Лека Дукађин (Serbian Wikipedia)

Analysis of information sources in references of the Wikipedia article "Лека Дукађин" in Serbian language version.

refsWebsite

Global rank Serbian rank

8books.google.com

3^rd place

2^nd place

5google.ba

low place

54^th place

books.google.com

Elsie, Robert (2004). Historical Dictionary of Kosova (на језику: енглески). Scarecrow Press. стр. 91. ISBN 9780810853096. Приступљено 20. 10. 2019. „... little-known and somewhat mysterious figure thought to have been a fifteenth-century prince”
Demiraj, Shaban (1969). Gramatika e gjuhës shqipe për shkollat e mesme: Fonetika--morfologija. Botim i dytë (на језику: албански). Enti i teksteve dhe i mjeteve mësimore i Krahinës Socialiste autonome të Kosovës. стр. 101. Приступљено 20. 10. 2019.
Schmitt, Oliver Jens (2001). Das venezianische Albanien (1392-1479) (на језику: немачки). Oldenbourg. стр. 308. ISBN 9783486565690. Приступљено 20. 10. 2019. „Die eigene Herrschaft im Norden war nicht ungefährdet, wie die Aufdeckung eines Anschlags Božidar Dushmans und Leka Dukagjins gegen Drivasto erwies (Marz 1451),..”
Gegaj, Athanas (1937). L'Albanie et l'Invasion turque au XVe siècle (на језику: француски). Bureaux du Recueil, Bibliothéque de l'Université. стр. 241. Приступљено 20. 10. 2019. „En 1459, Scanderbeg occupa la ville de Sati (Sapa) et beaucoup d'autres localites. Bien qu'il eut enleve ces places aux Turcs, il se montra dispose a les ceder a la republique de Venise.”
Gawrych, George (2006). The Crescent and the Eagle: Ottoman Rule, Islam and the Albanians, 1874-1913 (на језику: енглески). I.B.Tauris. стр. 30. ISBN 9781845112875. Приступљено 20. 10. 2019.
Lellio, Anna Di (2006). The Case for Kosova: Passage to Independence (на језику: енглески). Anthem Press. стр. 181. ISBN 9780857287120. Приступљено 20. 10. 2019. „The first version of the kanun to be codified was based on the ethnographic work by an Albanian Franciscan priest by the name of Shtjefën Gjeçovi. Students of Albanian history and society sometimes refer to Gjeçovi's rendition as if it is the...”
Waal, Clarissa De (2005). Albania Today: A Portrait of Post-communist Turbulence (на језику: енглески). I.B.Tauris. стр. 72. ISBN 9781850438595. Приступљено 20. 10. 2019.
Cook, Bernard A. (2001). Europe Since 1945: An Encyclopedia (на језику: енглески). Taylor & Francis. стр. 22. ISBN 9780815340577. Приступљено 20. 10. 2019.

google.ba

books.google.ba

Malcolm, Noel (2018). Kosovo: A Short History (на језику: енглески). Pan Macmillan. стр. 17. ISBN 9781509893591. Приступљено 20. 10. 2019. „Lek or Lekë being abbreviated form of Alexander...”
Božić, Ivan (1979). Nemirno Pomorje XV veka (на језику: српски). Srpska književna zadruga. стр. 291. Приступљено 20. 10. 2019. „велики пронијари Павле и Лека Дукађини”
Istorija Crne Gore: pt.1-2 Od kraja 12. do kraja 15 vijeka (на језику: српски). Red. za istoriju Crne Gore. 1970. Приступљено 20. 10. 2019. „У Дривасту је окупљао млетачке противнике Божидар Душман и, у спрези с Леком Дукађином, припремао побуну у граду и по селима. Завјера је откривена и Bијеће четрдесеторице осудило га је у марту 1451. год. на тридесетогодишње изгнанство с Млетачких поседа у Албанији”
Noli, Fan Stylian (1947). George Castroiti Scanderbeg (1405-1468) (на језику: енглески). International Universities Press. стр. 65. Приступљено 20. 10. 2019. „After the death of Alphonse V rapprochement with Venice became a necessity. It came very slowly and painfully. In 1459 he returned the fortress of Sati to the Venetians though he had conquered it from the Turks.”
Božić, Ivan (1979). Nemirno Pomorje XV veka (на језику: српски). Srpska književna zadruga. стр. 378. Приступљено 20. 10. 2019. „Када је Лека порушио тврђаву Сати пре него што ће је предати Млечанима, Скендербег је заузео град и села по његовој околини, потиснувши одатле Леку.”