Мађарска (Serbian Wikipedia)

Analysis of information sources in references of the Wikipedia article "Мађарска" in Serbian language version.

refsWebsite

Global rank Serbian rank

21web.archive.org

1^st place

8books.google.com

3^rd place

2^nd place

6doi.org

2^nd place

4^th place

4ksh.hu

1,860^th place

1,113^th place

4worldcat.org

5^th place

12^th place

4google.ba

low place

54^th place

4bbj.hu

low place

6,051^st place

3oszk.hu

1,469^th place

1,212^th place

2britannica.com

40^th place

15^th place

2oecd-ilibrary.org

6,201^st place

5,782^nd place

2arquivo.pt

1,668^th place

1,252^nd place

2europa.eu

68^th place

107^th place

2nih.gov

4^th place

8^th place

2nytimes.com

7^th place

25^th place

2gov.hu

7,700^th place

7,243^rd place

2unesco.org

104^th place

131^st place

1cia.gov

89^th place

85^th place

1imf.org

142^nd place

180^th place

1undp.org

369^th place

295^th place

1kormany.hu

9,333^rd place

3,054^th place

1helsinki.fi

1,670^th place

1,693^rd place

1encyclopedia.com

462^nd place

331^st place

1byu.edu

1,687^th place

1,065^th place

1historicaltextarchive.com

low place

1kapos.hu

low place

1bbc.co.uk

8^th place

16^th place

1mkik.hu

low place

1jstor.org

26^th place

57^th place

1mta.hu

low place

8,198^th place

1medalspercapita.com

low place

1semanticscholar.org

11^th place

23^rd place

1researchgate.net

120^th place

187^th place

1animare.hu

low place

1starlingdb.org

low place

1harvard.edu

18^th place

28^th place

1farmlator.hu

low place

1caboodle.hu

low place

1adelaide.edu.au

3,827^th place

3,805^th place

1reuters.com

49^th place

103^rd place

1h-net.org

5,447^th place

3,334^th place

1theguardian.com

12^th place

43^rd place

1feol.hu

low place

1index.hu

1,496^th place

7,043^rd place

1xyvy.info

low place

997^th place

1parlament.hu

low place

8,414^th place

1constituteproject.org

4,425^th place

2,464^th place

1reformatus.hu

low place

1jdc.org

low place

1digitaljournal.com

3,182^nd place

4,890^th place

1weforum.org

1,771^st place

1,238^th place

1oep.hu

low place

1figyelo.hu

low place

1oecd.org

960^th place

1,053^rd place

1budapestagent.com

low place

1imtj.com

low place

9,184^th place

1oefi.hu

low place

1visionofhumanity.org

9,629^th place

4,577^th place

1eliznik.org.uk

low place

1budapestcorner.com

low place

1sulinet.hu

8,362^nd place

5,746^th place

1njt.hu

low place

1zwackunicum.hu

low place

adelaide.edu.au

etext.library.adelaide.edu.au

„The long and wonderful voyage of Frier Iohn de Plano Carpini”. Приступљено 11. 4. 2013.

animare.hu

webshop.animare.hu

https://web.archive.org/web/20140413130130/http://webshop.animare.hu/honfoglalas+es+nyelveszet+83813.html. Архивирано из оригинала 13. 04. 2014. г. Недостаје или је празан параметар |title= (помоћ)

arquivo.pt

Eurydice. „Compulsory Education in Europe 2013/2014” (PDF). European commission. Архивирано из оригинала (PDF) 6. 11. 2013. г. Приступљено 19. 5. 2014.
Eurydice. „Compulsory Education in Europe 2013/2014” (PDF). European commission. Архивирано из оригинала (PDF) 6. 11. 2013. г. Приступљено 19. 5. 2014.

bbc.co.uk

news.bbc.co.uk

Hanrahan, Brian (9. 5. 2009). „Hungary's Role in the 1989 Revolutions”. BBC News.

bbj.hu

„Hungary aims at bigger bite of dental tourism”. Bbj.hu. Приступљено 3. 8. 2017.
„Dental Tourism Development clinics turnover up 19%”. Bbj.hu. Приступљено 3. 8. 2017.
„Medical tourism in good health”. Imtj.com. Приступљено 3. 8. 2017.
„Govt allocates HUF 450 mln to company facilitating tobacco sales monopoly”. Bbj.hu. Архивирано из оригинала 03. 08. 2017. г. Приступљено 3. 8. 2017.

books.google.com

Encyclopedia Americana: Heart to India. 1. Scholastic Library Pub. 2006. стр. 581. ISBN 978-0-7172-0139-6.
University of British Columbia. Committee for Medieval Studies, Studies in medieval and renaissance history, Committee for Medieval Studies, University of British Columbia, 1980, p. 159
Acta Orientalia Academiae Scientiarum Hungaricae. 36. Magyar Tudományos Akadémia (Hungarian Academy of Sciences). 1982. стр. 419.
Frucht, Richard C. (31. 12. 2004). Eastern Europe: An Introduction to the People, Lands, and Culture. ABC-CLIO. стр. 360. ISBN 978-1-57607-800-6.
Marcantonio 2002, стр. 33. Marcantonio, Angela (2002). The Uralic Language Family: Facts, Myths and Statistics. Wiley. ISBN 978-0-631-23170-7.
Rady 2000, стр. 12. Rady, Martyn (2000). Nobility, Land and Service in Medieval Hungary. Palgrave Macmillan. ISBN 978-0-333-80085-0.
Sinor 1990, стр. 143. Sinor, Denis (1990). The Cambridge History of Early Inner Asia. Cambridge University Press. ISBN 978-0-521-24304-9.
Czégény, Clara Margaret (2006). Helen's Hungarian Heritage Recipes (на језику: енглески). Dream Machine Publishing. ISBN 978-0-9780254-0-3.

britannica.com

„Austria-Hungary, HISTORICAL EMPIRE, EUROPE”. Encyclopædia Britannica. 6. 6. 2017. Приступљено 6. 6. 2017.
Hungarian literature – ”Popular poetry is the only real poetry was the opinion of Sándor Petőfi, one of the greatest Hungarian poets, whose best poems rank among the masterpieces of world literature”., Encyclopædia Britannica, 2012 edition

budapestagent.com

„Hungary leading in Dental Tourism in Europe – BudapestAgent.com”. Budapestagent.com. 20. 6. 2012. Архивирано из оригинала 19. 03. 2022. г. Приступљено 3. 8. 2017.

budapestcorner.com

„General information on various student flats and building types in Budapest”. Budapest Corner. Архивирано из оригинала 14. 12. 2010. г. Приступљено 11. 12. 2010.

byu.edu

wwi.lib.byu.edu

„Text of the Treaty, Treaty of Peace Between The Allied and Associated Powers and Hungary And Protocol and Declaration, Signed at Trianon June 4, 1920”. Приступљено 10. 6. 2009.

caboodle.hu

„Hungary ranked sixth in world for environmental protection”. Caboodle.hu. 10. 12. 2007. Архивирано из оригинала 23. 2. 2014. г. Приступљено 29. 5. 2010.

cia.gov

„CIA World Factbook weboldal”. Приступљено 3. 6. 2009.

constituteproject.org

„Hungary's Constitution of 2011” (PDF).

digitaljournal.com

Myles, Robert (9. 2. 2013). „Hungary: A new synagogue for Budapest but anti-Semitism on rise”. Digital Journal. Архивирано из оригинала 15. 3. 2013. г. Приступљено 4. 3. 2013.

doi.org

Higgott, Richard A.; Cooper, Andrew Fenton (1990). „Middle Power Leadership and Coalition Building: Australia, the Cairns Group, and the Uruguay Round of Trade Negotiations”. International Organization. 44 (4): 589—632. ISSN 0020-8183. JSTOR 2706854. doi:10.1017/S0020818300035414.
OECD (27. 6. 2013). „OECD Health Data: Social protection”. OECD Health Statistics (Database). doi:10.1787/data-00544-en. Приступљено 14. 7. 2013.
UNWTO Tourism Highlights: 2018 Edition. 2018. ISBN 9789284419876. S2CID 240334031. doi:10.18111/9789284419876.
Dinerstein, Eric; Olson, David; Joshi, Anup; Vynne, Carly; Burgess, Neil D.; Wikramanayake, Eric; Hahn, Nathan; Palminteri, Suzanne; Hedao, Prashant (2017). „An Ecoregion-Based Approach to Protecting Half the Terrestrial Realm”. BioScience. 67 (6): 534—545. ISSN 0006-3568. PMC 5451287 . PMID 28608869. doi:10.1093/biosci/bix014 .
Grantham, H. S.; Duncan, A.; Evans, T. D.; Jones, K. R.; Beyer, H. L.; Schuster, R.; Walston, J.; Ray, J. C.; Robinson, J. G. (2020). „Anthropogenic modification of forests means only 40% of remaining forests have high ecosystem integrity - Supplementary Material”. Nature Communications. 11 (1): 5978. Bibcode:2020NatCo..11.5978G. ISSN 2041-1723. PMC 7723057 . PMID 33293507. doi:10.1038/s41467-020-19493-3 .
OECD (27. 6. 2013). „OECD Health Data: Social protection”. OECD Health Statistics (Database). doi:10.1787/data-00544-en. Приступљено 14. 7. 2013.

eliznik.org.uk

„Magyar (Hungarian) migration, 9th century”. Eliznik.org.uk. Архивирано из оригинала 6. 10. 2008. г. Приступљено 20. 9. 2009.

encyclopedia.com

„Trianon, Treaty of”. The Columbia Encyclopedia. 2009.

europa.eu

eacea.ec.europa.eu

Eurydice. „Compulsory Education in Europe 2013/2014” (PDF). European commission. Архивирано из оригинала (PDF) 6. 11. 2013. г. Приступљено 19. 5. 2014.
Eurydice. „Compulsory Education in Europe 2013/2014” (PDF). European commission. Архивирано из оригинала (PDF) 6. 11. 2013. г. Приступљено 19. 5. 2014.

farmlator.hu

http://www.farmlator.hu/wildlife-in-hungary. Недостаје или је празан параметар |title= (помоћ)

feol.hu

Czeglédi, Zsolt (4. 3. 2020). „Megvan az első két fertőzött, Magyarországot is elérte a járvány” (на језику: Hungarian). Mediaworks Hungary Zrt. Архивирано из оригинала 5. 3. 2020. г. Приступљено 5. 3. 2020.

figyelo.hu

„Dőzsölők és szűkölködők – Miből gazdálkodnak az egyházak?, Figyelő (financial status of the churches in Hungary, Hungarian)”. Figyelo.hu. Архивирано из оригинала 17. 4. 2015. г. Приступљено 3. 8. 2017.

google.ba

books.google.ba

https://books.google.ba/books?id=SKwmGQCT0MAC&pg=PA9&redir_esc=y#v=onepage&q&f=false. Недостаје или је празан параметар |title= (помоћ)
https://books.google.ba/books?id=4NlnAAAAMAAJ&redir_esc=y. Недостаје или је празан параметар |title= (помоћ)
https://books.google.ba/books?id=X9PGRaZt-zcC&pg=PA358&redir_esc=y#v=onepage&q&f=false. Недостаје или је празан параметар |title= (помоћ)
https://books.google.ba/books?id=NPBnAAAAMAAJ&redir_esc=y. Недостаје или је празан параметар |title= (помоћ)

gov.hu

mfa.gov.hu

„International organizations in Hungary”. Ministry of Foreign Affairs. Архивирано из оригинала 13. 3. 2016. г. Приступљено 20. 11. 2016.

koronavirus.gov.hu

„Meghalt az első magyar beteg”. koronavirus.gov.hu. 15. 3. 2020. Приступљено 17. 3. 2020.

h-net.org

Krekó, Péter; Juhász, Attila (2017). The Hungarian Far Right: Social Demand, Political Supply, and International Context. Stuttgart: ibidem Verlag. ISBN 978-3-8382-1184-8. . online review

harvard.edu

adsabs.harvard.edu

Grantham, H. S.; Duncan, A.; Evans, T. D.; Jones, K. R.; Beyer, H. L.; Schuster, R.; Walston, J.; Ray, J. C.; Robinson, J. G. (2020). „Anthropogenic modification of forests means only 40% of remaining forests have high ecosystem integrity - Supplementary Material”. Nature Communications. 11 (1): 5978. Bibcode:2020NatCo..11.5978G. ISSN 2041-1723. PMC 7723057 . PMID 33293507. doi:10.1038/s41467-020-19493-3 .

helsinki.fi

„Uralic (Finno-Ugrian) languages, Classification of the Uralic (Finno-Ugrian) languages, with present numbers of speakers and areas of distribution (last updated 24 September 201)”. helsinki.fi. 6. 6. 2017. Приступљено 6. 6. 2017.

historicaltextarchive.com

„Hungary: The Unwilling Satellite”. Архивирано из оригинала 16. 02. 2007. г. John F. Montgomery, Hungary: The Unwilling Satellite. Devin-Adair Company, New York, 1947. Reprint: Simon Publications, 2002.

imf.org

„World Economic Outlook Database, October 2024 Edition. (Hungary)”. www.imf.org. International Monetary Fund. 22. 10. 2024. Приступљено 26. 10. 2024.

imtj.com

„Hungarian Tourism promotes medical tourism – IMTJ”. Imtj.com. Приступљено 3. 8. 2017.

index.hu

„Az egész országban jelen van a koronavírus”. index.hu. 18. 3. 2020. Приступљено 18. 3. 2020.

jdc.org

„Jewish Life Takes to the Streets at Hungary's Celebrated Judafest”. Jewish Federation of North America. 9. 5. 2012. Архивирано из оригинала 16. 10. 2013. г. Приступљено 4. 3. 2013.

jstor.org

Higgott, Richard A.; Cooper, Andrew Fenton (1990). „Middle Power Leadership and Coalition Building: Australia, the Cairns Group, and the Uruguay Round of Trade Negotiations”. International Organization. 44 (4): 589—632. ISSN 0020-8183. JSTOR 2706854. doi:10.1017/S0020818300035414.

kapos.hu

„Hungary: The Unwilling Satellite”. Архивирано из оригинала 16. 02. 2007. г. John F. Montgomery, Hungary: The Unwilling Satellite. Devin-Adair Company, New York, 1947. Reprint: Simon Publications, 2002.

kormany.hu

„The Fundamental Law of Hungary” (PDF). Hungarian State. Архивирано из оригинала (PDF) 29. 6. 2014. г. Приступљено 8. 5. 2017.

ksh.hu

„22.1.1.1. Main indicators of population and vital events”. www.ksh.hu. Hungarian Central Statistical Office (KSH). Приступљено 9. 2. 2022.
„2011 Hungary Census Report” (PDF). Архивирано из оригинала (PDF) 17. 07. 2019. г. Приступљено 05. 07. 2013.
„Hungarian census 2011 / Országos adatok (National data) / 1.1.4.2. A népesség nyelvismeret és nemek szerint (population by spoken language), 1.1.6.1 A népesség anyanyelv, nemzetiség és nemek szerint (population by mother tongue and ethnicity), 2.1.7.1 A népesség vallás, felekezet, és fontosabb demográfiai ismérvek szerint (population by religion, denomination and main demographical indicators) (Hungarian)”. Ksh.hu. Приступљено 30. 9. 2014.
„STADAT – 1.1. Népesség, népmozgalom (1900–)”. Ksh.hu. Приступљено 3. 8. 2017.

medalspercapita.com

„Population per Gold Medal. Hungary has the second highest gold medal per capita in the world. All together it has 175 gold medal until 2016.”. medalspercapita.com. Архивирано из оригинала 30. 07. 2017. г. Приступљено 10. 04. 2022.

mkik.hu

„Benefits of EU Membership”. Hungarian Chamber of Commerce and Industry. 6. 6. 2017. Архивирано из оригинала 8. 6. 2017. г. Приступљено 6. 6. 2017.

mta.hu

„Hungary's Nobel Prize Winners, 13 Hungarian win Nobel Prize yet”. Hungarian Academy of Sciences. Приступљено 2. 4. 2022.

nih.gov

ncbi.nlm.nih.gov

Dinerstein, Eric; Olson, David; Joshi, Anup; Vynne, Carly; Burgess, Neil D.; Wikramanayake, Eric; Hahn, Nathan; Palminteri, Suzanne; Hedao, Prashant (2017). „An Ecoregion-Based Approach to Protecting Half the Terrestrial Realm”. BioScience. 67 (6): 534—545. ISSN 0006-3568. PMC 5451287 . PMID 28608869. doi:10.1093/biosci/bix014 .
Grantham, H. S.; Duncan, A.; Evans, T. D.; Jones, K. R.; Beyer, H. L.; Schuster, R.; Walston, J.; Ray, J. C.; Robinson, J. G. (2020). „Anthropogenic modification of forests means only 40% of remaining forests have high ecosystem integrity - Supplementary Material”. Nature Communications. 11 (1): 5978. Bibcode:2020NatCo..11.5978G. ISSN 2041-1723. PMC 7723057 . PMID 33293507. doi:10.1038/s41467-020-19493-3 .

njt.hu

„127/2009. (IX. 29.) FVM rendelet” (на језику: мађарски). Nemzeti Jogszabálytár / National Legislation (Hungary). Приступљено 2. 4. 2022.

nytimes.com

Hartocollis, Anemona; Dan Bilefsky; James Kanter (3. 9. 2015). „Hungary Defends Handling of Migrants Amid Chaos at Train Station”. The New York Times. Приступљено 3. 9. 2015.
Surk, Barbara; Stephen Castle (17. 10. 2015). „Hungary Closes Border, Changing Refugees' Path”. The New York Times. Приступљено 17. 10. 2015.

oecd-ilibrary.org

OECD (27. 6. 2013). „OECD Health Data: Social protection”. OECD Health Statistics (Database). doi:10.1787/data-00544-en. Приступљено 14. 7. 2013.
OECD (27. 6. 2013). „OECD Health Data: Social protection”. OECD Health Statistics (Database). doi:10.1787/data-00544-en. Приступљено 14. 7. 2013.

oecd.org

stats.oecd.org

„Health Status”. stats.oecd.org. Приступљено 11. 4. 2019.

oefi.hu

„Egészségjelentés 2016” (PDF). Oefi.hu. Архивирано из оригинала (PDF) 4. 4. 2016. г. Приступљено 3. 8. 2017.

oep.hu

„List of the entitled people for free insurance, National Healthcare Fund, 2013” (PDF).

oszk.hu

mek.oszk.hu

„Hungary in the Carpathian Basin” (PDF). Lajos Gubcsi, PhD. 6. 6. 2017. Приступљено 6. 6. 2017.
Szabolcsi Although the Hungarian upper class has long had cultural and political connections with the rest of Europe, leading to an influx of European musical ideas, the rural peasants maintained their own traditions such that by the end of the 19th century Hungarian composers could draw on rural peasant music to (re)create a Hungarian classical style.
„Szabolcsi”. Mek.oszk.hu. Приступљено 20. 9. 2009.

parlament.hu

„Magyarország Alaptörvénye” (PDF). Parlament.hu. Hungarian Parliament. Приступљено 2. 8. 2014.

reformatus.hu

„Facts and Statistics”. Reformatus.hu. 4. 3. 2013. Приступљено 26. 3. 2013.

researchgate.net

https://www.researchgate.net/publication/281319966. Недостаје или је празан параметар |title= (помоћ)

reuters.com

„Hungary to fence off border with Serbia to stop migrants”. Reuters. 17. 6. 2015. Приступљено 28. 8. 2015.

semanticscholar.org

api.semanticscholar.org

UNWTO Tourism Highlights: 2018 Edition. 2018. ISBN 9789284419876. S2CID 240334031. doi:10.18111/9789284419876.

starlingdb.org

„Uralic etymology: Query result”. starling.rinet.ru.

sulinet.hu

„Sulinet: Magyar növény-e a paprika?”. Sulinet.hu. Архивирано из оригинала 20. 6. 2008. г. Приступљено 21. 11. 2008.

theguardian.com

Rankin, Jennifer (12. 9. 2018). „MEPs vote to pursue action against Hungary over Orbán crackdown”. The Guardian (на језику: енглески). Приступљено 24. 9. 2018.

undp.org

hdr.undp.org

„Human Development Report 2023/24” (PDF) (на језику: енглески). United Nations Development Programme. 13. 3. 2024. стр. 288. Приступљено 13. 3. 2024.

unesco.org

unevoc.unesco.org

UNESCO-UNEVOC (октобар 2013). „Vocational Education in Hungary”. Приступљено 19. 5. 2014.

whc.unesco.org

„Hungary”.

visionofhumanity.org

„Global Peace Index” (PDF). Архивирано из оригинала (PDF) 29. 4. 2019. г. Приступљено 7. 4. 2019.

web.archive.org

„The Fundamental Law of Hungary” (PDF). Hungarian State. Архивирано из оригинала (PDF) 29. 6. 2014. г. Приступљено 8. 5. 2017.
„Hungary: The Unwilling Satellite”. Архивирано из оригинала 16. 02. 2007. г. John F. Montgomery, Hungary: The Unwilling Satellite. Devin-Adair Company, New York, 1947. Reprint: Simon Publications, 2002.
„Benefits of EU Membership”. Hungarian Chamber of Commerce and Industry. 6. 6. 2017. Архивирано из оригинала 8. 6. 2017. г. Приступљено 6. 6. 2017.
„Population per Gold Medal. Hungary has the second highest gold medal per capita in the world. All together it has 175 gold medal until 2016.”. medalspercapita.com. Архивирано из оригинала 30. 07. 2017. г. Приступљено 10. 04. 2022.
„International organizations in Hungary”. Ministry of Foreign Affairs. Архивирано из оригинала 13. 3. 2016. г. Приступљено 20. 11. 2016.
https://web.archive.org/web/20140413130130/http://webshop.animare.hu/honfoglalas+es+nyelveszet+83813.html. Архивирано из оригинала 13. 04. 2014. г. Недостаје или је празан параметар |title= (помоћ)
„Hungary ranked sixth in world for environmental protection”. Caboodle.hu. 10. 12. 2007. Архивирано из оригинала 23. 2. 2014. г. Приступљено 29. 5. 2010.
Czeglédi, Zsolt (4. 3. 2020). „Megvan az első két fertőzött, Magyarországot is elérte a járvány” (на језику: Hungarian). Mediaworks Hungary Zrt. Архивирано из оригинала 5. 3. 2020. г. Приступљено 5. 3. 2020.
„2011 Hungary Census Report” (PDF). Архивирано из оригинала (PDF) 17. 07. 2019. г. Приступљено 05. 07. 2013.
„Hungary - Atlas of Genetic Genealogy”. Архивирано из оригинала 22. 02. 2014. г. Приступљено 14. 02. 2014.
„Jewish Life Takes to the Streets at Hungary's Celebrated Judafest”. Jewish Federation of North America. 9. 5. 2012. Архивирано из оригинала 16. 10. 2013. г. Приступљено 4. 3. 2013.
Myles, Robert (9. 2. 2013). „Hungary: A new synagogue for Budapest but anti-Semitism on rise”. Digital Journal. Архивирано из оригинала 15. 3. 2013. г. Приступљено 4. 3. 2013.
„Global Competitiveness Record 2013/2014”. Архивирано из оригинала (PDF) 4. 6. 2011. г. Приступљено 19. 5. 2014.
„Dőzsölők és szűkölködők – Miből gazdálkodnak az egyházak?, Figyelő (financial status of the churches in Hungary, Hungarian)”. Figyelo.hu. Архивирано из оригинала 17. 4. 2015. г. Приступљено 3. 8. 2017.
„Hungary leading in Dental Tourism in Europe – BudapestAgent.com”. Budapestagent.com. 20. 6. 2012. Архивирано из оригинала 19. 03. 2022. г. Приступљено 3. 8. 2017.
„Egészségjelentés 2016” (PDF). Oefi.hu. Архивирано из оригинала (PDF) 4. 4. 2016. г. Приступљено 3. 8. 2017.
„Govt allocates HUF 450 mln to company facilitating tobacco sales monopoly”. Bbj.hu. Архивирано из оригинала 03. 08. 2017. г. Приступљено 3. 8. 2017.
„Global Peace Index” (PDF). Архивирано из оригинала (PDF) 29. 4. 2019. г. Приступљено 7. 4. 2019.
„Magyar (Hungarian) migration, 9th century”. Eliznik.org.uk. Архивирано из оригинала 6. 10. 2008. г. Приступљено 20. 9. 2009.
„General information on various student flats and building types in Budapest”. Budapest Corner. Архивирано из оригинала 14. 12. 2010. г. Приступљено 11. 12. 2010.
„Sulinet: Magyar növény-e a paprika?”. Sulinet.hu. Архивирано из оригинала 20. 6. 2008. г. Приступљено 21. 11. 2008.

weforum.org

www3.weforum.org

„Global Competitiveness Record 2013/2014”. Архивирано из оригинала (PDF) 4. 6. 2011. г. Приступљено 19. 5. 2014.

worldcat.org

Higgott, Richard A.; Cooper, Andrew Fenton (1990). „Middle Power Leadership and Coalition Building: Australia, the Cairns Group, and the Uruguay Round of Trade Negotiations”. International Organization. 44 (4): 589—632. ISSN 0020-8183. JSTOR 2706854. doi:10.1017/S0020818300035414.
Dinerstein, Eric; Olson, David; Joshi, Anup; Vynne, Carly; Burgess, Neil D.; Wikramanayake, Eric; Hahn, Nathan; Palminteri, Suzanne; Hedao, Prashant (2017). „An Ecoregion-Based Approach to Protecting Half the Terrestrial Realm”. BioScience. 67 (6): 534—545. ISSN 0006-3568. PMC 5451287 . PMID 28608869. doi:10.1093/biosci/bix014 .
Grantham, H. S.; Duncan, A.; Evans, T. D.; Jones, K. R.; Beyer, H. L.; Schuster, R.; Walston, J.; Ray, J. C.; Robinson, J. G. (2020). „Anthropogenic modification of forests means only 40% of remaining forests have high ecosystem integrity - Supplementary Material”. Nature Communications. 11 (1): 5978. Bibcode:2020NatCo..11.5978G. ISSN 2041-1723. PMC 7723057 . PMID 33293507. doi:10.1038/s41467-020-19493-3 .
Gundel, Karoly (1992). Gundel's Hungarian cookbook. Budapest: Corvina. ISBN 963-13-3600-X. OCLC 32227400.

xyvy.info

atlas.xyvy.info

„Hungary - Atlas of Genetic Genealogy”. Архивирано из оригинала 22. 02. 2014. г. Приступљено 14. 02. 2014.

zwackunicum.hu

„Unicum”. Zwack.