Иван Гундулић (Serbian Wikipedia)

Analysis of information sources in references of the Wikipedia article "Иван Гундулић" in Serbian language version.

refsWebsite

Global rank Serbian rank

16web.archive.org

1^st place

3books.google.com

3^rd place

2^nd place

2matica.hr

9,538^th place

1,786^th place

1balcanica.rs

low place

2,209^th place

1archive.org

6^th place

5^th place

1semanticscholar.org

11^th place

23^rd place

1doi.org

2^nd place

4^th place

1seebiz.eu

low place

4,482^nd place

1scribd.com

482^nd place

69^th place

1vreme.com

6,761^st place

46^th place

1nspm.rs

low place

261^st place

1unizg.hr

8,437^th place

280^th place

1ssr.org.rs

low place

650^th place

1komunikacija.org.rs

low place

1,858^th place

1srpskilegat.rs

low place

284^th place

1politika.rs

1,965^th place

11^th place

1vecernji.hr

2,261^st place

214^th place

1nb.rs

3,800^th place

13^th place

archive.org

Marie-Janine Calic, The Great Cauldron: A History of Southeastern Europe, Harvard University Press. Calic, Marie-Janine (2019). The Great Cauldron: A History of Southeastern Europe. Harvard University Press. стр. 95. ISBN 978-0674983922.

balcanica.rs

„BALCANICA” (PDF). Annual of the Institute for Balkan Studies. XXXVII: 336. Архивирано (PDF) из оригинала 08. 10. 2020. г. Приступљено 10. 10. 2019.

books.google.com

Fine, John V. A. (Jr) (5. 2. 2010). When Ethnicity Did Not Matter in the Balkans: A Study of Identity in Pre-Nationalist Croatia, Dalmatia, and Slavonia in the Medieval and Early-Modern Periods (на језику: енглески). University of Michigan Press. стр. 297. ISBN 978-0-472-02560-2. Архивирано из оригинала 27. 09. 2023. г. Приступљено 20. 09. 2023.
Greene, Roland; Cushman, Stephen (2016). The Princeton Handbook of World Poetries (на језику: енглески). Princeton University Press. стр. 136. ISBN 978-1-4008-8063-8. Архивирано из оригинала 09. 06. 2024. г. Приступљено 20. 04. 2020.
Çiçek, Kemal, Kuran, Ercüment (2000). Authors of the Medieval and Renaissance Eras: 1100 to 1660 (4 изд.). University of Michigan. ISBN 9789756782170.

doi.org

Drakulic, Slobodan (2008). „Premodern Croatian Nationalism?”. Nationalism and Ethnic Politics. 14 (4): 523—548. S2CID 145551084. doi:10.1080/13537110802473308. .

komunikacija.org.rs

„Marko Atlagić”. www.komunikacija.org.rs. Архивирано из оригинала 27. 09. 2020. г. Приступљено 1. 10. 2019.

matica.hr

Tomić, Franić Viktoria (4. 5. 2011). „Starijoj hrvatskoj književnosti nije mjesto u srpskom književnom kanonu”. Vijenac. Matica hrvatska. 448. Архивирано из оригинала 27. 06. 2017. г. Приступљено 20. 8. 2014.
Grčević, Mario (12. 12. 2013). „Dubrovačka književnost ni u kojem smislu nije sastavni dio srpske književnosti”. Vijenac. Matica hrvatska. 516—517. Архивирано из оригинала 27. 04. 2017. г. Приступљено 20. 8. 2014.

nb.rs

digitalna.nb.rs

„Српске новине (1892)”. Архивирано из оригинала 24. 06. 2021. г. Приступљено 26. 1. 2019.

nspm.rs

Политика. „Политика: Историчар књижевности Злата Бојовић: У Дубровачкој републици штампарије су биле ћириличне, а свој језик су називали и српским”. Нова српска политичка мисао (на језику: српски). Архивирано из оригинала 13. 02. 2019. г. Приступљено 12. 2. 2019.

politika.rs

„Хрватска: Својатање дубровачке поезије у српској едицији”. politika.rs. 8. 4. 2011. Архивирано из оригинала 24. 09. 2015. г. Приступљено 12. 3. 2014.

scribd.com

„Ljubomir Stojanovic – Stare Srpske Povelje i Pisma, knjiga I, Beograd – Sremski Karlovci, 1929.”. Scribd (на језику: енглески). Архивирано из оригинала 20. 11. 2018. г. Приступљено 12. 2. 2019.

seebiz.eu

„Mirko Vuksanović: Gundulić i Držić pripadaju i srpskoj baštini”. seebiz.eu. 27. 4. 2011. Архивирано из оригинала 21. 08. 2014. г. Приступљено 20. 8. 2014.

semanticscholar.org

api.semanticscholar.org

Drakulic, Slobodan (2008). „Premodern Croatian Nationalism?”. Nationalism and Ethnic Politics. 14 (4): 523—548. S2CID 145551084. doi:10.1080/13537110802473308. .

srpskilegat.rs

Vukovic, Sanja (29. 3. 2018). „DUBROVNIK – ČIJI JE?”. Fondacija Srpski legat (на језику: српски). Архивирано из оригинала 01. 04. 2018. г. Приступљено 12. 2. 2019.

ssr.org.rs

„dr Milorad Vukanović: Niko nema pravo da svojata Dubrovnik!”. Savez Srba iz regiona (на језику: српски). 25. 8. 2019. Архивирано из оригинала 01. 10. 2019. г. Приступљено 1. 10. 2019.

unizg.hr

repozitorij.hrstud.unizg.hr

Pijović, Marko (2018). Vlasi u dubrovačkim spomenicima do 14. stoljeća. Zagreb: Sveučilište u Zagrebu. стр. 54—56. Архивирано из оригинала 26. 08. 2020. г. Приступљено 20. 04. 2020.

vecernji.hr

Denis Derk (13. 6. 2014). „Ivana Gundulića uvrstili u antologiju srpske književnosti”. Večernji list (на језику: хрватски). Архивирано из оригинала 03. 09. 2014. г. Приступљено 20. 8. 2014.

vreme.com

„Vreme – Intervju – Zlata Bojović, istoričarka književnosti: Među Lavom i Drokunom”. www.vreme.com. 8. 4. 2015. Архивирано из оригинала 13. 02. 2019. г. Приступљено 12. 2. 2019.

web.archive.org

„BALCANICA” (PDF). Annual of the Institute for Balkan Studies. XXXVII: 336. Архивирано (PDF) из оригинала 08. 10. 2020. г. Приступљено 10. 10. 2019.
Fine, John V. A. (Jr) (5. 2. 2010). When Ethnicity Did Not Matter in the Balkans: A Study of Identity in Pre-Nationalist Croatia, Dalmatia, and Slavonia in the Medieval and Early-Modern Periods (на језику: енглески). University of Michigan Press. стр. 297. ISBN 978-0-472-02560-2. Архивирано из оригинала 27. 09. 2023. г. Приступљено 20. 09. 2023.
Greene, Roland; Cushman, Stephen (2016). The Princeton Handbook of World Poetries (на језику: енглески). Princeton University Press. стр. 136. ISBN 978-1-4008-8063-8. Архивирано из оригинала 09. 06. 2024. г. Приступљено 20. 04. 2020.
„Mirko Vuksanović: Gundulić i Držić pripadaju i srpskoj baštini”. seebiz.eu. 27. 4. 2011. Архивирано из оригинала 21. 08. 2014. г. Приступљено 20. 8. 2014.
„Ljubomir Stojanovic – Stare Srpske Povelje i Pisma, knjiga I, Beograd – Sremski Karlovci, 1929.”. Scribd (на језику: енглески). Архивирано из оригинала 20. 11. 2018. г. Приступљено 12. 2. 2019.
„Vreme – Intervju – Zlata Bojović, istoričarka književnosti: Među Lavom i Drokunom”. www.vreme.com. 8. 4. 2015. Архивирано из оригинала 13. 02. 2019. г. Приступљено 12. 2. 2019.
Политика. „Политика: Историчар књижевности Злата Бојовић: У Дубровачкој републици штампарије су биле ћириличне, а свој језик су називали и српским”. Нова српска политичка мисао (на језику: српски). Архивирано из оригинала 13. 02. 2019. г. Приступљено 12. 2. 2019.
Pijović, Marko (2018). Vlasi u dubrovačkim spomenicima do 14. stoljeća. Zagreb: Sveučilište u Zagrebu. стр. 54—56. Архивирано из оригинала 26. 08. 2020. г. Приступљено 20. 04. 2020.
„dr Milorad Vukanović: Niko nema pravo da svojata Dubrovnik!”. Savez Srba iz regiona (на језику: српски). 25. 8. 2019. Архивирано из оригинала 01. 10. 2019. г. Приступљено 1. 10. 2019.
„Marko Atlagić”. www.komunikacija.org.rs. Архивирано из оригинала 27. 09. 2020. г. Приступљено 1. 10. 2019.
Vukovic, Sanja (29. 3. 2018). „DUBROVNIK – ČIJI JE?”. Fondacija Srpski legat (на језику: српски). Архивирано из оригинала 01. 04. 2018. г. Приступљено 12. 2. 2019.
„Хрватска: Својатање дубровачке поезије у српској едицији”. politika.rs. 8. 4. 2011. Архивирано из оригинала 24. 09. 2015. г. Приступљено 12. 3. 2014.
Tomić, Franić Viktoria (4. 5. 2011). „Starijoj hrvatskoj književnosti nije mjesto u srpskom književnom kanonu”. Vijenac. Matica hrvatska. 448. Архивирано из оригинала 27. 06. 2017. г. Приступљено 20. 8. 2014.
Grčević, Mario (12. 12. 2013). „Dubrovačka književnost ni u kojem smislu nije sastavni dio srpske književnosti”. Vijenac. Matica hrvatska. 516—517. Архивирано из оригинала 27. 04. 2017. г. Приступљено 20. 8. 2014.
Denis Derk (13. 6. 2014). „Ivana Gundulića uvrstili u antologiju srpske književnosti”. Večernji list (на језику: хрватски). Архивирано из оригинала 03. 09. 2014. г. Приступљено 20. 8. 2014.
„Српске новине (1892)”. Архивирано из оригинала 24. 06. 2021. г. Приступљено 26. 1. 2019.