Крсташ (застава) (Serbian Wikipedia)

Analysis of information sources in references of the Wikipedia article "Крсташ (застава)" in Serbian language version.

refsWebsite
Global rank Serbian rank
3rd place
2nd place

books.google.com

  • Karadžić, Vuk (1818). Српски рјечник, истолкован њемачким и латинским ријечма. стр. 248. 
  • NIN: nedeljne informativne novine. Politika. 2007. стр. 44. „Српска традиционална застава је црвено поље са жутим равностраним крстом, такозвани крсташ барјак. 
  • Stanojević, Stanoje (1934). Iz naše prošlosti. Geca Kon. стр. 83. „у којима се сачувало доста података о заставама у војсци средњовековних држава (крсташ барјак, ... 
  • Kostić, Lazo M. (1960). O zastavama kod Srba: istorijska razmatranja. Munich. „Крстат-барјак (или крсташ- барјак) је таква за- става на којој крст доминира заставом и види се чим се она ... Цар Душан је такође као пресумптивни прејемник Византијског царства, као цар, увео и византијску крстасту заставу. Пре њега нема података да је један српски владар имао крсташ-барјак. ... Таковска застава је била општа, свеустаничка а тек у другом 
  • Milićević, Milić (1995). Grb Srbije: razvoj kroz istoriju. Službeni Glasnik. стр. 22. 
  • Vojni muzej JNA (1954). Vesnik. 1—3. Belgrade: Vojni muzej JNA. стр. 141. „Prema narodnim pesmama hajdučke zastave su bile od svile ili platna, obično jednobojne: crvene, zelene, bele, sa znakom krsta — krstaš barjak, ili ikonom sveca — svetački barjak, znacima koji su odraz ideje o političkoj slobodi, čiji su ... 
  • Zora (1937). „Narodna odbrana”. 12. Zora: 212. „У нашим прекрасним народним песмама о Косовском боју неколика најлепша места заузима „Крсташ - барјак”. Барјак Бошка Југовића тако се снажно по Косову вије, да нам се чини како она свилена материја са знаком крста још ... 
  • Đurić, Vojislav (1954). Narodne junačke pesme najstarijih vremena: Pretkosovske i kosovske. Znanje. стр. 128. 
  • Rootham, Helen (2010). Kosovo: Heroic Songs of the Serbs. Cosimo, Inc. стр. 34. ISBN 978-1-61640-436-9. 
  • Markuš, Jovan B. (2007). Grbovi, zastave i himne u istoriji Crne Gore. Svetigora. стр. 73. „Стотинашка застава, касније названа четном, или „крсташ барјак" у Књажевини и у Краљевини Црној Гори остаће непромијењеног облика. 
  • Ivanović, Filip (2006). „Problematika autokefalije Mitropolije Crnogorsko-primorske”. Unireks: 93. „Крсташ-барјак, познатији као вучедолска застава, је у ствари косовски крсташ-барјак, који су преживјели косовски витезови донијели у Црну Гору послије боја на Косову. 
  • Barjaktarević, Mirko (1991). Reljić, Ljubomir, ур. O poistovećivanju verske i nacionalne pripadnosti. Гласник Етнографског музеја у Београду. Etnografski muzej u Beogradu. стр. 259. „И сада они истичу да су њихови преци овде имали и чували српску заставу. Имали су, казују, и „косовски крсташ” барјак од троугаоног црвеног поља са белим крстом на средини.