Sign In

Login

Password

Forgot Password ? Sign Up

Миса (Serbian Wikipedia)

Analysis of information sources in references of the Wikipedia article "Миса" in Serbian language version.

refsWebsite
Global rank Serbian rank
4vatican.va
281st place
809th place
4archive.org
6th place
5th place
3web.archive.org
1st place
1st place
3litpress.org
low place
low place
2blc.edu
low place
low place
2books.google.com
3rd place
2nd place
2newadvent.org
471st place
334th place
2catholicbishops.ie
low place
low place
1bookofconcord.org
low place
low place
1sorbonne.fr
low place
9,578th place
1britannica.com
40th place
15th place
1thecatholicnewsarchive.org
low place
low place
1ebsco.com
low place
low place
1oremus.org
826th place
2,614th place
1ccwatershed.org
low place
low place
1antiochian.org
low place
low place
1cloversites.com
low place
low place
1lcms.org
low place
low place
1staugustines.house
low place
low place
1elca.org
low place
low place
1christlutherancleveland.org
low place
low place
1catholicherald.co.uk
6,587th place
low place
1svenskakyrkan.se
7,166th place
low place
1lutheranworld.org
low place
low place
1csl.edu
low place
low place
1anglicansonline.org
low place
low place
1indianahistory.org
low place
low place

anglicansonline.org (Global: low place; Serbian: low place)

antiochian.org (Global: low place; Serbian: low place)

archive.org (Global: 6th place; Serbian: 5th place)

  • Дајмок, Џајлс (2006). 101 Questions and Answers on the Eucharist [101 питање и одговор о еухаристији]. Paulist Press. стр. 79. ISBN 9780809143658. „Стога, англиканска еухаристија није исто што и католичка миса или божанска литургија коју служе источни католици или источни православци. Зато католици не могу примити причешће на англиканској еухаристији.” 
  • Рауш, Томас П. (2005). Towards a Truly Catholic Church: An Ecclesiology for the Third Millennium [Ка истински католичкој цркви: еклисиологија за трећи миленијум] (на језику: енглески). Liturgical Press. стр. 212. ISBN 9780814651872. 
  • Макалок, Дајармејд (1996). Thomas CranmerНеопходна слободна регистрација [Томас Кранмер]. London: Yale University Press. стр. 412. 
  • Макалок, Дајармејд (1996). Thomas CranmerНеопходна слободна регистрација [Томас Кранмер]. London: Yale University Press. стр. 404–8 & 629. 

blc.edu (Global: low place; Serbian: low place)

  • DeGarmeaux, Mark E. (1995). „O Come, Let Us Worship! I. The Church Service II. The Church Song A Study in Lutheran Liturgy and Hymnody presented to the 78th Annual Convention of the Evangelical Lutheran Synod” [О, дођите, поклонимо се! I. Црквена служба II. Црквена песма - Студија о лутеранској литургији и химнодији представљена на 78. годишњој конвенцији Евангеличко-лутеранског синода] (на језику: енглески). Bethany Lutheran College. Приступљено 5. 10. 2024. „Основна структура западне литургије се генерално назива миса, чак и у лутеранским земљама. Наша скандинавска браћа и сестре и даље користе термин висока миса (Høimesse) за службу причешћа. Лутер је своје две службе назвао: „Немачка миса” и „Формула мисе”. Бах и други лутерански композитори (попут Хаслера и Педерсона) писали су мисе или делове миса за употребу у лутеранским црквама. Остали лутерански композитори који су писали дела за употребу у оквиру божанске службе укључују Валтера, Шица, Шајта, Шајна, Букстехудеа, Пахелбела, Преторијуса, Валтера, Телемана, Цахауа, Менделсона, Брамса, Бендера, Дистлера, Пепинга, Микелсена, Нистета и многе друге.” 
  • Вебер, Дејвид Џеј (1992). „Why is the Lutheran Church a Liturgical Church?” [Зашто је Лутеранска црква литургијска црква?]. Bethany Lutheran College. Приступљено 16. 5. 2025. 

bookofconcord.org (Global: low place; Serbian: low place)

books.google.com (Global: 3rd place; Serbian: 2nd place)

  • Бред Харпер, Пол Луис Мецгер (1. 3. 2009). Exploring Ecclesiology [Истраживање еклисиологије]. Brazos Press. ISBN 9781587431739. „Лутер је такође оспорио учење да се Христос жртвује приликом слављења мисе. Супротно популарном протестантском мишљењу, магистеријално римокатоличко учење пориче да се Христос у миси жртвује изнова и изнова. Према „Катекизму Католичке цркве”, „Еухаристија је дакле жртва јер она 'поново представља' (чини присутном) жртву крста, јер је њен 'спомен' и јер 'примењује' њен плод.”” 
  • Хоуп, Николас (1995). German and Scandinavian Protestantism 1700 to 1918 [Немачки и скандинавски протестантизам 1700. до 1918.]. Oxford University Press, Inc. стр. 18. ISBN 0-19-826994-3. Приступљено 19. 11. 2011. ; види такође Deutsche Messe

britannica.com (Global: 40th place; Serbian: 15th place)

  • „Mass: Music”. Encyclopedia Britannica. 11. 10. 2007. Приступљено 20. 4. 2018. 

catholicbishops.ie (Global: low place; Serbian: low place)

catholicherald.co.uk (Global: 6,587th place; Serbian: low place)

ccwatershed.org (Global: low place; Serbian: low place)

  • Јунгман, SJ, Јозеф (1948). Mass of the Roman Rite [Миса римског обреда] (PDF). стр. 101—259. 

christlutherancleveland.org (Global: low place; Serbian: low place)

  • „The Direction of Christian Worship” [Правац хришћанског богослужења] (на језику: енглески). Christ Lutheran Church. 30. 4. 2016. Приступљено 28. 9. 2021. 

cloversites.com (Global: low place; Serbian: low place)

storage.cloversites.com

csl.edu (Global: low place; Serbian: low place)

scholar.csl.edu

ebsco.com (Global: low place; Serbian: low place)

  • Манос, Џон К. (2024). „Lutheranism” [Лутеранство] (на језику: енглески). EBSCO Information Services. Приступљено 10. 6. 2025. „Лутер је био августински монах и професор на Универзитету у Витенбергу у Немачкој. Његов првобитни циљ није био да створи раскол унутар Римокатоличке цркве; он је првобитно желео само да реформише неке црквене праксе и теолошка уверења. Стога је реформација коју је инспирисао Лутер била веома конзервативна; првобитни лутерани су тежили да задрже римокатоличке елементе у највећој могућој мери. Као резултат тога, лутеранско богослужење је сличније римокатоличком стилу богослужења него било која друга протестантска црква. ... У пракси, лутеранско богослужење има већу сличност са римокатоличким службама него са већином других протестантских деноминација. Лутер није тежио да одбаци Римокатоличку цркву, већ да је реформише. Многи аспекти лутеранског богослужења су прилично слични католичким службама, и уопштено говорећи, римокатолици ће осетити већу блискост са лутеранским праксама него већина других протестаната.” 

elca.org (Global: low place; Serbian: low place)

download.elca.org

  • „Why and how do we move to weekly communion?” [Зашто и како прелазимо на недељно причешће?] (PDF). Евангеличка лутеранска црква у Америци. 2018. Приступљено 22. 6. 2020. 

indianahistory.org (Global: low place; Serbian: low place)

  • Карпентер, Меријен (2013). „Donald C. Lacy Collection: 1954 – 2011” [Збирка Доналда Ц. Лејсија: 1954–2011] (PDF) (на језику: енглески). Indiana Historical Society. Приступљено 15. 4. 2018. „Лејси је такође објавио четрнаест књига и памфлета. Његов први памфлет, Методистичка миса (1971), постао је модел за савремени литургијски израз Уједињене методистичке цркве. Лејсијев циљ је био да екуменизам постане стварност спајањем Реда за служење сакрамента Господње вечере или Свете причести Уједињене методистичке цркве и „Новог реда мисе” у Римокатоличкој цркви.” 

lcms.org (Global: low place; Serbian: low place)

witness.lcms.org

litpress.org (Global: low place; Serbian: low place)

lutheranworld.org (Global: low place; Serbian: low place)

newadvent.org (Global: 471st place; Serbian: 334th place)

  • Diez, „Etymol. Wörterbuch der roman. Sprachen”, 212, и други). Fortescue, A. (1910). Liturgy of the Mass. In The Catholic Encyclopedia. New York: Robert Appleton Company.
  • „Homily” [Омилија]. The Catholic Encyclopedia (1910). 

oremus.org (Global: 826th place; Serbian: 2,614th place)

bible.oremus.org

sorbonne.fr (Global: low place; Serbian: 9,578th place)

ducange.enc.sorbonne.fr

  • De vocabuli origine variæ sunt Scriptorum sententiæ. Hanc enim quidam, ut idem Baronius, ab Hebræo Missah, id est, oblatio, arcessunt : alii a mittendo, quod nos mittat ad Deum Du Cange, et al., Glossarium mediae et infimae latinitatis, éd. augm., Niort : L. Favre, 1883‑1887, t. 5, col. 412b, s.v. 4. missa.

staugustines.house (Global: low place; Serbian: low place)

  • „Monastic Life” [Монашки живот]. Saint Augustine's House. 2025. Приступљено 18. 5. 2025. „Следећи бенедиктинско правило, сваког дана се обавља седам одвојених литургијских служби плус еухаристија.” 

svenskakyrkan.se (Global: 7,166th place; Serbian: low place)

thecatholicnewsarchive.org (Global: low place; Serbian: low place)

vatican.va (Global: 281st place; Serbian: 809th place)

  • „Catechism of the Catholic Church – IntraText” [Катекизам Католичке цркве – IntraText]. www.vatican.va. Приступљено 22. 6. 2020. 
  • „Unitatis Redintegratio (Decree on Ecumenism), Section 22” [Unitatis Redintegratio (Декрет о екуменизму), Одељак 22]. Vatican. Приступљено 8. 3. 2013. „Иако црквеним заједницама које су од нас одвојене недостаје пуноћа јединства с нама која проистиче из крштења, и иако верујемо да нису задржале праву стварност еухаристијске тајне у њеној пуноћи, посебно због одсуства сакрамента реда, ипак, када у Господњој вечери обележавају његову смрт и васкрсење, оне исповедају да то означава живот у заједници са Христом и очекују његов славни долазак. Стога учење о Господњој вечери, другим сакраментима, богослужењу, служби Цркве, мора бити предмет дијалога.” 
  • Миса као обнова Христове пасхалне жртве на олтару је концепт који не изражава само Тридентска миса, већ и Други ватикански сабор. Цитат: „Кад год се на олтару слави 'жртва крста у којој је Христос, наша Пасха, жртвован', врши се дело нашег откупљења, а у сакраменту еухаристијског хлеба, изражава се и остварује јединство свих верника који чине једно тело у Христу. Сви људи су позвани на ово јединство са Христом, који је светлост света, од кога полазимо, кроз кога живимо, и ка коме тежи цео наш живот.” (Lumen Gentium, n°. 3).
  • Compendium of the Catechism of the Catholic Church # 291 [Компендијум Катекизма Католичке цркве # 291]. Приступљено 20. 8. 2019. 

web.archive.org (Global: 1st place; Serbian: 1st place)