Шаракан. Переводы Сурена Золяна. Из армянской поэзии V-XV вв. (Сборник). — Ереван: Хорурдаин грох, 1990.
betaneli.ge
Корюн, гл. 15-17 ; Киракос Гандзакеци, гл.1,10 ; Мовсес Каганкатваци, кн. I, гл.27; кн. II, гл.3; кн. III, гл.24. Царь Бакур, ок. 416—429 годов (Н. Марр. Житие Петра Ивера // Православный Палестинский сборник. — 1896. — В. 47. — pp. 82—83.), стр. 82-83; епископ Моисей, ок. 410—425 годов; „Патриархи грузинской православной церкви”. Приступљено 12. 4. 2013.
↑ Britannica. Alphabet. «The Aramaic alphabet was probably also the prototype of the Brāhmī script of India, a script that became the parent of nearly all Indian writings. Derived from the Aramaic alphabet, it came into being in northwest India. The Armenian and Georgian alphabets, created by St. Mesrob (Mashtots) in the early 5th century ad, were also based on the Aramaic alphabet.»
Историја јерменског народа (до почетка 18. века); издање 1975, pp. 322: Тачан датум рођења М. Маштоца је непознат. Према А. Мушегјану, Маштоц се родио између 356. и 357. године (Вестник общественных наук. — 1983. — № 7. — pp. 75). Такође се као година рођења наводе 391. или 392. (История армянского народа. — Ер.: 1984. — Т. II. — pp. 423.; В. С. Налбандян. Изобретение армянского алфавита. Становление литературы // История всемирной литературы: в 9 т.. — М.: 1983—1994. — Т. 2. — pp. 285—288., Э. Агаян. Месроп Маштоц // Видные деятели армянской культуры (V—XVIII века). — Ер.: 1982. — pp. 10.; Армянская советская энциклопедия. — Ер.: 1981. — Т. 7. — pp. 469. (арм.); ср.: Месроп МаштоцАрхивирано на сајту Wayback Machine (15. јул 2014) // Большая советская энциклопедия.; Месроп МаштоцАрхивирано на сајту Wayback Machine (14. јул 2014) // Библиологический словарь.)
Азия на рубеже древности и средневековья. Закавказье в IV—XI вв. «История Востока» (Восток в средние века). — М.: 1997. — Т. I.: Ширење хришћанства међу кавкаским народима имало је утицај и на развој културне делатности. На прелазу из 4. у 5. век настало је јерменско писмо захваљујући делатности Месропа Маштоца. Велика је његова улога у стварању албанског и грузијског писма.
Catholic Encyclopedia. Mesrob «But his activity was not confined to Eastern Armenia. Provided with letters from Isaac he went to Constantinople and obtained from the Emperor Theodosius the Younger permission to preach and teach in his Armenian possessions. He evangelized successively the Georgians, Albanians, and Aghouanghks, adapting his alphabet to their languages, and, wherever he preached the Gospel, he built schools and appointed teachers and priests to continue his work. Having returned to Eastern Armenia to report on his missions to the patriarch, his first thought was to provide a religious literature for his countrymen.»
Историја јерменског народа (до почетка 18. века); издање 1975, pp. 322: Тачан датум рођења М. Маштоца је непознат. Према А. Мушегјану, Маштоц се родио између 356. и 357. године (Вестник общественных наук. — 1983. — № 7. — pp. 75). Такође се као година рођења наводе 391. или 392. (История армянского народа. — Ер.: 1984. — Т. II. — pp. 423.; В. С. Налбандян. Изобретение армянского алфавита. Становление литературы // История всемирной литературы: в 9 т.. — М.: 1983—1994. — Т. 2. — pp. 285—288., Э. Агаян. Месроп Маштоц // Видные деятели армянской культуры (V—XVIII века). — Ер.: 1982. — pp. 10.; Армянская советская энциклопедия. — Ер.: 1981. — Т. 7. — pp. 469. (арм.); ср.: Месроп МаштоцАрхивирано на сајту Wayback Machine (15. јул 2014) // Большая советская энциклопедия.; Месроп МаштоцАрхивирано на сајту Wayback Machine (14. јул 2014) // Библиологический словарь.)
Balāsagān — подаци из Encyclopædia Iranica. M. L. Chaumont:«There were two attempts at conversion of Balāsagān: first, that of Gregory, which must have ended in his martyrdom, then that of Saint Mesrob. We do not know the results of these missions and whether or not conversion of this country was pursued subsequently.»
yandex.ru
slovari.yandex.ru
Историја јерменског народа (до почетка 18. века); издање 1975, pp. 322: Тачан датум рођења М. Маштоца је непознат. Према А. Мушегјану, Маштоц се родио између 356. и 357. године (Вестник общественных наук. — 1983. — № 7. — pp. 75). Такође се као година рођења наводе 391. или 392. (История армянского народа. — Ер.: 1984. — Т. II. — pp. 423.; В. С. Налбандян. Изобретение армянского алфавита. Становление литературы // История всемирной литературы: в 9 т.. — М.: 1983—1994. — Т. 2. — pp. 285—288., Э. Агаян. Месроп Маштоц // Видные деятели армянской культуры (V—XVIII века). — Ер.: 1982. — pp. 10.; Армянская советская энциклопедия. — Ер.: 1981. — Т. 7. — pp. 469. (арм.); ср.: Месроп МаштоцАрхивирано на сајту Wayback Machine (15. јул 2014) // Большая советская энциклопедия.; Месроп МаштоцАрхивирано на сајту Wayback Machine (14. јул 2014) // Библиологический словарь.)
