Краљевина Србија (1217—1345) (Serbian Wikipedia)

Analysis of information sources in references of the Wikipedia article "Краљевина Србија (1217—1345)" in Serbian language version.

refsWebsite

Global rank Serbian rank

26books.google.com

3^rd place

2^nd place

9web.archive.org

1^st place

7google.rs

low place

48^th place

5nb.rs

3,800^th place

13^th place

4academia.edu

121^st place

30^th place

2maticasrpska.org.rs

low place

454^th place

2byzinst-sasa.rs

low place

2,511^th place

1mpn.gov.rs

low place

381^st place

1archive.ec

low place

1rastko.rs

5,839^th place

40^th place

1antologijasrpskeknjizevnosti.rs

low place

917^th place

academia.edu

Бубало 2011, стр. 79—93. Бубало, Ђорђе (2011). „Титуле Вукана Немањића и традиција Дукљанског краљевства”. Ђурђеви ступови и Будимљанска епархија: Зборник радова. Беране: Епископија будимљанско-никшићка. стр. 79—93.
Коматина 2018, стр. 51—66. Коматина, Ивана (2018). „Rex Serviae у угарској краљевској титули од 1202. до 1402. године”. Ниш и Византија. 16: 51—66.
Марковић 2009, стр. 15. Марковић, Миодраг (2009). Прво путовање Светог Саве у Палестину и његов значај за српску средњовековну уметност. Београд.
Мргић 2008, стр. 69. Мргић, Јелена (2008). Северна Босна: 13-16. век. Београд: Историјски институт.

antologijasrpskeknjizevnosti.rs

„АСК - АНТОЛОГИЈА СРПСКЕ КЊИЖЕВНОСТИ”. www.antologijasrpskeknjizevnosti.rs. Архивирано из оригинала 03. 10. 2023. г. Приступљено 3. 11. 2023.

archive.ec

„Жичка повеља”. Архивирано из оригинала 08. 10. 2020. г. Приступљено 22. 03. 2017.

books.google.com

Ферјанчић 1981а, стр. 297—314. Ферјанчић, Божидар (1981а). „Одбрана Немањиног наслеђа - Србија постаје краљевина”. Историја српског народа. 1. Београд: Српска књижевна задруга. стр. 297—314.
Ћирковић 1981б, стр. 341—356. Ћирковић, Сима (1981б). „Српске и поморске земље краља Уроша I”. Историја српског народа. 1. Београд: Српска књижевна задруга. стр. 341—356.
Ковачевић 1955, стр. 291—294. Ковачевић, Јован (1955). „Традиција о Дукљанском краљевству код Немањића”. Историски часопис. 5: 291—294.
Ферјанчић 1981а, стр. 297—299. Ферјанчић, Божидар (1981а). „Одбрана Немањиног наслеђа - Србија постаје краљевина”. Историја српског народа. 1. Београд: Српска књижевна задруга. стр. 297—314.
Коматина 2016, стр. 221—226. Коматина, Ивана (2016). Црква и држава у српским земљама од XI до XIII века. Београд: Историјски институт.
Perić, Matijević-Sokol & Katičić 2003, стр. 92—93. Тома Сплићанин непосредно пре описа посланства и крунисања Првовенчаног изричито је споменуо да говори о времену које обухвата најмање две године, то јест 1217. и 1218. „Краљ није могао имати толико бродовље које би достајало за превоз свих крижара. Због тога су неки били присиљени вратити се кући, а други су чекали до следеће године.” Нема сумње „следеће године” се односи на 1218. После спомињања низа догађаја који почињу1217. а завршавају у 1218. Тома Сплићанин је дописао: „У исто време господар Србије или Рашке Стеван, који се називао великим жупаном, послао је изасланике ... и испословао од Хонорија краљевску круну. Он [Хонорије III] је послао изасланика из своје најуже пратње, који дође и окруни га [Првовенчаног] као првог краља његове земље.” Из овог, очигледно је да Тома Сплићанин када пише о посланству Првовенчаног у Рим и његовом крунисању описује два везана догађаја, али да су се само први (посланство у Рим) десио 1217. а други (крунисање) десио се у 1218. или некој каснијој години. Тома Сплићанин није споменуо годину крунисања Првовенчаног. Perić, Olga; Matijević-Sokol, Mirjana; Katičić, Radoslav (2003). Toma Arhiđakon: Historia Salonitana: Povijest salonitanskih i splitskih prvosvećenika. Split: Književni krug.
Коматина 2016, стр. 264—268. Коматина, Ивана (2016). Црква и држава у српским земљама од XI до XIII века. Београд: Историјски институт.
Мишић & Радић 2016, стр. 89. Мишић, Синиша; Радић, Радивој (2016). Србија 1217: Настанак краљевине (1. изд.). Београд: Еволута.
Марјановић-Душанић 1997, стр. 206. Марјановић-Душанић, Смиља (1997). Владарска идеологија Немањића: Дипломатичка студија. Београд: Српска књижевна задруга.
Ферјанчић 1981а, стр. 300—301. Ферјанчић, Божидар (1981а). „Одбрана Немањиног наслеђа - Србија постаје краљевина”. Историја српског народа. 1. Београд: Српска књижевна задруга. стр. 297—314.
Ферјанчић 1981а, стр. 307. Ферјанчић, Божидар (1981а). „Одбрана Немањиног наслеђа - Србија постаје краљевина”. Историја српског народа. 1. Београд: Српска књижевна задруга. стр. 297—314.
Ферјанчић 1981а, стр. 307—308. Ферјанчић, Божидар (1981а). „Одбрана Немањиног наслеђа - Србија постаје краљевина”. Историја српског народа. 1. Београд: Српска књижевна задруга. стр. 297—314.
Ферјанчић 1981а, стр. 308. Ферјанчић, Божидар (1981а). „Одбрана Немањиног наслеђа - Србија постаје краљевина”. Историја српског народа. 1. Београд: Српска књижевна задруга. стр. 297—314.
Ферјанчић 1981а, стр. 310—312. Ферјанчић, Божидар (1981а). „Одбрана Немањиног наслеђа - Србија постаје краљевина”. Историја српског народа. 1. Београд: Српска књижевна задруга. стр. 297—314.
Мишић 1996. Мишић, Синиша (1996). Хумска земља у средњем веку. Београд: DBR International Publishing.
Ферјанчић 1981а, стр. 312—314. Ферјанчић, Божидар (1981а). „Одбрана Немањиног наслеђа - Србија постаје краљевина”. Историја српског народа. 1. Београд: Српска књижевна задруга. стр. 297—314.
Ћирковић 1981б, стр. 342. Ћирковић, Сима (1981б). „Српске и поморске земље краља Уроша I”. Историја српског народа. 1. Београд: Српска књижевна задруга. стр. 341—356.
Ћирковић 1981б, стр. 349. Ћирковић, Сима (1981б). „Српске и поморске земље краља Уроша I”. Историја српског народа. 1. Београд: Српска књижевна задруга. стр. 341—356.
Ћирковић 1981б, стр. 350. Ћирковић, Сима (1981б). „Српске и поморске земље краља Уроша I”. Историја српског народа. 1. Београд: Српска књижевна задруга. стр. 341—356.
Ћирковић 1981б, стр. 352. Ћирковић, Сима (1981б). „Српске и поморске земље краља Уроша I”. Историја српског народа. 1. Београд: Српска књижевна задруга. стр. 341—356.
Ћирковић 1981б, стр. 355—356. Ћирковић, Сима (1981б). „Српске и поморске земље краља Уроша I”. Историја српског народа. 1. Београд: Српска књижевна задруга. стр. 341—356.
Ћирковић 1997, стр. 201. Ћирковић, Сима (1997). Работници, војници, духовници: Друштва средњовековног Балкана. Београд: Equilibrium.
Благојевић 1989, стр. 73–4 Благојевић, Милош (1989). Србија у доба Немањића: Од кнежевине до царства 1168—1371. Београд: Вајат.
Благојевић 1989, стр. 75. Благојевић, Милош (1989). Србија у доба Немањића: Од кнежевине до царства 1168—1371. Београд: Вајат.
Благојевић 1989, стр. 93–5. Благојевић, Милош (1989). Србија у доба Немањића: Од кнежевине до царства 1168—1371. Београд: Вајат.
Благојевић 1989, стр. 78–9. Благојевић, Милош (1989). Србија у доба Немањића: Од кнежевине до царства 1168—1371. Београд: Вајат.

byzinst-sasa.rs

Станковић 2012, стр. 111–118. Станковић, Влада (2012). „Стефан Немањић и његов брат Сава у списима Димитрија Хоматина” (PDF). Византијски свет на Балкану. 1. Београд: Византолошки институт. стр. 111—118. Архивирано из оригинала (PDF) 12. 03. 2021. г. Приступљено 31. 07. 2022.
Станковић 2012, стр. 111–113. Станковић, Влада (2012). „Стефан Немањић и његов брат Сава у списима Димитрија Хоматина” (PDF). Византијски свет на Балкану. 1. Београд: Византолошки институт. стр. 111—118. Архивирано из оригинала (PDF) 12. 03. 2021. г. Приступљено 31. 07. 2022.

google.rs

books.google.rs

Острогорски 1969, стр. 460. Острогорски, Георгије (1969). Историја Византије. Београд: Просвета.
Острогорски 1969, стр. 472–3. Острогорски, Георгије (1969). Историја Византије. Београд: Просвета.
Острогорски 1969, стр. 474. Острогорски, Георгије (1969). Историја Византије. Београд: Просвета.
Острогорски 1969, стр. 478–80. Острогорски, Георгије (1969). Историја Византије. Београд: Просвета.
Острогорски 1969, стр. 482. Острогорски, Георгије (1969). Историја Византије. Београд: Просвета.
Острогорски 1969, стр. 480–487. Острогорски, Георгије (1969). Историја Византије. Београд: Просвета.
Арсенијевић, Весна (1989): Косово, 1389-1989: земља живих, стр. 107.

maticasrpska.org.rs

Коматина 2014, стр. 7. Према Андрији Дандолу краљевску круну истовремено примила је и супруга Првовенчаног Ана Дандоло и да је то уследило одмах по склапању брака. (dum neptem....ducis accepisset in coniugem). На основу Дандоловог излагања може се закључити да је крунисању претходио брак Првовенчаног са Аном, али и формално одрицање Првовенчаног од православља зарад круне. Коматина, Ивана (2014). „Ана Дандоло - прва српска краљица?” (PDF). Зборник Матице српске за историју. 89: 7—22.
Коматина 2014, стр. 7—22. Коматина, Ивана (2014). „Ана Дандоло - прва српска краљица?” (PDF). Зборник Матице српске за историју. 89: 7—22.

mpn.gov.rs

nardus.mpn.gov.rs

Даниловић 2014, стр. 28—29, 157. Даниловић, Драгољуб В. (2014). Жичка епископија у средњем веку,Филозофски факултет Београд - докторска дисертација.

nb.rs

doiserbia.nb.rs

Миљковић 2015, стр. 272–3. Миљковић, Бојан (2015). „Сава, Стефан Радослав и Димитрије Хоматин”. Зборник радова Византолошког института. 52: 259—275.
Миљковић 2015, стр. 259–275. Миљковић, Бојан (2015). „Сава, Стефан Радослав и Димитрије Хоматин”. Зборник радова Византолошког института. 52: 259—275.
Миљковић 2015, стр. 259–265. Миљковић, Бојан (2015). „Сава, Стефан Радослав и Димитрије Хоматин”. Зборник радова Византолошког института. 52: 259—275.
Миљковић 2015, стр. 272. Миљковић, Бојан (2015). „Сава, Стефан Радослав и Димитрије Хоматин”. Зборник радова Византолошког института. 52: 259—275.

digitalna.nb.rs

Павловић 1970, стр. 226—227. Павловић, Драгољуб, ур. (1970). Стара српска књижевност. 1. Нови Сад; Београд: Матица српска; Српска књижевна задруга. Архивирано из оригинала 31. 08. 2019. г.

rastko.rs

Свети Сава, сабрана дела

web.archive.org

Павловић 1970, стр. 226—227. Павловић, Драгољуб, ур. (1970). Стара српска књижевност. 1. Нови Сад; Београд: Матица српска; Српска књижевна задруга. Архивирано из оригинала 31. 08. 2019. г.
Мирковић & Богдановић 1988. Мирковић, Лазар; Богдановић, Димитрије, ур. (1988). Теодосије: Житија (PDF). Београд: Просвета; Српска књижевна задруга.
Станковић 2012, стр. 111–118. Станковић, Влада (2012). „Стефан Немањић и његов брат Сава у списима Димитрија Хоматина” (PDF). Византијски свет на Балкану. 1. Београд: Византолошки институт. стр. 111—118. Архивирано из оригинала (PDF) 12. 03. 2021. г. Приступљено 31. 07. 2022.
„Жичка повеља”. Архивирано из оригинала 08. 10. 2020. г. Приступљено 22. 03. 2017.
Мак Данијел & Петровић 1988, стр. 25-28. Мак Данијел, Гордон; Петровић, Дамњан, ур. (1988). Данило Други: Животи краљева и архиепископа српских: Службе (PDF). Београд: Просвета; Српска књижевна задруга.
Станковић 2012, стр. 111–113. Станковић, Влада (2012). „Стефан Немањић и његов брат Сава у списима Димитрија Хоматина” (PDF). Византијски свет на Балкану. 1. Београд: Византолошки институт. стр. 111—118. Архивирано из оригинала (PDF) 12. 03. 2021. г. Приступљено 31. 07. 2022.
Мирковић & Маринковић 1988. Мирковић, Лазар; Маринковић, Радмила, ур. (1988). Доментијан: Живот Светога Саве и Живот Светога Симеона (PDF). Београд: Просвета; Српска књижевна задруга.
„АСК - АНТОЛОГИЈА СРПСКЕ КЊИЖЕВНОСТИ”. www.antologijasrpskeknjizevnosti.rs. Архивирано из оригинала 03. 10. 2023. г. Приступљено 3. 11. 2023.
Мак Данијел & Петровић 1988, стр. 1-10. Мак Данијел, Гордон; Петровић, Дамњан, ур. (1988). Данило Други: Животи краљева и архиепископа српских: Службе (PDF). Београд: Просвета; Српска књижевна задруга.