Историја Срба (Serbian Wikipedia)

Analysis of information sources in references of the Wikipedia article "Историја Срба" in Serbian language version.

refsWebsite

Global rank Serbian rank

36academia.edu

121^st place

30^th place

35doi.org

2^nd place

4^th place

28worldcat.org

5^th place

12^th place

15google.ba

low place

54^th place

10rastko.rs

5,839^th place

40^th place

8books.google.com

3^rd place

2^nd place

3scribd.com

482^nd place

69^th place

3web.archive.org

1^st place

2google.rs

low place

48^th place

2bg.ac.rs

9,867^th place

42^nd place

2archive.org

6^th place

5^th place

2lzmk.hr

3,118^th place

252^nd place

1gutenberg.org

489^th place

552^nd place

1uchicago.edu

230^th place

217^th place

1sanu.ac.rs

9,183^rd place

73^rd place

1antologijasrpskeknjizevnosti.rs

low place

917^th place

1promacedonia.org

6,676^th place

885^th place

1mpn.gov.rs

low place

381^st place

1nb.rs

3,800^th place

13^th place

1euweb.cz

3,175^th place

808^th place

1blic.rs

1,561^st place

9^th place

1srce.hr

1,922^nd place

181^st place

1youtube.com

9^th place

14^th place

1glas-javnosti.rs

6,776^th place

35^th place

1ushmm.org

1,534^th place

1,154^th place

1kingdom-of-yugoslavia-in-ww2.com

low place

5,622^nd place

1znaci.net

low place

67^th place

1nspm.rs

low place

261^st place

1napredniklub.org

low place

7,724^th place

1wikisource.org

27^th place

50^th place

1nub.rs

low place

1,232^nd place

1oxfordscholarship.com

8,382^nd place

5,325^th place

1respiratio.info

low place

academia.edu

Veletovac, Edin. „Нада Зечевић, Византија и Готи на Балкану у IV i V веку”.
Рыбаков 1987, стр. 11. Рыбаков, Борис Александрович (1987). Язычество Древней Руси. Москва.
Логос 2017, стр. 14, 16-17. Логос, Александар А. (2017). Историја Срба I (PDF). Београд. ISBN 978-86-85117-37-4.
Логос 2017, стр. 15—16. Логос, Александар А. (2017). Историја Срба I (PDF). Београд. ISBN 978-86-85117-37-4.
Логос 2017, стр. 16. Логос, Александар А. (2017). Историја Срба I (PDF). Београд. ISBN 978-86-85117-37-4.
Логос 2017, стр. 16—17. Логос, Александар А. (2017). Историја Срба I (PDF). Београд. ISBN 978-86-85117-37-4.
Логос 2017, стр. 33—35. Логос, Александар А. (2017). Историја Срба I (PDF). Београд. ISBN 978-86-85117-37-4.
Логос 2017, стр. 127—133. Логос, Александар А. (2017). Историја Срба I (PDF). Београд. ISBN 978-86-85117-37-4.
Логос 2017. Логос, Александар А. (2017). Историја Срба I (PDF). Београд. ISBN 978-86-85117-37-4.
Marković, Miodrag. The first voyage of St. Sava to Palestine and its importance for Serbian medieval art, Belgrade 2009 (in Serbian with an English summary) (на језику: енглески).
Логос 2019, стр. 166—167. Логос, Александар А. (2019). Историја Срба 1, Допуна 4; Историја Срба 5 (PDF). Београд. ISBN 978-86-85117-46-6.
Логос 2019, стр. 174—175 са напоменом 723. Од свих држава у свету Резолуција 757 тражила је да прекину економску размену са СРЈ, а да на поштовање те забране приморају све своје грађане. Забрањен је саобраћај бродовима и авионима са СРЈ. Казна није примењивана само на економску и политичку сарадњу, него и на научну и културну сарадњу чланица УН са СРЈ. Резолуција је одредила и да се спречи учешће тимова и појединаца који представљају СРЈ у спортским догађајима. Резолуција 757 тражила је смањење нивоа дипломатских веза свих чланица УН са СРЈ. Логос, Александар А. (2019). Историја Срба 1, Допуна 4; Историја Срба 5 (PDF). Београд. ISBN 978-86-85117-46-6.
Логос 2019, стр. 181—182. Логос, Александар А. (2019). Историја Срба 1, Допуна 4; Историја Срба 5 (PDF). Београд. ISBN 978-86-85117-46-6.
Логос 2019, стр. 269. Логос, Александар А. (2019). Историја Срба 1, Допуна 4; Историја Срба 5 (PDF). Београд. ISBN 978-86-85117-46-6.
Логос 2019, стр. 258—260, 269. Логос, Александар А. (2019). Историја Срба 1, Допуна 4; Историја Срба 5 (PDF). Београд. ISBN 978-86-85117-46-6.
Логос 2019, стр. 302 са напоменама 1558 и 1560. „Повећано насиље УЧК према полицији и цивилима који су били ослонац власти Србије и СРЈ било је права оружана побуна која је рушила легалну државну власт, а стварала је општу несигурност за становништво“. Логос, Александар А. (2019). Историја Срба 1, Допуна 4; Историја Срба 5 (PDF). Београд. ISBN 978-86-85117-46-6.
Логос 2019, стр. 304—307. Логос, Александар А. (2019). Историја Срба 1, Допуна 4; Историја Срба 5 (PDF). Београд. ISBN 978-86-85117-46-6.
Логос 2019, стр. 306—308. Логос, Александар А. (2019). Историја Срба 1, Допуна 4; Историја Срба 5 (PDF). Београд. ISBN 978-86-85117-46-6.
Логос 2019, стр. 308—309. Логос, Александар А. (2019). Историја Срба 1, Допуна 4; Историја Срба 5 (PDF). Београд. ISBN 978-86-85117-46-6.
Логос 2019, стр. 316, 332. Логос, Александар А. (2019). Историја Срба 1, Допуна 4; Историја Срба 5 (PDF). Београд. ISBN 978-86-85117-46-6.
Логос 2019, стр. 332. Логос, Александар А. (2019). Историја Срба 1, Допуна 4; Историја Срба 5 (PDF). Београд. ISBN 978-86-85117-46-6.
Логос 2019, стр. 333. Логос, Александар А. (2019). Историја Срба 1, Допуна 4; Историја Срба 5 (PDF). Београд. ISBN 978-86-85117-46-6.
Логос 2019, стр. 331, 335. Логос, Александар А. (2019). Историја Срба 1, Допуна 4; Историја Срба 5 (PDF). Београд. ISBN 978-86-85117-46-6.
Логос 2019, стр. 331—332. Логос, Александар А. (2019). Историја Срба 1, Допуна 4; Историја Срба 5 (PDF). Београд. ISBN 978-86-85117-46-6.
Логос 2019, стр. 335—338. Логос, Александар А. (2019). Историја Срба 1, Допуна 4; Историја Срба 5 (PDF). Београд. ISBN 978-86-85117-46-6.
Логос 2019, стр. 338. Логос, Александар А. (2019). Историја Срба 1, Допуна 4; Историја Срба 5 (PDF). Београд. ISBN 978-86-85117-46-6.
Логос 2019, стр. 352, 354-355, 559. Логос, Александар А. (2019). Историја Срба 1, Допуна 4; Историја Срба 5 (PDF). Београд. ISBN 978-86-85117-46-6.
Логос 2019, стр. 373, 375. Бруто друштвени производ повећан је за приближно 5 пута са око 11,81 милијарди $ на 50,946 милијарди $. Логос, Александар А. (2019). Историја Срба 1, Допуна 4; Историја Срба 5 (PDF). Београд. ISBN 978-86-85117-46-6.
Логос 2019, стр. 360—361. Логос, Александар А. (2019). Историја Срба 1, Допуна 4; Историја Срба 5 (PDF). Београд. ISBN 978-86-85117-46-6.
Логос 2019, стр. 376—377. Логос, Александар А. (2019). Историја Срба 1, Допуна 4; Историја Срба 5 (PDF). Београд. ISBN 978-86-85117-46-6.
Логос 2019, стр. 382—383. Логос, Александар А. (2019). Историја Срба 1, Допуна 4; Историја Срба 5 (PDF). Београд. ISBN 978-86-85117-46-6.
Логос 2019, стр. 393. Логос, Александар А. (2019). Историја Срба 1, Допуна 4; Историја Срба 5 (PDF). Београд. ISBN 978-86-85117-46-6.
Логос 2019, стр. 394. Логос, Александар А. (2019). Историја Срба 1, Допуна 4; Историја Срба 5 (PDF). Београд. ISBN 978-86-85117-46-6.
Логос 2019, стр. 398. Логос, Александар А. (2019). Историја Срба 1, Допуна 4; Историја Срба 5 (PDF). Београд. ISBN 978-86-85117-46-6.
Логос 2019, стр. 387. Логос, Александар А. (2019). Историја Срба 1, Допуна 4; Историја Срба 5 (PDF). Београд. ISBN 978-86-85117-46-6.
Логос 2019, стр. 384. Логос, Александар А. (2019). Историја Срба 1, Допуна 4; Историја Срба 5 (PDF). Београд. ISBN 978-86-85117-46-6.

antologijasrpskeknjizevnosti.rs

„АСК - АНТОЛОГИЈА СРПСКЕ КЊИЖЕВНОСТИ”. www.antologijasrpskeknjizevnosti.rs. Архивирано из оригинала 07. 12. 2018. г. Приступљено 20. 04. 2019.

archive.org

Miklosich, Franz (1858). Monumenta serbica spectantia historiam Serbiae, Bosnae, Ragusii. University of Michigan. Viennae, apud Guilelmum Braumüller.
Milas, Nikodim (1901). Pravoslavna Dalmacija : istorijski pregled. PIMS – University of Toronto. Novi Sad : Izclavachka knjiarnica, A. Pajevia.

bg.ac.rs

doi.fil.bg.ac.rs

Дојчиновић, Данијел М. (2017). „Филоксенија у српској средњовјековној хагиографији и њени извори”. Годишњак Катедре за српску књижевност са јужнословенским књижевностима. 12: 191—202. ISSN 1820-5305. doi:10.18485/godisnjak.2017.12.11.
Самарџија, Снежана Д. (2017). „Белешка уз једну стару историју књижевности „усменога постања””. Годишњак Катедре за српску књижевност са јужнословенским књижевностима. 12: 75—86. ISSN 1820-5305. doi:10.18485/godisnjak.2017.12.6.

blic.rs

Džodan, Neven. „KO SU PUSTOLOVI KOJI SU VOLELI SRBIJU Plaćenici ratovali za nas još od Dušanovog carstva”. Blic.rs (на језику: српски). Приступљено 21. 04. 2019.

books.google.com

Ћирковић 2004. sfn грешка: више циљева (2×): CITEREFЋирковић2004 (help) Ћирковић, Сима (2004). Срби међу европским народима. Београд: Equilibrium.
Scholz 1970, стр. 111. Scholz, Bernhard Walter, ур. (1970). Carolingian Chronicles: Royal Frankish Annals and Nithard's Histories. University of Michigan Press.
Pertz 1845, стр. 83. Pertz, Georg Heinrich, ур. (1845). Einhardi Annales. Hanover.
Moravcsik 1967. Moravcsik, Gyula, ур. (1967) [1949]. Constantine Porphyrogenitus: De Administrando Imperio (2. изд.). Washington: Dumbarton Oaks Center for Byzantine Studies.
Ћирковић 1995. Ћирковић, Сима (1995). Срби у средњем веку. Београд: Идеа.
Mišić, Siniša (2014). Istorijska geografija srpskih zemalja od 6. do polovine 16. veka (на језику: енглески). Magelan Pres. ISBN 9788688873178.
Ивић 1914, стр. 57—59, 64, 79, 83, 87-89, 93, 96-100, 103-104. Ивић, Алекса (1914). Историја Срба у Угарској од пада Смедерева до сеобе под Чарнојевићем (1459—1690). Загреб.
Basta, Milan (1986). Rat je završen 7 dana kasnije (на језику: српски). OOUR.

doi.org

dx.doi.org

Окиљ, Милијана (17. 4. 2019). „Четврта међународна конференција „Византијски споменици и свјетско насљеђе IV: Повеља за заштиту византијских споменика“”. КУЛТУРНО НАСЉЕЂЕ. 1 (1). ISSN 2637-2541. doi:10.7251/kn0118171o.
Белић, Александар (2018), „Београдски стил”. Насиље над језиком. Београд и књижевни језик. Од Вука до Андрића. Поводом Ракићева језика, Универзитет у Београду, Филолошки факултет, стр. 31—49, ISBN 9788661535055, Приступљено 20. 04. 2019
Тешић, Жељко С. (2016). „Историја српског језика у наставном проучавању”. Књижевност и језик. 63 (3—4): 363—377. ISSN 0454-0689. doi:10.18485/kij.2016.63.3_4.11.
Михаљчић, Раде (16. 2. 2017). „ИСПРАВА КОЈОМ ДУБРОВЧАНИ КРАЉУ ОСТОЈИ ВРАЋАЈУ ЗЕМЉУ И КУЋУ И ПРИМАЈУ ГА ЗА СВОГ ВЛАСТЕЛИНА”. ГРАЂА О ПРОШЛОСТИ БОСНЕ. 1 (6). ISSN 2233-1778. doi:10.7251/gpb1306025m.
Драгичевић, Павле (1. 2. 2019). „ПОВЕЉА КРАЉА ТВРТКА II ТВРТКОВИЋА ДУБРОВНИКУ КОЈОМ ПОТВРЂУЈЕ ПОВЕЉЕ СВОЈИХ ПРЕТХОДНИКА”. ГРАЂА О ПРОШЛОСТИ БОСНЕ. 1 (11). ISSN 2233-1778. doi:10.7251/gpb1811101d.
Moraes, Fabricio (2010), Steamnocchio, Elsevier, стр. 252—257, ISBN 978-0-240-52210-4, Приступљено 18. 05. 2019
Decheva, Maria (2018), Речник на ключови понятия – BG > DE, Nomos Verlagsgesellschaft mbH & Co. KG, стр. 429—437, ISBN 978-3-8452-8796-6, Приступљено 18. 05. 2019
Мирчева [Mircheva], Елка [Elka] (31. 12. 2016). „Rec. „Речник на книжовния български език на народна основа от ХVII век (върху текст от Тихонравовия дамаскин)". Гл. ред. Е. И. Дьомина. София: Валентин Траянов, 2012. 1143 стр.”. Studia z Filologii Polskiej i Słowiańskiej. 51: 300—311. ISSN 2392-2435. doi:10.11649/sfps.2016.016.
Samurovic, S.; Cirkovic, M.M. (2008). „The total mass of the early-type galaxy NGC 4649 (M60)”. Serbian Astronomical Journal (177): 1—7. ISSN 1450-698X. doi:10.2298/saj0877001s.
Heka, László (2017). „Analiza Austro-ugarske i Hrvatsko-ugarske nagodbe”. Zbornik Pravnog fakulteta Sveučilišta u Rijeci. 38 (2): 855—880. ISSN 1846-8314. doi:10.30925/zpfsr.38.2.7.
Zbornik Pravnog fakulteta u Zagrebu. Pravni Fakultet Sveucilista u Zagrebu (Law School of the University of Zagreb).
Popovic, Ranko (01. 12. 2016). „Српско пјесништво и Велики рат”. Србистика данас – зборник научних радова – књига I. Faculty of Philology, University of Banja Luka. ISBN 9789995558352. doi:10.21618/srb1601127p.
RAAFLAUB, KURT A. (01. 01. 1970). „РАТ ЈЕ ОТАЦ СВЕГА: ПОЛИТИКА РАТА, ИМПЕРИЈЕ И СЛОБОДЕ У ДЕМОКРАТСКОЈ АТИНИ”. ИСТРАЖИВАЊА (23): 13—31. ISSN 2406-1131. doi:10.19090/i.2012.23.13-31.
„Conference Announcements”. adfl: 86—88. 2002. ISSN 0148-7639. doi:10.1632/adfl.33.2.86.
„Србистика данас – зборник научних радова – књига I”. 01. 12. 2016. doi:10.21618/srb1601.
Vitomil Zupan, University of Pittsburgh Press, стр. 344—357, ISBN 978-0-8229-7802-2, Приступљено 18. 05. 2019
Васин, Горан (01. 01. 1970). „ПРЕЧАНСКА ШТАМПА О ПРОГЛАШЕЊУ ЦРНЕ ГОРЕ ЗА КРАЉЕВИНУ”. ИСТРАЖИВАЊА (22): 349—364. ISSN 2406-1131. doi:10.19090/i.2011.22.349-364.
Глишић, Милован (25. 12. 2017). „ШИЛО ЗА ОГЊИЛО”. АГОН. 4 (6). ISSN 2233-1581. doi:10.7251/agon0615213g.

doi.org

Дојчиновић, Данијел М. (2017). „Филоксенија у српској средњовјековној хагиографији и њени извори”. Годишњак Катедре за српску књижевност са јужнословенским књижевностима. 12: 191—202. ISSN 1820-5305. doi:10.18485/godisnjak.2017.12.11.
Самарџија, Снежана Д. (2017). „Белешка уз једну стару историју књижевности „усменога постања””. Годишњак Катедре за српску књижевност са јужнословенским књижевностима. 12: 75—86. ISSN 1820-5305. doi:10.18485/godisnjak.2017.12.6.
Окиљ, Милијана (17. 4. 2019). „Четврта међународна конференција „Византијски споменици и свјетско насљеђе IV: Повеља за заштиту византијских споменика“”. КУЛТУРНО НАСЉЕЂЕ. 1 (1). ISSN 2637-2541. doi:10.7251/kn0118171o.
Тешић, Жељко С. (2016). „Историја српског језика у наставном проучавању”. Књижевност и језик. 63 (3—4): 363—377. ISSN 0454-0689. doi:10.18485/kij.2016.63.3_4.11.
Михаљчић, Раде (16. 2. 2017). „ИСПРАВА КОЈОМ ДУБРОВЧАНИ КРАЉУ ОСТОЈИ ВРАЋАЈУ ЗЕМЉУ И КУЋУ И ПРИМАЈУ ГА ЗА СВОГ ВЛАСТЕЛИНА”. ГРАЂА О ПРОШЛОСТИ БОСНЕ. 1 (6). ISSN 2233-1778. doi:10.7251/gpb1306025m.
Драгичевић, Павле (1. 2. 2019). „ПОВЕЉА КРАЉА ТВРТКА II ТВРТКОВИЋА ДУБРОВНИКУ КОЈОМ ПОТВРЂУЈЕ ПОВЕЉЕ СВОЈИХ ПРЕТХОДНИКА”. ГРАЂА О ПРОШЛОСТИ БОСНЕ. 1 (11). ISSN 2233-1778. doi:10.7251/gpb1811101d.
Мирчева [Mircheva], Елка [Elka] (31. 12. 2016). „Rec. „Речник на книжовния български език на народна основа от ХVII век (върху текст от Тихонравовия дамаскин)". Гл. ред. Е. И. Дьомина. София: Валентин Траянов, 2012. 1143 стр.”. Studia z Filologii Polskiej i Słowiańskiej. 51: 300—311. ISSN 2392-2435. doi:10.11649/sfps.2016.016.
Samurovic, S.; Cirkovic, M.M. (2008). „The total mass of the early-type galaxy NGC 4649 (M60)”. Serbian Astronomical Journal (177): 1—7. ISSN 1450-698X. doi:10.2298/saj0877001s.
Heka, László (2017). „Analiza Austro-ugarske i Hrvatsko-ugarske nagodbe”. Zbornik Pravnog fakulteta Sveučilišta u Rijeci. 38 (2): 855—880. ISSN 1846-8314. doi:10.30925/zpfsr.38.2.7.
Popovic, Ranko (01. 12. 2016). „Српско пјесништво и Велики рат”. Србистика данас – зборник научних радова – књига I. Faculty of Philology, University of Banja Luka. ISBN 9789995558352. doi:10.21618/srb1601127p.
RAAFLAUB, KURT A. (01. 01. 1970). „РАТ ЈЕ ОТАЦ СВЕГА: ПОЛИТИКА РАТА, ИМПЕРИЈЕ И СЛОБОДЕ У ДЕМОКРАТСКОЈ АТИНИ”. ИСТРАЖИВАЊА (23): 13—31. ISSN 2406-1131. doi:10.19090/i.2012.23.13-31.
„Conference Announcements”. adfl: 86—88. 2002. ISSN 0148-7639. doi:10.1632/adfl.33.2.86.
„Србистика данас – зборник научних радова – књига I”. 01. 12. 2016. doi:10.21618/srb1601.
Васин, Горан (01. 01. 1970). „ПРЕЧАНСКА ШТАМПА О ПРОГЛАШЕЊУ ЦРНЕ ГОРЕ ЗА КРАЉЕВИНУ”. ИСТРАЖИВАЊА (22): 349—364. ISSN 2406-1131. doi:10.19090/i.2011.22.349-364.
Глишић, Милован (25. 12. 2017). „ШИЛО ЗА ОГЊИЛО”. АГОН. 4 (6). ISSN 2233-1581. doi:10.7251/agon0615213g.
Вуковић, Ђорђе (01. 10. 2013). „ТУМАРАЊЕ СРБА ИЗМЕЂУ ИДЕОЛОГИЈА И ИДЕАЛА”. СВАРОГ (на језику: rs). 1 (7): 28—42. ISSN 1986-8588. doi:10.7251/SVR1307028V.
Zwierzchowski, Jan; Tabeau, Ewa (12. 06. 2013). A Review of Estimation Methods for Victims of the Bosnian War and the Khmer Rouge Regime (на језику: енглески). Oxford University Press. ISBN 978-0-19-934617-2. doi:10.1093/acprof:oso/9780199977307.001.0001/acprof-9780199977307-chapter-11.

euweb.cz

genealogy.euweb.cz

„Balkan 5”. genealogy.euweb.cz. Приступљено 20. 04. 2019.

glas-javnosti.rs

„Srbi utrli Titu put do vlasti | Glas javnosti”. www.glas-javnosti.rs. Приступљено 19. 05. 2019.

google.ba

books.google.ba

Fine, John V. A.; Fine, John Van Antwerp (1994). The Late Medieval Balkans: A Critical Survey from the Late Twelfth Century to the Ottoman Conquest (на језику: енглески). University of Michigan Press. ISBN 978-0-472-08260-5.
Gavrilović, Slavko (1981). Istorija srpskog naroda (на језику: српски). Srpska književna zadruga.
Istorija srpskog naroda: knj. Srbi pod tuđinskom vlašđu, 1537—1699 (2 v.) (на језику: српски). Srpska književna zadruga. 1993.
Istorija srpskog naroda: knj. Srbi u XVIII veku (2 v.) (на језику: српски). Srpska književna zadruga. 1986.
Fine, John V. A. (Jr ) (05. 02. 2010). When Ethnicity Did Not Matter in the Balkans: A Study of Identity in Pre-Nationalist Croatia, Dalmatia, and Slavonia in the Medieval and Early-Modern Periods (на језику: енглески). University of Michigan Press. ISBN 978-0-472-02560-2.
Ћирковић, Сима М. (2004). Срби међу европским народима (на језику: српски). Equilibrium. ISBN 9788682937043.
Samardžić, Radovan (1983). Istorija srpskog naroda: pt. 1. Od Berlinskog kongresa do ujedinjenja 1878—1918 (на језику: српски). Srpska književna zadruga.
Novak, Viktor (1948). Magnum crimen (на језику: хрватски). Tisak Nakladuog Zavoda Urvatske.
Djilas, Aleksa (1991). The Contested Country: Yugoslav Unity and Communist Revolution, 1919—1953 (на језику: енглески). Harvard University Press. ISBN 978-0-674-16698-1.
Klajn, Lajčo (2007). The Past in Present Times: The Yugoslav Saga (на језику: енглески). University Press of America. ISBN 978-0-7618-3647-6.
Dedijer, Vladimir (1987). Vatikan i Jasenovac: dokumenti (на језику: хрватски). Rad.
Cornwell, John (1999). Hitler's Pope: The Secret History of Pius XII (на језику: енглески). Viking. ISBN 978-0-670-87620-4.
Trifković, Srdja (1998). Ustaša: Croatian separatism and european politics 1929—1945 (на језику: српски). The Lord Byron Foundation for Balkan Studies.
Paris, Edmond (1961). Genocide in Satellite Croatia, 1941—1945: A Record of Racial and Religious Persecutions and Massacres (на језику: енглески). American Institute for Balkan Affairs.
Popov, Čedomir. Istorija srpske državnosti: Srbija u Jugoslaviji (на језику: српски). Srpska akademija nauka i umetnosti.

google.rs

books.google.rs

Živković, Tibor; Crnčević, Dejan; Bulić, Dejan; Petrović, Vladeta; Cvijanović, Irena; Radovanović, Bojana (2013-07-01). The World of the Slavs : Studies of the East, West and South Slavs: Civitas, Oppidas, Villas and Archeological Evidence (7th to 11th Centuries AD) (на језику: енглески). Istorijski institut. ISBN 978-86-7743-104-4.
Živković, Tibor; Crnčević, Dejan; Bulić, Dejan; Petrović, Vladeta; Cvijanović, Irena; Radovanović, Bojana (2013-07-01). The World of the Slavs : Studies of the East, West and South Slavs: Civitas, Oppidas, Villas and Archeological Evidence (7th to 11th Centuries AD) (на језику: енглески). Istorijski institut. ISBN 978-86-7743-104-4.

gutenberg.org

Pliny, the Elder (3. 9. 2019). The Natural History of Pliny, Volume 2 (of 6). Превод: Bostock, John; Riley, Henry T. (Henry Thomas).

kingdom-of-yugoslavia-in-ww2.com

„Serbia before and after WW2 | „Pogledi” - movies and TV series” (на језику: енглески). Архивирано из оригинала 14. 05. 2019. г. Приступљено 18. 05. 2019.

lzmk.hr

enciklopedija.lzmk.hr

„enciklopedija.lzmk.hr”. enciklopedija.lzmk.hr. Приступљено 20. 04. 2019.

proleksis.lzmk.hr

„Neretvani (Neretljani) | Proleksis enciklopedija”. proleksis.lzmk.hr. Приступљено 20. 04. 2019.

mpn.gov.rs

nardus.mpn.gov.rs

Danilović, Dragoljub V. (3. 4. 2015). Жичка епископија у средњем веку (Теза) (на језику: српски). Универзитет у Београду, Филозофски факултет.

napredniklub.org

„Чедомир Антић: Други одговор др Александру Р. Милетићу” (на језику: српски). Приступљено 18. 05. 2019.

nb.rs

digitalna.nb.rs

„Čitač knjiga”. digitalna.nb.rs. Приступљено 20. 04. 2019.

nspm.rs

Мишина, Вељко Ђурић. „Вељко Ђурић Мишина: Расрбљавање Црне Горе и црногорчење Срба”. Нова српска политичка мисао (на језику: српски). Приступљено 18. 05. 2019.

nub.rs

doisrpska.nub.rs

Вуковић, Ђорђе (01. 10. 2013). „ТУМАРАЊЕ СРБА ИЗМЕЂУ ИДЕОЛОГИЈА И ИДЕАЛА”. СВАРОГ (на језику: rs). 1 (7): 28—42. ISSN 1986-8588. doi:10.7251/SVR1307028V.

oxfordscholarship.com

Zwierzchowski, Jan; Tabeau, Ewa (12. 06. 2013). A Review of Estimation Methods for Victims of the Bosnian War and the Khmer Rouge Regime (на језику: енглески). Oxford University Press. ISBN 978-0-19-934617-2. doi:10.1093/acprof:oso/9780199977307.001.0001/acprof-9780199977307-chapter-11.

promacedonia.org

„Византијски извори за историју народа Југославије”. www.promacedonia.org. Приступљено 20. 04. 2019.

rastko.rs

„[Projekat Rastko] Stefan Prvovencani: Sabrani Spisi – Zivot Svetog Simeona”. www.rastko.rs. Приступљено 20. 04. 2019.
„Vladimir Corovic: Istorija srpskog naroda”. www.rastko.rs. Приступљено 20. 04. 2019.
„[Projekat Rastko] Zeljko Fajfric: Sveta loza Stefana Nemanje”. www.rastko.rs. Приступљено 20. 04. 2019.
„Vladimir Corovic: Istorija srpskog naroda”. www.rastko.rs. Приступљено 20. 04. 2019.
„[Projekat Rastko] Dr. Zeljko Fajfric: Kotromanici”. rastko.rs. Приступљено 20. 04. 2019.
„[Projekat Rastko] Dr. Zeljko Fajfric: Kotromanici”. rastko.rs. Приступљено 21. 04. 2019.
„[Projekat Rastko – Poljska] Autori”. www.rastko.rs. Приступљено 21. 04. 2019.
„Vladimir Corovic: Istorija srpskog naroda”. www.rastko.rs. Приступљено 21. 04. 2019.
„Projekat Rastko Cetinje – Slavenko Terzic – Ideoloski korijeni crnogorske nacije i crnogorskog separatizma”. www.rastko.rs. Приступљено 18. 05. 2019.
„Пројекат Растко: : Устав Републике Црне Горе (1992)”. www.rastko.rs. Приступљено 18. 05. 2019.

respiratio.info

Super User. „Respiratio – Medical Journal”. www.respiratio.info (на језику: енглески). Приступљено 18. 05. 2019.

sanu.ac.rs

dais.sanu.ac.rs

Петровић, Владимир П. (2007). Дарданија у римским итинерарима: градови и насеља. Београд : Балканолошки институт Српске академије наука и уметности. ISBN 978-86-7179-056-7.

scribd.com

Ферјанчић 1959. Ферјанчић, Божидар (1959). „Константин VII Порфирогенит”. Византијски извори за историју народа Југославије. 2. Београд: Византолошки институт. стр. 1—98.
Кунчер 2009. Кунчер, Драгана (2009). Gesta Regum Sclavorum. 1. Београд-Никшић: Историјски институт, Манастир Острог.
Живковић 2009. Живковић, Тибор (2009). Gesta Regum Sclavorum. 2. Београд-Никшић: Историјски институт, Манастир Острог.

srce.hr

hrcak.srce.hr

Oršolić, Tado (20. 06. 2000). „The Participation of Dalmatian Croats in the 1878 Occupation of Bosnia and Herzegovina”. Radovi/Institute for Historical Sciences of the Croatian Academy of Sciences and Arts in Zadar : Institute for Historical Sciences of the Croatian Academy of Sciences and Arts in Zadar (на језику: хрватски) (42): 287—308. ISSN 1330-0474.

uchicago.edu

penelope.uchicago.edu

„LacusCurtius • Ptolemy's Geography”. penelope.uchicago.edu. Приступљено 2023-11-05.

ushmm.org

encyclopedia.ushmm.org

„Jasenovac”. encyclopedia.ushmm.org (на језику: енглески). Приступљено 18. 05. 2019.

web.archive.org

„АСК - АНТОЛОГИЈА СРПСКЕ КЊИЖЕВНОСТИ”. www.antologijasrpskeknjizevnosti.rs. Архивирано из оригинала 07. 12. 2018. г. Приступљено 20. 04. 2019.
„Serbia before and after WW2 | „Pogledi” - movies and TV series” (на језику: енглески). Архивирано из оригинала 14. 05. 2019. г. Приступљено 18. 05. 2019.
„Fitzroy Maclean – RAT NA BALKANU – GLAVA XVII – KO ODLAZI KUćI?”. www.znaci.net. Архивирано из оригинала 20. 05. 2019. г. Приступљено 19. 05. 2019.

wikisource.org

sr.wikisource.org

„Устав Црне Горе — Викизворник, слободна библиотека”. sr.wikisource.org. Приступљено 18. 05. 2019.

worldcat.org

Дојчиновић, Данијел М. (2017). „Филоксенија у српској средњовјековној хагиографији и њени извори”. Годишњак Катедре за српску књижевност са јужнословенским књижевностима. 12: 191—202. ISSN 1820-5305. doi:10.18485/godisnjak.2017.12.11.
Самарџија, Снежана Д. (2017). „Белешка уз једну стару историју књижевности „усменога постања””. Годишњак Катедре за српску књижевност са јужнословенским књижевностима. 12: 75—86. ISSN 1820-5305. doi:10.18485/godisnjak.2017.12.6.
Окиљ, Милијана (17. 4. 2019). „Четврта међународна конференција „Византијски споменици и свјетско насљеђе IV: Повеља за заштиту византијских споменика“”. КУЛТУРНО НАСЉЕЂЕ. 1 (1). ISSN 2637-2541. doi:10.7251/kn0118171o.
Марјановић-Душанић 1997, стр. 46—47. Сам Сава приповеда у житију свог оца како је Немања изабрао за наследника „племенитог и драгог сина Стефана Немању“ … Сава назива брата „Стефаном Немањом“. У животопису Св. Симеона од Доментијана, Немања је назван Немањом Првим, што имплицитно потврђује закључак, изведен из Савиних речи, да је будући Стефан Првовенчани на рођењу добио име Немања. Сва је прилика да је Немања (II).... Марјановић-Душанић, Смиља (1997). Владарска идеологија Немањића Дипломатичка студија. Srpska kn̂iževna zadruga.
Марјановић-Душанић 1997, стр. 206. Марјановић-Душанић, Смиља (1997). Владарска идеологија Немањића Дипломатичка студија. Srpska kn̂iževna zadruga.
Veselinović, Andrija (2001). Srpske dinastije. Ljušić, Radoš. Novi Sad: Platoneum. ISBN 9788683639014. OCLC 50393016.
Deretić, Jovan (2005). Kulturna istorija Srba : predavanja. Beograd: Narodna Knjiga-Alfa. ISBN 9788633123860. OCLC 238762935.
Stanojević, St. (Stanoje),; Станојевић, Ст. (Станоје), 1874—1937. (1989). Svi srpski vladari : biografije srpskih (sa crnogorskim i bosanskim) i pregled hrvatskih vladara. Beograd: V. Topalović. ISBN 9788681299043. OCLC 23436225.
Острогорски, Георгије, (1902—1976), (1969). Историја Византије. Prosveta. OCLC 494705281.
Popović, Marko (2006). Beogradska tvrđava = Fortress of Belgrade (2. допуњено изд.). Beograd: Javno Preduzeće "Beogradska tvrđava". ISBN 9788690842704. OCLC 144511951.
Тешић, Жељко С. (2016). „Историја српског језика у наставном проучавању”. Књижевност и језик. 63 (3—4): 363—377. ISSN 0454-0689. doi:10.18485/kij.2016.63.3_4.11.
Михаљчић, Раде (16. 2. 2017). „ИСПРАВА КОЈОМ ДУБРОВЧАНИ КРАЉУ ОСТОЈИ ВРАЋАЈУ ЗЕМЉУ И КУЋУ И ПРИМАЈУ ГА ЗА СВОГ ВЛАСТЕЛИНА”. ГРАЂА О ПРОШЛОСТИ БОСНЕ. 1 (6). ISSN 2233-1778. doi:10.7251/gpb1306025m.
Драгичевић, Павле (1. 2. 2019). „ПОВЕЉА КРАЉА ТВРТКА II ТВРТКОВИЋА ДУБРОВНИКУ КОЈОМ ПОТВРЂУЈЕ ПОВЕЉЕ СВОЈИХ ПРЕТХОДНИКА”. ГРАЂА О ПРОШЛОСТИ БОСНЕ. 1 (11). ISSN 2233-1778. doi:10.7251/gpb1811101d.
Стојановић, Љубомир (1929). Старе српске повеље и писма : Дубровник и суседи његови. Srpska kraljevska akademija. OCLC 48952799.
Kalić-Mijušković, Jovanka, 1933-... (1994). Срби у позном средњем веку. Balkanološki Institut. ISBN 9788671790192. OCLC 816725805.
Мирчева [Mircheva], Елка [Elka] (31. 12. 2016). „Rec. „Речник на книжовния български език на народна основа от ХVII век (върху текст от Тихонравовия дамаскин)". Гл. ред. Е. И. Дьомина. София: Валентин Траянов, 2012. 1143 стр.”. Studia z Filologii Polskiej i Słowiańskiej. 51: 300—311. ISSN 2392-2435. doi:10.11649/sfps.2016.016.
Samurovic, S.; Cirkovic, M.M. (2008). „The total mass of the early-type galaxy NGC 4649 (M60)”. Serbian Astronomical Journal (177): 1—7. ISSN 1450-698X. doi:10.2298/saj0877001s.
Ćirković, Sima M. (2004). Srbi među evropskim narodima. Beograd: Equilibrium. стр. 150. ISBN 86-82937-04-2. OCLC 62567039.
Heka, László (2017). „Analiza Austro-ugarske i Hrvatsko-ugarske nagodbe”. Zbornik Pravnog fakulteta Sveučilišta u Rijeci. 38 (2): 855—880. ISSN 1846-8314. doi:10.30925/zpfsr.38.2.7.
Oršolić, Tado (20. 06. 2000). „The Participation of Dalmatian Croats in the 1878 Occupation of Bosnia and Herzegovina”. Radovi/Institute for Historical Sciences of the Croatian Academy of Sciences and Arts in Zadar : Institute for Historical Sciences of the Croatian Academy of Sciences and Arts in Zadar (на језику: хрватски) (42): 287—308. ISSN 1330-0474.
Festić, Ibrahim (2003). Organi uprave u skupštinskom sistemu vladavine. : studija slučaja SFRJ. Sarajevo: Pravni fakultet Univerziteta u Sarajevu. ISBN 9789958927126. OCLC 500433074.
Rothenberg, Gunther E., (1976). The army of Francis Joseph. West Lafayette, Ind.: Purdue University Press. ISBN 978-1-61249-067-0. OCLC 566000164.
RAAFLAUB, KURT A. (01. 01. 1970). „РАТ ЈЕ ОТАЦ СВЕГА: ПОЛИТИКА РАТА, ИМПЕРИЈЕ И СЛОБОДЕ У ДЕМОКРАТСКОЈ АТИНИ”. ИСТРАЖИВАЊА (23): 13—31. ISSN 2406-1131. doi:10.19090/i.2012.23.13-31.
Cole, Tim. Selling the Holocaust : from Auschwitz to Schindler : how history is bought, packaged, and sold (1. изд.). New York. ISBN 978-1-315-08812-9. OCLC 1004369179.
„Conference Announcements”. adfl: 86—88. 2002. ISSN 0148-7639. doi:10.1632/adfl.33.2.86.
Васин, Горан (01. 01. 1970). „ПРЕЧАНСКА ШТАМПА О ПРОГЛАШЕЊУ ЦРНЕ ГОРЕ ЗА КРАЉЕВИНУ”. ИСТРАЖИВАЊА (22): 349—364. ISSN 2406-1131. doi:10.19090/i.2011.22.349-364.
Глишић, Милован (25. 12. 2017). „ШИЛО ЗА ОГЊИЛО”. АГОН. 4 (6). ISSN 2233-1581. doi:10.7251/agon0615213g.
Вуковић, Ђорђе (01. 10. 2013). „ТУМАРАЊЕ СРБА ИЗМЕЂУ ИДЕОЛОГИЈА И ИДЕАЛА”. СВАРОГ (на језику: rs). 1 (7): 28—42. ISSN 1986-8588. doi:10.7251/SVR1307028V.

youtube.com

DzonsonBor (10. 10. 2015), Пасје гробље - Злочин комуниста над Србима и Црногорцима 1942., Приступљено 19. 05. 2019

znaci.net

„Fitzroy Maclean – RAT NA BALKANU – GLAVA XVII – KO ODLAZI KUćI?”. www.znaci.net. Архивирано из оригинала 20. 05. 2019. г. Приступљено 19. 05. 2019.