Šidak 1975, стр. 94: "Pošto je tako izgubila uporište u svojoj kolijevci, u središnjoj Bosni, »Crkva bosanska« našla je posljednje utočište u novom herceštvu sv. Save, od kojega je Hercegovina dobila svoje ime" Šidak, Jaroslav (1975). Studije o Crkvi bosanskoj i bogumilstvu. Zagreb: Liber.
Vego 1982, стр. 54: "Tako se i u stranom svijetu često spominje Vojvodstvo svetog Save (Ducatus s. Sabbe ili Save) umjesto Hercegovina." Vego, Marko (1982). Postanak srednjovjekovne bosanske države. Sarajevo: Svjetlost.
Ћирковић 1987, стр. 140: "Титула је учинила да се у западним изворима, нарочито у италијанским географским и историјским текстовима, имe ducato di san Sabba за обележавање Херцеговине одржи до дубоко у XVII век." Ћирковић, Сима (1987). „Милешева и Босна”. Милешева у историји српског народа. Београд: Српска академија наука и уметности. стр. 137—143.
Дедијер 1909, стр. 7: "Ако упоредимо те границе са границама старе државе Херцега Стјепана, онда видимо да се оне готово потпуно подударају. Па и у народу свих тих области живи и данас тај појам шире Херцеговине." Дедијер, Јевто (1909). „Херцеговина: Антропогеографске студије”. Српски етнографски зборник. 12: 1—448.
Ковачевић 1959, стр. 67: "Када помињемо данас Херцеговину у вези са Шантићем, ми обично не мислимо на целу њену историјску област. Некада, у средњем веку, названа Херцеговином Светога Саве, она је, као посебна држава а затим као турски санџакат, захватала земље између Косова и реке Цетине, све до капија Сплита. Ширењем венецијанских поседа и дубровачке републике с једне стране и Црне Горе са друге, њена се област стално смањивала, а кад је првих година окупације Аустрија извршила поделу на округе, излучена је из Херцеговине и Фоча, тако да се под појмом Херцеговине сматра у последње време само мостарски округ како га је Аустрија ограничила." Ковачевић, Божидар (1959). „Алекса Шантић као човек и борац у своме времену”. Летопис Матице српске. 383 (1): 67—83.
Костић 1959, стр. 64: "А шта значи Херцеговина? Земља херцега Светог Саве. И земља се тако звала, на латинском Ducatus St. Sabbae, италијански Ducato di San Sabba. Разуме се да данас то нико не сме да спомене. Јер би из назива произлазио српски и православни карактер провинције." Костић, Лазо М. (1959). Србија или Југославија: Политичка студија. 2. Хамилтон: Канадски Србобран.
Пурковић 1958, стр. 109: "А херцештво је назвао светосавским зато што је у његовој области лежала Милешева и у њој почивао светац великог угледа и поштовања." Пурковић, Миодраг (1958). Српски владари. Виндзор: Авала.
Edwards 1971, стр. 123: "In 1482 the Turks captured Hercegnovi and the Dukedom of St Sava ceased to exist" Edwards, Lovett F. (1971). Yugoslavia. New York: Hastings House.
