Дајмок, Џајлс (2006). 101 Questions and Answers on the Eucharist [101 питање и одговор о еухаристији]. Paulist Press. стр. 79. ISBN9780809143658. „Стога, англиканска еухаристија није исто што и католичка миса или божанска литургија коју служе источни католици или источни православци. Зато католици не могу примити причешће на англиканској еухаристији.”
DeGarmeaux, Mark E. (1995). „O Come, Let Us Worship! I. The Church Service II. The Church Song A Study in Lutheran Liturgy and Hymnody presented to the 78th Annual Convention of the Evangelical Lutheran Synod” [О, дођите, поклонимо се! I. Црквена служба II. Црквена песма - Студија о лутеранској литургији и химнодији представљена на 78. годишњој конвенцији Евангеличко-лутеранског синода] (на језику: енглески). Bethany Lutheran College. Приступљено 5. 10. 2024. „Основна структура западне литургије се генерално назива миса, чак и у лутеранским земљама. Наша скандинавска браћа и сестре и даље користе термин висока миса (Høimesse) за службу причешћа. Лутер је своје две службе назвао: „Немачка миса” и „Формула мисе”. Бах и други лутерански композитори (попут Хаслера и Педерсона) писали су мисе или делове миса за употребу у лутеранским црквама. Остали лутерански композитори који су писали дела за употребу у оквиру божанске службе укључују Валтера, Шица, Шајта, Шајна, Букстехудеа, Пахелбела, Преторијуса, Валтера, Телемана, Цахауа, Менделсона, Брамса, Бендера, Дистлера, Пепинга, Микелсена, Нистета и многе друге.”
Бред Харпер, Пол Луис Мецгер (1. 3. 2009). Exploring Ecclesiology [Истраживање еклисиологије]. Brazos Press. ISBN9781587431739. „Лутер је такође оспорио учење да се Христос жртвује приликом слављења мисе. Супротно популарном протестантском мишљењу, магистеријално римокатоличко учење пориче да се Христос у миси жртвује изнова и изнова. Према „Катекизму Католичке цркве”, „Еухаристија је дакле жртва јер она 'поново представља' (чини присутном) жртву крста, јер је њен 'спомен' и јер 'примењује' њен плод.””
„The Direction of Christian Worship” [Правац хришћанског богослужења] (на језику: енглески). Christ Lutheran Church. 30. 4. 2016. Приступљено 28. 9. 2021.
Манос, Џон К. (2024). „Lutheranism” [Лутеранство] (на језику: енглески). EBSCO Information Services. Приступљено 10. 6. 2025. „Лутер је био августински монах и професор на Универзитету у Витенбергу у Немачкој. Његов првобитни циљ није био да створи раскол унутар Римокатоличке цркве; он је првобитно желео само да реформише неке црквене праксе и теолошка уверења. Стога је реформација коју је инспирисао Лутер била веома конзервативна; првобитни лутерани су тежили да задрже римокатоличке елементе у највећој могућој мери. Као резултат тога, лутеранско богослужење је сличније римокатоличком стилу богослужења него било која друга протестантска црква. ... У пракси, лутеранско богослужење има већу сличност са римокатоличким службама него са већином других протестантских деноминација. Лутер није тежио да одбаци Римокатоличку цркву, већ да је реформише. Многи аспекти лутеранског богослужења су прилично слични католичким службама, и уопштено говорећи, римокатолици ће осетити већу блискост са лутеранским праксама него већина других протестаната.”
Карпентер, Меријен (2013). „Donald C. Lacy Collection: 1954 – 2011” [Збирка Доналда Ц. Лејсија: 1954–2011] (PDF) (на језику: енглески). Indiana Historical Society. Приступљено 15. 4. 2018. „Лејси је такође објавио четрнаест књига и памфлета. Његов први памфлет, Методистичка миса (1971), постао је модел за савремени литургијски израз Уједињене методистичке цркве. Лејсијев циљ је био да екуменизам постане стварност спајањем Реда за служење сакрамента Господње вечере или Свете причести Уједињене методистичке цркве и „Новог реда мисе” у Римокатоличкој цркви.”
Diez, „Etymol. Wörterbuch der roman. Sprachen”, 212, и други). Fortescue, A. (1910). Liturgy of the Mass. In The Catholic Encyclopedia. New York: Robert Appleton Company.
„Homily” [Омилија]. The Catholic Encyclopedia (1910).
De vocabuli origine variæ sunt Scriptorum sententiæ. Hanc enim quidam, ut idem Baronius, ab Hebræo Missah, id est, oblatio, arcessunt : alii a mittendo, quod nos mittat ad Deum Du Cange, et al., Glossarium mediae et infimae latinitatis, éd. augm., Niort : L. Favre, 1883‑1887, t. 5, col. 412b, s.v. 4. missa.
„Monastic Life” [Монашки живот]. Saint Augustine's House. 2025. Приступљено 18. 5. 2025. „Следећи бенедиктинско правило, сваког дана се обавља седам одвојених литургијских служби плус еухаристија.”
„Unitatis Redintegratio (Decree on Ecumenism), Section 22” [Unitatis Redintegratio (Декрет о екуменизму), Одељак 22]. Vatican. Приступљено 8. 3. 2013. „Иако црквеним заједницама које су од нас одвојене недостаје пуноћа јединства с нама која проистиче из крштења, и иако верујемо да нису задржале праву стварност еухаристијске тајне у њеној пуноћи, посебно због одсуства сакрамента реда, ипак, када у Господњој вечери обележавају његову смрт и васкрсење, оне исповедају да то означава живот у заједници са Христом и очекују његов славни долазак. Стога учење о Господњој вечери, другим сакраментима, богослужењу, служби Цркве, мора бити предмет дијалога.”
Миса као обнова Христове пасхалне жртве на олтару је концепт који не изражава само Тридентска миса, већ и Други ватикански сабор. Цитат: „Кад год се на олтару слави 'жртва крста у којој је Христос, наша Пасха, жртвован', врши се дело нашег откупљења, а у сакраменту еухаристијског хлеба, изражава се и остварује јединство свих верника који чине једно тело у Христу. Сви људи су позвани на ово јединство са Христом, који је светлост света, од кога полазимо, кроз кога живимо, и ка коме тежи цео наш живот.” (Lumen Gentium, n°. 3).