munevera (2018-02-19). „Utjecaj različitih količina dodane kuhinjske soli na senzorna svojstva 'Visočke pečenice'”. MESO: Prvi hrvatski časopis o mesu (на језику: хрватски). XX (1): 50—57. ISSN 1332-0025. doi:10.31727/m.20.1.3.

stat.gov.rs

pod2.stat.gov.rs

„Nacionalni sastav stanovništva SFR Jugoslavije 1981.” (PDF). stat.gov.rs. Приступљено 22. 10. 2015.
„Nacionalni sastav stanovništva SFR Jugoslavije 1971.” (PDF). stat.gov.rs. Приступљено 22. 10. 2015.

visoko-rtv.ba

Redakcija (2020-05-03). „3. maj 1992. godine - Dan kada je Visoko prvi put granatirano”. RTV VISOKO (на језику: бошњачки). Приступљено 2020-08-09.

visoko.gov.ba

„Općina Visoko administrativno postaje Grad Visoko”. visoko.gov.ba (на језику: енглески). Архивирано из оригинала 05. 05. 2019. г. Приступљено 3. 5. 2019.
„Архивирана копија” (PDF). Архивирано из оригинала (PDF) 13. 07. 2018. г. Приступљено 08. 05. 2019.
„Архивирана копија” (PDF). Архивирано из оригинала (PDF) 15. 12. 2017. г. Приступљено 08. 05. 2019.
„INVESTICIJSKI SAŽETAK” (PDF). Općina VIsoko. Архивирано из оригинала (PDF) 15. 12. 2017. г.
„Strategija razvoja Općine Visoko” (PDF). Grad Visoko: 33—43. 2014. Архивирано из оригинала (PDF) 13. 07. 2018. г.
„Preduzetničke industrijske zone” (на језику: енглески). Архивирано из оригинала 07. 07. 2020. г. Приступљено 2020-07-06.
„Strategija razvoja Općine Visoko” (PDF). Архивирано из оригинала (PDF) 13. 07. 2018. г.

web.archive.org

„Općina Visoko administrativno postaje Grad Visoko”. visoko.gov.ba (на језику: енглески). Архивирано из оригинала 05. 05. 2019. г. Приступљено 3. 5. 2019.
„Прелиминарни резултати Пописа становништва, домаћинстава и станова у Босни и Херцеговини 2013, Агенција за статистику БиХ, Сарајево, 5. 11. 2013.” (PDF). Архивирано из оригинала (PDF) 23. 11. 2018. г. Приступљено 9. 5. 2016.
„Архивирана копија” (PDF). Архивирано из оригинала (PDF) 13. 07. 2018. г. Приступљено 08. 05. 2019.
„Архивирана копија” (PDF). Архивирано из оригинала (PDF) 15. 12. 2017. г. Приступљено 08. 05. 2019.
„Komisija za očuvanje nacionalnih spomenika”. old.kons.gov.ba. Архивирано из оригинала 22. 08. 2020. г. Приступљено 08. 05. 2019.
Mile declared as national monument. 2003. Архивирано на сајту Wayback Machine (16. јануар 2009)
„Popis stanovništva, domaćinstava i stanova u Bosni i Hercegovini 2013 – Etnička/nacionalna pripadnost, vjeroispovijest, maternji jezik”. popis.gov.ba. Agencija za statistiku Bosne i Hercegovine. Архивирано из оригинала 7. 4. 2021. г. Приступљено 7. 4. 2021.
„European Handball Federation - 1999/00 Men's EHF Cup / 1/8-finals”. www.eurohandball.com (на језику: енглески). Архивирано из оригинала 01. 05. 2019. г. Приступљено 2019-05-01.
„INVESTICIJSKI SAŽETAK” (PDF). Općina VIsoko. Архивирано из оригинала (PDF) 15. 12. 2017. г.
„Strategija razvoja Općine Visoko” (PDF). Grad Visoko: 33—43. 2014. Архивирано из оригинала (PDF) 13. 07. 2018. г.
„Preduzetničke industrijske zone” (на језику: енглески). Архивирано из оригинала 07. 07. 2020. г. Приступљено 2020-07-06.
„Strategija razvoja Općine Visoko” (PDF). Архивирано из оригинала (PDF) 13. 07. 2018. г.

wikipedia.org

en.wikipedia.org

Book sources (на језику: енглески), Приступљено 08. 05. 2019

worldcat.org

Ganić, Amir; Begić, Munevera; Patković, Emir; Čaušević, Amir; Krvavica, Marina; Brenjo, Dragan (2019-07-30). „Zaštita zemljopisnog podrijetla „Visočke pečenice“ – put do brenda”. MESO: Prvi hrvatski časopis o mesu (на језику: хрватски). XXI (4): 386—396. ISSN 1332-0025. doi:10.31727/m.21.4.3.
Ganić, Amir; Zorlak, Alma; Begić, Munevera (2018-02-19). „Utjecaj različitih količina dodane kuhinjske soli na senzorna svojstva 'Visočke pečenice'”. MESO: Prvi hrvatski časopis o mesu (на језику: хрватски). XX (1): 50—57. ISSN 1332-0025. doi:10.31727/m.20.1.3.

zlocininadsrbima.com

znaci.org

„Goneći razbijene nemačko-ustaške snage, jedinice JA oslobodile Visoko, Brčko i Gračanicu. | Arhiv Znaci”. znaci.org. Приступљено 2020-08-09. ^{[мртва веза]}