Гаврило Принцип (Serbian Wikipedia)

Analysis of information sources in references of the Wikipedia article "Гаврило Принцип" in Serbian language version.

refsWebsite

Global rank Serbian rank

24books.google.com

3^rd place

2^nd place

7web.archive.org

1^st place

3politika.rs

1,965^th place

11^th place

2nportal.rs

low place

81^st place

2npr.org

92^nd place

305^th place

2theguardian.com

12^th place

43^rd place

2telegraph.co.uk

30^th place

94^th place

1flickr.com

1,013^th place

2,828^th place

1nb.rs

3,800^th place

13^th place

1blic.rs

1,561^st place

9^th place

1private-prague-guide.com

low place

1history.com

555^th place

416^th place

1firstworldwar.com

5,604^th place

1,529^th place

1cnn.com

28^th place

89^th place

1serbianna.com

low place

3,951^st place

1bl.uk

1,234^th place

1,279^th place

1sarajevotimes.com

low place

7,484^th place

1smithsonianmag.com

503^rd place

830^th place

1pokop.ba

low place

5,749^th place

1meettheslavs.com

low place

9,843^rd place

1iwpr.net

low place

3,791^st place

1worldcat.org

5^th place

12^th place

1doi.org

2^nd place

4^th place

1etnoinfolab.org

low place

1atvbl.com

low place

972^nd place

1google.ba

low place

54^th place

1ft.com

210^th place

630^th place

1predsednik.rs

low place

316^th place

1bbc.com

20^th place

51^st place

1b92.net

1,328^th place

10^th place

1happynovisad.com

low place

1,205^th place

atvbl.com

„Rodna kuća Gavrila Principa: Obnovljena i zaboravljena”. ATV (на језику: српски). 26. 7. 2015.

b92.net

„Uručena prva nagrada "Gavrilo Princip"”. B92.net (на језику: српски). 25. 7. 2017. Приступљено 24. 7. 2020.

bbc.com

„City honours Franz Ferdinand killer”. BBC News (на језику: енглески). 8. 6. 2015. Приступљено 24. 7. 2020.

bl.uk

Pappenheim, Martin (1916). „Gavrilo Princip, a participant in the assassination of Archduke Franz Ferdinand”. The British Library (на језику: енглески). Архивирано из оригинала 1. 5. 2017. г. Приступљено 19. 7. 2020.

blic.rs

Irić, Radoman (1. 10. 2013). „Ovde je Gavrilo Princip učio da puca”. Blic.rs (на језику: српски). Приступљено 17. 7. 2020.

books.google.com

Stojadinović 1963, стр. 65. Stojadinović, Milan M. (1963). Ni rat ni pakt: Jugoslavija izmedju dva rata (на језику: српски). El Economista. Приступљено 24. 7. 2020.
Dedijer 1966, стр. 187–188. Dedijer, Vladimir (1966). The Road to Sarajevo (на језику: енглески). Simon and Schuster. Приступљено 24. 7. 2020.
Jevđević, Dobroslav (1953). Sarajevski zaverenici: Vidovdan 1914 (на језику: српски). Приступљено 15. 7. 2020.
Fromkin 2007, стр. 121–122. Fromkin, David (2007). Europe's Last Summer: Who Started the Great War in 1914? (на језику: енглески). Knopf Doubleday Publishing Group. ISBN 978-0-307-42578-2. Приступљено 24. 7. 2020.
Roider 2005, стр. 935. Roider, Karl (2005). „Princip, Gavrilo (1894–1918)”. Ур.: Tucker, Spencer; Roberts, Priscilla Mary. World War I: Encyclopedia (на језику: енглески). ABC-CLIO. ISBN 978-1-85109-420-2. Приступљено 24. 7. 2020.
Fabijancic 2010, стр. xxii. Fabijancic, Tony (2010). Bosnia: In the Footsteps of Gavrilo Princip (на језику: енглески). University of Alberta. ISBN 978-0-88864-519-7. Приступљено 24. 7. 2020.
Schlesser 2005, стр. 93. Schlesser, Steven (2005). The Soldier, the Builder & the Diplomat (на језику: енглески). Cune Press. ISBN 978-1-885942-07-4. Приступљено 24. 7. 2020.
Kidner et al. 2013, стр. 756. Kidner, Frank L.; Bucur, Maria; Mathisen, Ralph; McKee, Sally; Weeks, Theodore R. (2013). Making Europe: The Story of the West, Volume II: Since 1550 (на језику: енглески). Cengage Learning. ISBN 978-1-285-50027-0. Приступљено 24. 7. 2020.
Schlesser 2005, стр. 95. Schlesser, Steven (2005). The Soldier, the Builder & the Diplomat (на језику: енглески). Cune Press. ISBN 978-1-885942-07-4. Приступљено 24. 7. 2020.
Roider 2005, стр. 936. Roider, Karl (2005). „Princip, Gavrilo (1894–1918)”. Ур.: Tucker, Spencer; Roberts, Priscilla Mary. World War I: Encyclopedia (на језику: енглески). ABC-CLIO. ISBN 978-1-85109-420-2. Приступљено 24. 7. 2020.
Schlesser 2005, стр. 96. Schlesser, Steven (2005). The Soldier, the Builder & the Diplomat (на језику: енглески). Cune Press. ISBN 978-1-885942-07-4. Приступљено 24. 7. 2020.
Malcolm 1994, стр. 154. Malcolm, Noel (1994). Bosnia: A Short History (на језику: енглески). NYU Press. ISBN 978-0-8147-5520-4. Приступљено 24. 7. 2020.
Schlesser 2005, стр. 97. Schlesser, Steven (2005). The Soldier, the Builder & the Diplomat (на језику: енглески). Cune Press. ISBN 978-1-885942-07-4. Приступљено 24. 7. 2020.
Glenny 2012. Glenny, Misha (2012). The Balkans: Nationalism, War, and the Great Powers, 1804-2011 (на језику: енглески). Penguin. ISBN 978-1-101-61099-2. Приступљено 24. 7. 2020.
London The Times (1919). The Times Documentary History of the War: military, pt. 2 (на језику: енглески). Times Publishing Company. Приступљено 17. 7. 2020.
Donnelley 2012, стр. 33. Donnelley, Paul (2012). Assassination! (на језику: енглески). Lulu.com. ISBN 978-1-908963-03-1.
Dedijer 1966, ch. XIV, footnote 21. Dedijer, Vladimir (1966). The Road to Sarajevo (на језику: енглески). Simon and Schuster. Приступљено 24. 7. 2020.
Dedijer 1966, стр. 15. Dedijer, Vladimir (1966). The Road to Sarajevo (на језику: енглески). Simon and Schuster. Приступљено 24. 7. 2020.
Belfield 2011, стр. 241. Belfield, Richard (2011). A Brief History of Hitmen and Assassinations (на језику: енглески). Little, Brown Book Group. ISBN 978-1-84901-805-0. Приступљено 24. 7. 2020.
Heeresgeschichtliches Museum (Austria) (2000). Das Heeresgeschichtliche Museum in Wien (на језику: немачки). Styria. стр. 63. ISBN 978-3-222-12834-9. Приступљено 18. 7. 2020.
Remak 1959, стр. 137–142. Remak, Joachim (1959). Sarajevo: The Story of a Political Murder (на језику: енглески). Criterion Books. Приступљено 24. 7. 2020.
Dedijer 1966, стр. 346. Dedijer, Vladimir (1966). The Road to Sarajevo (на језику: енглески). Simon and Schuster. Приступљено 24. 7. 2020.
Dedijer 1966, стр. 341. Dedijer, Vladimir (1966). The Road to Sarajevo (на језику: енглески). Simon and Schuster. Приступљено 24. 7. 2020.
Johnson 1989, стр. 52–54. Johnson, Lonnie (1989). Introducing Austria: A Short History (на језику: енглески). Ariadne Press. ISBN 978-0-929497-03-7. Приступљено 24. 7. 2020.

cnn.com

edition.cnn.com

Butcher, Tim (29. 6. 2014). „The man who started WWI: 7 things you didn't know”. CNN (на језику: енглески). Приступљено 19. 7. 2020.

doi.org

Markovich, Slobodan (2015). „Anglo-American views of Gavrilo Princip”. Balcanica (46): 273—314. ISSN 0350-7653. doi:10.2298/BALC1546273M.

etnoinfolab.org

etnologija.etnoinfolab.org

Slijepčević, Maja (октобар 2016). „From the Monument of Assassination Towards Gavrilo Princip's Monuments” (PDF). Heritage of the First World War: Representations and Reinterpretations (International Symposium). стр. 71. Архивирано из оригинала (PDF) 27. 05. 2020. г. Приступљено 24. 07. 2020 — преко University of Ljubljana.

firstworldwar.com

Duffy, Michael (22. 8. 2009). „First World War.com - Who's Who - Gavrilo Princip”. www.firstworldwar.com (на језику: енглески). Приступљено 18. 7. 2020.

flickr.com

Гаврило Принцип, школске оцене, август 1913., 10. 6. 2014, Приступљено 25. 7. 2023

ft.com

Kuper, Simon (21. 3. 2014). „Sarajevo: the crossroads of history”. www.ft.com (на језику: енглески). Приступљено 24. 7. 2020.

google.ba

books.google.ba

Tito, Josip Broz (1988). Sabrana djela (на језику: српски). Komunist. стр. 164. Приступљено 26. 7. 2020.

happynovisad.com

„Besna kobila predstavlja: ATENTAT, s one strane patnje”. Happynovisad.com (на језику: српски). 29. 7. 2015. Архивирано из оригинала 20. 12. 2016. г. Приступљено 24. 7. 2020.

history.com

Greenspan, Jesse (12. 2. 2020). „The Assassination of Archduke Franz Ferdinand”. HISTORY (на језику: енглески). Приступљено 18. 7. 2020.

iwpr.net

„Gavrilo Princip's Legacy Still Contested”. Institute for War and Peace Reporting (на језику: енглески). 26. 6. 2014. Приступљено 24. 7. 2020.

meettheslavs.com

„Gavrilo Princip – Some Things Never Change”. meettheslavs.com (на језику: енглески). 29. 6. 2014. Архивирано из оригинала 26. 12. 2016. г. Приступљено 19. 7. 2020.

nb.rs

digitalna.nb.rs

"Политика", 28. јан. 1940

nportal.rs

„ТРЕБА ЗНАТИ: Које је било право презиме Гаврила Принципа”. Нпортал. 19. 1. 2023. Приступљено 20. 1. 2023.
„Gavrilo Princip je predak našeg poznatog pevača”. Nportal. 15. 4. 2022. Приступљено 16. 4. 2022.

npr.org

Shapiro, Ari (27. 6. 2014). „A Century Ago In Sarajevo: A Plot, A Farce And A Fateful Shot”. NPR.org (на језику: енглески). Приступљено 18. 7. 2020.
Shapiro, Ari (17. 6. 2014). „The Shifting Legacy Of The Man Who Shot Franz Ferdinand”. NPR.org (на језику: енглески). Приступљено 24. 7. 2020.

pokop.ba

„Sveti Arhangeli Georgije i Gavrilo | Pokop”. www.pokop.ba (на језику: бошњачки). Архивирано из оригинала 01. 07. 2017. г. Приступљено 19. 7. 2020.

politika.rs

Вукотић, Д. (13. 3. 2014). „Гаврило Принцип дели БиХ”. Politika Online (на језику: српски). Приступљено 24. 7. 2020.
Белић, Никола (4. 5. 2014). „Гаврило Принцип већи од Рокија Балбое”. Politika Online (на језику: српски). Приступљено 24. 7. 2020.
Станишић, Душанка (28. 6. 2014). „Принципов пуцањ за слободу”. Politika Online (на језику: српски). Приступљено 24. 7. 2020.

predsednik.rs

„Гаврило Принцип је био херој!”. Председник Републике Србије (на језику: српски). 28. 6. 2015. Приступљено 24. 7. 2020.

private-prague-guide.com

Burns, Tracy A. „Archduke Franz Ferdinand of Austria – Prague Blog”. www.private-prague-guide.com (на језику: енглески). Приступљено 18. 7. 2020.

sarajevotimes.com

„101st Anniversary of the Sarajevo Assassination that caused the World War I”. Sarajevo Times (на језику: енглески). 29. 6. 2015. Приступљено 19. 7. 2020.

serbianna.com

Savich, Carl (29. 8. 2013). „Gavrilo Princip Speaks: 1916 Conversations with Martin Pappenheim | Carl Savich”. web.archive.org (на језику: енглески). Архивирано из оригинала 4. 7. 2019. г.

smithsonianmag.com

Devoss, David (2000). „Searching for Gavrilo Princip”. Smithsonian Magazine (на језику: енглески): 42—53. Приступљено 19. 7. 2020.

telegraph.co.uk

„The man who started the First World War” (на језику: енглески). Daily Telegraph. 30. 8. 2013. Архивирано из оригинала 16. 12. 2013. г. Приступљено 19. 7. 2020.
Connolly, Kate (21. 6. 2004). „Found: the gun that shook the world” (на језику: енглески). Приступљено 24. 7. 2020.

theguardian.com

„Man accused of murdering Archduke Ferdinand goes on trial – archive, 1914”. The Guardian (на језику: енглески). 17. 10. 2017. Приступљено 18. 7. 2020.
MacDowall, Andrew (27. 6. 2014). „Villain or hero? Sarajevo is split on archduke's assassin Gavrilo Princip”. The Guardian (на језику: енглески). Приступљено 24. 7. 2020.

web.archive.org

„The man who started the First World War” (на језику: енглески). Daily Telegraph. 30. 8. 2013. Архивирано из оригинала 16. 12. 2013. г. Приступљено 19. 7. 2020.
Savich, Carl (29. 8. 2013). „Gavrilo Princip Speaks: 1916 Conversations with Martin Pappenheim | Carl Savich”. web.archive.org (на језику: енглески). Архивирано из оригинала 4. 7. 2019. г.
Pappenheim, Martin (1916). „Gavrilo Princip, a participant in the assassination of Archduke Franz Ferdinand”. The British Library (на језику: енглески). Архивирано из оригинала 1. 5. 2017. г. Приступљено 19. 7. 2020.
„Sveti Arhangeli Georgije i Gavrilo | Pokop”. www.pokop.ba (на језику: бошњачки). Архивирано из оригинала 01. 07. 2017. г. Приступљено 19. 7. 2020.
„Gavrilo Princip – Some Things Never Change”. meettheslavs.com (на језику: енглески). 29. 6. 2014. Архивирано из оригинала 26. 12. 2016. г. Приступљено 19. 7. 2020.
Slijepčević, Maja (октобар 2016). „From the Monument of Assassination Towards Gavrilo Princip's Monuments” (PDF). Heritage of the First World War: Representations and Reinterpretations (International Symposium). стр. 71. Архивирано из оригинала (PDF) 27. 05. 2020. г. Приступљено 24. 07. 2020 — преко University of Ljubljana.
„Besna kobila predstavlja: ATENTAT, s one strane patnje”. Happynovisad.com (на језику: српски). 29. 7. 2015. Архивирано из оригинала 20. 12. 2016. г. Приступљено 24. 7. 2020.

worldcat.org

Markovich, Slobodan (2015). „Anglo-American views of Gavrilo Princip”. Balcanica (46): 273—314. ISSN 0350-7653. doi:10.2298/BALC1546273M.