Логос 2016, стр. 726. Један попис жртава рата у Југославији сачињен је 1964. Њега је обавила Савезна комисија за попис жртава рата. Тај попис је непотпун и садржи само 597.000 жртава рата. Недостатак је био и што за породице које су потпуно страдале, често није имао ко дати податке. Пописивачи су свесно избегавали да попишу жртве које су страдале у четничким јединицама, биле стрељане од партизана и сл. Истовремено, та комисија је сачинила процену очекиваног броја становника 1948. и упоредила га са стварним резултатом пописа за ту годину. Појавила се разлика од више од 2 милиона особа. Тако су закључили да је број од око 2 милиона број који показује укупни демографски губитак. Комисија је проценила да је око 600 хиљада Немаца, Италијана и осталих напустило Југославију до пописа 1948. Од преосталог губитка тј. од 1, 456 милиона живота комисија је одузела још око 356 хиљада као повећање смртности у условима рата и смањење броја рођених. Тако су они претпоставили да је до око 1, 1 милион особа убијено у Југославији у току Другог светског рата.. Логос, Александар А. (2016). Историја Срба, друго допуњено издање. Beograd.
Логос 2016, стр. 690. Од краја априла 1941. уместо појединачних убистава Срба почела су масовна погубљења. Пред крај априла 1941. то се догодио у селу Гудовцу код Бјеловара. Од прве половине маја 1941. усташе су вршиле масовна убиства и на Банији (Војнић и Глина), а затим и у свим другим крајевима где је било Срба.. Логос, Александар А. (2016). Историја Срба, друго допуњено издање. Beograd.
Логос 2016, стр. 687. Према извештају немачке команде, у Априлском рату заробљено је око 344.000 војника и официра. Те заробљенике су одвели у немачке логоре. Италијанска војска је заробила још око 30.000 војника и официра. Неки су убрзо ослобођени, а у заробљеништву је остало око 210.000.. Логос, Александар А. (2016). Историја Срба, друго допуњено издање. Beograd.
Greif 2018, стр. 132—144. Тим законима су Јевреји и Роми као неаријевци, били обележени као непожељни државни припадници, а њихово питање је требало да буде решено. Срби који су живели у НДХ расним законима нису били сврстани у „расни талог". За Србе су били предвиђени или покрштавање или други правни начини да се сведу на грађање другог реда, да би се потом приступило њиховом одвођењу у логоре и физичком уништавању… Јевреји и Роми су применом тих нечовечних закона, били готово потпуно истребљени.. Greif, Gideon (2018). Jasenovac: Auschwitz of the Balkans =Jasenovac: Aušvic Balkana. Teper (Israel) – Beograd (Srbija).
It was a lamentable fact that virtually no supplies had been conveyed by sea to the 222,000 followers of Tito. These stalwarts were holding as many Germans in Yugoslavia as the combined Anglo-American forces were holding in Italy south of Rome. The Germans had been thrown into some confusion after the collapse of Italy and the Patriots had gained control of large stretches of the coast. SEXTANT/EUREKA CONFERENCES (Cairo and Tehran. 22 November-7 December 1943). pp. 385.
Splendid things had been accomplished in Yugoslavia by Tito, who is doing much more than Mihailovich had accomplished. There were no plans to put a large army into Yugoslavia, but a blow could be struck at the Germans by means of assisting the Tito forces through increased supplies. SEXTANT/EUREKA CONFERENCES (Cairo and Tehran. 22 November-7 December 1943). pp. 519.
GENERAL EISENHOWER stressed the vital importance of continuing the maximum possible operations in an established theater… He believed that all possible equipment should be sent to Tito since Mikhailovitch’s forces were of relatively little value. SEXTANT/EUREKA CONFERENCES (Cairo and Tehran. 22 November-7 December 1943). pp. 445.
Turning to Yugoslavia, GENERAL BROOKE said that since the withdrawal of Italian forces there, the Germans have found it difficult to maintain their communications in that country. Therefore, full advantage must be taken of all opportunities to increase the German difficulties in Yugoslavia by assisting the Partisans. It is desired to organize a system by which arms can be supplied to them and air assistance rendered as well. GENERAL BROOKE said that there were now some 21 German divisions deployed in Yugoslavia as far down as the Grecian border. SEXTANT/EUREKA CONFERENCES (Cairo and Tehran. 22 November-7 December 1943). pp. 528—529
Cripps 2000, стр. 237–263. Cripps, John (2000). „Mihailovic or Tito? How the Codebreakers Helped Churchill Choose”. Ур.: Smith, Michael; Erskine, Ralph. Action This Day. London: Bantam. стр. 237—263. ISBN978-0-593-04910-5.
